logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    956 пута прочитано    Датум: 23.04.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

jedna vrana ne može na dva koca - илустрација новинар.деŠto se tiče eventualnog poziva papi da tada dođe – to je stvar naše crkve, mi o tome razgovaramo, u dogovoru sa ostalim pravoslavnim crkvama.

Autor: Zorica Miladinović, ДАНАС,22.04.2011

+++

Moje lično mišljenje je da će jubilej biti zgodna prilika da budu prisutni predstavnici svih hrišćanskih crkava. Ali, neki imaju i drugačije mišljenje. O tome će razmisliti i odlučiti naš Sabor, a konačan stav verovatno ćemo imati u maju ove godine

Uskrs je naš najveći praznik i najveći događaj u hrišćanstvu. Događaj nad događajima i osnov svim zbivanjima u životu crkve.To je najbolje izrazio apostol Pavle u svojoj poslanici Korićanima: ako Hristos ne usta – mislio je na vaskrsenje, onda je prazna naša propoved, a prazna je i vera vaša. U tim rečima apostola Pavla je sav smisao praznika Hristovog vaskrsenja. Ono je osnovna istina i centralna dogma u hrišćanskoj dogmatici: Hristos je i sam vaskrnuo ne sebe radi nego da pokaže naš put, i ono što nama predstoji, radi čega i jesmo u ovom životu, a to je da smo nosioci i sledbenici večnoga, besmrtnoga života. Smisao i kruna Hristovog dolaska na svet i čitavoga njegovog dela je njegovo vaskrsenje, u kojem je i tajna našega vaskrsenja, kaže patrijarh srpski Irinej.

Razgovor za Uskršni dodatak Danasa radimo u Vladičanskom domu u Nišu, gde patrijarh obeležava svoju krsnu slavu, Cveti. Kaže da će i drugog dana Uskrsa biti u Nišu, u Crkvi svetoga cara Konstantina i carice Jelene, nakon što prethodnog dana bude služio uskršnju liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a „njegov vikar“ – ponoćnu liturgiju u Hramu Svetog Save. Ipak, saopštava da će na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, zakazanom za 16. maj, „najverovatnije“ prestati da bude i episkop niški. I beogradska i niška eparhija su velike i „traže celog čoveka“. – A što bi rekao naš narod: jedna vrana ne može na dva koca. Možda može samo neko vreme, kaže.

Ove godine pripadnici Pravoslavne i Rimokatoličke crkve proslavljaju Uskrs istog dana. Vidite li u tome ikakvu simboliku?

- Reč je o datumskom podudaranju i astronomskim uslovima za određivanje praznika. Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine regulisao je način izračunavanja dana Vaskrsa. Postavio je tri znaka kako se određuje Vaskrs – pre jevrejske Pashe, pun mesec i prolećna ravnodnevnica. To su zakonitosti na osnovu kojih se određuje pravoslavni Vaskrs i one su jedinstvene za celu Pravoslavnu crkvu, dok katolici imaju neki drugi način za određivanje. Ipak, često dođe do podudaranja ovog praznika, kao što će to biti i ove godine.

Kada se u jednoj rečenici pomenu pravoslavna i katolička crkva nekako odmah „iskrsne“ i pitanje ekumenizma. Utisak je, međutim, da većina i ne zna šta je ekumenizam i u čemu je suština polemike o njemu.

- Dobro ste primetili. Ekumenizam znači vaseljena. Ekumenizam, dakle, obuhvata čitav svet – ovde mislimo na čitav hrišćanski svet , hrišćansku ekumenu. Ekumenizam je želja da svi budemo ujedinjeni crkvom i hrišćanstvom. Hrišćanstvo jeste ekumenska religija, sa idejom da obuhvati čitav svet. Oni koji zastupaju ideje ekumene žele da hrišćanstvo bude svima zajedničko i da bude religija cele hrišćanske vaseljene. Ali, pošto je došlo do razvoja hrišćanstva u raznim pravcima, a 1054. i do velikog raskola između Istočne i Zapadne crkve, postoji ekumena koju ima pravoslavna crkva, kao i ekumena, sa nekim posebnim elementima, koju ima Rimokatolička crkva. Mi u pravoslavnoj crkvi imamo svoju hrišćansku ekumenu: verujemo u jednu svetu sabornu i apostolsku crkvu. Crkva je, dakle, jedna u svetu, za nju se molio i gospod Isus Hristos. Ideja je da svi pripadamo jednoj crkvi, jednom hrišćanstvu i budemo jedinstveni pre svega u učenju, u dogmi, a ako budemo jedinstveni u učenju i dogmi, bićemo jedinstveni i u životu.

Koliko je ta „ideja“ ili „želja“ realna u sadašnjim okolnostima i situaciji?

- Apsolutno je realna, ali je druga stvar da li je i koliko sadašnji svet, u sadašnjem stanju, sposoban da primi tu ideju. Na tome treba raditi.

Čitav hrišćanski svet 2013. godine obeležiće 1700 godina Milanskog edikta. Prema najavama, Niš i Srbija trebalo bi da imaju posebno značajnu ulogu u proslavi tog jubileja. Ko će i kada odlučiti o eventualnom pozivu poglavaru Zapadne crkve, papi, na takvu proslavu?

- Stiče se utisak da je pitanje poglavara Rimokatolićke crkve opsesija naše štampe i nekih ljudi iz našega naroda. Pre svega, reč je o velikom jubileju jednog značajnog dokumenta, Milanskog edikta, koji je izdao car Konstantin Veliki 313. godine. Taj dokument je omogućio slobodu hrićanstva – prestanak progona hrišćana, slobodu propovedanja koja je omogućila da se reč Božija slobodno čuje, slobodu crkve koja je mogla nesmetano da se širi. To je bio novi i važan momenat za razvoj hrišćanstva, ali razvoj i čitavoga sveta, na osnovu hrišćanske etike i dogmatike. Počeo je taj „zamah“ hrišćanstva, koje je za relativno kratko vreme umalo usvojio čitav tadašnji civilizovani svet.

Po mišljenju mnogih, centralna jubilarna proslava tog velikog jubileja trebalo bi da bude u gradu Nišu, u kojem je rođen car Konstantin. Po mišljenju mnogih, Niš je najpogodniji jer nije ni na Istoku ni na Zapadu, već je između Istoka i Zapada, što bi „odgovaralo“ i jednima i drugima, i Istočnoj i Zapadnoj crkvi. Biće tada i drugih proslava u mestima gde je car Konstantin živeo i delovao, ali je najprirodnije i najpogodnije da centralna proslava bude u Nišu.

A što se tiče eventualnog poziva papi da tada dođe – to je stvar naše crkve, mi o tome razgovaramo, u dogovoru sa ostalim pravoslavnim crkvama. Moje lično mišljenje je da će jubilej biti zgodna prilika da budu prisutni predstavnici svih hrišćanskih crkava. Ali, neki imaju i drugačije mišljenje. O tome će razmisliti i odlučiti naš Sabor, a konačan stav verovatno ćemo imati u toku Sabora, u maju ove godine. Tada ćemo znati na kom nivou će proslava biti održana, odnosno da li će biti pozvan i papa.

Kako je najavljeno, Niš bi takav jubilej trebalo da dočeka sa „najvećim krstom u Evropi“. Kako komentarišete povremene kritike da je izgradnja takvog krsta, visokog 80 metara, i kompleksa oko njega – megalomanska i da nije u duhu hršćanstva, koje propoveda skromnost i poniznost.

- Svako ima pravo da to tumači kako želi. Ali, želja grada Niša je da ima obeležje, monogram Konstantinov, kao što svoje obeležje ima Rio de Žaneiro (statuu Hrista Spasitelja visoku 38 metara, p.a.) ili Skoplje (Milenijumski krst visok 68 metara, p.a.). To nije nikakva megalomanska ideja već želja da takav simbol, monogram Konstantinov, koji je među prvima otkriven upravo u jednoj ranohrišćanskoj grobnici u Nišu, bude istaknut na vidnom mestu i vidljiv sa svih strana. Želja je da on bude što viši, to Niš zaslužuje kao mesto rođenja cara Konstantina, mesto ranohrišćanskih grobnica, mesto jubileja Milanskoga edikta. A videćemo koliko će to biti moguće.

Da li je vreme da u ovogodišnjoj uskršnjoj poslanici pozovete SPC i narod na jedinstvo, pošto su na delu ideje o formiranju takozvane katakombne crkve, koje sledi i deo vernika?

- Nažalost, to što vi pominjete izazvao je bivši episkop raško-prizrenski Artemije, inače čovek koga smo uvažavali, a i danas ga uvažavamo. On je već neko vreme u raskoraku sa Saborom i Sinodom, a bio je u raskoraku čak i sa svetim patrijarhom Pavlom. Da nije bilo bolesti patrijarha Pavla o tome bi ranije bilo razgovarano i sigurno bi se mnoge stvari predupredile, pa ne bi došlo do današnje situacije. Ali, patrijarh je praktično dve, tri godine odsustvovao sa trona patrijarškoga, a ovo pitanje postalo je zrelo i mora se rešavati. Mi smo pokušali da sa bivšim episkopom Artemijem razgovaramo, ali on je to odbio, što do tada nije bivalo u praksi i životu naše crkve. Pokušali smo i da ga najpre razrešimo obaveze upravljanja eparhijom, samo do sledećega Sabora, jer smo hteli da vidimo neke stvari. Tada smo zaključili da njegovo ostajanje na Kosovu i Metohiji nije dobro jer ne koristi ni crkvi ni narodu. Većina episkopa je, zato, zaključila da bi on trebalo da se povuče sa eparhije. Predlagali smo da se to učini na jedan bezazleniji način, ali on to nije prihvatio. Na kraju smo učinili ono što smo mogli i morali – razrešili smo ga eparhije. Znate, i u preduzeću, kad neko nije dobar direktor, zameni se. I u svim drugim prilikama tako biva, pa biva i u crkvi.

On je takvu odluku Sabora najpre prihvatio, mada nevoljno, rekavši da će je poštovati mada se sa njom ne slaže. I to je bilo sasvim normalno. Omogućili smo mu da ostane u zvanju, dobio je manastir po svom izboru, mogao je da radi zajedno sa nama, da dalje doprinese crkvi. A onda je on jednoga dana napisao pismo u kojem kaže: poričem sve, ne priznajem ništa, ostajem episkop. Na taj način je povukao jedan veliki broj monaha iz raško- prizrenske eparhije, oni su napustili svoje manastire i našli se – nigde. Nažalost, u takvim prilikama, kada je odrekao posušnost Crkvi i zajednici sa Crkvom, Artemije je lišen čina episkopskoga. Normalan čovek bi to trebalo da prihvati i da se pokori tome. Ali, on to nije učinio, a sada čini ono što jedan normalan hrišćanin ne bi trebalo da čini.

Mada nema blagodat episkopsku, on obmanjuje i sebe i one koji ga slede. Umesto da vrati monahe u manastire, što smo ga molili, on zajedno sa njima služi u takozvanoj katakombnoj crkvi ili crkvi u egzilu, po podrumima, prčvarnicima i slično, na sablazan crkvi i narodu. Napravio je raskol, koji nikome ne koristi, ni crkvi, ni njemu ni njegovim sledbenicima. Nažalost, zbog takvog ponašanja biće izopšten iz crkve verovatno već na majskom Saboru. Jer, stvarati crkvu tamo gde nije crkva, to je i raskol i greh. Ipak, sve to je verovatno samo jedna epizoda našeg vremena. Manji broj vernika koji ga sledi će, svakako, doći sebi, i prihvatiti jedino pravo objašnjenje i tumačenje ovoga događaja. Vratiće se crkvi, što je sasvim normalno, jer- nema crkve van crkve.

PODELA EPARHIJA

Hoće li se na majskom Saboru, razgovarati o podeli velikih eparhija, beogradske i niške?

- Niška eparhija će biti popunjena. Ja sam izabran za patrijarha, nisam to očekivao, i hteo sam da u niškoj eparhiji završim neke poslove koje sam ranije započeo, pa sam zamolio Sabor da ostanem i episkop neko vreme. U maju će verovatno doći novi, što je normalno. Razgovara se, takođe, i o beogradskoj eparhiji, to je jedna velika eparhija koja može biti i podeljena. A na koji način i kako, rešavaćemo u skladu sa potrebama.

Koliko su tačne pojedine procene da bi beogradska eparhija mogla biti podeljena na beogradsku, zemunsku i rakovičku?

- Postoje razne ideje, videćemo šta će biti celishodno za crkvu. Jer, nije jednostavno formirati još dve nove eparhije.

NOVI NIŠKI EPISKOP

Ko se pominje kao najozbiljniji kandidat za episkopa niškog?

- To ja ne znam. To će se znati na Saboru.

Koliko su kao kandidati relevantni episkop braničevski Ignjatije, vikarni episkop Antonije, episkop Porfirije ili vikarni episkop Atanasije Rakita, koji se nezvanično pominju?

- Koliko su relevantni pokazaće se kada bude izvršen izbor novog episkopa.

Rekli ste to na način kao da sigurno neće biti ni jedan od njih?

- Ne znači, može da bude. To su mišljenja, možda i neke želje nekih, i sve je to lepo i dobro. Ali Sabor će doneti odluku tek kada dobro sagleda stanje i potrebe.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/ekumenizam_je_realna_ideja.55.html?news_id=214173




6 коментара у вези “Patrijarh srpski Irinej: Ekumenizam je realna ideja”
  1. Чудно, врло чудно! Желео би да чујем папина размишљања о том екуменизму, поготову када се ради о милионским српским жртвама које је у име његовог “хришћанства” учинила та његова вековно криминална црква?

    Не чуде ме Патријархова размишљања, јер он мени увек звучи као да је јуче спуштен на нашу планету.

  2. Na sve lazi “Patrijarha” Irineja, koje on ovde iznese Boga se ne bojeci a SRBskog naroda ne stideci, najverovatnije da ce zvanicno da se osvrne neko od slebdenika Vladike Artemija, ali mene kao Srbina: Pravoslavca i Svetosaca, koji se silom zivotnih okolnosti nalazim u dalekoj Australiji, sve to pogadja i boli, pa cu zato samo ukratko da se osvrnem na pojedine njegove izjave za koje smatram da su netacne, ili lazne.

    1. “Katakobne crkve” ili bolje receno hramovi ili bogomolje koje su osnovane od strane vernika koji nesto znaju o SRBstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju, nastale su kao odgovor vjernog naroda Vaskrslog Gospoda i Svetoga Save, koji se neslaze sa sadasnjom ekumenskom politikom zvanicne S.P.C. koja sve vise lici na laznu crkvu iz Jovanovog Otkrovenja, jer A.S. preko svojih vladika i svestenika koji su i Bogu i narodu ledja okrenuli svojim novotarskim idejama svesno i planski razvodnjava Pravoslavlje, i tako menjaju ucenje samog Vaskrslog Gospoda naseg Isusa Hrista.

    2.Razresenje Vladike Artemija od upravljanja R.P.E. izvrseno je nezakonito i nasilno, suprotno svim crkvenim zakonima i propisima, ne zbog nekakve njegove krivice, vec na izricito trazenje Medjunarodne Zajednice i sadsnjih vlasti Republike Srbije, koja sada ovakva kakva je sluzi samo za podsmijeh svijetu: Bozijim i SRBskim neprijateljima.

    3. Nije istina, i to sam Vladika Artemije moze i treba da potvrdi, da je on po svojoj zelji i izboru dobio manastir u kome ce da zivi, jer on je njemu odredjen od strane clanova A.S. i nasilno u njega poslat i strpan, da u njemu zivi kao u nekoj vrsti kucnog pritvora, slicno Vladici Varnavi za vreme bezboznicke komunisticke tiranije, poslije njegovog izlaska sa robije.

    4. Blagodat Duha Svetog, koju je Vladika Artemije dobio na svojoj hirotoniji, nemoze se oduzeti od njega dekretom onih koji su sami svojim zivotom otpali od Crkve Hristove. Zato on i dalje ostaje u Pravoslavnoj Crkvi Hristovoj zakoniti episkop, i nadlezni Vladika R.P.E.

    6. Crkva je tamo gde je Hristos kao glava njezina uvijek prisutan, a to je tamo gde uvijek i na svakom mjestu obitava ITINA. Zato tamo gde nema Istine, i Pravde Bozije, tu nema ni Crkve Hristove. Ona nije zato tamo kuda satanski prsti mocnika ovog svijeta pokazu, vec tamo gde obitava Duh Sveti koji od Oca ishodi, i koji se salje vjernom narodu Bozijem u ime Sina. Zato tamo gde nema Duha Svetoga, tamo nema ni Crkve Bozije, Crkve Hristove.

    7. Uzalud se zato nadaju ekumenisti, papisti, globalisti, novotarci, komunisti i ostali jeretici u S.P.C. da ce vjerni narod Vaskrsloga Hrista i Svetog Save da uzme ucesca u njihovoj prodaji i satiranju SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, i da im se pridruzi u njihovim zlim djelima.

    Prema tome, nove podjele i novi raskol u S.P.C. izazvali su pod uticajem samog Satane, sadsnji clanovi Arhijerejskog Sinoda S.P.C. na celu sa “Patrijarhom” Irinejem, a ne Vladika Artemije. On je samo zbog svoga savjesnog i pozrtovanog sluzenja Bogu i SRbstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju, sa svojim Bogu vjernim a SRBstvu odanim monasima i monahinjama i vjernim cadima Svetog Save, unisao u istoriju SRBskog naroda i Crkve Hristove, kao istinski sluga Bozijeg oltara, kao istinski cuvar i branitelj nase Svete vjere Pravoslavne, vjere Svetosavske, a njegovi progonitelji kao izdajnici Boga i SRBstva, kojima nece biti dovoljna ni cijla vjecnost da se pokaju za sramna i izdajnicka djela svoja!

  3. А тај Милански едикт јел заједно обележаван у протеклих 17 векова.
    Није,па не мора ни сада после Јасеновца и Јадовна,рупа и вртача,Рачка и Грделице,Уранијума и Полонијума.
    Христос Васкрсе а ниједног папу ни не трулежног не угледаше очи верног а камоли Васкрслог,Боже ми опрости.

  4. “ЕКУМЕНИЗМ ЈЕ РЕАЛНА ИДЕЈА” = “ЕКУМЕНИЗАМ НЕМА АЛТЕРНАТИВУ” – Иринеј Гавриловић!
    Ово веома, веома подсећа на оно отрцано “ЕВРОПА НЕМА
    АЛТЕРНАТИВУ” – Борис Тадић!
    Овај “двојац” гура СРБСКИ НАРОД /”једна стока грдна” -
    по “двојцу”!/ у ЕКОНОМСКИ, СОЦИЈАЛНИ, КУЛТУРНИ, МОРАЛНИ,
    ДУХОВНИ И БИОЛОШКИ потрес и цунами – општу катастрофу!!!
    Наговештаји реченог више су него видљиви у ПОСЛАНИЦИ
    ПАТРИЈАРХА /српског???/ ИРИНЕЈА!
    У тој назови ПОСЛАНИЦИ нема ни трага, ни гласа од именица СРБИ, СРБСКИ НАРОД, КОСОВО и МЕТОХИЈА, а о
    придевима изведеним из ових именица – СРБСКИ, КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИ – да и не говоримо!!!
    Речено наговештава историјско замагљивање – заборав -
    поменутих именица и придева, њиховог значења и њиховог
    реалитета – стварно /реално/ НЕСТАЈАЊЕ СРБА, СРБСКОГ
    НАРОДА, КОСОВА и МЕТОХИЈЕ…, а све зарад ЕКУМЕНИЗМА,
    ПАПЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ!
    О ДОЛАСКУ ПАПЕ И ЕКУМЕНИЗМА ОДЛУЧИЋЕ ЦРКВЕНА ЕЛИTA -
    SVETI ARHIJEREJSKI SABOR /са изузетком Православне ма-
    њине/, а народ /”ЈЕДНА СТОКА ГРДНА”/ – нико ништа и не
    пита!
    А ДА ЛИ ЈЕ БАШ ТАКО?!

    ГОВОРИ ГОСПОД: “О С В Е Т А Ј Е М О Ј А”
    ГОВОРИ ГОСПОД: “ЕВО, ЈА САМ СА ВАМА ДО СВРШЕТКА!”

    МИ, СРБСКИ НАРОД СМО ПРАВОСЛАВНИ ХРИСТИЈАНИ,
    А НЕ КАТОЛИЧКИ КРШ-ћани!
    Ми смо ХРИСТОВ КРСТ, а не АНТИХРИСТОВ КРШ!!!
    Радујмо се / и радујемо се!/, уз победоносни Васкршњи
    поздрав, који Небеса обасјава и Пакао сатире:

    ХРИСТОС ВАСКРСАВА – ВАИСТИНУ ВАСКРСАВА

    Драган Славнић

  5. Dokle Srbi budu narod Svetog Save a ne rimskog Pape, dotle ce i Bog da bude sa nama, a sa kime je Stari SRBski Rodjak, Gospod nas Isus Hristos, taj nema cega da se boji, taj nema cega da se plasi, jer kada se bude vodila poslednja bitka izmedju DOBRA i zla, ISTINE i lazi, PRAVDE i nepravde, ANDJELA NEBESKIH i andjela paloga Satane, izmedju SINA BOZIJEG, Gospoda naseg Isusa Hrista i palog Lucifera, tada ce sam BOG zajedno sa nama SRBima, svojim sinovima, zajednicki da ratuje protiv svih neprijatelja i svojih i nasih! Zato samo sa vjerom u Svevisnjeg Boga, SRBski narod pobjediti moze, sve mrske neprijatelje i Bozije i svoje!

  6. Православна особа је она која слави Бога како се он славио из почетка када је он ходао овом земљом а не како су га Католици измислили и служили када су се расколили од православства 1054те године.
    Шта? мој отац и његова дедовина је до сада сачувала оригиналну Хришчанску веру, па сада ја морам да слушам и следим неке Новотарце који хоче да се ја прекрстим у оне издајнице 1054 године и да њима признајем право и да пљунем на своју дедовину?
    Цело вођство Српске такозване православне цркве немају стомачне силе да се држе монашких клетва, али постаји могичност да су и клетве изменили заједно са вером. По старом, ако монах се закуне да ће се одрекне богатства и одриче се од жена (и још много других) он ту клетву прави пред Богом. Али ако он прекрши те клетве или неко га убеди да то нетреба да испоштује пошто је сам Ђаво променио клетву, онда нама као народу објављено од Бога да је то нечасни грешник и да ми несмемо да поштујемо особу која је посађена Сотоном.
    Постоју у Србији истински Православци у прогонству и мучењу са стране државе, такозвани “Зилоти”, http://www.serbiantrueorthodox.org. То ја видим као једини спас Српској Православној Вери, пошто колико се види по изјавама и по медији, Артемије никад није се одреко Београдског Православног расколичног уређаја, и ако је написао Књижицу где се успротиви Екуменизму, и кобојаге он је сада у Егзилу, променио манастир па чути.
    Југославија је пропала. Све око Србије је одузето или уништено, па сада главно да се одузме вера ако неће Србија да се прекрсти у све друго само да не остане Православна.
    Свети Сава никада се није називао патријархом, он је био “Први Архиепископ Српски” већег чина није било. Патријарх је Латинска реч а ми сви знамо ко употребљава Латински Језик по својим црквама и мисама. Такође чин Митрополит. “Митра” је Латински Шешир или круна који Католички Кардинали носе и значи да је та особа спремна да се бира за Папу.
    Тако по овим подацима се види да је Католичка црква већ давно, од прилике пре 200 година се подмукло увукла и наместила у Православну веру да би полако кроз године надвладала Православље .
    Као што мој покојни Чале по Четничком пред његове смрти мене намерно напоменуо “ШТА ГОД РАДИШ СИНЕ, НЕ ДАЈ СЕ” а он ти, па ни ја тада нисмо имали ни најмањег појма шта мене и све нас верника чека.
    АЦА


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo