Вести

Prošla nedelja je bila burna, po medijskom linču domaćih papoljubaca na Grčkom sajtu Romfea. Prvo se oglasio umirovljeni episkop Atanasije,

+++
a zatim Patrijarh Irinej i na kraju Dejan Ristić poznati ekumenista, duhovno čado Atanasija Jevtića i kako se šuška u ekumenskim kuloarima budući episkop. Verovatno će novim ekumeno-episkopima biti dovoljno da završe fakultet i da se ožene i da postanu episkopi. On je pokušao da „ubedi“ profesora Teodora Zisisa, da nije u pravu, veoma slabim i lošim argumentima, tako da njegovo izlaganje kao i odbrana svog duhovnog oca Atanasija Jevtića, pada u vodu. Teško nama sa takvim kadrom (ne daj Bože) budućih episkopa.

Atanasije u svom prepoznatljivom maniru rešio da „prosveti“ Mitropolita Kitirskog Serafima, prepričavajući jednu priču ali na stotine načina. Suština je ista, samo se menjaju sume „ukradenog“ novca. Sada je ta suma dostigla i milion evra. Možda u sledećem pismu Romfei, cifra dostigne i dva miliona. Sve cifre koje je on nabrojao u svom kilometarskom obraćanju Mitropolitu Kitirskom, ne slažu se ni sa čim. Njegova duševna hrana je iskrivljena analiza Vladike Artemija i Arhimandrita Simeona, koga ne voli iz nama nepoznatih razloga. Neverovatno je da čovek ne voli čoveka koga i ne poznaje. To nije odlika Hrišćana i Pravoslavaca, može biti samo odlika rimokatolika kao u doba paljenja veštica na lomači. „Neko uperi prstom u nedužnu ženu i ona je kriva“. Tako se ponaša i umirovljeni ali ne i smireni Atanasije.

On je naveo niz neistina, i kleveta što na račun samoga Vladike Artemija, što na račun Arhimandrita Simeona, što na račun monaštva u ezgilu. Nije tačno da je 38 monaha i monahinja pošlo za svojim duhovnim Ocem. Matematika je slaba strana umirovljenom, svoje volje radi Atanasiju. Samo monahinja ima 21 a gde su monasi? Vladika Artemije je u zadnjih par meseci zamonašio šesnaest monaha od toga tri monahinje. U kojoj eparhiji je bilo toliko monašenja za ovako kratko vreme? Nigde. I svi ti novi monasi bili su višegodišnji iskušenici, po svojim manastirima u eparhiji Raško-Prizrenskoj. Čekali su svoj momenat i dočekali su najzad, uz pomoć Božiju.

Opet se ponavlja ista laž da monasi kupuju kuće i stanove od ukradenog novca. Umirovljenik je opterećen novcem, krađama, kućama. Veoma zanimljivo. Pokušaću da nađem razlog, zašto on stalno priča o novcu, krađi i sličnim stvarima? Napraviću jednu paralelu. Dva Episkopa i dva duhovna čada. Episkop Artemije i Arhimandrit Simeon i episkop Atanasije i vladika Grigorije. Da li je ikada iko video Arhimandrita Simeona da igra fudbal, da vozi „maserati“ od 200,000 eura, da ima svoj motel, u kome obitava i dan i noć sa pevačicama i ljudima iz sveta muzike, sporta i uopšteno sa javnim ličnostima? Da ima svoje privatne firme gde zapošljava ljude, da otpušta i prima radnike kako on hoće, da je postao biznismen, da je skinuo ikonostas po Crkvama, držao predavanja sa katolicima, čak i klečao sa njima. Da li ste ikada čuli da narod ovako priča o Arhimandritu Simeonu:

„Od cara Dušana pa na ovamo, ne pamti se da je neko imao takvu moć i uticaj u ovoj maloj i siromašnoj regiji kao što je sada ima Preosvešteni Grigorije. On odlučuje ko će da kupi koje preduzeće, ko će gdje da se zaposli, koja će ulica da se asfaltira, on vodi kadrovsku politiku u nekim javnim preduzećima, utiče na glasače, pa čak i određuje ko će biti trener, igrač ili predsjednik pojedinih sportskih klubova. Vladika je poslednjih godina na ime eparhije postao vlasnik više hotela, restorana, ugostiteljskih i trgovačkih objekata, ekskluzivnih poslovnih prostora, vinarije, poljoprivrednih kombinata i stotine hektara plodnog zemljišta, al’ je teško reći da smo i svi mi osjetili napredak i blagostanje…“

Eto kratkog opisa duhovnog čada umirovljenog Atanasija. Pretpostavljam da on zato govori o novcu, prevarama, finansijskim malverzacijama i slično. To mu je svakodnevnica a tako je i naučio svoga sina Grigorija. Dok je nasuprot ovakvoj „tragediji od sina“, Vladika Artemije odgajio duhovno čado vredno poštovanja. Monaha u srcu i duši, patriotu u srcu i duši, skromnog i poštenog. Monaha koji je svoje vreme trošio na učenje, i koji je uspešno završio dva fakulteta. Budućeg doktora nauka. Koji je gonjen i progonjen samo zato što nije kao čado umirovljenog Atanasija. Obično se kaže u našem narodu „Kakav otac, takav sin“. Ne treba ništa više reći. Grigorije je slika i prilika svoga duhovnog oca.

Atanasije pominje Blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, i čuvenu rečenicu, koju ponavlja s vremena na vreme, „Artemije će da napravi raskol“. Na žalost Patrijarh Pavle ne može da nam potvrdi ovo, ali hajde da pođemo od sledeće pretpostavke. Patrijarh Pavle je poslao mati Zlatu kod Vladike Artemija s rečima „Idi kod Artemija, on će ti biti kao otac“. Kakva je onda logika da neko govori da će neko da napravi raskol, a potom pošalje svoje duhovno čado kod „budućeg raskolnika“? Više nego jasno je da se umirovljenik služi lažima. Zašto to nikada nije izjavio dok je Blaženopočivši Patrijarh Pavle bio živ? Setimo se čije je duhovno čado htelo da smeni živoga Patrijarha Pavla? Da li Atanasijevo ili Artemijevo? Setimo se Vladike Grigorija koji je prvi tražio novog Patrijarha pored živog Patrijaha. Njihovom licemerstvu nema kraja. Atanasije je išao kod Patrijarha Pavla i ponudio mu da se povuče, ali ga je Patrijarh izbacio iz svoje kelije. Onda ne treba da se čudimo, kako to da je baš Grigorije tražio smenu Patrijarha Pavla? Ništa nije slučajno, slučajnosti ne postoji.

http://www.youtube.com/watch?v=Qo9JierC_tE

On ide dotle da optužuje Arhimandrita Simeona za oružani napad na Srđana Stankovića. Kakve ideje ima umirovljenik, mogao bi da snimi film od svojih laži i prevara i fantazija. Povrh svega imamo i nove momente. Sada je Arhimandrit Simeon i „tajni agent“. Sve mi se čini da Atanasije govori o sebi. Svi ovi epiteti su njemu svojstveni. On je Vatikanski sluga i plaćenik, on je na Hilandaru promenio Tipik Svetoga Save, on je taj koji uvodi reforme u Crkvu, on je dežurni inkvizitor, koji je u stanju i monahinje da gurne i da im i fizički naudi, on je taj koji se ruga svakome, on je taj koji kleveće i svedoči lažno na bližnje svoje. On se Boga ne boji. On misli da je iznad Boga!

„Da li mislite, Vaše Visokopreosveštenstvo, postoji li pravilo episkopske privatne svojine“ obraća se Atanasije, Visokopreosvećenom Mitropolitu Kitirskom Serafimu. Na to pitanje odgovor bi mogao da mu da njegov „posinak“ i „duhovno čado“ Grigorije. Odakle njemu automobil od 200.000 eura? A ono ostalo neću ni da pominjem. Nije li se on zakleo na siromaštvo? Nije li Atanasije licemer i farisej? Vidi trun u oku brata svoga ali brvno u svome ne vidi.

Toliko prazne priče o Arhimandritu Simeonu, toliko zlobe u svakoj reči. Možda je umirovljeniku žao što nema „čado“ poput Arhimandrita Simeona. Nema čime da se ponosi. On kaže da se u Srbiji niko ne progoni zbog svojih verskih ubeđenja. Kakav farisej. Zbog čega onda progoni Vladiku Artemija, njegove monahe i samoga Arhimandrita Simeona? Samo zbog toga što ne žele papu u Srbiji, što služe onako kako je služio i Sveti Sava i što su dostojni naslednici svojih predaka.

Pokušava da ubedi Mitropolita Kitirskog da njega stalno kleveću i Vladika Artemije i Arhimandrit Simeon, a zapravo on ne prestaje da piše o „raskolu, parasinagogama, psevdomonasima, zurlotima, lopovima, pobeguljama, sektašima…“.

http://www.youtube.com/watch?v=sv_OJkYFlxw

Još jedna u nizu kleveta je „da je Artemije sa sobom poveo nekoliko monaha, koji su kako on kaže mentalno bolesni i problematični, a njihov vođa je Arhimandrit Simeon“. Misli na one monahe koji su uvek bili u njegovoj pratnji. Ovo sve da izgovori crkveno lice, to je teška sablazan. Teško onome preko koga sablazni dolaze. I tako se nastavlja „kilometarsko pismo“ Mitropolitu Serafimu Kitirskom, u kome nema trunke istine. Umirovljeni Atanasije je sebi dao autogol, jer verujem da ove nebuloze nisu baš imale odjeka niti uticaja na Mitropolita Kitirskog. Čovek kada je u pravu, on će svoju priču da iznese jednom sa argumentima i nema potrebe za ponavljanjem. Atanasije ponavlja već godinu i po dana jedno te isto, očajnički želeći da mu neko poveruje.

I šta reći na sve ovo. Tužno je i žalosno što je Atanasije Jevtić i pomislio da će ovo pismo da ima odjeka u Grčkoj javnosti, na žalost nije bilo kako je očekivao. Niko se nije osvrnuo. Toliko zla, kleveta i laži izašlo je zalud iz njegovih usta po ko zna koji put, i verujem da se neće zaustaviti ovde.

Postoji jedna veoma dušekorisna pouka Starca Pajsija o „ljudima-muvama“:

„Glavna osobina muve je da nju privlači nečistoća. Kada se, na primer, muva nađe u bašti punoj cveća prekrasnog mirisa, ona ga neće ni primetiti i zaustaviće se na nekoj nečistoći koju nađe na zemlji. Počeće da kruži unaokolo i osetiće se sasvim lagodno u smradu. Ako bi muva mogla da govori, a vi zatražili da vam u bašti pokaže ružu, odgovorila bi: Ja uopšte ne znam kako ruža izgleda. Znam samo gde da nađem đubre, toalete i blato. Postoje ljudi koji podsećaju na muvu. Ljudi koji pripadaju ovoj kategoriji navikli su da misle negativno i u životu uvek traže loše strane, nipodaštavajući i odbijajući prisustvo dobra“.

Nije li nam ovaj primer ljudi i te kako poznat u poslednje vreme?

Postoji i druga vrsta, a to su „ljudi-pčele“:

„Druga kategorija su oni što podsećaju na pčelu, čija je glavna osobina da uvek traga za nečim slatkim i prijatnim, da bi na njega sletela. Kada bi se pčela našla u sobi prepunoj nečistoće, sa komadićem bombone u uglu, ona bi zanemarila svu onu nečistoću i sletela na bombonu. Kada biste od pčele zatražili da vam pokaže gde se nalazi baštensko đubre, odgovorila bi: „Ne znam. Mogu ti reći samo gde da nađeš cveće, slast, med i šećer“. Ona zna samo za dobre stvari u životu, dok su joj one rđave nepoznate. To je druga kategorija ljudi koja ima pozitivne misli i vidi samo dobru stranu stvari. Oni se uvek trude da prikriju zlo kako bi zaštitili bližnje; naprotiv, ljudi prve kategorije se trude da izlože zlo i da ga iznesu na površinu.“

A ovakve ljude prepoznajemo u Vladiki Artemiju, njegovim monasima i Arhimandritu Simeonu.

Neka svako odluči kojoj će kategoriji da pripada i sa kim će da se druži i kome da veruje. Po savesti svojoj. A jasno je da je Atanasije Jevtić odabrao svoju stranu.

Jedna od Lazarevih

Autor teksta Jedna od Lazarevih
petak, 22 april 2011 10:13

Ilustracija, linkovi, jutjub video novinar.de