Вести

“Србија умире полако и изгледа за сва времена, јер је скоро цела СПЦ прешла на страну папске уније, бар што се тиче свештенства,

Часлав М. Дамјановић, 08.04.2011

+++

а онај део народа који говори да га то не интересује, све то подржава више навијачки а мање фактички“?(2) Иако искрена и у много чему тачна, да ли је заиста “савршена“ ова “дијагноза садашњег стања у Србији“?
Јер… да ли Србија заиста “умире за сва времена“? Да ли “умире“ углавном због тога што је “СПЦ прешла на страну папске уније“? Да ли “умире“ због тога што “део народа говори да га то не интересује“? Да ли “умире“ због тога што тај “део народа све то подржава више највијачки а мање фактички“? И зато да се понови – да ли Србија уопште “умире“?

Зашто нема у “дијагнози“ нити ко нити због чега покушава да “умре“ Србију, нити шта покушава да убије тај који покушава да је “умре“ за “сва времена“, нити шта је суштински разлог због којег тај “део српског народа“ који “говори да га то не интересује“ – то говори “мање фактички“? И тако, зато што свега тога нема, испада да би “дијагноза“ требало да се схвати и прихвати као “савршена“, и као да није “навијачка“ – због тога што чемерно трпљење Српског Народа “дијагнозира“ као – “умирање“ – и због тога што успут осуђујући “навијачки“ – треба да се схвати да није “навијачка“?

Зар није суштина национално ослобођење а не нуђење “дијагноза“? Зар није суштина да убица покушава да убије Српски Национални Дух зато што га мрзи? И најзад, зар није суштина оно – што мржња убице – не успева да убије?
Зар није суштина да је за национално ослобођење најтрагичније управо нуђење “дијагноза“ којима се уствари “навијачки“ пропагира оправданост долазка на власт оног политичког тима који је у данашњем извештаченом квази политикантском комешању досегао… управо “савршену дијагнозу“?

Зато верујем да је Српском Народу већ доста изигравања, јер… једина стварна “дијагноза“ јесте кристално јасна: на једној страни су – окупација – сарадња са окупатором… управо сарадња са мржњом – и лов у мутном; на другој страни је поштено – национално ослобођење! И баш због свесности тог сазнања и те чежње Националног Духа Српског Народа:

Зато Србија трпи – и зато Србија… не умире.
А обманама фатаморгана… нема краја:

Лов у мутном!

Вук Јеремић, “шеф српске дипломатије“, је на пример “на Коларцу, уочи београдске премијере „Страдања по Матеју“, чији је аутор Митрополит Иларион, председник Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије“, нагласио да „никада нећемо заборавити подршку коју нам је Русија пружила у борби за очување наше свете земље, наше матице из које потичу духовно благо и темељ нашег идентитета – Косова и Метохије“.
“Наша света земља“? “Наша матица“? “Темељ нашег идентитета“? Зар није саблазно да те речи изговара један од министара окупаторске администрације? Требало би да изгледа да није саблазно, јер наводно то „вековно братство наша два народа“ – “и данас подупире и храни нашу мудрост, храброст и разборитост, и помаже нам да се суочимо са свим искушењима“. Како би могло да буде саблазно понашање окупаторске администрације кад је то наводно “наша мудрост“, наша “храброст“, наша “разборитост“? Поготово што, по Јеремићевим речима, “композиција „Страдање по Матеју… представља редак музички облик – православну пасију“, па то ето сведочи “о православној духовности“.(3) Зар се то не може схватити да је без овог музичко-ораторијумског “сведочења пасије“ – “православна духовност“ под некаквим знаком питања, управо под сумњом… а пошто се у једином коментару на овај написа изражава “дијагноза“ да је Вук Јеремић “један од ретких политичара у Србији који заслужује наше поверење“(4) – према томе, поготово због “навијачког“ подметања “поверења политичару“ – питање је, зар не, да ли је, након саморекламерства Ватикана чувеним ораторијумским пасијама – да ли је музицирање “православне пасије“ – заиста Православље… или је доиста рекламерско “музицирање“ фатаморгане камуфлирано некаквом наводном “нашом“ некаквом “мудрошћу, храброшћу… разборитошћу“? Баш као што је камуфлирана на пример и…

“Саблазан“ “Бизниса са Душом“

Под насловом “Бизнис са Душом“ – помоћ руских “компанија НИС и „Гаспромњефт“ Српској Православној Цркви“ – проглашена је за – наставак “духовне сарадње“ – а сарадња је “духовна“ због “спремности подржавања највиших вредности друштва“ и “очувања његових традиција“.(5) Све ове фатаморгане о “православној пасији“, “мудрости“ окупационе администрације, и “духовности“ узурпатора наше Цркве – иако бејаху првог априла – ипак… нису ни шала нити априлилили – јер је само дан раније – под наднасловом “Саблазан“ – обелодањено да је:
“Патријарх Иринеј освештао тржни центар у Нишу“!(6)

А нишки “шопинг центар“ “Форум“ је наравно – фамозан:

“На 17.000 квадрата, у 45 локала, продаваће се 80 брендова одеће, обуће и технике“! “Посебан куриозитет је долазак немачког ланца обуће “Дајхман“ који у “Форуму“ отвара прву радњу у Србији“! “Директор “Капото билда“, компаније задужене за надзор и изградњу “Форума“, истиче да је комплетан пословни простор – у који је уложено 25 милиона евра – издат без обзира на тешку економску ситуацију у земљи“! Директорка предузећа за корпоративне комуникације “Фешн компани“ истиче “да је инвестиција у шопинг центар “Форум“ била једна од најзначајних за ову компанију“! “Централно место у приземном делу “Форума“ заузима немачки бренд “Њујоркер“, у поједначно највећој продавници површине 1.200 квадрата“! “У приземљу је и раскошна француска парфимерија “Сефора“ која у асортиману има и светске брендове “Диор“, “Шанел“ и друге! “Заступљени су и “Риплеј“, “Мис сиксти“, “Енерџи“, “Гест“ и други светски брендови“, а некакви “пратећи садржаји“ овог фамозног “шопинг центра су ресторан, локал брзе хране, мењачница, трафика и велика гаража…“(7)

“Читава Србија пред пленидбом“

У претњи Србији “пленидбом“, каже се између осталог да су “грађани широм земље уплашени најавом да у Чачку без стана остају породице које дугују за грејање… а како и не би, кад у 34 основна суда Републике…
…минимум три милиона Срба и њихових предузећа…
…није платио струју, воду, грејање, телефоне “за динар“, фиксну телефонију, затим аутомобиле на лизинг, кредите код банака…“
…а “Суд нема од чега да им наплати дуг“!

То наравно није фамозно, јер је “у Краљеву таквих 14.390, у Шапцу 20.891, у Крушевцу 8.600, у Ваљеву 7.800, Смедереву 13.000… Пред судовима у Београду, Врању, Краљеву, Крушевцу, Ваљеву, Параћину, Јагодини, Бору, Прокупљу, Сомбору, Сремској Митровици, Смедереву, Шапцу, Лозници, Пријепољу, Нишу, лесковцу, Неготину, Крагујевцу, Новом Саду и Зрењанину…
…дугује 2.294.675 грађана“!
…и, зар не, “већ сутра могу на врата да покуцају судски извршитељи и да их замоле да “напусте посед, ради лицитације за наплату потраживања“!

А… веровали или не… упркос фамозном “шопинг центру“ који је “освештао“ Патријарх – “Ниш има највише шанси да постане нови Чачак“ – иако то није фамозно, веровали или не, у Нишу “има чак 77.000 извршних решења, 26.000 извршних одлука и 5.500 решења да се дужницима прода имовина…“(8)

Па зар није онда заиста фамозно ко су онда “саблазни“ које ће да пазаре у нишком шопинг центру “Форум“ који је “освештао“ Патријарх кад је он тим “освештањем“ уствари “освештао“ највише “вредности друштва“ и очување “његових традиција“ – и то… “освештао“ “мудрошћу“?

Или… или је можда Патријарх “освештао“ “саблазни“? Или можда “бизнис са душама“? Или можда… “пленидбу“ Душа? Или фамозну фатаморгану… јер… “ипак, Београд је најкритичнији“ зато што је у “Првом општинском суду, који покрива 10 београдских општина:
…тужено 1.700.000 Београђана“!

А као за пакост, оно што је најфамозније, и што није никаква фатаморгана, то је да је “све извесније да ће чачанске породице остати без станова“:

“Немојте, молим вас, да ми одузимате једино што имам, једини кров над главом мојих унука… Ако се то догоди, они могу само на улицу, а мени преостаје да се на тргу полијем бензином и запалим… преклињао је у улици Радише Поштића шездесетогодишњак Љубодраг Тадић…“(9)

Фамозним саблазнима, које не поливају себе бензином и не пале себе по трговима српским такво спаљивање ће наравно “покварити фазон“, али… колико “схваћам у себе“ – “пленидба“ значи – заплена, зар не? Е сад… пошто је поприлично апсурдно запленити милионе грађана… и пошто су, како год се окрене, и окупација и ропство усмерени су искључиво на – Србе – “пленидба“ према томе мора да значи или сатеривање Срба у масовни концлагер… или тотално истребљење. Е, баш зато, зар не, у фамозном нишком “освештаном“ “шопинг центру“ корпоративни директори комуницирања и кажу да то није:

Бандитизам

А сатеривање Срба у концлагер није бандитизам зато што ће уместо Патријарха концалгер “освештати“ Врховни Понтиф, па зато Милан Миленковић у напису “Кредитна мафија“ – појашњава да је:
“Србија већ запала у дужничко ропство према иностранству“!

Јер… “у просеку, наша држава се од доласка на власт садашње коалиције, дневно задуживала за по 4.848.000 евра, односно 202.000 евра на сат.“ А “ко мисли да је то мало, нека узме у обзир да је… сваки становник Србије код неке међународне финансијске установе, за коју највероватније никада није ни чуо, задужен за по 1.600 евра“ – а наравно све то би “било много лакше када би још било нечега што би у Србији могло повољно да се приватизује“ – а овако, “да бисмо појмили плтежну способност грађана Србије, довољно је да свако од нас баци поглед у свој празни новчаник“, јер “како год, на крају ћемо сви ми… морати да отплаћујемо позајмице које је неко други узео и потрошио“ – а то наравно није фамозно јер саблазан, пошто је “освештна“ – представља себе као да… ето није фатаморгана.

Схватање Српског Националног Духа…
није фолирање српском шајкачом!

Е сад, пошто све ово није априлилилили… и без обзира и на шта је и због чега “освештано“ и шта је фамозно а шта саблазан… пошто је Владимир Путин, свега недељу дана пре тога, након што је “пољубио икону Светог Саве“, и након што му је “Патријарх Иринеј уручио орден Светог Саве првог степена“ – и осим што је Путин “подсећајући на нераскидиве везе српског и руског народа“ – једини јавно и храбро нагласио да се ради “о вези“ – “српског“ – “и руског народа“ – у оквиру целе ове априлске неслане не-шале – Путин – једини – изрече реч – о Вери:

“Све је пролазно
осим духовног
које нас све надживљава.“(10)

А сходно томе, пошто духовно заиста надживљава све, на пример у односу на 27. март 1941. године, Небојша Малић у спису “Да ли се могао избећи Хитлер или шта је Србима био 27 март“ рече запрепашћујуће тачно:

“Срби нису изашли на улице да кличу
“Боље гроб него роб“
због Енглеза – већ због себе“(11)

…склероза фатаморгане само наизглед је Déjà vu – јер уствари јесте привид, јер је једино Лаж подложна склерози – зато је у односу на Србе и Србију склероза опхрвала једино Лаж противприродног политичког блуда “градитеља фатаморгана“ који од раје камуфлирају своје лажи натурајући их као да су фамозне… зар не!
Е, насупрот томе – зато што Истина није подложна склерози – зато нити Истина Срба и Србије, нити Истина Православља – нису нити склеротични, нити су икакав Déjà vu – и зато су и “полако умирање“ и “умирање за сва времена“ – само “навијачки“ привид… јер склеротична Лаж противприродног политичког блуда “градитеља фатаморгана“ – није уопште успела чак нити да начне, а камоли да сопственом склерозом зарази и опхрва Истину! Тај нефамозни чимбеник нас, ето… цитирањем априлили – доводи до суштине:

Да ли схватамо
или не схватамо да несхватамо
Дух наш насушни?

Лаж покушава да нас заведе у неприродно стање – да не схватамо да несхватамо! Лаж чини то зато да би нам се причињавало као да умиремо занавек; да нам се причињава као да смо поражени, и то, као да смо поражени зато што смо некаква шизма, некаква нижа раса, некаква секта, некакво неправо, некаква гњида никоговићка… па као да смо зато и због тога – ето… беспомоћни јер смо наводно… поражени од фамозних.

Суштина Лажи је расистичка мржња! Не само мржња нас Срба – већ и мржња Господње Благодати и Српске Чистоте Вере у ту Благодат! Суштина те расистичке мржње јесте мржња Веровања у Бога!

Зато је најподмуклија обмана Лажи којом покушава да нас покори – да нас учини да не схватамо да несхватамо. Зато да се не схватамо да је Déjà vu – нова лица на ТВ – иста лица на ТВ; нови гласови – исти гласови; нови наслови – исти наслови… да нам се чини као да се време зауставило на истом режању истим лажима, истом мржњом – на истој измишљотини истом лажном кривицом – на истом солењу памети да смо неправо, да смо гњида која нема право да постоји у свејереси фамозних…

Ако не схватамо да несхватамо да је – Лаж иста – Време стало – фатаморгана… онда прихватамо Déjà vu – прихватамо неприродност Лажи да је време стало… а Време – није стало. Неприродност – не постоји. Лаж и њени привиди обманама – нису стварност:

Гнусоба саблазни

Јесте саблазан то што је скоро цела СПЦ прешла на страну папске уније – али стварна гнусоба је то што узурпатори наше Цркве покушавају да СПЦ – одвоје од Вере. Јесте саблазан да део народа говори да га то не интересује, али је гнусоба то што чак и тај део народа не схвата да не схвата – јер то да подржава то “мање фактички“ – то значи да и у том делу народа живи Дух Божији и Дух Божије Благодати Српства – а то значи да гнусоба јесте то да се то не схвата… јер је несхватање замумуљено навијачким подржавањем не само лажног кинђурења српском шајкачом, већ и лажним кинђурењем Вером – гнусоба је не схватати да се несхвата да је навијачко подржавање сарадња са окупатором и да је та сарадња са окупатором сарадња са Лажју, и да је та мимикрија одувек била исто што је и данас – да је та сарадња издајство Поштења Божије Благодати.

Од када је света и века обмана фатаморганама увек наглашава да је рекламерски најфамозније:
„Причање о духовном животу“.

А насупрот томе – суштина Православља јесте:

“Чињење духовног живота“!(12)

На пример, данас “споразумом Косор–Тадић “Хрватска “опрашта“ Србији “агресију“ на Липу Њину у деведесетим – али Србија и српски народ верификују хрватски геноцид над Србима из периода НДХ и етничко чишћење из 1995. г!“(13) Апсурд, изиграност… али… не схвата се да се то несхвата. Тако се не схвата да се несхвата да је на пример “освештењем“ фамозног нишког “шопинг центра“ – тиме “освештена“ не само “заплена“ Србије, управо “заплена“ њеног сушанственог постојања… да Срби, зато шти су шизматичке гњиде, у ЕУ немају право чак ни на “великодушан“ Београдски пашалук… да је тиме “освештена“ не само Србија у дужничком ропству према иностранству, и не само празни новчаник којим је буквално “освештено“ не само умирање Србије, и не само коначна заплена – управо јасеновачка ликвидација Србије – већ… иако јесте и због свега наведеног – али гнусоба је понајвише зато што се не схвата да се несхвата да је “освештена“ лаж јереси и мржња – да је “освештена“ – издаја Вере.

Лаж јесте склероза зато што Лаж – не постоји

Зато је речено да је у наведеном кошмару гнусобе саблазни једина изјава Вере да је “све пролазно осим духовног које нас све надживљава“; зато је наведено да Срби нису 27. марта 1941. године клицали “Боље гроб него роб“ због Енглеза – и да нису ускоро после тога због себе одбили да признају капитулацију – већ су и ропство и капитулацију одбили Националним Духом Српства – одбили су ропство и капитулацију Чистотом Вере – не због себе – одбили су капитулацију зарад поштеног схватања Божије Благодати… јер су знали да Лаж постоји једино ако не схватамо да несхватамо да Лаж не постоји, јер су знали да је поштење Божије Благодати једино што траје и да Његовим трајањем траје једино постојање које заиста постоји. За Национални Дух Српства није то тада и дотада био никакво филозофско наравоученије, никаква навијачка дијагноза, никакво манипулисање зарад грабљења власти… и то није ни данас:

У стварној Божијој стварности, неумрли Национални Дух Српства и Божије Истине и Правде, постоји данас – заиста поштено “освештан“ у Дубоком потоку – и траје у Љуљацима, и не само у Љуљацима – већ траје поштењем Чистоте Вере у души сваког Православца па чак и сваког Србина… истим оним поштењем Чистоте Вере којом је трајао Дух Лазарев, Дух на Мачковом камену, Дух јасеновачких новомученика, Дух Равне Горе, Дух домаћинске слободне Србије, Дух оног млађаног Банета који је средином деведесетих рекао у лице фамозном Њујорк Тајмсу:
Част је борити се за Србију…

…траје Национални Дух Српства онако поштено како је истрајао полумиленијумско ропство под Турцима, онако поштено како се ослободио од Турака у модерну српску државу, онако поштено како је преживео комунизам, онако поштено како траје у данашњем трпљењу… не никаквим теоријама, никаквом индоктринацијом, никаквим фанатизмом, никаквом индулгенцијом, никаквим дипломама… траје чак насупрот дипломама које су на жалост урушавале чистоту народског поштења… и наравно, траје упркос мржње. То казују најчаснији примери – током саблазни конкордата узвинула се мисао Светог Николаја, током саблазни издајства Српског Народа у Другом светском рату узвинула се Равна Гора, током саблазни комунизма у избеглиштву се узвинула Чистота вере а у отаџбини се узвинула мисао светог Аве Јустина, а данас, усред саблазне узурпације Цркве и сарадње са окупатором… усред тог гнусног издајства Вере… узвинула се Чистота Вере не само Владике Артемија, и не само прогнаних монаха и свештеника, већ се узвинуло и незадрживо бујање Поштења Чистоте Вере Националног Српског Духа широм отаџбине и широм Божијег вилајета…
…Божија стварност одгања нестварност фатаморгане лаже.

Ослобођење Српског Националног Духа

“Драга хришћанска браћо и сестре, није баш све тако црно. Огроман број хишћана који се сабира из недеље у недељу у Љуљацима, и на другим местима где се служи Богу по светопредањском поретку, познаје Божију истину и то ће бити со која ће осолити српску земљу“, каже то српски просто, домаћински, сељачки, речима часних српских сени, Деда Славко из Лучана:

“Вазда је хришћанско стадо било мало, али га ништа неће распудити.“(14)

Драги Деда Славко, не чух дуго реч “распудити“, ако је уопште икад и чух, и не знам где су твоји Лучани, али, хвала ти што ми часно каза што ми ни једна књига не рече – да се Лаж привиђа једино ако не схватамо да несхватамо да она не постоји, а зато што Православац знаде то добро – зато лажа вазда иструли немоћна да распуди поштење Светиње Божије.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

___________________________
(1) “Градитељи фатаморгана“, Драган Видаковић, Новинар.де, 03/27/11
(2) Коментар, “милутин-стрико“, “Само слого Србина спасава“, Братство Светог краља Милутина, Новинар.де, 04/28/11, 07:14
(3) “Духовна нит Срба и Руса“. РТС, 04/01/11, 19:24-21:51
(4) Коментар на “Духовна нит Срба и Руса“. РТС, 04/01/11, 19:24-21:51
(5) “Руско-српска сарадња: Бизнис са душом“, Борба за Веру, 04/01/11
(6) “Саблазан: “Патријарх Иринеј освештао тржни центар у Нишу“, Борба за Веру, 03/31/11
(7) Исто
(8) “Читава Србија пред пленидбом“, Новости, Б92, 04/01/11
(9) Исто
(10) “Путин посетио Храм светог Саве“, Вечерње Новости OnLine, FoNet, 03/23/11, 21:55
(11) “Да ли се могао избећи Хитлер или шта је Србима био 27 март“, Небојша Малић, 03/28/11, 20:32, Блог Сиви Соко
(12) “Парафразиран Отац Серафим, “Модерно академско богословље“, Борба за веру, 04/02/11
(13) “Споразум Косор – Тадић“, Владислав Б. Сотировић, Новинар.де, 04/04/11
(14) “Ништа ново у епархији Жичкој“, Деда Славко из Лучана, Борба за Веру, 0328/11