Вести

Последњи разговори између премијерице Хрватске Јадранке Косор и президента Србије Бориса Тадића и врло

Владислав Б. Сотировић, 04.04.2011

+++

вероватан „коначни споразум“ око међусобног међудржавног званичног признавања граница Хрватске и Србије који ће ускоро уследити јесте коначно стављање тачке на слово и ноћног тзв. Другог засиједања АВНОЈ-а у Јајцу 28./29. новембра 1943. г. којим је створена Велика Хрватска и Мала Србија. По директиви новог Совијетског Савеза са центром у Бриселу, дошло је коначно време да се ове најкруцијалније одлуке у Јајцу и званично верификују пре учлањивања у нови совијетски клуб „Титаник 2″. Овакву бриселску политичку директиву, само да се потсетимо, први је почео да јавно исказује и спроводи у дело тренутни президент Липе Њине и то одмах након свог избора.

Наиме, након избора новог председника Липе Њине, Иве Јосиповића, званични Загреб је открио све своје карте кај се тиче односа са Србијом, али пре свега са Србима као етноколективом. Наиме, новоизабрани президент Липе Њине је одмах након другокругног изборног тријумфа над усташким градоначелником Загреба (на швапском – Аграм) наговестио да би Кроација могла да повуче тужбу против Србије за „агресију“ Србије на Липу Њину 1991-1995. г. што ће чак и полуписменој балканској раји рећи да се у том контексту очекује од (по мајци) Хрвата Бориса Тадића да као президент (термин „президент“ је више еуропејскије нарави од славено-балканског термина „председник“) добросуседског Београдског Пашалука (који се још увек званично одазива као „Србија“) среди ствар да и демо(но)кратски Београд повуче своју „контраоптужбу“ против демо(но)крацијске Кроације за етничко чишћење Липе Њине од „шизматичких Влаха“ августа 1995. г. али и за геноцид (фактички етноцид) над истим тим „православним шизматицима“ за време Геноцидне Државе Хрватске (10. травањ 1941. г. – 15. свибањ 1945. г.).

Дакле, из овако подељених карата је и свакоме балканском слепцу јасно о чему се ради: по споразуму ова два Хрвата (Јосиповић-Тадић) након повлачења хрватске оптужбе и српске контраоптужбе све су овце на броју а и вук је сит! Сличан споразум су у лето 1944. г. направила два друга Хрвата – Ј. Б. Тито и И. Шубашић у Напуљу са потпуно истим ефектима за Србе које смо осетили и још увек их осећамо све од Титове окупације Београда и Србије октобра 1944. г. па до данас. Логика и једног и другог споменутог хрватско-хрватског споразума је истоветна: бришу се сви повесни антагонизми између ова два етноколектива зарад свијетле опће будућности заједничког суживота у заједничким федеративним политејама – социјалистичкој Југославији и капиталистичкој Унији.

У овом другом конкретном случају хрватско-српског споразума хрватска страна „опрашта“ Србији „агресију“ на Липу Њину у деведесетим али Србија и српски народ по оба горе споменута споразума верификују хрватски геноцид над Србима из периода ГДХ и етничко чишћење из 1995. г! Дакле, врло лепо (тј. „еуропејски“) спакована још једна подвала „шизматичким Власима“ коју њихов лидер родом Сарајлија само треба да верификује стављањем палца на артију.

Наиме, ко је иоле полуписмен зна да хрватска страна никада не може да докаже никакву „агресију“ Србије на Липу Њину у деведесетим пред неким иоле поштеним међународним судом правде јер су се као прво борбе на подручју Велике Титове Кроације између тзв. ЈНА и разноразних легализованих хрватских усташко-кољачких формација водиле у периоду док Липа Њина није била призната као неовисна држава нити од САД, нити од ЕУ а што је најбитније не од ОУН. Као друго, када су ОУН, ЕУ и САД (у јануару 1993. г. и након тога) признале неовисност Кроације „србо-четничке“ ЈНА формације су се и повукле са њене територије према свим међународним прописима. Наравно, овде се поставља и суштинско питање какве везе ЈНА има са Србијом и Србима уколико се зна да је највишљи командни кадар ЈНА из 1992. г. био не-српски укључујући пре свега главнокомандујућег генерала Хрвата југословенске провениенције – Вељка Кадијевића! С друге стране, српска страна треба да се одрекне реалне надокнаде за хрватско-бошњачки Магнум Кримен над Србима из периода Другог светског рата који је у досадашњој светској повесници остао уникатан по разини испољеног варварства, садизма и кољачких („србосек“) техника и технологија а што се апсолутно да лако доказати било ком непристрасном суду правде обзиром да још увек постоје необориви архивски материјали и искази преживелих сведока. Што се тиче етничког чишћења Липе Њине у оквиру усташке војно-редарствене операције „Олуја“ из коловоза 1995. г. није потребно чак ни излазити са доказима пред судску пороту обзиром да модерни судови користе интернет а на интернету постоји једна страница која се зове Youtube.

Да закључимо, према замисли новог хрватског президента као и премијерке Липе Њине – Зербен фрај Кроације, а у сагласности са његовим и њеним етно-колегом са Андрићевог Венца, још једном, и по могућству дефинитивно, треба Србе превести жедне преко (Дрине) воде што се треба и верификовати вероватно текуће 2011. г. палчевањем артије о билатералном повлачењу горе споменутих тужби којима се верификују етнички очишћене границе Велике Геноцидне Хрватске (у перспективи све до Дрине, Скадра и Тисе преко Земуна).

_________________________

Владислав Б. Сотировић

Serbian Patriotic Front

http://srbskipatriotskifront.webs.com

Crucified Kosovo & Metohija

http://www.crucified-kosovo.eu