logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Економија    Аутор: новинарство    374 пута прочитано    Датум: 29.03.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Национална или колонијална економијаНационална економија није пусто острво у повезаној светској привреди али је

У Београду, 26.03.2011.год. Предраг Лепетић

+++

примарно усмерена ка одрживости система и задовољењу потреба домаће привреде и становништва па је нужно заштићена од уплива демпиншких цена и преузимања мултинационалних компанија, нелојалној конкуренцији и субвенционисаним пољопривредама, и као принцип директно је супротна евроинтеграцијама и колонизацији. Дакле, између два удаљена модела, аутархичности и заостајања и апсолутне отворености, преузимања и подређивања туђим интересима, заузима се одржива мера самосталности, отворености и заштите како би економија остварила своју виталну сврху одрживости производње, очувању ресурса, задовољења и благостања становништва, основа развоја према националним и цивилизацијским потребама, политичкој и социјалној стабилности и очувању суверености.

Национална економија је окренута прво себи, својој изградњи и државним активностима помогнута је у изласку на међународно тржиште, није усмерена ка самодеструкцији, распродаји националног богатства, финансијског капитала и производних капацитета, како би се отворило тржиште за робне вишкове туђих економија, како би била подведена под власт ино-корпорација и финансијских организација, о чему говоре поразни и штеточински примери како колонијалних економија сведених на сировинску базу и тржиште метропола, са последицом социјалне неуравнотежености, тиранских марионетских и клептократских политичких система, тако и супротни примери свих национално успешних привреда Русије, Кине, Индије, Бразила али и земаља сличне величине са обновљеним и успешним привредама, Швајцарске, Норвешке, Белорусије. Билатерални и мултилатерани уговори су довољна основа међународне сарадње и права су гаранција поштовања преузетих обавеза, уживања права и најповољнијих статуса па није потребно поништавање суверенитета да би се остварили извозни, трговински и други циљеви.
Национална економија је заснована на тржишној привреди, функционална је комбинација великих привредних система и малих и средњих предузећа, предузетника, са комплементарним државним и приватним сектором, са државним регулисањем целине система, глобалном и временском усмерењу ка стратешким циљевима увећане репродукције, повећању друштвеног производа, опредељеном најважнијем сегменту развоја како реалног тако и финансијског сектора (насупрот владајућег концепта неоколонијалне “привреде без производње”, партијски протежиране, посредничке, сиве и девијантне “економије самодеструкције”).

Држава није либерални чувар приватног капитала, нити је тржиште по себи регулатор привредног живота и накнадног уравнотежења већ активни учесник привредног живота, као оснивач јавних предузећа које приватници не би могли организовати на социјално прихватљив начин, као потрошач и контролор је тржишних услова који омогућавају регуларност конкуренције.Држава је мера општих интереса и усклађења приватних и групних интереса ка општем добру заједнице и одговорна је за развој привреде, националног тржишта и свих привредника, без обзира на власнички статус, јер води рачуна о целини становништва а не само о најпредузимљивијим слојевима којима обезбеђује сигурност и просперитет, као и истовремену заштиту најамничких, непоседничких слојева, јер су сви држављани без обзира на класну припадност и сви имају обавезе и одговорности према целини.
Привредне активности су нераскидиво везане за функционалност правне државе и гарантоване су независним судством, оснаженом формом поштовања законитости, ефикасности, економичности поступка и извршности судских одлука, заштитом поверилаца, радним и пословним моралом. Синдикално организовање се мора ослободити од директне политичке зависности и манипулације како би одговорило основној функцији заштите запослених.Свет рада и капитала кроз преговоре легитимних представника мора наћи резултанту заједничких интереса и одговорности за производњу, услове рада и зарада као и границу пред самоуништавајућим сукобима, злоупотребама, искључивости личног интереса.

Производња, рад и умни продукти стварају вредност а не злоупотреба и примат финансијског капитала кога треба ставити у службу реалног сектора.Финансијски сектор, организације, токови новца, кредити и инвестиције не смеју већински бити предати у руке иностраних власника који воде рачуна пре свега о својим интересима а не о егзистенцијалним потребама и развоју домаћина. Здрава економија заснива се на производњи и стваралаштву а не шпекулацији и злоупотреби, паразитизму и партијски протежираном монополу са катастрофалним последицама социјалне патологије, безакоња, медијске манипулације и политичке плутократије.

Улога елите је стваралачка и управљачка и није сведена на бесплодну трансмисију туђих одлука, на предраднике туђег капитала у продатој земљи и подведеном народу. У тоталитарном поретку Европске уније1) примењују се хармонизована правила (правни поредак чини око 80.000 страна правних аката) и одлуке органа ЕУ на чије се доношење нема утицаја, односно према величини чланице остаје минорни процентуални удео права гласа које нема обезбеђење за заштиту виталних интереса. Унија одређује императивне стандарде који промовишу упросечење, одређује производне и извозне квоте које лимитирају раст и структурише непромењиву полазну поделу рада чији је смисао монополисање статуса чланица и унутрашња колонизација неразвијених региона.

Будућност мора бити отворена, ново информатичко друштво може бити људски а не торалитарни поредак, нове технологије пружају могућност умањења удела физичког рада и интелектуализацију људског рода које је основа истинске демократије и управе ресурсима у циљу општег добра слободних појединаца који раде у интересу благостања, поштовања природе, усмерења ка новим световима, на темељима морализације, вере и непролазних вредности.За повољан статус у новим условима заједница се мора изборити активним залагањем, образовањем и радом а не бегом стручњака2), пуким следбеништвом и пасивним очекивањем милостиње које се сиротињи промовише као “бољи живот”.

Родољубива и стваралачка група привредника, они који желе добро себи, народу и држави, покретачи су развоја, менаџмент јавног сектора мора се променити лојалним и моралним технократама, јер таквих има, који не мисле само на лично богаћење које је последица предузетништва нити на саможиви шпекуланстки циљ паразитирања на јавним добрима.

Национална држава је немогућа без социјалног консезуса и солидарности, позитивне селекције и пружања шанси образованима и способнима, њиховој социјалној проходности, помоћи слабима и болеснима.Према томе, држава је опште добро и није својина власника капитала који су одговорни за привредни раст а чији је услов здраво и обновљиво, растуће становништво. Никакво благостање није легитиман циљ ако нема ко да га ужива а демографском имплозијом Срби нестају и препуштају наслеђени простор.Очување породице и наталитет, образовање и васпитање темељ су и услов постојања и основ било каквог економског система који треба да омогући развој нације а не да буде сам себи или сврха изоловане групе поседника. Нема одбране државе ако је неправедна, ако једни уживају све благодети цивилизације а други их гледају гладним очима и ако степен социјалне и здравствене заштите зависи од количине приватног новца.

Основ и елементи економског препорода

У условима светске економске кризе и домаће уништене, деиндустријализоване и презадужене привреде 3), потрошених приватизационих средстава, незапослености и сиромаштва, доласка до економског слома4) и банкрота 5), држава, као организована сила, мора преузети улогу координатора развоја националне економије уз стварање услова и организацију која омогућава проширену репродукцију, чувајући велике системе као упоришта развоја, покретаче и центре око којих се развија приватно предузетништво и уводе нове технологије.

Путем којим се до сада ишло више се не може ићи6), привреди без производње и лажном благостању заснованом на страним донацијама, дотацијама и кредитима који нису искоришећни за инвестирање већ потрошњу и преливање на приватне рачуне, дошао је крај, економска криза метропола довела је до саможивог окретања себи а не бескорисним трошковима корумпирања подложничких елита.

Мора се зауставити пад производње и успоставити равнотежа на одрживом нивоу, количина роба и новчане масе уједначити и сузбити инфлација, успоставити општа и јавна финансијска стабилност уз рационализован, економичан буџет, са развојном компонентом и улагањима, кредитним стимулацијама у профитабилне гране (пољопривреда, енергија, мобилна телефонија, грађевинарство, туризам, војна индустрија….) полазећи од постојеће величине националног дохотка и успоставе солидарности, како би се у грађанском миру извршила обнова националне економије.
Уништена производња се мора обновити, изршити реиндустријализација на новим основама, здравим, држава и наука морају организовати и усмерити акумулацију како би се примарна производња а потом и нове технологије увеле у приватне и државне фирме уз рационализацију и кадровску обнову усвојила нова знања и стратешки усмерила ка потребним и новим робама заснованим на инвентивном проналазаштву и техничким унапређењима.Србија и у научном и практичном смислу мора обезбедити услове за прелазак из индустријског у постиндустријско информатичко друштво како би опстала и развијала се према највишим цивилизацијским дометима епохе и тако избегла судбину трећег света.

Државним улагањима и стимулативним кредитима датим приватницима може се обновити производња, индустријска и пољоприведна, оживети сектор услуга, а робни вишкови усмерити ка тржиштима где постоји потражња, додатно ојачана међудржавним споразумима као гаранцијом у сигурност производње и пласмана и приватног и државног сектора уз искоришћење постојећег стимулативног царинског режима за домаће производе са Русијом. На том темељу и научно иновативном развоју, уз државу као оснивача и на мешовитом капиталу, развијаће се иницијална производња роба као резултат примене нових технологија и потом је извозно оријентисати као конкурентну, чиме ће се постепено уравнотежити укупан и појединачни спољнотрговински биланс.

Од постојећих ревитализованих темеља градиће се опоравак, на акумулацији оствареној унутрашњим уштедама, смањењем јавних расхода, на постојећим девизним резервама, рестриктивним кредитима, заједничким улагањима и директним инвестицијама, гарантованим инвестицијама дијаспоре, јавним радовима на локалом, регионалном и националном нивоу (инфраструктура, путеви, водовод, електромрежа, систем малих хидропостројења-централа, биогас и др. ).

Тржиште је слободно, по природи, али не и апсолутно либерализовано бећ уз ограничења у јавном интересу и остварењу стратегије развоја мора бити и заштићено царинама а производња и услуге оријентисане и стимулисане ка извозу.Динар остаје национална валута а девизни курс ће се снизити и прилагодити постепеном јачању производње и извоза, он неће бити слободно флуктуирајући већ стабилизован, реалнији, уз избегавање хиперинфлационог вртлога.Тамо где нема производње цена новца је подређена трговини, увозницима, њиховим монополима и страним банкама, па је курс домаће валуте вештачки прецењиван и одржаван како би стимулисао увоз,(двоструко већи од извоза) 7) омогућавао повољне потрошачке кредите и стварао на обиљу увезених роба лажни осећај благостања становништва као основе пута у евроатланске интеграције и како се види опште и појединачно дужничко ропство.

Према стратегији развоја и распореду неотуђивих добара треба изградити просторни план, који ће штитити јавни интерес и системску рационалност и обезбедити сигурност инвестирања. Дужници се неће повлађивати већ ће се права поверилаца извршавати у хитном, поједностављеном извршном поступку, чиме ће се увести правна сигурност и економска дисциплина као основа пословног морала.

Јавна предузећа, која се баве делатностима од јавног интереса и уживају адекватну јавну заштиту, не могу бити дезинтегрисана нити продата у већинско власништво ни странаца ни домаћих правних или физичких лица, инвестирање и акумулација се може подстицати продајом акција уз промену власничке структуре само до 51% домаћег удела као минимума очувања карактера јавног добра и јавне управе над организацијом и делатности(Телеком).У продаји приватних фирми држава има право првенства куповине које ће искористити уколико дискреционо оцени да је делатност од јавног интереса.

Извршиће се ревизија поступака приватизације у складу са начелом правне сигурности и законитости извршења са важећим прописима у време промене власништва.Држава неће национализовати фирме које су легално приватизоване али ће формирати нове ако је делатност од јавног интереса и има потражњу.

Воде, шуме, руде, фрекфенције и друга јавна добра, су неотуђиви а пољопривредно земљиште је рестриктивно отуђиво добро и не може се продавати странцима ни под условима реципроцитета, држава има право првенства куповине и извршиће се национализација добара које представљају стратешки и безбедносни фактор, док је грађевинско земљиште отуђиво.

Сервисирање и отплата главница дуга и доспелих камата повериоцима вршиће се без међународних финансијских институција, пре свега ММФа и Светске банке 8), кредити ће се враћати редовно, по могућству репрограмирати а нови узимати рестриктивно и наменски. Банкарско тржиште је слободно и демонополисано.Основаће се Инвестициона банка која ће под стимулативним каматним стопама и одложеним периодима почетка исплате кредита, уз реално обезбеђење и усвојене елаборате покренути приватно предузетништво и јавни сектор.Такође, формираће се и Национална комерцијална банка са гаранцијом заштите улога од стране државе као основа штедње становништва, разбијања монопола и максималних каматних стопа страних банака. Каматну стопу и референтну камату треба снизити и извршити реорганизацију Управе прихода, ставити под контролу новчанe токовe и јавне приходе, јер је наплативост пореза и доприноса пала са 94 на око 50 посто9).

У циљу народне солидарности, заштите и обезбеђења гладних, болесних и незапослених, доћи ће у ограниченом року, до почетка функцинисања система на новим основама, до замрзавања плата и пензија, претходно усклађених и утврђених према реалној потрошачкој корпи и платним разредима, чиме ће се обезбедити социјална сигурност становништва и друштвени мир.

Статистика ће се успоставити на тачним елементима а не манипулацији и пожељности резултата10) 11).
Јавни расходи су место успоставе реалних трошкова и обезбеђења унутрашњих резерви, смањењем јавне потрошње остварене рационализацијом, реорганизацијом и рестриктивном политиком јавних набавки, свођењем на неопходан ниво материјалних трошкова функционисања јавних служби и избацивањем из ланца посредника.

Трговина је слободна уз формирање државне фирме која ће се бавити веле и мало продајом и тако снижавати цене кроз минималне рабате, као и путем робних резерви.

Енергетски сектор је под државном управом преко јавног предузећа ЕПСа који неће бити продат, већ ће бити основа енергетске самосталности уз производњу енергије на новим технологијама, коришћења сунчеве енергије, ветра и постојећих хидро и термо потенцијала.Држава ће поштовати уговорне обавезе и инсистираће на изградњи стратешког гасовода Јужни ток као економске и безбедносне компоненте развоја привреде.

Развој пољопривреде, је базичан, јер постоје повољни природни услови, систем ће се развити путем упоришних тачака великих комбината уз стимуласање удруживања малих и средњих произвођача у јавне и приватне задруге, уз активну помоћ Института и Факултета, контролу производње и развој на научној основи, уз дотације и кредитне олакшице, са стратешким циљем производње здраве хране. Стимулисаће се и помагати употреба домаћег висококвалитетног семена, развој сточарства, воћарства, пчеларства и др. уз забрану увоза генетски модификованог семена и употребе меса таквих животиња.Развој производње на здравим основама, омогућиће повратак селу са изграђеном инфраструктуром, прехрану становништва, јефтину храну и извоз. Држава је у могућности да преузме све тржишне вишкове и омогући или пласира на тржишта са којима има потписане билатералне уговоре.

У наведеном циљу контроле производа биљног и животињског порекла биће формиран Национални институт за очување изворних семена и раса и за контролу квалитета робе, домаће и увезене са утврђеним високим стандардима квалитета и сертификацијом робе, као гаранција здравља становништва и немогућности дистрибуције генетски модификованог семена, хране и хемијских елемената штетних по здравље(флуор, уметнуте мутације, синтетички пестициди, исл.) Здрава животна средина је обезбеђена кроз пореске стимулације, таксативне услове рада фирми, контролу и санкционисањем прекршилаца.

Систем социјалне заштите а пре свега пензијског и инвалидског осигурања мора бити рационализован, у организационом смислу формирањем једног фонда, контрола наплате доприноса са Пореске управе биће враћена Фонду а он ће бити овлашћен да изворне приходе пласира и увећава на финансијском, банкарском тржишту уз одобрење Трезора, као и да се бави не само обавезним већ и комерцијалним социјалним осигурањем.Трошкови Фонда биће сведени на нужне а основна делатност информатички праћена од уласка документације до решења и исплате. Један гломазни систем биће сведен, ефикасан и економичан, окренут одрживости и смањењу и потпуном престанку буџетског захватања, са гарантованом имовином, адаптиран на корист клијената, чиме ће се обезбедити основни постулат међугенерацијске социјалне солидарности запослених и корисника пензија.

Извршиће се рационализовање државне управе, у оквирима постојећег Устава кроз свођење на симболичан ниво трошкова различитих нивоа паралелних администрација на истом простору, прерасподелом кадрова без отпуштања запослених а потом изменом Устава и успоставом апсолутне рационалности унитарне државе. Рестрикцијом трошкова на непродуктивне агенције, националне савете, невладине оргаинзације, противуставно финансирање аутономија, унутрашњом реорганизацијом и централизацијом државне управе повећаће се ефикасност и економичност. Такође, у циљу повећања економске дисциплине и одговорности извршиће се промена Кривичног законика, повећање минимума и максимума запрећених казни уз опште пооштравање казнене политике.

Овим је дат оквирни модел организације привредног живота и дата су начела и елементи који ће се разрађивати са роковима и мерама економске политике како би се прво створили услови за покретање производње, потом иста развила и омогућило се благостање народа на реалној основи рада и стваралаштва, без дужничког ропства нових генерација, којима ће бити остављено у наследство природно богатство, здрава животна средина, уређена држава, сувереност, слобода одлучивања и просперитетна национална економија.

У Београду, 26.03.2011.год. Предраг Лепетић

Упутнице:
1)Izviždali “šefa” EU jer misli da Unija liči na …
2) ODLIV MOZGOVA Dragaš Polemike dragas
3) Država daje milijardu EUR za kamate Dragaš Polemike dragas
4 )СРБИЈИ ПРЕТИ СЛОМ! Српска политика, анализа 03.03.2011
5) DUŽNIČKO ROPSTVO Dragaš Polemike dragas
6) Srpska vlada priznala krah ekonomije | Srbija | Deutsche Welle …
7) РЕЛАТИВНО СТАБИЛАН ИЛИ СЛОБОДАН КУРС ДИНАРА С.Комазец
8) Spoljni dug Srbije povećan za 2,3 milijarde evra Dragaš Polemike dragas
9)*РЕЛАТИВНО СТАБИЛАН ИЛИ СЛОБОДАН КУРС ДИНАРА С.Комазец(исто)
10) Statistički falsifikat dragas
11) Stvarni BDP, BDP pada dragas

Прилог:
DUŽNIČKO ROPSTVO
Branko Dragaš Polemike dragas

PODACI 28.02.2011
BRUTO DOMAĆI PROIZVOD 2010 REALNO – 14 MILIJARDI EVRA
JAVNI DUG – 12,675 MILIJARDI EVRA
PROCENAT ZADUŽENOSTI OD BDP – 90,53%
DOZVOLJENA GORNJA GRANICA – 40%
REŽIM FALSIFIKUJE BDP I PRIKAZUJE ZADUŽENOST – 39,7%
ZADUŽENOST PRIVATNOG SEKTORA – 14 MILIJARDI EVRA
UKUPNA ZADUŽENOST SRBIJE – 26,675 MILIJARDI EVRA
PARAMETRI ZADUŽENOSTI
1.UKUPAN DUG/ BDP = 26,675 MILIJARDI EVRA/14 MILIJARDI EVRA = 190,59%
ZADUŽENOST SRBIJE – 190,59% BDP
DOZVOLJENA GRANICA – 60% BDP
VISOKA ZADUŽENOST – 80% BDP
2. UKUPAN DUG / IZVOZ = 26,675 MILIJARDI EVRA : 7,23 MILIJARDI EVRA = 3,69
DOZVOLJEN KOEFICIJENT ZADUŽENOSTI – 2,2
SRBIJA ZADUŽENA – 3,69
SKRIVENE OBAVEZE :
- ZADUŽENOST GRAĐANA – 5, 1 MILIJARDA EVRA
- DEVIZNA ŠTEDNJA -DRŽAVA GARANTUJE 50.000 EVRA – 7,288 MILIJARDI EVRA
- POVRAĆAJ SREDSTAVA PO ZAKONU O DENACIONALIZACIJI
- DUGOVI I GUBICI JAVNIH PREDUZEĆA
- GUBICI PRIVREDNIH PREDUZEĆA
ZAKLJUČAK : SRBIJA JE PREZADUŽENA I TREBA PROGLASITI BANKROT

Branko Dragaš





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo