Вести

List Beogradske Patrijaršije „Pravoslavlje“ sramno zloupotrebljava pokojnog patrijarha Pavla da opere posrnulog Mirka Dobrijevića.

M.P. Melburn 23.03.2011

+++

SVIM vladikama srpske crkve, a i svim onima koji su na bilo koji način bliski Beogradskoj Patrijarsiji opste poznata je priča kako je Irinej Dobrijevic NA SILU postao “episkop” SPC. Njega je SA Sabor SPC tri puta kao jeromonaha odbijao da izabere za vladiku. Gurali su ga “papisti”, Amfilohije (Radović) i Irinij (Bulović), ali za njega nisu hteli ni da čuju nacionalno orijentisani episkopi, odnosno poznatiji kao “bosanski lobi”. Onda je iznenada došlo da nagodbe (kao i u mnogim drugim slučajevima), pa su bosančerosi ipak odlučili da propuste Irineja, ali i da “papisti” za uzvrat podrže opet „njihovog“ Maksima (duhovno čedo b.v. Atanasija (Jevtić). Pokojni patrijarh koji nije mogao da smisli i vidi Dobrijevića, kada je saznao za nagodbu i da će on IPAK postati srpski episkop, njegov komentar je kako kažu očevidci bio: “Neka mu ga!”

Nedolazak Patrijarha Pavla na hirotoniju Irineja Dobrijavića objašnjen je njegovom bolešću, ali je vrlo interesantno da je posle dva dana dana bio zdrav i da je učestvovao u hirotonisanju Maksima. Jednostavno objašnjenje da patrijarh Pavle nije učestvovao u Irinejevoj hirotoniji u znak protesta, zbog neslaganja sa njegovim izborom. Irineja su hirotonisali mitropoliti Amfilohije, Bulović i Nikolaj sa ostalima.

Evo kako je beogradski dnevnik „Politika“ preneo vest o hirotonisanju Irineja Dobriojevića:

“Arhimandrit Irinej (Dobrijević) juče je, na praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice, u beogradskoj Sabornoj crkvi hirotonisan za episkopa australijsko-novozelandskog. Svetu liturgiju uz sasluženje sa 15 arhijereja služio je arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Rukopolaganju episkopa Irineja prisustvovali su i mitropolit hongkoški Nikita, episkop aljaski Nikolaj, ministar vera u Vladi Srbije Milan Radulović, kneginja Jelisaveta Karađorđević, princeza Linda Karađorđević, sa sinom princom Mihajlom, članovi Krunskog saveta i predstavnici diplomatskog kora“ http://www.politika.rs/rubrike/Politika/t1480.lt.html “.

Znači bilo je vladika, brdskih i primorskih i aljaskih i honkoških, ministara, prinčeva i princeza, templara i masona ali ne i patrijarha Pavla!

A sta piše u “Pravoslavlju”, novinama Beogradske Patrijaršije

U broju od 1. marta ove godine, novine beogradske patrijarsije “Pravoslavlje” donose poduzi tekst-intervju u rubrici „Razgovori“, a sa “episkopom” Irinejom australijsko novozelandskim http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1055/rubrika/razgovor , pod naslovom “Novo srpsko jedinstvo”.

Ko ovo sve pročita, a bar malo zna šta se u Australiji izdešavalo za vreme njegove strahovlade, terora i otimacina, odmah će shvatiti da je informativna služba SPC izdanak i nastavak Gebelsove propagandne škole. Takvih LAŽI i poturanja stideo bi se i sam Gebels. U uvodu se Irinej hvali kao pokojni Broz iz Kumrovca, a da se sto vise uzdigne potura se i LAZ da ga je hirotonisao lično patrijarh Pavle. U ovom tekstu doslovce stoji:

“У Саборној цркви у Београду јула 2006. године Његова Светост Патријарх Српски Господин Павле рукоположио га је за Епископа аустралијско–новозеландског.”

Ovo NIKAKO ne moze da bude greška, jer kao sto pomenuh to da Patrijarh Pavle nije Irineja Dobrijevića želeo da hirotonise ne samo da zna najbolje sam Irinej, nego SIGURNO i oni koji su tekst pravili i oblikovali.
Svako pominjanje episkopa Irineja Dobrijevica u srpskoj stampi, posebno u onom delu Informativne sluzbe SPC, odmah se prenese i na njegov australijski sajt, sto je i razumljivo. Ali, za divno čudo, ovog teksta tamo nema iako je to intervju dat zvaničnom listu Srpske Crkve, glasilu Beogradske Patrijarsije. Zasto?

Zato sto bi svi oni koji to procitaju u Australiji shvatili o kakvim se lazima i informativnim podvalama radi, i da je to sve beskrupulozna i bezobzirna propaganda.

Od gomile nebuloza i gluposti samo nekoliko bisera

Irinej u samohvalisavom zanosu kaze i laze:

“У најстаријем манастиру Светог Саве први пут је било сабрано 15.000 наших Срба који су допутовали са свих страна Аустралије да, како су сами говорили, покажу лојалност својој Цркви и потврде уједињење наших двеју епархија, подржавајући свог епископа”.

Ovaj “silan” narod, kome je brojka za vise nego duplo uvecana, dosao je kao i svih ranijih godina na uobicajen manastirski sabor o Savindanu, da se najede pecenja i naslusa narodne muzike. Ono sto je posebno interesantno, jeste da vecina od njih i ne zna ni sta je to episkop, a jos manje ko im je episkop.

O brojnom stanju Srba na Petom kontinentu, opet iznosi svoju staru tvrdnju:

„Ми сматрамо да нас има око 200.000 (u Australiji) чиме чинимо један одсто целокупне популације“

Opet lazi i nebuloze. Moze on da smatra da u Australiji ima i million Srba, ali statistika pokazuje po najnovijem popisu da nas ima samo 97.000, sto pokazuje koliko je Irinej Dobijevic realan tip coveka. I jos nesto, po ovoj njegovoj tvrdnji ispada da je popis stanovnista u Australiji lazan i prevara u odnosu na Srbe?! U tekstu izdvaja primer popisa, recimo Srba iz Bosne koji zive u Australiji, i kaze za njih da se oni vode kao “bosnjaci”, sto je obicna nebuloza. U popisnim listovima posebno je bilo obelezeno drzavljanstvo, posebno nacionalnost, a posebno veroispovest. Svakako da bi Srbin iz Turske napisao da je po nacionalnosti Srbin, ali da naravno zivi u Turskoj, i da je eventualno turski drzavljanin, i sigurno je da nebi napisao da je Turcin. Ono sto je interesantno kod ovog zadnjeg popisa, mogli smo da vidimo da ima i jedan broj Srba koji su po veroispovesti i Budisti.

Dalje se hvali sa “omladinom” pa kaze:

„Веома ме радује што сам пре две године успео да формирам групу која је позната под акронимом „SOYA“ – Српски православни омладински покрет.“

Ovde je interesantno da ne navodi statistiku, ali prema broju srpske omladine u Australiji, koja je vezana za razne omladinske australijske klubove, ovih iz Soje ima, ne za jedan autobus, vec svi skupa mogu da stanu u jedan obican “minibas”.

Dalje Irinej govori o Ustavu

Ova budalastina cak ne treba ni da se komentarise, kada se zna koliko je potresa, i protesta bilo, kakvih je zloupotreba bilo, pritisaka, prisile, izbacivanja iz clanstva, smenjivanja predsednika Crkveno Skolskih Opstina i kakava su sve bezakonja, malverzacije i mahinacije i malverzacije pratile celu ovu ujdurmu.

Nista iznenadjujuce

Na kraju, kad se sve sabere, nikoga u Australiji ovo njegovo samohvalisanje i lupetanje nije iznenadilo. Na to smo se navikli, i da je drugacije bilo bi cak I cudno.

Tragedija je da iz ovog teksta uvidjamo da Irinej nije jedini LAZOV u vrhovima nase crkve. Izgleda da je laganje, zamajavanje i obmanjivanje naroda postala tamo praksa i obicaj, koja se prenela i u Australiju, gde uziva nesebicnu podrsku samoga vrha Srpske Crkve.

Ova je praksa jos vise pojacana od nedavno, postavljanjem za glavnog urednika “Pravoslavlja” Aleksandra Djakovca, koji je urednik ozloglašenog papistiškog i ekumenističkog foruma www.verujem.org, koga je pre dve godine u čin svestenika rukopoložio Amfilohije. Pomenuti Djakovac je DS-ovsko novotarsko mezimče, štićenik i desna ruka papiste Irineja Bulovića, a sada i GLASNOGOVRNIK ove dvojice večitih SINODALACA.

I na kraju da zaključimo

Stanje u Srpskoj Crkvi u rasejanju, uvek je bilo projekcija stanja u Srpskoj Crkvi u matici. Za vreme komunizna, imali smo jednostavan “raskol” koga su karakterisale samo dve grupacije. Sada, na opštu žalost, za vreme neokomunizma, opet imamo “raskol”, ali mnogo dublji i zešći od prethodnog, dok vidimo da u svojoj lešinarskoj propagandi, Irinej opet laže i tvrdi da je reč o zanemarivoj “manjini”, onih nepokornih i navodnih “protivnika” pomirenja.

Izgleda da je tvrdnja prote Saracevica ipak tačna data u jednom njegovom nedavnom tekstu, da je LAŽ uzdignuta na pijadestal ISTINE, i tako smo dobili novi teoloski termin i pojam; SVETA LAŽ, kojom se vidimo crkveni velikodostojnici danas svakodnevno služe.

M.P. Melburn