logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Србија, Друштво, Да вас питамо!    Аутор: новинарство    2.375 пута прочитано    Датум: 22.03.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Апелациони судично на руке! Председнику Републике Србије Господину Борису Тадићу; Београд,

04.01.2011.г. – Жалба на криминални рад Апелационог суда у Београду Г. Миодрага Мајића

Др Жарко Гавриловић, протојереј

+++

Поштовани Господине Председниче и Замениче за заштиту људских права,

Дуго сам се решавао да ли да Вам пишем, као средство моје последње заштите у овој држави, а пред обраћање суду у Стразбуру, ово писмо против кривотворних радњи судије, односно садашњег председника Апелационог суда, у Београду, г. Миодрага Мајића, који се заклања иза Демократске странке, а врши недопустиве правне махинације, за које сам се обраћао свим релевантним судским инстанцама у земљи. Министру правде, Врховном суду Србије, али све безуспешно. У чему се огледају ове кривотворне радње судије Миодрга Мајића:

1) а) Судија Мајић је, у предмету Првог оп. суда у Београду II. бр. 6379/06. усвојио тобожњи предлог туженог Јована Васиљевића за изузеће судије Владана Стефановића, који он никад није поднео, у самом предмету пресуђења и предмет доделио судији Виолети Марјановић, али тог предлога за изузеће судије Стефановића, нема у предмету за изузеће VII Су 71/08, који сам разгледао заједно са својим адвокатом Милицом Копривицом. Поднео сам због тога кривичну пријаву за спровођење кривичне истраге: Првом оп. јавном тужилаштву, затим Окружном ЈТ, па онда Републичком ЈТ, али нико није хтео да ислеђује ову чињеницу и кривицу судије Мајића, већ су пријаве по инерцији суда или по пословици: „да врана врани очи не вади“, те пријаве одбацивали. Жалио сам се Врховном суду Србије, Министру правде, Високом судском већу за реизбор судија да се судије Миодраг Мајић и Виолета Марјановић не реизаберу за судије, док се не утврди њихова евентуална кривица у овом предмету, али и то је било узалуд.

Докази: 1) Фотокопија решења о изузећу II. бр. 6379/06; и 2) фотокопија акта Врховног суда Србије са налогом да ме судија Мајић обавести о притужби, што он никада није ваљано учинио и да се изјасни како се позвао на поднесак туженог за изузеће судије Стефановића, кога није било у предмету Првог оп. суда у Београду II. бр. 6379/06, кога још увек нема тамо.

б) Судија Мајић се позвао, у решењу за изузеће судије Стефановића VII Су 71/08, на 6 члан став I Европске конвенције о људским правима, која није предмет нашег позитивног законодавства, а на крају, и то само формално, и на чл. 66 став 2 ЗИИ, што је недопустиво у нашој судској пракси да се суди по европским законима, који нису у нашој судској пракси још увек законом регулисани, а мени је одговорио цинично и формално да могу фотокопирати судски предмет, у коме нема предлога туженог за изузеће судије Стефановића.

Доказ: 3) Фотокопија дописа судије Мајића упућеног мени.

в) Пошто нисам могао ништа да урадим са непостојећим поднеском за изузеће судије Стефановића, кога судија Мајић помињие у предмету VII Су 71/08, то сам се обратио Другом јавном тужилаштву за спровођење истраге против судије Мајића, а Високом судском већу са молбом да зауставе реизбог судије Мајића и Виолете Марјановић док се неоконча истрага, али то није утицало на њихов реизбор, јер се судија Мајић котира високо у владајућој странци ДС и судија мајић дао предмет II. бр. 6379/06, судији Виолети Марјановић да суди у судници 512 на петом спрату Палате правде, заведен под новим бројем II. Бр. 7066/1, која је заказала суђење у овој судници за 17.12.2008. на више месеци унапред, а у међувремену судија Мајић је наградио судију Виолету Марјановић са новом судницом бр. 42, на другом спрату, у којој се она преместила да суди, не обавестивши странке о пресељењу и да ће се суђење тамо одржати, тако да сам као тужилац чекао 45 минута на прозивку пред судницом 512, на петом спрату, где је било заказано суђење и после 15 минута ушао унутра у судницу да питам зашто судија не прозива, па су ми тамо рекли да судија Марјановић суди у судници 42 на другом спрату, те док сам ја дошао, судија Марјановић је донела решење о мировању предмета, на чему сам вербално протествовао што није странке обавестила о премештају суђења, а имала је више месеци рока пре суђења, јер сам схватио да је то била замка да се противправно и даље помогне туженом, који је „неки фактор“ у Београду, па сам и ја и мој адвокат, схвативши превару, уложили одвојене жалбе, које су требале да се решавају по аутоматизму и то позитивно, али о предмету од тада ни трага „ни гласа“ од 17.12.2008. дакле, више од две године, иако је вршен реизбор судија, али не на прави начин и да се из судства одстране корумпирани људи, о чему бруји наша и светска јавност сваког дана.

Може ли се веровати да је све ово случајно или намештено по приватизовању суда од стране судије Мајића, или по некој протекцији, односно корупцији?

Докази: 4) Фотокопија мог Захтева Другом ЈТ 18.07.2009. о спровођењу истраге против судије Мајића због злоупотребе службеног положаја и 5) Фотокопија мог захтева Високом судском већу од 20.07.2009. да се причека са реизбором судија Мајића и Виолете Марјановић, јер сам против њих поднео кривичну пријаву.

2) Уместо ислеђења и евентуалне казне, захваљујући томе што је судија Мајић истакнути члан ДС, он је напредовао и, замислите, изабран за председника Апелационог суда у Београду, где је наставио да ми се и даље свети. Ево примера и за то. Опет је у питању пресуда фамозоне спреге Мајић – Марјановић, која је у предмету Првог оп. суда XXXIX II. Бр. 7066/01 одуговлачила са суђењем, супротно мом ажурирању решавања судског поступка у суђењу за материјалну штету, а ради се о врло тешким клеветама и измишљотинама моје бивше супруге, у спрези са ДБ и њом ангажованим новинарима, под бомбастим насловом: Све пљачке, шпијунаже, љубавнице и претње ликвидацијом мог бившег мужа Жарка Гавриловића (Свет, бр. 123, Нови Сад од 03.02.1997.), узгред да напоменем да је то она чинила и раније, клевећући ме час да сам скојевац, час да сам плаћени четнички шпијун и због тога више пута кривично кажњавана (о чему прилажем фотокопију пресуду К.бр. 1164/77 Другог општинског суда у Београду), да ми за те кривице: наношење душевног бола, претрпљених поруга њених јавних увреда, нарушеног угледа у јавности, подносећи благовремено тужбу и отштетни захтев од свих кривих од 2.500.000 динара, у предмету истог, Птвог оп.суда XXXIX II. Бр. 7066/01. Опет у питању спрега судија Мајић – Марјановић, а судија Марјановић је донела пресуду о додели бедног износа од 300.000 динара, са затезном каматом од 03.03.2009. па до исплате, уз трошкове спора од 54.960 динара, иако је тужба поднета шест година раније, коју пресуду достављам као прилог.
Докази: 6) Фотокопија инкриминација у листу Свет, бр. 123, Нови Сад од 03.02.1997; 7) пресуда Другог оп. суда К. Бр. 1164/77 о условној казни затвором од четири месеца моје бивше супруге за вређање мене у другом поступку и новчаном казном и 8) Фотокопија пресуде Првог оп. суда XXXIX II. Бр. 7066/01.

3) Сада је судија Мајић, као председник Апелационог суда, уз помоћ другог свог новог судије Марине Говедарице and Co., пресудом Гж. Бр. 108/10, преиначио (одбио) све донете делове ионако половичне пресуде у моју корист, „пронашао“ непостојећи и измишљени разлог да је моја тужба застарела, не стидећи се лажи и неправде, иако сам ја у континуитету водио пре тога код истог суда прво кривични спор са материјалним потраживањем, под бројем XI К. бр. 1523/99., а претходна тужба, поднета 1997. је одбијена, јер је судио суд по налогу ДБ, а ова друга кривична тужба је више пута одлагана, а ја сам више пута ажурирао тај предмет кривичне пред Другим оп. судом XI К. бр. 1523/99. те није суђено по њој док није истекао рок суђења, а кривична тужба одбијена због застарелости, поднео другу тужбу само за накнаду штете, а то је ова пресуда XXXIX II. Бр. 7066/01, коју је Мајић и Компанија у Апелацином суду, под правном фирмом Марине Говедарице, одбила у целости ову пресуду, без права жалбе, чак ретроактивно укидајући институцију права на ревизију поступка, лажно и кривотворно наводећи разлог застарелости, иако је суд у овом предмету за обештећење, заказивао и отказивао суђења, мењао судије и судио скоро десет година врло прост предмет, саслушавао бројне сведоке, упркос мог ажурирања суђења и у овом предмету, о чему достављам фотокопије поднесака од 06.01.2003. и 13.09.2005. Због тога сам морао да ја поднесем тужбу Врховномн суду РС, а мој адвокат Уставну жалбу Уставном суду РС.

Докази: 9) Фотокопија пресуде Апелационог суда Гж. бр. 108/10; 10) Два моја захтева суду о ажурирању ових суђења; и 11) Фотокопија Уставне жалбе Уставном суду РС.

4) Дакле, Апелациони суд је, имам право да у то верујем после свега овога, такво ккривотворно или је то учинио по налогу председника тог суда Мајића, нетачно, паушално, малициозно и кривотворно навео да је донео пресуду Гж. Бр. 108/10, пошто је захтев тужбе застарео, што је нетачно, како је објашњено у поднеску Уставне жалбе (коју такође прилажем у фотокопији) на што нико није никада указивао од адвоката тужених; да је било сигурно је да би неко од адвоката то истицао у предмету.
Пресуду првостепеног органа Првог оп. суда у Београду XXXIX II. Бр. 7066/01 (коју достављам у фотокопији) Апелациони суд је у потпуности преиначио, није пресуду укинуо и вратио првостепеном органу на поновно одлучивање, а мени ускратио право на жалбу, под лажном мотивацијом да је тужба застарела, што је потписани судија учинио кривично дело, и кад би било суда и власти у овој земљи, морало би се за то одговарати. Има ли таквог суда и суђења игде у свету? Да ли толико осионо, корупционашки може да ради судија кога овај јадни народ плаћа својим новцем? Све ће ово ући у једну од мојих штампаних, тематски обраћених књига, са свим жалбама и предлозима).

Захтевам од Председника Републике и Заштитника људских права РС г. Саше Јанковића, коме достављам копију овог писма са свим прилозима, да истражите, објективно и са становишта позитивног законодавства, све ове моје наводе, донесет сврсисходну одлуку и исправите неправду, дате ми задовољавајућу правну и материјалну сатисфакцију, казните кривце, да не би тужбом суду у Стразбуру страмотио своју земљу.

У супротном, ако не добијем никакав одговор за 15 дана, ја ћу: а) ставити ово моје писмо на Интернет, по истеку од 15 дана од слања ове жалбе преко поште; б) обавестити наша средства информисања јавности у целости о овој жалби; а онда ћу се в) обратити и Међународном суду за људска права у Стразбуру и тражити да донесе судску одлуку за моју одштету од државе РС у висини од 100.000 евра, имајући у виду мој чин, звање и да сам двоструки доктор наука, да сам поштен човек и патриота, као и то ја је и одштетни захтев био у тужби XXXIX II. Бр. 7066/01 2.500.000 динара; и свакако г) обавестићу о томе у целости и Свети арх.синод СПЦ.

Очекујем Ваш благовремен одговор или позив на састанак да разрешимо ове горуће животне проблеме за које се борим са корумпираним и политизованим судством.

04.01.2011. Учтив,

ПРИЛОГА:
11 (једанаест) судских писмена Др Жарко Гавриловић, протојереј

Београд, ул. Максима Горког, бр. 37
Телефон: 344-1229





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo