Вести

Од многих и многих стравичних Српских година… ова година од отимачине Грачанице, иако је можда најподлија од свих стравичних година,

Часлав М. Дамјановић, 15.03.2011
+++

ипак… неће остати упамћена ни по непоштењу отимача, нити по њиховој фанатичкој мржњи – већ напротив – остаће упамћена по здравом оптимизму Српског народа, који је, упркос зверским условима које су му отимачи наметнули – узвинуо Веру Православну Оснажењем које од Дубоког потока незадрживо траје и нараста озарено Божијом Благодати.

Зато што је тај здрави Српски оптимизам, и то радосно продубљење Православља – оно насушно чиме треба живети… због чега се и шири у све више Срба – зато је недостојно поганити ту радост Божије Благодати потсећањем на гадости оних који нас мрзе… Зато ме је премошћење генерацијског јаза – генерацијско премошћење чије недовољности углавном нисмо ни свесни, као ни насушности тог моста међу генерацијама – ипак обрадовало када сам га открио у једном од списа прогнаних монаха о годишњици отимачине Грачанице, насловљеног “Друго Писмо Пустињака Подвижника“ – и зато што ме је обрадовало зато цитирам извод из тог написа:

“Пре годину дана, на самом почетку прошлогодишњег Великог Поста, започео је “десант“ на Епархију рашко-призренску… И овај датум, по свему судећи, није случајно изабран. Непријатељи Српства и Православља, као и толико пута до сада у претходним деценијама и годинама, кад год су предузимали озбиљне акције против српског народа“, чинe то “злонамерно бирајући датуме и места“ значајна “за српски идентитет и српско бивствовање“ – “довољно је сетити се места где је потписан тзв. Кумановски споразум, “савезничког“ бомбардовања 1944. на Васкрс, испоручења Српског председника Хашким казаматима од стране “просрпских демкоратских“ власти на Видовдан, итд.“

Дакле… понижавање иживаљавањем садизма истоветно клању у Првом и Другом светском рату…
“Зато је и за почетак “црквене“ акције на Епархију рашко-призренску, Епископа Артемија, његово монаштво, Српство на Косову и Метохији“ –“изабран, не случајно“ – “почетак Великог Поста“ – “да би се оно што је свето, по могућству, што више упрљало и обешчастило, а да би се непријатељи потврдили као непријатељи… јер они то и не крију“ – “то им је и циљ“ – “да погазе противника, и да јавно и нескривено ликују у својем науму.“
Дакле… истоветно уживање у иживљавању садизма…

“Колико само подсећа овај “десант“ на митски партизански приказ десанта на Дрвар у Другом светском рату“ – “акција десанта од стране Немаца, изведена из ваздуха, приказана као тобожњи напад на партизане са намером хватања Броза“ – “имала је заправо дијаметрално супротни циљ“ – “спасти Броза из опасности у којој се нашао, и уклонити га из четничког обруча који је претио да буде фаталан по њега.“ – “Иста методологија је такође примењена“ данас “уз “храбру“ асистенцију два такође проверена “кадра“, Буловића Иринеја и Гавриловића Иринеја“ – “спровести акцију одлучно и немилосрдно, са јасним циљем и неодступно – а приказати је у јавности у сасвим суротном светлу.“ – И зато што је за такву подлост “потребно јавно говорити лажи клевете“ јер је за те “кадрове“ “то саставни део“ њиховог такозваног “ратовања“ – “ево како је то“ представљено “у издању “кадра“ Буловића Иринеја“:

“Синод је разрешио Владику Артемија јер је у претходном периоду показао неспремност да извршава одлуке тог тела и Сабора, као и због тога што је утврђено да је било злоупотреба у пословању Епархије“. Па иако “у тим проблематичним трансакцијама“ – “нема присуства Владике Артемија“ – “његов пропуст је у томе што је он потпуно…“ – намерно изостављам свима знану демагогију набрајањем лажних клевете којима се већ потсмевају и чавке гракћући по сокацима историје… и завршавам цитат безпоговорним доказом “немилосрдности“ фанатизма мржње – “Почетак Васкршњег Поста ове 2011. године у Епархији рашко-призренској обележен је бацањем молотовљевих коктела на кућу у Житковцу у којој станују монаси…“:

“Нема много сумње ко су морални подстрекачи овога зла.“(1)

Нема уопште “сумње“ ко су подстрекачи – али… подстрекачи зла “морални“ – нису… у то нема “сумње“!
Међутим… нема баш ни трунке “сумње“ ни у то да је наведени приказ подлости зла – прво – заиста јесте “моралан“ приказ – и друго – да доиста јесте насушно премошћење генерацијског јаза… које га и чини моралним:

Endlösung: “Коначно решење“

Отимачину Грачанице је можда боље упоредити са Рамалом него са Десантом на Дрвар, јер, као и многе “тековине“, на пример “чувена“ “Неретва“ – и “Десант на Дрвар“ јесте био превара која је подло искоришћена са “дијаметрално супротним циљем“:

Не само да су Немци “спасли Броза из четничког обруча“ који јесте “претио да буде фаталан“ – већ је “дијаметрално супротни циљ“ “немачког десанта“ био управо рекламерски – да “савезницима“ пружи наводну “веродостјност“ некаквог наводно активног “антифашизма“ и некаквог наводно активног ратовања против Нацизма – да би протуву која се у маршалској униформи шепурила ратиштем и са усташама наслађивала српском крвљу – устоличили на престоље “коначног решења“ Срба – на престоље расистичке мржње Endlösung-a.

Без те обмане здружене расистичке мржње – наведени данашњи “кадрови“ – не би уопште били на високоседајућим положајима отимача Грачанице. Зато “Друго Писмо Пустињака Подвижника“ јесте морално – и зато сам радостан да једног Србина, много, много млађег од мене, упркос огромном временском размаку, и упркос дуготрајној присилној лоботомији “дијаметрално супротног циља“ – чиме и јесте наметнут генерацијски јаз – његова православна преданост Божијем данас узвинула да схвати Истину поштеним и морално дубоким разумевањем повезаности историјских лажи са данашњим насртајем на Православље!

То је то насушно премошћење тог вештачког јаза који нам је наметнут! А то премошћење јесте доказ да млађе генерације Срба схватају да Погром Грачанице – није никаква изолована хајка – да схватају да је Погром Грачанице инквизиција Православља која траје – и која се као таква сурово наставља… да схватају да годишњица Погрома Грачанице доиста јесте:

Годишњица преласка усташке мржње преко савског моста

Зато сам поменуо да би Рамала била можда боље упоређење… јер млађи Срби, узвинути Чистотом православља схватају да су отимачи Грачанице – доиста наследници исте мржње и истиг злочина који хвала Богу није прешао преко ондашњег јединог пешачког моста преко Саве… на чијој је средини тада била “граница“ – “граница“ са садизмом мржње свејереси.
Зато се одговор на питање мотива сподоба које су отеле Грачаницу – своди на дефиницију – да отимачина Грачанице није никакав десант – него наставак крволочности усташтва настављене крволошношћу комунизма. Зато је управо запрепашћујуће за контролу медија на Западу – да је, веровали или не, недавно објављена – и једна историјска истина:

“Босанска Муслиманска Влада
реформирала је 1992. године
нацистичку СС дивизију “Ханџар“
под командом Насера Орића“!(2)

Таква иста реформисана СС дивизија
извршила је отимачину Грачанице!
А дивизија је иста – јер је мржња иста!

А то што није под командом наследника званог Насер Орић – већ под командом српских наследника мржње протуве која је у маршалској униформи вршљала ратиштем и са усташама се наслађивала српском крвљу – то уопште не мења здружену мржњу – јер је циљ назови “црквених“ команданата један те исти “дијаметрално супротан циљ“:
Kао некад циљ лажног “спасавања“ протуве – тако је данас циљ исто “дијаметрално супротан“ – Истини – и данас исто “дијаметрално супротан“ – Вери… чијом су светом мантијом наследници једног те истог Зла заогрнули своју једну те исту мржњу…

Ти наследници отпадништва од Вере су они који фанатички натурају да “према идеологији екуменизма, религија треба да служи човечанству за остварење његових земаљских циљева“; они који презиру реч светог Викентија Лиринског да је “наша је дужност, следити религију тамо куда нас она води – а не водити религију тамо где ми хоћемо“; они које он због тога “упоређује са “инобожјем“, јер их сматра “јеретицима“ који са истим фанатизмом “поштују своја мишљења исто тако као што пагани поштују своја божанства“.

И зато су – сами дајући одговор на питање ко су – наследници фанатизма мржње деформисали православно богословско образовање свођењем “задатка“ младих православних богослова на – „омекшавање вероисповедне окошталости“ – зашто – “ради постизања вероисповедних компромиса“ – зато је једини одговор командантантима обновљене усташке бојне којом су пре годину дана отели Грачаницу:

“Није ли то онај широки пут који води у пропаст?“ (Мт. 7,13)(3)

Отимачи Грачанице…

О тим отимачима, о тим лажним царевима малим, о тим сподобама накинђуреним имитацијом суђаја… ево шта о њима каже једна Православка:

To су они који “против истине“ – “истину немају“; они којима је “једино оружје“ – “слабост сопствена“… па се зато ките некаквим назови “Црквеним судом“; то су они који “суде једном човеку јер немају храброст да суде свима“; они који “храброст немају да… погледом обухвате све који ће и поред свих њехових судских папира и даље остати светосавци“; они који “потежу за судским папирима“ заваравајући себе да ће их ти папирићи учинити “упамћенима“; они који “можда као и некада Пилат, желе да оперу своје руке и да се додворе онима од којих зависи ношење богате митре на њиховим главама“; они који “унесоше смрад раскола и богатства у српску Цркву и населише у Њој своје безверје, свој раскош, своју пакост…“(4)

Визуелна илустрација којом је пропраћен овај напис из којег сам парафразирао отимаче Грачанице је – cool – како данас каже млађарија:

Ванземаљац се удубио у студирање часописа о летећим тањирима…

Ванземаљац студира – шта је ванземаљац! Апсурдно, комично… али и злурадо… можда би лоза отимача требало да већ једном одлучи истину од фантазије… поготово што је литература пригодна за такве студије на свакој тезги… пардон, не на тезги… него на свакој каси сваког супермаркета.

Endlösung: “Јавни холокауст“

“Огорчен “неприхватљивом“ мржњом и антисемитизмом једног од водећих грчких свештеника“ – пирејског митрополита Серафима – због његове јавне изјаве да “ционизам покушава да уништи породичне вредности“, да постоји “ционистичка завера да се поробе Грчкa и Православно хришћанство“, и оптужбе “светског Јеврејства за грчке финансијске недаће“ – “Европски Јеврејски Конгрес захтевао је од ЕУ и европских нација недвосмислену законску забрану и кажњивост антисемитизма у ма каквој форми“, да “грчка влада“ – “спроведе своје законе против таквих говора-мржње“, и да вођство Грчке Православне Цркве “одмах уклони пирејског митрополита Серафима са положаја.“ (5)

Не улазећи у разложност, неразложност, нити аутентичност наведених оптужби, важно је истаћи да су митрополит Серафим и владика Артемије данас најистакнутији борци за одбрану Православља и Веровања у Бога. Па пошто је наметнути узурпаторски поредак већ покушао Прогонство владике Артемија и Православља у Србији, и то противканонским и антицрквеним мерама – управо инквизиционим мерама – у циљу намерног и планског узурпирања СПЦ као такве и Православља као таквог… сада, када је и други најистакнутији борац за одбрану Православља, пирејски митрополит Серафим суочен са истоветном инквизицијом… логично је питати – да ли је ово случајност… или можда и… није?

Поготово зато што је грчка информативна агенција – непосредно пре захтева Европског Јеврејског Конгреса – обавестила да је “Митрополит пирејски Серафим, упутио писмо подршке Његовом Преосвештенству Епископу Рашко-призренском Г. Артемију, у којем се између осталог наводи да “позив и молитва у капели светога Јована Богослова на Богословском Факултету у Београду, Надбискупа Станислава Хочевара и папског Нунција Орландо Антонинија, уз присуство Сватјејшчег Патријарха Иринеја, недвосмислено и јасно показују и потврђују истините разлоге Вашег антиканонског прогона и безаконе осуде, јер се Ви urbi et orbi показујете као продужени глас преподобног Јустина (Поповића) и, коначно, као једини његов истински ученик“.(6)

Поново напомињем да уопште не покушавам да залазим у ма какву разложност или неразложност оптужби Европског Јеврејског Конгреса, и да нити желим нити покушавам наношење ма какве увреде, нити заузимам икакав став у односу на историјску веродостојност на којој је заснован захтев Конгреса јер у ту веродостојност апсолутно верујем – али ипак… усуђујем се да питам:

Прво, да ли је стварни разлог захтева Конгреса – елиминација најмоћнијег савезника владике Артемија? Друго, да ли је стварни разлог захтева Конгреса – елиминација другог данас најодлучнијег браниоца Православља? Треће, да ли је стварни разлог захтева за уклањање митрополита Серафима покушај Патријарха Иринеја да уклони све препреке у остварењу својих намера? И четврто – пошто све ово може ипак да доведе до помисли – само до помисли – да можда, можда тако и јесте – зар то не даје право на логично питање да је Отимачина Грачанице резултанта много шире и моћније здружене завере којој циљ јесте ликвидација Православља?

Уз моју личну, али и познату и овековечену српску љубав Јеврејског народа, несебично и храбро исказану у помагању Јеврејима током историјских прогона, а поготово током Другог светског рата, и уз моје лично али и опште српско искрено поштовање и љубав Израела и Његове Вере и Његове борбе за слободу, али… и уз запрепашћење несхватљивог масовног потказивања Срба од стране америчких Јевреја током девдесетих прошлог века – сматрам да и Србима, и мени лично, све то поштовање и љубав дају пуно морално право да на годишњицу Отимачине Грачанице поставимо горња питања у вези са неморалношћу инквизиције над православним грчким Митрополитом Серафимом и православним српским Владиком Артемијем.

Замка звана “расправа“

Стварни фанатик је – “неподмитљив“; “неподмитљив“ је – Истином!
Баш та “неподмитљивост“ чини фанатика – “чудовиштем“.
И баш то “чудовиште фанатизма“ јесте – чудовиште мржње.
А мржња јесте суштина – идентитета Сатаниних шегртарија.

Ту Сатанину суштину идентитета шегрта зна свако људско биће које верује у Бога. Зато Сатанини шегрти од памтивека наводе хришћане у замку некакве “расправе“ – а “распарава“ је наводно о томе:
Шта јесте вера а шта није зилотизам!

Међутим, оног тренутка када се улети у замку “расправе“ – шегртарија сатанизма која контролише медије и дипломе… у огромној је предности – јер иако је предност вештачка – али зато што је та лаж “званична“ – а “званична“ је зато јер је наводно “академска“ – па тако накинђурена униформношћу покорних вазала који рекламирају само оно што им је наређено – “званична“ је зато јер је “службена“ – a “службена“ зато што мржња “свејереси“ рекламира себе као као “једино хришћанство“; зато што мржња комунизма, Брисела, интернационализма и осталих изама рекламира себе као једини фактор способан да среди цивилизацијски хаос који почињавају бесловесне “народне масе“; зато што “праведништво“ рекламира себе као искључиво “праведништво“, итд. – а све то рекламирање – не рекламира – једино расизам рекламера који је једини, сваки понаособ – доиста стваран, изузев Нацизма који је себе охоло рекламирао да је чак судбински…
…тако се “расправом“ – не расправља… јер је “расправа“ уколотечена у лаж… дозвољено јој је оно што је “дијаметрално супротно“ Истини. Зато је у времена док је Равногорска Србија била Србија настала узречица “не сме да се каже“ – не само ради прикривања Равногорског Покрета од окупатора и његових српских жбира сарадника са окупатором… већ и зато што је ондашња Равногорска Србија била итекако способна да схвати целокупну моралну ситуацију јер је бивала итекако способна да разлучи Добро од Зла.

А данас, сходно прописаности фанатика расизма мржње, на пример “нико нема права да одбија или сумња у мит о “геноциду“ у Сребреници коју “Институт“ негује! Већ и само постављање питања о чињеницама које су у раскораку са хашком верзијом случаја са становишта “Института“ чини деликт мишљења, тј. “негира геноцид“ и заслужује да буде ућуткан.“(7) “Институт“ се односи на канадски The Institute for Research of Genocide of Canada – IRGC – на чију су иницајитиву канадске имиграционе власти забраниле улазак у Kанаду Др. Срђи Трифковићу да одржи академско предавање… Ппример je наведен да покаже како је “распрва“ изманипулисана у заблесављивање:

Диктатура над “расправом“ – без слободног изражавања мисли – пре свега – није уопште “расправа“ – већ злонамерна деформација људског бића у злочиначко чудовиште… у имитацију. Овај сатанистички амбис лоботомоије који траје од памтивека… данас је усмерен искључиво против Православља.

И баш зато је данас радостан дан на годишњицу трагичне отимачине Грачанице… радостан је зато јер је лаж којом смо кљукани о тој отимачини разбијена поштеним упоређем лажи о Отимачини Грачанице са лажју Десанта на Дрвар.

Ипак, узвинуће те насушне радости схватања и говорења истине онаквом каква јесте – захтева одговор – зашто је отимачина учињена? И несрећом по наследнике мржње – одговор је оно што отимачи нису очекивали:

Радост Православља

Зашто је отимачина Грачанице пропала?

Пропала је због онога због чега је злочин и почињен:
Због Дубоког потока…
Због Љуљака…
Због Божијег Озарења Правог Славља…

Због катакомби… у Београду се дигла права хајка због Божије Службе коју су православни монаси одржали у приватном стану у Његошевој. Монахе су преслушавали највиши функционери, чак и Ђилас, чак и шеф полиције, чак и министар Дачић… монасима je забрањено коришћење станова јер су функционери окупационих власти преплашени бројем верника који долазе… у катакомби је било више од 200 нових верника поврх масе која је редовна на службама… функционери окупационих власти су преплашени од буђења Народног, а посебно да ће за Васкрс бити још много више верника… зато су забранили коришћење станова… али, ако ништа друго, наговештава се да ће монаси “пријавити православни скуп“ и служити службу Божију… чак и на ливади…
…на ливади?

Зашто да не… биће то Служба Божија на Савиној православној ливади…
…јер, иако је “виђење греха свога почетак хришћанства“, како рече Свети Игњатије – ипак, и насупрот томе, “све оне који се буне против отворене издаје Православља, Патријарх опомиње да такви “поричу Вољу Божију да сви буду заједно и једно на крају историје“.(8)

Патријарх који се непрестано изиграва “Божијом вољом“, помињући је сваки час уз све и свашта као некакву фразеолошку прћију – понаша се као папа – као да он једини тачно зна где и када се облагородила Божија воља! А то не зна нити он, нити ико! И зато Патријарх не схвата да “крај историје“ – нема ама баш никакве везе са Вером… и да својим инсистирањем да “сви буду заједно и једно“ у некаквом његовом “крају историје“ – не схвата да он тиме говори о царствима, која су, чак ако мисли и на нишко повампирење назови светог Римског Империјума – да је то доиста његова “отворена издаја Православља“ којом сам он пориче “Божију вољу“ слављењем царстава која су сатанистичка имитација лажно изрекламирана као некаква “божја воља“.
И зато…

…у радости пробуђене Вере у Срба
претворимо “Позив за буђење“(9)
у Позив на Трајање Вере озарено у Дубоком потоку…
И… хвала монаху што виде Истину Истином…
И хвала оцу његовом духовном што
га узвину благодаћу Божијом…

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

__________________
(1) “Друго Писмо Пустињака Подвижника“, Новинар.де, Епархија ршко-призренска и косовско-метохијска у Егзилу, 03/11/11, 13:21
(2) “The Bosnian Muslim Government Reformed the Nazi SS Division Handzar under the command of Naser Oric in 1992.“, Jill Starr, Bloomingdale, 03/2810, U. S.: Bill Warner, Sarasota, Private Investigator, 941-926-1926
(3) “Св Викентије Лирински – Неизменивост вере, Опасност за младе православне богослове“, Архимандрит Серафим Алексијев и Архимандрит Сергеј Јазаджиев, Борба за Веру, 03/11/11
(4) Парафразирано из “Кад владика екумениста покушава да заустави сутра“, Ленка, новинар.де, 03/12/11
(5) European Jewish Congress ‘repulsed’ by Greek priest’s anti-Semitic remarks, By Haaretz Service Tags: Israel news
(6) “Митрополит Пирејски Серафим подржао Епископа Артемија“, Новинар.де, 02/04/11, Извор Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу
(7) Истина и помирење на ex-Yu просторима – „Случај Трифковић“ – исламисти контролишу слободу говора у Канади?“, Бора Боројевић, 03/11/11
(8) “Беседа оца Антонија на антиекуменистичком скупу испред Патријаршије “Пророштво старца Пајсија и заблуда “православних“ екумениста“, Борба за Веру, 03/05/11
(9) “Позив за буђење“, Епархија рашко-призренско и косовско-метохијска у Егзилу, 03/11/11