1.Скорашње изјаве и објаве преко интернета, којима се моје писмо упућено као одговор Преосвећеном Епископу рашко-призренском и
+++
косовском-метохијском г. г. Артемију на послата од њега документа, која се односе на канонску забрану, и Његову осуду, и наметање канонских казни свргнућа и рашчињења, одређује и карактерише канонски као црквено безакоње мешања у унутрашње ствари Најсветије Братске Светосавске Српске Цркве, јасно открива да они који то тврде не познају основне појмове Канонског Права Недељиве Цркве Христове, јер сагласно Божанственим и Свештеним Канонима – 35. Светих Апостола, 2. Другог Васељенског Сабора, 13. и 22. Антиохијског Сабора – канонски прекршај мешања у унутрашње ствари друге Цркве претпоставља телесно присуство у другој Канонској јурисдикцији и вршење свештених радњи (богослужбених, управних и поучавања).
Сходно томе, изражавање мишљења писаним путем у оквиру најсветијег саборног система Једне, Свете Православне Католичанске и Апостолске Христове Цркве, Недељиве – која је осудила „етнофилетизам“ – од стране било ког члана Њенога Тела, утолико пре од стране Њеног Епископа, канонски је прихваћена и дозвољена радња и чак предата нам од стране Светих Отаца путим многих примера црквене историје. Мешање у interna Светосавске Српске Цркве било би да сам ушао на њену канонску територију и покушао да чинодејствујем, и проповедам, и да вршим црквене управне радње без сагласности, одобрења и канонске дозволе њене црквене Управе.
Исто тако, изражавање чуђења и бола због екуменистичких „кретања“ до јуче православно и светоотачки борбене Светосавске Српске Цркве, и конкретно амнестирање непокајаних паписта за страшне злочине геноцида над Српским Народом убијањем 800.000 Срба новомученика, који су недавно уврстили међу „свете“ духовног и моралног подстрекача гнусних злочина, Римокатоличког Надбискупа Загребачког Алојзија Степинца, и заједничке молитве са представницима Папске свејереси, као што је недавно обављена у параклису Богословског Факултета у Београду (27-1-2011) од стране духовних потомака преподобног и богоносног Оца нашег Јустина (Поповића), чијим су божаственим списима смртно рањени нарасли демони синкретистичког Екуменизма, Папизма и антихристовског Просветитељства, свакако не представља мешање у унутрашње ствари, него оправдани израз братског протеста због отуђења и отпадања од светоотачког и светодуховског православног пута.
2. Моји неуки критичари, ходећи путем „сопственог“ надахнућа, а не црквеним и канонским путем предвиђеним од стране божанствених и свештених канона, превидели су суштину мога писма, јер им није ишло у прилог, такође и канонску и правну основу мог приложеног критичког мишљења, базирану на божаственим и свештеним канонима који се јасно и недвосмислено наводе, као и пресудну за читав овај болни случај Одлуку 1410/2010 Шестог Кривичног Одсека Врховног Суда Републике Грчке (Ареопага), независног и непристрасног Грчког Судства, која је распршила њихова „лупетања“ и потврдила да је кривично гоњење против Високопреподобног Архимандрита г. Симеона (Виловског), Архијерејског Заменика Епархије рашко-призренске (и сходно томе против Преосвећеног Епископа рашко-призренског г. Артемија), због тобожње проневере и крађе црквене имовине – инсценирано и лажно, додатно и недавно ослобађање из затвора, од стране Српских Власти због недостатка доказа, грађевинског предузимача г. Предрага Суботичког, навођеног као саучесника претходних дела.
На овом месту, и за посрамљење мојих критичара, наводим моју послушну спремност према Светосавској Српској Цркви да прихватим Њену недоказану усмену изјаву, кроз уста Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја (Буловића), о ништавости Канонског Отпуста Високопреподобног Архимандрита г. Симеона Виловског, послатог ми од стране његовог надлежног Епископа, и да пошаљем Најсветијем Патријарху г. Иринеју и Светом Синоду његов црквени досије.
3. И поред бучних, теолошки дилетантских и неутемељених, номоканонских изјава претходно наведених мојих критичара, неумољива канонска питања за канонски безакона чињења Светосавске Српске Цркве остају неодговорена, и посебно:
На основу
а) којих канонских поступака
б) којих канонских оптужница
в) прилагања којих чињеничних доказа
г) којих канонских испитивања
д) којих истраживања оптужница
ђ) којих канонских суђења
е) којих одбрана и
ж) којих правних лекова су донете:
I) Одлука Светог Синода Српске Цркве од 11-2-2010 о привременом удаљавању Епископа Артемија са Његове богоспасавајуће Епархије
II) Одлука Светог Архијерејског Сабора Српске Цркве од 2-5-2010 о наметању Епископу Артемију казне свргнућа са управе Његове Канонске Епархије
III) Одлука Светог Синода Српске Цркве о наметању Епископу Артемију казне забране свештенодејства, и
IV) Одлука Светог Архијерејског Сабора Српске Цркве о наметању Епископу Артемију казне рашчињења са високог Архијерејског достојанства.
И на крају скромно запажање – истинско гркофилство јесте, са пажњом и посвећеношћу, држање божаствених и свештених канона, у чијем су установљавању предњачили васељенски Јелински Оци Цркве.
Митрополит Пирејски
+ Серафим
Превод са јелинског
Архим. Симеон
извор: Епархија рашко-призренска и косовско метохијска
„Tvrd je orah vocka cudnovata, zube slomi al’ njega ne polomi“ sa pravom je rekao veliki SRBski pjesnik Petar Petrovic Njegos. Tako je bilo i sa nasim crkvenim i narodnim „staresinama“ koje su svoje zube polomili na Istini Hristovoj, na Istini Bozijoj koju sada u nasem obezglavljenom SRBskom narodu zastupa i brani Njegovo Preosvestenstvo Vladika Rasko-prizrenski G. Artemije sa svojim Bogu vjernim a SRBstvu odanim monasima i monahinjama i svim drugim sinovima i kcerima Svetog Pravoslavlja naseg milog i Bogu dragog Svetosavlja.
Zlocine koje su u ime Boga pocinile sadasnje narodne i crkvene staresine oni su pokusali sakriti na taj nacin sto su druge optuzili za sve ono sto su sami uradili. Kao vjerne sluge Antihrista i dokazani Satanisti, bludnici i jeretici, oni su Boga se ne bojeci a SRBskog naroda ne stideci, na zahtjev Medjunarodne zajednica kojoj odano i predano ponizno sluze, a koja sva u grehu lezi, optuzili najbolje medju sobom, sve one koji jereticki ne misle kao oni, misleci da ce na taj nacin sakriti svoje mnogobrojne grehe kojih bi se postidio i svaki bezboznik koji imalo drzi do obraza i imena svoga.
Medjutim Istinu koju su oni na taj nacin pokusali da sakriju, da ucutkaju i da protjeraju, svakim danom sve vise izbioja na vidjelo dana osvetljavajuci svakoga po dobrim ili zlim djelima njegovim. Oko glave Vladike Artemija i njegovih Bogu vjernih a SRBstvu odanih monaha i monahinja kao i vjernog naroda Svetoga Save koji ide putem Hristovim sve vise svjetli oreol pravednika, mucenika i ispovednika za nasu Svetu veru Pravoslavnu, vjeru Svetosavsku, a oko njihovih progonitelja sve vise se skuplja crna i gusta tama koju sa sobom nose otpadnici od Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve Hristove, predvodjeni papistima, novotaracima, globalistima, komunistima i drugim jereticima nasega doba.
Kao takvi oni ce u istoriju nasu unici kao potomci i slebdenici Vuka Brankovica, kao SRBski narodni izdajnici, a Vladika Artemije sa svojim monastvom, svestenstvom i vjernim narodom Svetoga Save kao istinski cuvar SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, bez kojeg SRBskom narodu nema spasa ni opstanka!
… [Trackback]
[…] Read More to that Topic: novinar.de/2011/03/14/mitropolit-pirejski-odgovor-mitropolitu-amfilohiju.html […]
… [Trackback]
[…] Information to that Topic: novinar.de/2011/03/14/mitropolit-pirejski-odgovor-mitropolitu-amfilohiju.html […]
… [Trackback]
[…] Find More to that Topic: novinar.de/2011/03/14/mitropolit-pirejski-odgovor-mitropolitu-amfilohiju.html […]
… [Trackback]
[…] Find More on that Topic: novinar.de/2011/03/14/mitropolit-pirejski-odgovor-mitropolitu-amfilohiju.html […]