“Осим тога, и ја и Владика који је наложио да ме оптуже, и они што дугорочно планирају ломљење кичме, и они што кују
за новинар.де 12.03.2011 пише Ленка
+++
десетогодишње завере, и они што руже и пљују неистомишљенике, смо матори људи. Нама излази уврстак. Наша уста ће у скорој будућности занемети. Наша снага ће ископнети. Наша моћ ће се саџгати. По нашим гробовима, ако не буду газили дивљи магарци, нићи ће трава. Засигурно, нас бити неће. Али ће за нама остати трагови по којима ће нас препознати они који за нама долазе. А пред нама ће отићи наша (не)дела. Наша пресуда, за оно што чинисмо и учинисмо, газећи овом земљом Господњом, биће изречена позивом на „параграфе“ који су дати у Јеванђељу о Страшном Суду, које се чита Месопусне недеље (Мт.25,34-40).“…цитат из текста господина Милоја („хајдук“ чачански у ноћној мори епископа Жичког, против чије истине он нема истину, али има једино оружије своје слабости, Црквени суд).
Цитиране реченице су ми засузиле око, али и засмејале већ дуго тужно лице…управо је то лик г.Милоја против кога епископ Жички упреже своје караване. И опет му ти каравани слабо опремљени. Суди једном човеку јер нема храброст да нам суди свима. Опет погледом гледа у једног светосавца, нема храброст да покрене главу на све четири стране своје епархије и погледом обухвати све нас који ћемо и поред свих његових судских папира и даље остати светосавци.
Зашто поново потеже за судским папирима епископ Жички?, па ваљда да га бар по нечему памте они који ће за нама доћи?
Зашто епископ Жички мисли да је он имао веће право да са својим коферима насели епархију Жичку, а да мање право на долазак у епархију Жичку имају монаси који су са собом понели товар синодских греха од којих су отишли и против којих су смело устали? Можда због гордости, а можда и због заблуде.
Зашто епископ Жички потеже за судским папирима? Можда као и некада Пилат, жели да опере своје руке и да се додвори онима од којих зависи ношење богате митре на својој глави.
И ко је отишао од Свете Саборне и Апостолске Цркве?, они синодовци, или светосавци којима суде? Они, они направише још једну рану на разапетом Телу и унесоше смрад раскола и богатства у српску Цркву. Они истераше болесне, сакате, несрећне, сиромашне, богомољне, и населише своје безверје, свој раскош, своју пакост. Они помутише и онако помућен ум истрошеног народа. Они упослише у светосавској вери невернике и у својим раскошним кабинетима чекају „Господара који никако да дође“.
И шта значи њихова тужба и судски папири?, значи ЧАСТ за сваког светосавца који на тој тужби прочита своје име. Устати против њих значи да си устао да заштитиш РАСПЕЋЕ и ВАСКРСНУЋЕ.
Шта значе њихове судске пресуде, њихове забране, њихова искључења из Саборне Цркве?, НИШТА…баш НИШТА...значе онолико, и правоснажне су толико, колико би за светосавце била „правоснажна“ пресуда оца неба и земље, оног ка ком су они кренули а од ког смо ми леђа окренули.
Шта ће добити епископ Жички ако се одлучи да својим судским папирима господина Милоја искључи из Цркве?, добиће истину да одлучан или неодлучан прихвати светосавску одлучност да ће и после господина Милоја устати за истину неки нови Милоје, Милојица, Милинко, Милојка, Миленија…и поштовани господине Хризостоме Жички, остају наша деца која као тићи отварају уста да приме Тело и Крв у своја малена тела из којих ће израсти ВЕЛИКА СВЕТОСАВСКА ИСТИНА…има једно мало људско биће које покреће мој излизани живот, кога мајка свакодневно по узимању из обданишта мора да уведе у Цркву, а „мора“, јер дечије обданиште је недалеко од Цркве, и тај мали човечуљак како напусти обданиште погледом потражи куполу храма и мајци радосно се обрати „идемо у цикву“…и како га доведе до прага храма, оно јој се отме, утрчи унутра и дечијим радосним гласом каже „ћао Боже (и његово ћао је веће од Вашег поздрава „помаже Бог“ јер одмажете и Богу и народу Његовом) ја сам Ти дошао“…оптрчи храмом, дотакне сваку икону, дође до иконостаса чучне и Богу прича и шта је јео у обданишту и кога је тукао и ко је њега тукао, и увек, неизоставно увек каже за себе да није био добар. То мало људско биће се на свој начин већ пред Богом исповеда. И онда, када га мајка поведе из Цркве, он се код врата увек окрене ка иконостасу, ручицом шаље Богу пољубац и говори „ћао Боже, сутла ћу опет доћи“…
Господине Хризостоме Жички, због те дечије реченице да ће СУТРА ОПЕТ ДОЋИ, описала сам тог малог светосавца…после нас остаје то њихово СУТРА, како онда мислите, судећи господину Милоју, да зауставите то СУТРА ових малих (ВЕЛИКИХ) светосаваца???
Ленка
+++
+++
+++
[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=4SmpF9WyU94]
Prosle godine na pocetku Velikog, Casnog i Uskrsnjeg posta, izdajnici SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, izdajnici Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve Hristove, svojim neopravdanim napadima na Hristoljubivog Episkopa G. G. Artemija, napadima na njegovo Bogu vjerno a SRBstvu odano monastvo i Bogoljubivi SRBski narod na nasem Svetom Kosovu, uspjeli su tako mnogim cestitim vernicima kojima je stalo do spasenja duse njihove da pomute njihove duhovne Vaskrsnje radosti, da ih svojim ponasanjem i izjavama sablazne, i tako da ih udalje od Boga, posta i molitve kao naseg najjaceg hriscanskog oruzja u borbi protiv Satane i svakog zla na ovome svijetu.
Istu taktiku slebdenici Antihrista i ove godine i dalje primenjuju, unoseci tako svojim izjavama u nas organizaciono obezglavljen a duhovno upropascen SRBski narod pometnju i paniku. Oni to cine kao slebdenici Satane, sa ociglednom namjerom da na taj nacin u dusi nasoj izazovu nemir: ljtnju, mrznju, zabrinutost i sva druga negativna svojstva koja su stetna za duse nase. Jednom rijecju oni to cine kao slebdenici palog andjela sa zeljom da nas tako udalje od posta i molitve i svih onih blagorodnih plodova koje post i molitva u vreme Svete Cetrdesetnice sa sobom donose.
Zato pazeci na vreme jer su dani zli, u Boga vjerujmo a vladike i svestenike provjeravajmo da li su od Boga poslati da nas vode putem Pravoslavnim i uskom stazom Svetosavskom, ili su od djavola poslani da nas zavode svojim umiljatim pricama za Goles planinu.
Pazimo dobro kod koga se ispovjedamo i pricescujemo, jer oni svestenici koji su naucili da budu udbini dousnici i dalje su to ostali, samo sto su oni sada gospodare promjenili, jer kuca se lako laja ne ostavlja! Udba je bila nasa sudba, i sve je znala sta se radi, prije svega zbog toga sto su nesavjesni svestenici Boga se ne bojeci, a naroda ne stideci,ispovjest svojih vernika dalje – UDBI prenosili!
Zato, sledimo jos danas, jer sutra moze biti isuvise kasno duhovne savjete sestre Lenke i njoj slicnih boraca za SRBSTVO: Pravoslavlje i Svetosavlje, jer sada se vise ne vodi borba samo za spasenje dusa nasih, vec se vodi teska borba za spasenje djece nase, svetle nade buducnosti nase!
Ako ovaj duhovni rat nama SRBima uostalom nametnut kao i svi drugi ratovi do sada, u svome zivotu mi ne zavrsimo pobjedom Istine nad lazju, Pravde nad nepravdom, tada ce djeca nasa morati zbog kukavicluka i nemarnosti nase da nastave borbu ovu, i da ratuju sa svim neprijateljima i Bozijim i nasim, i to pod mnogo tezim okolnostima. Zato ucinimo sve sto do nas stoji, i sto je u nasoj moci da uskoro Hristos zaista Vaskrsne u srcima nasim, da silom Njegovog Slavnog Vaskrsenja, tako vaskrsne i SRBstvo nase: Pravoslavlje i Svetosavlje u dusama svih SRBa svijeta. Amin. Boze daj!
… [Trackback]
[…] Find More Information here on that Topic: novinar.de/2011/03/11/kad-vladika-ekumenista-pokusava-da-zaustavi-sutra.html […]
… [Trackback]
[…] Find More here to that Topic: novinar.de/2011/03/11/kad-vladika-ekumenista-pokusava-da-zaustavi-sutra.html […]