Вести

Osamnaestog februara, na dan kada je sud Bosne i Hercegovine doneo odluku da će hrvatski državljanin Tihomir Purda biti izručen

za novinar.de Dragan Vidaković 05.03.2011

+++

pravosudnim organima Srbije jer su ispunjene zakonske pretpostavke za njegovo izručenje, predsednica hrvatske vlade Jadranka Kosor je iznela tvrdnju da je hrvatski branitelj Tihomir Purda žrtva monitarnog procesa koji je pokrenuo režim Slobodana Miloševića i izrazila je uverenje da će srbijansko pravosuđe ustanoviti da je Purda nedužan. (1) A svako je valjda nedužan čim se pomene Milošević. Tu sasvim sigurno nikakve dileme nema.

Da li je Jadranka Kosor bila vidovita ili je imala prave informacije, tek trećeg marta srbijansko pravosuđe, kako ga naziva Kosorka, ili po naški: srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, odustalo je od krivičnog gonjenja Purde, kao i Danka Maslova i Petra Janjića Tromblona osumnjičenih za ratne zločine u Vukovaru 1991, zbog nedostatka dokaza. Tihomir Purda nešto pre 18 sati napustio KPZ u Zenici, kako nam je i najavio Bruno Vekarić. (2)

Saznali smo da su srpsko i druga tužilaštva (Hrvati, ko bi drugi?) utvrdili da niko od preko četrdeset svedoka nije video da je Purda izvšio pomenuto nedelo, a kako je i on sam negirao da je to učinio, a sobzirom da su vojni organi SRJ traljavo obradili čitav slučaj-kako kaže Vekarić, ili da se radi o montiranom procesu koga je pokrenuo Miloševićev režim- kako stvar opisuje Kosorka, nema nikakve sumnje da je Purda nevin, a najsigurnije je kad to kaže Srbija i to je glavni razlog što Hrvatska nije zatražila Purdino izručenje. Teško da bi i pred svojim sudom Hrvati tek tako mogli da oslobode svu trojicu, a da bar ne podignu optužnicu protiv NN lica koja su izvršila zločin nad vojnicima JNA. Ili možda zločina nije ni bilo, možda je sve to izmislio lukavi Milošević da napakosti nevinim braniteljima?!

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen je izjavio da smatra da je Tužilaštvo za ratne zločine u slučaju Tihomira Purde postupilo na pravi način. (3) „Ukoliko je tužilaštvo našlo da nema dovoljno dokaza da je Purda učinio predmetno krivično delo, zaista smatram da je odluka tužilaštva pravi put ne samo u smislu nezavisnosti našeg pravousuđa, već i u smislu dobrosusedske saradnje“.

Deset godina je kako Miloševićev režim nema nikakvog uticaja na pravosudne organe Srbije. Sam Purdin slučaj je u žiži javnosti bar dva meseca i sve do juče nismo znali da dokaza nema, da su Purda i ostala dvojica nevini, šta više da su žrtve okrutnog Miloševića koji im je naneo teške duševne boli, koje će Srbija morati da plati, ako imaju bar malo pameti, a imaju.

Pomenuta izjava državnog sekretara je spojila dve nespojive stvari: postupak u smislu nezavisnog pravosuđa i dobrosusedske odnose.

Nezavisno pravosuđe je zavisno samo od pravde, a ne od dobrosusedskih odnosa što jasno ukazuje upravo na povezanost ovog slučaja i politke, što se manifestovalo uplitanjem države od početka: Tadića, ministara pravde Srbije i Hrvatske, Kosorke i Josipovića, antisrpske histerije branitelja u Zagrebu i konačno proglašenjem Purde nevinim, što nedvosmisleno ukazuje na nepravosudnu pozadinu slučaja, i to, ne da neće dovesti do dobrosusedskih odnosa, već su oni danas lošiji nego juče. Građani Srbije nisu histerisali po ulicama ali da je sve ovo naišlo na nepovoljan odjek u Srbiji, nema nikakve sumnje.

Danas vidimo da je po poternici zloglasnog Miloševićevog režima, čiji pravosudni organi o krivičnom postupku izgleda nisu imali pojma, uhapšen u Beču Jovan Divjak, Srbin-Alijin bojovnik, zbog zločina u Dobrovoljačkoj 1992.

Vekarić je već najavio saradnju tužilaštava Srbije i BiH i valjda niko ne sumnja kako će se sve to oko Dijaka završiti. Najbezbolnije je da Srbija proglasi da zločin u Dobrovočjačkoj niko nije video, mada bi bilo najbolje da objavimo da se nije ni desio, da je sve izmislio ogavni Miloševićev režim i njegova “TV Bastilja”, a nije lepo da zbog njega mi kvarimo dobrosusedske odnose.

Ako neko misli da je ovo indukovanje nezadovoljstva građana proglašavanjem svakog nesrbina nevinim a svakog Srbina krivim nešto dobro morao bi se bar malo zamisliti. Sasvim je jasno da to ne vodi ni dobrosusedstvu ni pomirenju.

Čak su i Hrvati nezadovoljni. Pogledajmo samo onog predsednika gospodarske komore Nadana Vidoševića kako peni protiv Srba, a po Beogradu su ga gostili kao najvećeg prijatelja. Branitelji su takođe ogorčeni.

Ali ogorčeni su i građani Srbije. To naravno niko ne uzima u obzir, a to nije dobro.

Šegačili smo se sa Ganićem po Londonu, sa Jurišićem u Beogradu, sa Purdom po Sarajevu a sad ćemo i sa Divjakom u Beču.

Da smo mi ozbiljna država tako šta bi bilo nezamislivo. Da ovo državno samoponiženje ne vodi dobrom, da vređanje sopstvenih građana koje prevazilazi sve razumne granice nije baš najbolji izbor svedoče posledice katastrofalno lošeg odnosa prema Srbima, Srbiji, srpskoj tradiciji i kulturi i srpskim žrtavama u SFRJ.

Kap koja je krajem osamdesetih prelila čašu je bilo onemogućavanje Srbije da postavi, po utvrđenom redosledu, svog čoveka na mesto predsednika SIV-a.

******

Kad krokodili plaču („Nestanak ‘dece’ komunizma“ NIN br.2940)

Ishod „obračuna Milošević-Stambolić“, razmatrao je i D. Bilandžić (NIN 2901), a sada i D. Hudelist. Bilandžić lije „krokodilske suze“ nad sukobom „radikalne i umjerene politike rješavanja srpskog nacionalnog pitanja.“ Hudelist se, zajedno sa Helsinškim odborom pita „kako bi se odvijao razvoj Srbije da su na vlasti ostali Ivan Stambolić i Dragiša Pavlović; bi li se Ivan Stambolić, da ga se ostavilo na miru…“.

Tu smo dakle: „Da ga se ostavilo na miru“

Ma koliko nekima Srbi ličili na kokoške i ma koliko im se činilo da Srbi, u skladu sa tim, malo i kratko pamte ima i onih koji pamte nešto duže. Pa ako su to zaboravili ili igraju na kartu da je cela Srbija preživela amneziju, podsetio bih da je u bivšoj SFRJ predsednik SIV-a formalno biran, ali ga je u stvarnosti delegirala ona republika koja je, u „socijalističkoj demokratiji“, bila ne redu za predsednika Savezne vlade. Formalnost je poštovana sve dok (uža) Srbija nije došla ne red i predložila da predsednik SIV-a bude g. Stambolić.

I šta se potom desilo?

Uplašili su se mogućnosti da (sada umereni a tada očigledno neumereni i za njih apsolutno neprihvatljiv) Stambolić postane predsednik SIV-a, da će sa te važne i odgovorne funkcije omesti njihove planove razbijanja SFRJ, te su se komunisti setili kapitalističke demokratije-zbog koje su decenijama nevine ljude slali u zatvore, pa su od dogovorne „demokratije“, koja je bila osnova tadašnjeg sistema, prešli na glasanje i rezultat je bio katastrofalan: Stambolić (uža Srbija) je izgubio sa 7:1.

Taj gest van zdravog razuma i nije mogao da izazove ništa drugo do veliki revolt u Srbiji i opravdano uverenje da su se svi u SFRJ zaverili protiv (uže) Srbije, što je naravno postalo plodno tle za sva kasnija događanja.

Pre svega treba da se odgovori na pitanje koliko je taj neodgovoran gest dolio benzina na vatru koja je tek tinjala. No, vešti komunisti i naslednici, prilično vični mimikrijama, našli su načina da se izvuku i prežive, i da i dalje pametuju, optužuju i prete lično ili preko svoje dece-„dece komunizma“, danas jedinih tumača zapadne demokratije, liberalnog kapitalizma i učitelja našeg suočavanja sa krvavom prošlošću.

****

Imao sam čast da na moj tekst reaguje u sledećem NIN-u uvaženi akademik Veselin Đuretić

REAGOVANJE NA ČLANAK

Stambolić i „slučaj Đuretić” NIN br. 2941. akademik, Veselin Đuretić

…”Kao što vidite, napis Dragana Vidakovića je samo odškrinuo vrata velike antisrpske zavere u ime jugoslovenstva, u ime socijalističkog internacionalizma”

****

Dragan Vidaković

(1)http://www.vlada.hr/en/naslovnica/novosti_i_najave/2011/veljaca/izjava_za_medije_predsjednice_vlade_o_slucaju_branitelja_tihomira_purde

(2)http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/153080/Srbija+odustala+od+krivi%C4%8Dnog+gonjenja%2C+Purda+na+slobodi.html

(3)http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/153106/Homen%3A+Tu%C5%BEila%C5%A1tvo+postupilo+na+pravi+na%C4%8Din.html