Вести

У Чикагу, чија је прошлост позната по безпоштедним гангстерским обрачунима, недавно је “на крају посете, у част Његове светости, Патријарха Иринеја“,

за новинар.де Часлав М.Дамјановић 05.03.2011

+++

у саборном храму „Свето Васкресење Христово“ на Редвуд драјву приређен величанствен банкет, коме је присуствовало више од 500 људи.“(1)

Наравно да је банкет приказан “величанственим“, и наравно да број посетилаца “није“ увеличан чим нису поменути “аутобуси“ кao доказ “величанствене бројности“ којом се – наравно умишљено – истиче супротност “малобројности“ Српских Православаца – али – карактеристично je да “величанствени“ банкет није одржан ни у Новој Грачаници, нити у Либертвилу – зато да се чак ни локацијом не би узнемирио провокативни наслов приказа чикашког мимохода – “Ми не тражимо ваше, ми тражимо вас“ – нити још провокативнији поднаслов – ““ – и такође је карактеристично да није случајно одмах до наслова – фотографија уметничке слике Косовка девојка – којом се, као сугерира национално определење – а слика је међутим илустрација за провокативни наслов:

“Захтев за рехабилитацију Вука Бранковића“!

Ово подвалаџијско сублиминално натурање “рехабилитације“ управо сарадника са окупатором, без обзира на евентуално могућу збрку у вези са Вуком Бранковићем – није случајно већ је злонамерно употребљено да стави под “сумњу“ веродостојност читавог српског народног епоса – што је злонамерни покушај да се унизи оно што је народ знао боље него ико и памтио верније, савесније, и поштеније него ико – злонамерни покушај да се и српски етос, и српска историјска чињеница, и српски идентитет, па самим тим и Српско Православље – сведу на српску “затуцаност“, на “српско лудило“, на српски “расизам“ – и наравно покушај да се унизи српско па чак и целокупно православно духовништво – а да се са друге стране, насупрот тој “затуцаности“ и тој “лудости“ – прикажу сарадници окупатора, од историјских до данашњих – као “незилотски“, као наводно трезвени верници.

Све у свему, просто је невероватно како је медијски спретно уклопљена титоистичка демагогија манипулисања народним масама, и “преваспитавање“ од стране сарадника окупатора – у великој чикашкој обмани великог неоманипулатора.

Наравно, узевши у обзир и истовремени покушај патријарховог црквеног имењака Иринеја Добријевића да Истину Српског Четништва пресалдуми у најамништво “отпора“ оснивањем некакве неочетничке организације у Аустралији – и одржавањем чак “прве четничке славе“ – очигледно је да је сврха тога, исто као и сврха “величанственог“ банкетинга у Чикагу – не само да се деградирала Равна Гора – већ да се и Равна Гора – али такође и Српска Историја, и нарочито Историја Српског Православља – једноставно збришу и из постојања и из успомене!

Таква сврха, наравно, може бити заснована искључиво на мржњи…

Зашто би се верницима испирао мозак од Истине? Па зато да би се такви – испрани – иако несвесни тога – уклопили у бесловесну “народну масу“ – у покорне вазале без свога ја – којима ће лако бити изманипулисани у склеротичне авети Зла:

 “Прослава“ у Нишу 2013. године једина је Патријархова мисија!

Та једина Патријархова мисија своди се на следеће:

Прво – за “прославу“ у Нишу – мора рашчистити терен од Православља!

Друго – за “прославу“ у Нишу – морају ликвидирати успомене на Вредноту Веровања као таквог, и успомене на Вредноту Националног постојања као таквог… а то зато јер шегрти улудо умишљају да су те стварне Вредноте некакве успомене… па да се збрисавањем тих некаквих успомена може олако обезбедити манипулисање испражњеним душама – у чему се мајстори манипуланти наравно жестоко варају јер Трајање Вере није никаква “успомена“ – већ је стварност која се не може збрисати никаквим манипулацијама…

И треће – за “прославу“ у Нишу – испрани мозгови “народне масе“ морају се убиједити да припадност поретцима и организацијама не значи бити сарадник окупатора, већ напротив, да је замајавање догматизмом њихових лажа и паралажа – једина истина – и да је та искључива истина једина стварност – а да… мајсторски промовисано некакво наводно “српско лудило“ јесте некаква наводна “српска заосталост“ – и да је као таква некаква наводна “застарелост“ па чак и наводна “дотрајалост“, па чак и “изанђалост“ схватања Веровања у Бога…

Зато сам и напоменуо да сматрам да таква Мисија и таква сврха Мисије могу бити засновани… искључиво на мржњи:

Мене посебно вређа да је такозвана “величанствена“ прослава патријархове Мисије одржана у цркви „Свето Васкресење Христово“ на Редвуд драјву у којој сам давно по доласку у Америку, од ондашњег свештеника те исте цркве, открио духовну дубину Православља, и Дух Српства и Равногорства – вређа ме, иако сам том добром оцу и пастиру заборавио име, зато што је та црква за мене Светиња Истине – и зато сам уверен да је намерно заобилажење и Нове Грачанице и Либертвила, и намерно одржавање у овој заиста Равногорској Цркви – забадање ножа у срце и душу Српства… да је са мржњом и сладострашћем садизма та Светиња Истине искоришћена за “величанствену“ Патријархову најаву његове Мисије:

“Говорећи о великом јубилеју хришћанства 2013. године у Нишу, патријарх је објаснио да је битно пронаћи начин да се зближе католичанство и православље“ – „тај јубилеј је за нас велики догађај, јубилеј светског хришћанства, који нас обавезује, јер ће централна свечаност бити у Нишу. Надамо се да ће тај догађај донети нови однос међу хришћанским црквама и допринети зближавању и контактима и договорима о ономе што им је заједничко, како би разлике биле превазиђене и пронађено најбоље решење за сарадњу.“

Ову увредљиву и испразну рецитацију Патријарх понавља од првог тренутка када је, како он каже, “Божијом вољом“ изабран за “достојног“ – али… следећим речима он сам доказује шта је мисија његовог политичког прагмазизма – не његове Вере – него његовог политичког прагматизма:

Иако “наравно, свако има право на своје мишљење о томе“ – али, пошто  “ми тренутно имамо проблеме са неким нашим зилотима“ – иако је Патријархов назив “зилоти“ уствари аветињска корупција склеротичног титоистичког назива “народни непријатељи“ – “али то су појединачна и уска мишљења, у крајњој линији и нехришћанска мишљења. А ми, православци, будући да чувамо веру апостолску, морамо помоћи и другима да дођу у контакт са том вером и православном традицијом и сазнањем“.

Од провокативног наслова, од још провокативнијег поднаслова, од провокативног избора локације, од манипулације фотографијом Косовке девојке, од промовисања сарадника окупатора – Патријархове сопствене речи најдрастичније исказују склеротичну Авет:

Православци – које се он усуђује да клевета за “зилоте“ – јесу сметња његовој “Мисији Ниш 2013“ – зато јер је Православље сметња тој Мисији…

…јер је то Мисија Зла!

Имитирајући некаквог великог комуникатора Патријарх имитира склерозу “комуницирања“ са “народним масама“:

“Свако има право на своје мишљење о томе“ – али – свако ко има своје мишљење – тај је “зилот“!

Патријарх је тиме директно политички и директно демагошки – и директно анти верски – и то са директним идеолошким циљем и са директном идеолошком мржњом – рекао да је патријарх Герман је био у праву – да од времена патријарха Германа Црква није загазила у јерес – да Удба уз сарадњу сарадника са окупатором није наметнула раскол – да су и једни и други били у праву а да су сви противни били некакви “зилоти“.

Не сме се траћити време на питања да ли Патријарх поседује чланску карту СУБНОР-а, да ли има чин виши од “пуковничког“ – да ли се СУБНОР тек од скора учланио у Конгрегацију за контролу религије или је био учлањен већ од првог заседања АВНОЈ-а – не сме ни на шта од тога траћити време – напротив:

Мора се на супрот свему томе схватити да Патријарх директно обавља свој задатак – а тај задатак јесте рашчишћавања терена за Ниш!

Међутим… да ли се сме рећи да су верници који су Патријарха “величанствено“ поздравили на “величанственом“ чикашком банкетингу… да су неверници?

Наравно не!

…јер многи, многи од њих јесу – искрени верници!

Али… као и од доба Пенезића и Крошњара… сме се рећи да су многи од њих заблудели… и сме их се питати којих су организација чланови или којим организацијама се долизују… јер, у “величанственој“ “захвалности Његовој Светости“ – “сви су истакли залагање Патријарха за црквено јединство и очување наше културе, традиције, језика и вере на овим просторима“!(2)

Дакле… “сви“?
A ко каже “сви“?“Сви“ кажу медији које српски народ јавно позива:

“Не “производите“ вести попут неких водећих западних и српских медија – већ само преносите Истину и приказујте догађаје онаквим какви и јесу!“(3)

Дакле… ти “произвођачи вести“, које исто као и Патријарха и његову Патријаршију – полиција штити од “народних маса“ – и од Вере Правосланих – који никога нити нападају нити намеравају да нападају… те је полиција сувишна – изузев да штити страх декорисаних сподоба – дакле… бар већина од поменутих “сви“, иако можда и иду редовно у цркву – јесу заблудели… јер пошто Његова Светост не чува никакво “црквено јединство“ већ наставља раскол који је Удба наметнула у доба патријарха Германа, и чак данас наставља раздор Цркве зато да би јој докрајчио постојање, и пошто очигледно не ради на “очувању“ српске “културе и традиције“ – јер попут Митрополита Амфилохија цркву, јединство, културу и традицију никад и не помиње као српске – и пошто му чак “није важно како ко пише“, те Га је према томе баш брига за “језик“ – нарочито српски језик – и најзад… пошто је очигледно да са Вером нити има везе, нити је заинтересован за Њу, нити на “овим просторима“, нити у ма којим сферама… то значи да ти “сви“ или немају појма о стварним Патријарховим залагањима… или су, као добри покорни вазали, као добри послушни сарадници окупатора – спремни за ма шта за шта им се нареди да… као благоучествују у наређеном им мимоходу.

И тако… најдилингерскија изјава којом је такозвана “величанствена“ прослава Патријархове Мисије осрамила Српску Светињу „Свето Васкресење Христово“ на Редвуд драјву – испада да је као некакво кључно питање:

“Не дамо ми то Београду!?“(4)

Значи… неки некакви неки “зилоти“, и то неки некакви задрти “зилоти“, задрто “не дају“ нешто Београду… тако звучи – ради се о задртости, зар не?

А онда се обмана наставља не само преваром – шта се не даје – већ и преварама – ко су ти којима се не даје – и зашто им се не даје… да би се схватио квасац овог вашарског марципана ево извода из цитата Патријархове проповеди у Чикагу, која, иако је цитирана наводно као верска проповед, јер је наслов медијског приказа из Посланице Апостола Павла – али – упркос цитату – уствари није уопште проповед већ јесте разшчињење дилингерске обмане:

“Ми не тражимо ваше, ми тражимо вас“

Од Пенезића до Крошњара…

“У Америци сам од 1985. године био много пута, и одлично познајем а и сећам се тадашњег стања у нашој располућењ(ој) цркви“ – иако ова дефиниција звучи као да се црква “располућила“ сама од себе, уствари је наводно оптужба, и то политичка, оптужба групе која је то учинила, што логично повезује извориште Патријарховог данашњег става да су ти давнашњи политички непријатељи истоветни данашњим, такође политичким непријатељима, те их, пошто су истоветни, Патријарх сматра “сектом“ – “па сам данас још срећнији када видим да су те поделе превазиђене и пребољене, да су оне иза нас. Да је то трагично време иза нас, за шта захваљујемо Богу и нашем народу…“ – иако захваљује Богу, ова авет прошлости осликава политичке и идеолошке ченгеле који су суштина Патријарховог наводног прагматизма, а уствари доста неинтелигентног прикривање не само истине да је “располућеност“ проузроковала спрега Удбе, страних агенција, сарадника окупатора, и прикривање пада цркве у јерес, већ и прикривање истине да је стварни разлог био слободно исповедање Православља без туторства и без деформација… а да, насупрот  прикривању и обмањивању, све наведено јесу чињенице, као што јесте чињеница и да Птријархова интерпретације нема никакве везе нити са Вером нити уопште Веровањем у Бога, чиме се доказује антиверском, па према томе и антибожијом, па према томе политичком и идеолошком негацијом, која се, попут некакве давно усађене мржње, понавља данашњим антиверским и политичким односом према Православљу, према исповедању Вере, и према служењу Вери… ради рашчишћавања терена од Православља ради планиране ујдурме Зла у Нишу – “Сада је ово право јединство наше заједнице, и доказ праве хришћанске љубави“ – зато је банкет и приказан као “величанствен“, јер је осликавање некаквог јединства које нема никакве везе са Вером мора бити “величанствено“ – “Зато одавде одлазим радосна срца. То ме храбри и уверава да овај народ овде остаје веран својој цркви и свом народу.“ – Oбмaнa се овде очитује боље него игде: користи се верност цркви оног дела народа који не мисли својом главом, исто као и у прошлости, зато да би се владики Артемију наводно одузела подршка из иностранства, што објашњава сврху целокупне представе… да се рекламира имитација вештачког: – “то благодатно јединство је наша драгоценост“, “каже за „Вести“ Патријарх Иринеј.“

„Увек понављам речи апостола Павла, који каже: „Ми не тражимо ваше, ми тражимо вас.“ – цитирањем Апостола Павла, којег је својевремено цитирао пратријарх Павле приликом верског помирења, после чега је ћушнут у запећак зато да би узурпатори Синода могли да верску суштину помирења претворе у материјалну отимачину и политичку и идеолошку ликвидацију “народних непријатеља“, Патријарх Иринеј управо доказује ту деформацију верског помирења у материјалистичку отимачину и ликвидацију Вере: – “То је највећи дар нашој цркви, који очекујемо“ – у духовности Правог Славља Веровања у Бога не постоји никакво право на очекивање као у застарелим религијама које немају никакве везе са хришћанством… – “и који најрадије примамо.“ – …као ни право на  ma какво примање, трампа је оличење једино папине свејереси – “Нема више подела, наш је народ сада заједно, то треба подржати, то ће надам се бити на чврстим ногама, а да ће оне поделе за свагда остати прошлост“, “додао је Патријарх“.

Наравно, ова закључна фраза најречитије очитује обману:

…јер поделе уопште нису “свагда прошлост“!

…јер су данашњи узурпатори, сада наводно под командом Патријарха – разјединили Цркву на неприродне делове, разјели је деформисаним теолошким образовањем и деформисаном литургијом, и настављајући јерес зацарену у Цркви за време патријарха Германа… издајнички припремају Цркву за ликвидацију у Нишу…

…и најзад, јер су чинећи све то – de facto већ иступили из служења Вери.

Обмана Патријархове посете Америци и заокружење те обмане “величанственим“ банкетом у Чикагу драстично се образлаже Патријарховим одговором “на питање о актуелним проблемима са којима се црква на америчком континенту и даље суочава“:

„Знам, чујемо и даље за те проблеме између Управе у црквама и управљања“ – фрапантна је употреба термина “управе“ и “управљања“, а још је фрапантнија јер се своди на искључиво на “управљање“: – “црквеном имовином. И морам вам рећи то не приличи нама, јер оно што је црквено то је божије“ – у суштини све јесте Божије, али је фрапантно да се ни овом приликом уопште не ради о Вери чије би послуживање требало да је суштина постојања Цркве а не материјална отимачина црквених поседа у којима се исповеда Чистота Вере и које верници бране од отимачине оних који се очигледно уопште не баве исповедањем нити Вере нити Чистоте Вере – “и то нико није могао узети. На жалост, још понегде чујемо“ – обмана је тврдња да нико није могао узети јер верници нису ништа узели од Цркве већ су изградили од сопствених средтсава цркве да би проповедали Чистоту Вере а црква је деформисала верско помирење у отимачину материјалних добара да би спречила исповедање Чистоте Вере – “не дамо ми то Београду,“ – потпуно је неумна тврдња да се нешто наводно не даје Београду, напротив, православне цркве се не дају деформацији којом је јерес завладала у Патријаршији коју полиција обезбеђује од Вере – “ми хоћемо неке посебне управе у неким црквама. То ствара велике проблеме, неправославне и нехришћанске.“ – заиста “неправославне“ и заиста “нехришћанске проблеме“ ствара узурпирани Синод настваљањем политичке демагогије која у доба Патријарха Германа деформисала Цркву у јерес – “Такво понашање не приличи – доиста понашање узурпатора не приличи служењу Цркви и Вери јер се “управљање“ и коришћење “управљања“ за пропагирање политичких мржњи не садрже у духовности Православља… – “нашем односу према цркви. Оно што је црквено то је свето, и чува се,“ – …пропагирање мржњe je је оно што није ни “црквено“ ни свето“ – “а не присваја, како би неки волели да чине“ – што је обмањивачка клевета ако се не разјасни ко присваја и шта се присваја… – “Истина је, никада нисмо били без проблема, али морамо знати да су они спољашњи проблеми мање штетни и опасни,“ – пошто је “спољашњи проблем“ управо издаја цркве и Вере свакако да је зa политичке демагоге “мање штетан“ и не само “мање опасан“ већ и пожељан – “него унутрашњи, него ти које на жалост понекад имамо“ – нити некадашњи “унутрашњи проблеми“ са Удбом, нити садашњи “унутрашњи проблеми“ са узурпаторима нису – “између нас.“ – …јер ко се одваја од Православља и веровања у Бога тај не спада у оне “нас“ који су одани Чистоти вере – “Свештеници су сигурно свесни свога позива“ – они који су се заглибили у јерес јесу свесни издаје коју обављају, а они који су свесни издаје они су рашчињени – “и мисије које имају у народу,“ – којем народу? – “и ја верујем да се свих важних принципа“ – Вера нису ни организацијски нити филозофски принципи – “у свом раду и“ – а на новоуведеним новотарским принципима заснована је издаја Цркве… – “држе“, казао је Патријарх.“(5)

Овом сkандалозном изјавом авети мржње обзнањене на “величанственом“ банкетингу под Дилингеровом сени у граду Чикагу, у светињи Српске православне Цркве „Свето Васкресење Христово“ на Редвуд драјву, не исказује се само ко је заиста ко – и не само мржња Срба као нације и мржња Веровања у Бога – и не само мржња према Божијем озарењу које је владика Артемије зачео Чистотом Вере у Дубоком потоку… већ се безпоговорно доказује опасност пред којом је данас Православље од мржње склеротичне авети Зла.

Зато је група узурпатора, отпадника од Вере, која покушава да Цркву разори у папску “Прискилу“ папске “Управе“ и папског “Управљања“, лажним клветањем појединаца – покушавајући тако да прикрије сопствени злочин и сопствену издају – лажно представљајући Српски Православни Народ као да није Народ – него… још од удбашког доба Патријарха Германа – као да је Српски Народ некаква група некаквих појединаца – а уствари, баш ти узурпатори који су отпали од Вере – јесу група појединаца – која имитирајући папску “Прискилу“ – имитира Веру – и зато је одмах по завршетку чикашког банкетинг скандала – најавила “адекватне црквено-канонске мере“ против владике Артемија, јер… озарено Православље које владика Артемија проповеда… наводно – нема “ниједну додирну тачку са изворним предањем православне цркве.“(6)

Али…

Српски Православни Народ не имитира
Српски Православни Народ Верује
и Веру поштено и слободно исказује
јер је Вера стварност а не никакво имитирање:И зато Српски Православни Народ поручује узурпаторима отпалим од Вере:

“…ви хоћете да судите милосрђу,
ви хоћете да судите љубави према ближњем свом,
а ко суди милосрђу тај суди Исусу.
Пилат је то знао,
а ви то као не знате…
Знајте само да се верни народ Србски
не плаши папског суда,
већ праведног, Божијег суда.“(7)И како то давно рече Дража Михаиловић, Вери Православној Народа Српског… остаје само поштење:

“Усе и у своје кљусе…“

С Вером у Бога за Крст Часни и Слободу златну!

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

_________________
(1) “Ми не тражимо ваше, ми тражимо вас“, М. Филиповић, Vesti-online, 28/0211, 10:16
(2) Исто
(3)Јавно Саопштење велика група незадовољних грађана Србије и српских патриота, Београд, 03/01/11, 7:06
(4) “Ми не тражимо ваше, ми тражимо вас“, М. Филиповић, Vesti-online, 28/0211, 10:16
(5) Исто
(6) “СПЦ наставља хајку на Артемија“, VESTIonline, Beta, 04/ 03/ /11, 17:35)
(7) “Живот нам је дат ради избора“, Веруљуб Браничевски, Новинар.де, 03/02/11