Вести

(Indukovana) kriza se širi. Dospela je već do Indije i Kine. Naravno da je ambijent za postizanje globalnih Zapadnih ciljeva fantastičan,

Dragan Viddaković, 23.02.2011

+++

ali to ne znači da se stvari oko instaliranja demokratije i fingiranja apstraktnih ljudskih prava ne mogu oteti kontroli scenarista haosa: od Obale Slonovače, do Maroka, Tunisa, Libije,…

Vrlo je zanimljivo da i pored očite krize u Americi, Irskoj, Španiji, Portugalu, Italiji…mase gladnih i nezaposlenih nisu okupirale gradske trgove i napale vladine institucije, niti bi im išta slično haosu arapskog sveta bilo dopšteno da urade, pa i da im u najdubljem ludilu tako šta padne na pamet.

Dvadeset prvi vek dakle iznenada počinje da liči na dvadeseti. Sve je manje posla, sve je manje hrane, sve je lošija zdravstvena zaštite, penzije su sve manje i sve se teže ostvaruju, socijalnih davanja nikakva.

Na pomolu su revolucije obespravljenih i nada da će se sve rešiti i završiti pražnjenjem nagomilane energije gladnih i očajnih po glavnim gradskim trgovima siromašnih zemalja i ekranima CNN ili Al Džazire pokazaće se kao jalova, kasno će shvatiti da su se igrali vatrom, da su stvorili požar koji neće moći da se ugasi, koji će se sigurno proširiti na, za sada, bezbedni deo sveta, jer je takva priroda vatre.

Kod nas je sve pod kontrolom scenarista instalirane demokratije. S vremena na vreme strani ambasadori upute po neku packu, samo ne znam zašto to rade javno kad sve mogu da kažu tamo gde treba i kome treba u četiri oka. I smenjuju se ekselencije sa izletima u javnost, kao da se radi o nekoj vrsti predsedavanja savetom za nediplomatsko deljenje lekcija. Jedno vreme samo se javlja engleski ambasador, pa zatim francuski, pa nemački. Meri Vorlik je prekinula tradiciju američkih ambasadora da ne silaze sa ekrana državne televizije i naslova štampanih medija, i hvala joj na tome, mada svoj posao verovatno i dalje radi onako kako bi trebali da rade i ostali ambasadori, da se ugledaju na nju, u tišini a ne da nerviraju narod, i time objektivno kvare odnose Srbije sa svojim zemljama, a to im, ma koliko bili moćni, ipak ne ide u prilog.

Već sam u tekstu “Danke bre Dojčland” (1) pisao o tome da je nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas izjavio na konferenciji o NATO u Beogradu da Srbi moraju svojoj deci da objasne da je bombardovanje bilo ispravno, kako ona (deca) u budućnosti ne bi mrzela Atlantsku alijansu.

Jedini argument koji je naveo u prilog tezi da je bombardovanje bilo ispravno temelji na činjenici da je kao mladić gledao ruševine u svome gradu, ali da nije mrzeo onoga koji je to učinio jer je bilo onih koji su mogli da mu kažu zašto je to učinio, što i nije neobično sobzirom na razmere i monstruoznost Hitlrovih zlodela.

Nemački ambasador u Beogradu je prekjuče izjavio da: Srbija ima preča posla od vanrednih izbora.

Neprimereno i nediplomatski? Naravno. Nemački ambasador je poslednji koji treba da se oglašava javnim savetima u Srbiji ili da opet da razvezemo priču od 1914., 1941., ili 1999., da podsetimo zašto. Jer to što su nesuvisli demonstranti devedesetih nosali Beogradom nemačko-američke zastave vezane u čvor srpske gluposti ne daje nikome za pravo da sve građane Srbije tretira kao mentalno ometene.

Sasvim mi je svejedno da li će izbora biti ili ne, jer me izbori po proprcionalnom sistemu na zanimaju, jer ništa neće rešiti, jer će svi akteri ostati na sceni: i partijske klike i svi partijski paraziti će zadržati svoje lukrativne pozicije i sinekure, ali nije u redu da ambasador strane države umesto da ponudi, kad se već javio, demokratsko razrešenje krize, a njega bez izbora nema, priča o tome šta je za Srbiju preče od toga. Nema za Srbiju preče stvari od demokratskog razrešenja svake krize.

Pokojni nemački ambasador Cobel je takođe često izazivao srpsko javno mnjenje, a najpoznatije je njegovo prorokovanje o razbijanju Srbije na Kosovo (pre otcepljenja), Sandžak, Vojvodinu…

Tada je NIN bio srpski medij i moglo se reagovati na srpski način. Ne znam da li bi danas objavili nešto o reakciji na Masovu izjavu, ali sa tadašnjim tadašnji NIN-om je to bilo drugačije. Bio je to u dobroj meri srpski list.

NIN 2870

Kosovo će, vidimo po Cobelu, da reše politički-privremenom suspenzijom međunarodnog prava, a ostale otvorene probleme u Evropi i svetu će zatim ponovo da rešavaju po međunarodnom pravu.

Samo se ljuto varaju, i Cobel i Solana, ako misle da će sutra, kada naprave presedan sa Kosovom, moći da ospore Baskima pravo na državu, ili Kataloncima, ili Korzikancima. Šta će da im pričaju? Da međunarodno pravo ima dve knjige, jednu za Srbe a drugu za ostale!?

I neće baš biti da je Solana dao „apstraktan odgovor na apstraktno pitanje“-kako kaže Coibel za Solaninu izjavu o nezavisnosti Kosova, igraju se opasnim sredstvima a toga uopšte nisu svesni.

Šta bi recimo Solana odgovorio na apstraktno pitanje Baska: mogu li oni da dobiju tu apstraktnu, novu državu u Evropi?

Po Cobelu, Srbi ne treba da „kopaju po prošlosti“, a u Hagu srpsku prošlost pretresaju od dolaska Slovena na Balkan. Ubiše se oko Garašanina.

Zato neću u Nemačku Evropu! Radije će sa Turcima jer je za 500 godina pod njima ostalo i srpsko ime, i crkva, i narod.

A Ahtisari, „od koga nismo mogli dobiti boljeg posrednika“-po Cobelu, inače se već izjasnio: pošto je „zbog rezervi lignita Kosovo ekonomski održivo“ eto razloga za novu državu.

Da li ta „ekonomska održivost“ postaje džoker koji važi za sve koji žele svoju državu?

Dragan Vidaković

(1) http://www.novinar.de/2010/11/11/danke-bre-dojcland.html