Вести

Стих у наслову је из написа о чудној дружини… о Ватикану и Џорџу Сорошу(1), а у овом сочињенију цитиран је као оваплоћење

Часлав М. Дамјановић, 21.02.2011

+++

стварне сврхе “прославе“ у Нишу – изопачење Веровања у Бога – које је исти онај “трули задах“ којим је Папство рекламирало крволоштво крсташких похода као некакве “побожне мимоходе“ у “име Крста“. Иако је Ватикан, “иницијатор и идејни надахнитељ“ Крсташких похода за њихов “званични“ разлог обзнанио “спасење гроба Господњег и других хришћанских светиња“ од “поруге и уништења“ од стране “исламских освајача“ на Блиском истоку – “истински циљеви“ – “сводили су се на ширење власти и утицаја Ватикана на све православне цркве тог региона и њихово подвођење под папску власт“, и ради тога на “слабљење њиховог ослонца – византијске империје“ – и наравно на пљачку – ради “стварања оснивачког капитала западне цивилизације“, и решења “економских и социјалних потреса средњовековне Европе“. Крсташким походима Ватикан није успео “да православне цркве потчини папи“, али је зато “успео да ослаби византијску империју“ и да је “приближи пропасти“ – и иако “победа над исламом није достигнута“ – “пљачкање Блиског истока довело je до тога да се огромно богатство Истока нашло у Европи“(2) – наравно у рукама Ватикана! И зато што овај “трули задах“ прошлости није био нити због Вере, нити због Правог Славља Веровања у Бога… a и зато што је папство изопачило Светињу Крста – зато нас је Горица Тркуља у храбром напису “Из тамничког прозора…“(3) мудро подсетила на давни завет Светог Саве:

“Не тражите нове пријатеље у доказаним старим душманима“

Од многих изопачености Римокатолицизма неке као однос те клерикалне установе “према верујућима“ – који су “за њу “плебс“, “олош“ неспособан да живи без вође“ – и да сходно томе вернике “не чини слободним Господ Бог“ – “него прелати “ – су оне које су изопачиле Ватикан у “трули задах“ који не учвршћујуе Веру “хришћанском љубављу“ – “него страхом“ од цркве!(4)

Зборећи данас о Живом Чину Вере Правог Славља – о озарењу у Дубоком потоку које траје у Љуљацима – о “доживљају пуноће благодати Божије“, како то скромно каже Владика Артемије – једна врла Православка каже да иако “црква Св.Јована у Љуљацима не припада Епархији жичкој“ – “али зато – полиција припада“.(5) И доиста то јесте онај увек један те исти “трули задах“ папства – полиција доиста припада Синоду! Од отимања Грачанице полицијски прогон не престаје, терор, хапшења, претње – трају… терор спроводи Синодова инострана полиција, косовска, која, иако незаконита, судећи по вестима о “хапшењу православних монаха у Зубином потоку“ 11. или 12. фебруара – и “бацању “молотовљевих коктела“ на кућу у Житковцу“ 19. или 20. фебруара, у коjoj су смештени “прогнани из својих манастира монаси ЕРП, Владике Артемија, о. Јефтимије и о. Јаков – иако очекиван“, тај “потресан памфлет нељудскости, оверен и запечаћен “молотовљевим коктелима“, који, на сву срећу, нису експлодирали“ – “али су експолодирале и распршиле се до ништавила савести оних који су тај злочин наручили и наложили несрећним извршиоцима“(6) – оних који делују као приватна инквизиција по налозима “јуришника“ кога је Синод наметнуо за командира прогона у косовско-призренској епархији…

…и зато што онај ко у Нишу поставља криж да би изгурао Крст – поставља криж зато да би изгурао Светог Саву и Српско Православље… зато један од Православаца с правом каже да између нашег патријарха “и архијеретика римског – нема никакве разлике…“(7) И доиста… то да је наш патријарх на челу назови црквеног поретка, који узурпирањем црквених канона перфидно покушава да изопачи Цркву и Веру у сопствени поредак и сопствено и искључиво “право“ да сопственом специјалном полицијом – и то иностраном – спроводи инквизицију над Православљем – најизразитије је у његовим делима, а најречитије у његовим изјавама:

Шта патријарх рече…

…рече за да су “у суштини, сви крстови исти, разлика је само у форми“.(8)
…рече да “не постоји суштинска разлика између латинског, католичког и византијског, православног крста, као и између било ког другог крста кога у служби користе хришћани“.(9)
…рече за српску ћирилицу да “није важно како ко пише“.(10)
…рече крилатицу већ чувену за несхватање духовности Православља – да “све што виси нека одпадне“ – што значи да су патријархови такозвани црквени “поредак“ и “право“ уствари систем елиминације:
Или се поклони или ћеш бити смакнут!

Стварни идентитет таквог “поретка“ и таквог “права“ те лажне “црквене институције“ – јесте “Инквизиција“, која је била “специјална званична институција Католичке цркве“, којој је лажна сврха било наводно “истраживање, суђење и кажњавање јеретика“ – а уствари сврха јој је била кажњавање и истребљење “свих појава опозиције у односу на у њој постојећи поредак“!(11) Зато је доцније Папа Павле III (1542. године) усавршио инквизицију “стварањем специјалне конгрегације под својим руководством“ – директним – чији је “главни задатак“ била:
“Контрола“!

И то Контрола истоветна Контроли данашњег узурпираног Синода:

“Чак и када оптужба за“ наводну “јерес – није била доказана – оптуженик је подвргаван црквеној осуди.“(12)
Највероватније је ова Конгрегација за Контролу прерасла у Конгрегацију за контролу исправности вере којом је пре папства поглавниковао Бенедикт XVI – али и сврха и карактер су остали истоветни – контрола нецрквеног поретка клерикалне установе која нема никакве везе са Вером и Веровањем – наставља да спроводи инквизицију над Вером, над Веровањем, и над Верницима – наставља да намеће своје “право“ помоћу својих специјалних легиона истребљивача и манипулатора, од којих се једном оману и стварно значење чувене крилатице нашег патријарха – “све што виси нека одпадне“:

Пошто су “Римљани хришћане разапињали на конструкцију која је изгледала као слово “Т“ – а не на крст!?! – “због тога не постоји универзални образац како крст треба да изгледа, јер је реч о стилизацији“, а “не верујем да би патријарх допустио да се у његовом родном граду постави неканонски крст“, објаснио је Туцић.“(13)
Ова несувисла манипулација – иако пропагатору “догма“ испирањем мозга забрањује да је схвати несувислом – требало би пре свега да значи да Исус Христос наводно није носио Крст, да наводно није био бичеван од Римљана, нити пљуван од локалног живља зато што је носио крст… али, значи такође и да је Распеће била – “стилизација“ – па да стога наводно – нема ама баш никаквог “универзалног образца“!

То значи директну негацију Вере и директну негацију стварне и једине и сврхе и дужности Цркве – да Веру послужује Правим Слављем – јер… пошто се ради само о “стилизацији“, и пошто сходно томе нема “универзалног образца“ – онда не само да је тотално ирелевантно да ли је Исус Христос био разапет на крсту или на петокракој звезди, на шестару или на штафелају стилизованом као слово “Т“ – већ је тотално ирелевантно чак и да ли “T“ представља на пример “Тито“ или “Д“ Догму, или “К“ Контролу, или “С“ Сатану…

Али – није ирелевантно – и напротив – јесте итекако релевантно – да “патријарх не би допустио“ постављање “неканонског крста“!
Е сад… пошто је све “стилизација“ – питање је:
А шта је то “канонски крст“?

И како то да уопште постоји “канонски крст“ кад уопште нема никаквог “универзалног образца“?
Према томе, сходно небулози цитираног манипулатора – једини ко зна шта је “канонски крст“ – то је патријарх – па баш зато он неће допустити ма какво “неканонско“ ругло у своjeм “родном граду“ – из чега логично произилази да пошто патријарх једини зна шта је то “канонски крст“ – да сходно томе он једини зна и да је све остало “стилизација“ – јер он једини зна да нема “универзалног образца“ – а некакав “образац“ који он наводно једини знаде – јер “канонски крст“ мора да је по неком “образцу“ – е… таква узурпација своди се на:
Директно негирање Веровања у Бога.

И баш на томе се заснива и одговор на питање шта је то што “треба да отпадне… јер виси“ – треба наравно да отпадне Владика Артемије! Треба наравно да отпадну Монаштво и Верници одани владики Артемију! Треба наравно да отпадне Православље! И наравно Ћирилица… па како и не би кад је “католичка црква прогласила ћирилицу “ђавољим изумом“, а “Методија јеретиком…“ – и да баш зато што је Римокатолицизам то обзнанио – зато се “не може бити Србин, а користити у Србији хрватско писмо и промовисати хрватску културу“ – јер је то “култура оних који више мрзе Србе – него што воле сами себе.“(14) Ta “најстрашнија смутња која је тренутно запосела СПЦ произвела је многе парадоксе унутар ње“ саображењем разрачунавања “са Србима, у овом случају са својом дојучерашњом сабраћом“, за шта би заслепљени “јуришници“ дали “живот и пролили крв“ – “али не свој живот и не своју крв“ – “већ крв управо оних“ који су се “успротивили том њиховом безумљу које протурају као Православље.“(15)

Ја сам једини који не “виси“!
Зато све друго мора да “отпадне“!
То је мото свејереси!
То је мото негирања Веровања у Бога!

Осим рекламирања “прославе“ у Нишу, оно што је патријарх најчешће упорно понављао, била је алузија на умешаност Светог Духа у његов избор за патријарха. Међутим… стварни духовник, стварно одан Вери – не би чак ни споменуо интервенцију Светог Духа – не би на Њу чак ни помишљао, не само због непојмљивости већ и због скромности, због трезвености… и због поштовања. Тим пречестим помињањем патријарх је изразио профитерски и рекламерски карактер, што је убрзо и потврдио низом поступака који оличавају интелект забрађен наочњацима, тунелисан само на једну тачку – на Ниш…
…и доиста, отимачина Грачанице, насилно натурање администратора, суров али безуспешан покушај отимања свештенства прогонством и кажњавањем владике Артемија, извргавање канона и тиме јавно изругивање и Цркви и Вери као таквима… цео тај “памфлет“ је, осим поражавајуће прагматичног интелекта и тоталног отсуства духовности и Вере – доказaо и тоталну опседнутост том једном једином мисијом – Ниш:

Покушај уклањања владике Артемија јесте патријархов покушај уклањања свих препрека остварењу његове мисије – што доказује да је Ниш део много шире конспирације – усмерене на ликвидацију Православља, што и јесте довело до “парадокса“ који је “управо у томе што прогоњени сасвим спонтано и природно живе и негују истинску црквеност и духовност, о којој гонитељи годинама“ – “само говоре“(16) – покушавајући да је изопаче у “памфлет“.

“Зверски лик увек се пројављује тамо где се брише божанствени лик“(17)

“Крст у Нишу, највећи крст на Балкану, висок 80 метара, биће постављен на брду Виник, одакле ће се видети са свих страна… родног града првог хришћанског цара“! (18)

Први “хришћански цар“? Какав је то “хришћански цар“ који се није нити родио нити умро као хришћанин? Зар то није подметање лукаваго да нас обмане да се као прославља некакав “Цар хришћанства“? Па Исус Христос, у својој скромној доброти – није се гордио ничим… па ни титулом цара! А бивањем Царем горде се само поглавар Ватикана и Луцифер – и њихови шегрти…
…и баш зато “већина верника предлог крста препознаје као католички… уосталом као и крст постављен на Храм Светог Саве на Врачару.“(19)

Међутим… иако ће на дан прославе “храм бити у жижи православних верника“ као “сваког 3. јуна, на дан градске славе“ – “прослављање верских једнакости и слободе свих хришћана“ ипак ће “бити достојно обележено“.(20)
Сумњам да ће приватна патријархова полиција уопште дозволити нешто тако старомодно као српску славу јер таква “стилизација“ не потпада под догму “универзалног образца“. A сумњам и због звона, а и због фрескописања – јер осим што је наш патријарх осликавања Светиња срозао у колаж “Мика Миша“ и Сатанијела – на београдској Цркви Светом Сави, започетој још пре Другог светског рата – не звоне православна звона Божијим звуком већ ватиканским мимоходним клепетушама… а ја се, господине високоседајући, сећам да је филмски редитељ Жика Павловић снимао у радионици црквених звона, негде доле на Дорћолу, где су српски мајстори правили звона са најбогомданијим православним звуком, бољим звуком чак и од Баховог ватиканског ћаскања са Богом, па и од надасве рекламираног звука Брамсове наводно апсолутне музике, па боље чак и од чувених руских звонара… а ти Светилиште Светог Саве накинђурио клепетушама из Аустрије… па нису више у моди “домови културе“, већ задуго је кул стрип и диско, а данас су кул органи и издаја, а ти, ка нераст, клепетушама на душу Расткову… а и нашу – насрну… зато и рече један Православац да “патријарх нема појма о Вери“, и да је “прагматичар, необразовани калкулатор…“(21), а други, да ће “на тај дан бити “Сеча кнезова“, а да је Сеча била “претходница Првог Српског Устанка“.(22) И такође због истог тога један Православац пита “ко финансира градњу овог храма? Овако… сугерира нам се да је папа добродошао у Ниш. Коме? Коме је он добродошао? Нишу?“(23)

Питају Православци зато јер су “уговор о сарадњи“ изградње “комплекса “Цар Константин“, који ће се проширити на 13 хектара (зашто баш 13? Питање ауторово), у оквиру којег ће бити подигнут челични, електронски и ласерски осветљен крст“ који ће бити “симбол хришћанства“ – којег то хришћанства?!? Да ли Ватиканове свејереси?!? – “и који ће коштати “најмање милион и по евра“ – “поглавар СПЦ патријарх Иринеј и градоначелник Ниша Милош Симоновић потписали су 25. децембра“: “На католички Божић“!(24)

Иако “детаљи историјског сусрета високих представника источне и западне цркве, 2013“ наводно “још нису утаначени“(25) – што је причам ти причу – “највећи изазов биће“ наводно “израда иконостаса и осликавање чак 2.500 квадрата унутрашњости богомоље“(26) – али, иако се не каже да ли ће изазов бити зато што мали Ђокица не уме да замисли храм Нове Догме – каже се да то схваћа архитекта Јован Mандић, за којег је “логично“ да “свака грађевина треба да буде сведок времена, које, опет, даје печат градњи“, а “ово је црква 21. века и верујем да ће потомци, кроз 200 или 300 година тачно знати из којег је периода…“(27) а поготово зато јер у оквиру контролисаног “преваспитавања“ у савесне сараднике окупатора, “од осморице свештеника“ већ “шесторица имају профил на “Fejsbuku“.(28)

…а ником од високоседајућих контролора не паде напамет да Храм Сатани – није Црква!
…али, то и јесте логично, јер намера папе Бенедикта XVI да лично учествује у беатификацији Алојзија Степинца, очевидно доказује да “је код католичког руководства генетска мржња према православнима јача чак и од здравог разума…“(29)
…зато је једина непознатица у халабуци наметнутог “памфлета“ да ли ће и наш патријарх удичити мимоход беатификације… јер… па без тог мимохода нема му пропуснице за прославу у његовом родном Нишу… зар не?

“Иконостас заблуда у храму гордоумља“(30)

…зато – као да је из прошлости прозборио баш о велелепљу заблуде ове данашње подвале нашег патријарха – светитељ Теофан Затворник рече:

„Нагомилали су мноштво маштовитих претпоставки, произвели их у неоспориве истине и величају их…“
“…све је то – делиријум сна… читајући их, ходаш међу сенкама.“(31)
…зато светитељ Ава Јустин збораше да је екуменизам:
“Mозаик јереси и раскола…“
“…иконостас заблуда у храму гордоумља.“
…зато је једноставан одговор на кључно питање свем овом наметнутом нам делиријуму гордоумља:

Зашто су неверство Патријарха – медије лажно представиле као некакве Артемијеве оптужбе?
Па зато што су и полиција и медији патријархова приватна инквизиција Православља… јер “Други ватикански сабор (1962-1965.), у трећој тачки “Декрета о Источним католичким црквама“ – “не оставља никакву сумњу да Ватикан сматра све Источне православне цркве“ – “отпалим од једине истинске хришћанске, то јест Римокатоличке цркве“ – и да ће сходно томе – пошто су Источне цркве наводно “отпале“ – а пошто наводно није “отпала“ свејерес Ватикана – “пре или касније“ – што значи милом или силом – бити подргнуте “под руководство римског понтифика.“(32) А то и јесте “један од највећих парадокса у вишем и нижем клиру СПЦ“ – “прелесници“ би Православцима “и крв пролили како би нас убедили да су реформе усвојене на “Другом Ватиканском концилу“ – “предањске“ – и “како је злогласна јерес екуменизма уствари нешто“ – “врло православно“.(33)

…зато, у одговор на наведено “неверство“ Православка Горица Тркуља храбро збори да “кад би свако урадио оно што може, где би нам био крај! Мислим да сам једном приликом чула владику Артемија да је рекао нешто слично. И исто то и он чини… не предаје се.“ И зато ми је одвратно да мислим, и знам… и пишем “отпаду“ – уместо да живот напајам Православљем… и баш зато и Православка Ленка Летић храбро збори:

“Ако се неко осмелио за пут монаштва, онда се за њих не може рећи да су са коца и конопца, већ да су прошли пут лутања и спознали пут за који желе да се спреме…“(34)

…јер, они који себе сматрају да “не висе“ – и који сматрају да све осим њих треба да “отпадне“ – и који ништа не “спознаше“ из “лутања“ – без обзира што ће бити речено грубо, и без обзира што је “стилизација“ а што није подригивање догме “универзалног образца“ – ипак, поштено речено – пошто Цар нијеси, и пошто велелепан нијеси, и пошто ни шегрт нијеси… па шта си онда ако доиста ниси… “с коца и конопца“?

…јер иако Турци спаљивањем моштију Светог Саве (1954) јесу “хтели, и симболично и стварно, да спале српску слободарску мисао“(35) – чињеница je такође и да “нешто што дође – то и прође.“(36) Па тако и свакојаке јереси… к’а “отпад“ – “дођу и прођу“ – а како то скромно каже Владика Артемије… “доживљај пуноће благодати Божије“ – траје Богу хвала… и истрајаће довека.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

______________
(1) “Ватикан и Сорош од Срба праве Црногорце“, srpskenovinecg.com, Мр Видосава Остојић, 26/01/11, 15:37
(2) “Сачувај нас Боже од таквих пријатеља…“, Алексеј Николајевич Швечиков, Борба за Веру, 02/15/11
(3) “Мој тамнички прозор…“, Горица Тркуља, Српске Новине, Торонто, Јануар/Фебруар
(4) “Сачувај нас Боже од таквих пријатеља…“, Алексеј Николајевич Швечиков, Борба за Веру, 02/15/11
(5) Коментар, Магдалена, “Чувајте да вас ко не превари“ [Мат. 24,4], Новинар.де, 05/02/11, 09:36
(6) Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска у егзилу, 02/12 и 20/11, www.eparhija-prizren.org
(7) Лазар, Коментар, Новинар.де, 27/01/11, 22:00
(8) “Чији је крст у Нишу?“, Р. Кантар, alo,rd,vesti, 27/01/11
(9) “Артемије СПЦ у Нишу поставља католички крст“, Д. Стојановић, 26/01/11, 10:46, Srna, Национални Грађански
(10) “Патријарх и ћирилица“, Удружење „Ћирилица“ – Београд, Борба за Веру, 02/01/11
(11) “Сачувај нас Боже од таквих пријатеља…“, Алексеј Николајевич Швечиков, Борба за Веру, 02/15/11
(12) Исто
(13) “Артемије: СПЦ у Нишу поставља католички крст“, Д. Стојановић, 26/01/11, 10:46, Srna, Национални Грађански
(14) “Дан Sv. Valentina и Ћирилица“, Епархија Рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу 2/14/11, 11:09:28
(15) Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска у егзилу, 02/20/11, www.eparhija-prizren.org
(16) Исто
(17) “О тројединству еволуционизма, хуманизма и екуменизма“, Свештеник Константин Буфејев, Борба за веру, 02/01/11, Преузето са: na-putu-za-emaus.blogspot.com/2009/01/
(18) “Артемије СПЦ у Нишу поставља католички крст“, Д. Стојановић, 26/01/11, 10:46, Srna, Национални Грађански
(19) Исто
(20) “Ниш: И папа добродошао“, С. Бабовић, Вечерње Новости Online, 04/02/11, 20:57
(21) Alexander, Коментар, Новинар.де, 27/01/11, 10:21
(22) Коментар ПЕРА, #1490262, 05/02/11, 06:33
(23) Коментар ДУЛЕ, #1490257, 05/02/11, 05:45
(24) “Чији је крст у Нишу?“, Р. Кантар, alo,rd,vesti, 27/01/11
(25) “Ниш: И папа добродошао“, С. Бабовић, Вечерње Новости Online, 04/02/11, 20:57
(26) Исто
(27) Исто
(28) Исто
(29) “Сачувај нас Боже од таквих пријатеља…“, Алексеј Николајевич Швечиков, Борба за Веру, 02/15/11
(30) Ава Јустин Поповић
(31) “О тројединству еволуционизма, хуманизма и екуменизма“, Свештеник Константин Буфејев, Борба за веру, 02/01/11, Преузето са: na-putu-za-emaus.blogspot.com/2009/01/
(32) “Сачувај нас Боже од таквих пријатеља…“, Алексеј Николајевич Швечиков, Борба за Веру, 02/15/11
(33) Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска у егзилу, 02/20/11, www.eparhija-prizren.org
(34) “Тако, не судимо проти Душану“, Ленка Летић, Новинар.де, 07/02/11
(35) “Зукурлићева опака проповед“, Драгомир Анђелковић, 01/30/10, srb.fondsk.ru
(36) “Тако, не судимо проти Душану“, Ленка Летић, Новинар.де, 07/02/11