logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво, Економија    Аутор: Тема ПИО Фонд    144 пута прочитано    Датум: 19.02.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Расипање пара пореских обвезника

На седници Владе Србије одржаној 13. јануара ове године одобрен је захтев Фонда за пензијско и инвалидско осигурање (Фонд ПИО) да се тој институцији омогући запошљавање сто нових службеника. Вероватно би такава одлука била разумљива, да предходно у Фонду ПИО није спроведен процес рационализације броја запослених. Током 2010. године, број запослених у Фонду је смањен за 461 службеника, услед чега је само по основу отпремнина исплаћено око 2 милиона евра.

17.02.2011 Пише Иван Нинић

***

А ко је све у последње две године напустио Фонд ПИО, колико новца је на име отпремнине инкасирао и да ли је поново засновао радни однос у неком државног органу, јавности није познато. Изузетак је само чувена Славица Тотић, коју је, након притиска јавности, у мају 2010. године, Влада Србије сменила са државне функције. Медији су обелоданили да је уз наплату отпремнине од 20.000 евра, Тотићева напустила место заменика директора Фонда ПИО, а потом је именована на функцију помоћника директора Републичке дирекције за имовину.

Позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, „Пиштаљка“ је покушала да дође до списка имена сада већ бивших радника Фонда ПИО и прецизног износа новчаних средстава који су остварили по основу отпремнине. Надлежни у Фонду ПИО су одбили да обелодане тражене информације, без обзира на то што је Фонд ПИО државни орган који се финансира новцем свих осигураника, односно грађана Србије. „Имајући у виду чињеницу да се захтевом тражи достављање података, односно докумената у којима су садржани подаци уско везани за одређене личности, достављањем тих података, односно докумената трећем лицу, било би повређено право на приватност лица наведених у тим документима, односно лица на која се ти подаци односе, па из тог разлога није могуће удовољити захтеву тражиоца“, наводи се у образложењу Фонда ПИО.

Индикативно је да ово није први пут да надлежни у Фонд ПИО прикривају податке о раду, имовини и финансијама најпрофитабилније институције у држави. У стручној јавности постоји сагласност око тога да се имовином и средствима Фонда ПИО протеклих година није располагало на рационалан и законит начин. У том погледу нема никакве сумње да су нетранспарентност и злоупотребе, између осталог, негативно утицале на енормно увећање дефицита текућег финансирања пензија у Србији. То потврђују и званична документа и налази који се односе на контролу материјално-финансијског пословања Фонда ПИО из периода 2005. и 2006. године, коју је извршила Буџетска инспекција Министарства финансија. Из једног таквoг записника (бр. 401-00-673/2007-09-01), од 19. 3. 2008. године, који је потписала Буџетски инспектор Слободанка Келечевић, јасно произилази како је тадашње руководство Фонда ПИО самосталних делатности незаконито арчило новац осигураника, односно грађана Србије. Наиме, буџетском контролом је утврђено да је из средстава Фонда ПИО самосталних делатности незаконито и ненаменски утрошено чак 122.125.000 динара тако што је новац буквално, великодушно поклањан „и шаком и капом“.

Одлукама Управног одбора (УО) Фонда из децембра 2006. године, Удружењу пензионера самосталних делатности Србије је трансферисано 2 милиона динара, док је Хуманитарној НВО „Дечије Срце“ дато 125.000 динара. У јуну 2006. године, УО Фонда је одлучио да из касе Фонда одобри Влади Србије бесповратну позајмицу од 20 милиона динара и то на име санирања поплава у Србији. Такође, одлуком УО Фонда из марта 2006. године, Унији послодаваца Србије је трансферисано, ни више ни мање него 50 милиона динара, док је одлуком из новембра 2005. године, истој организацији поклоњено 46,5 милиона динара. Савез пензионера Србије је одлуком УО Фонда из новембра 2005. године добио „скромну помоћ“ од 3,5 милиона динара. Према оцени Буџетске инспекције овакво „поклањање“ новца није било допуштено, јер су одредбе тадашњег Закона о пензијском и инвалидском осигурању децидирано прописивале за шта се сме користити новац који Фонд наплати од осигураника.

На првом месту тај новац је морао да буде у функцији исплате пензија и подмиривања редовних трошкова рада и пословања Фонда ПИО. Симптоматично је да је Рато Нинковић који је тада био на челу УО Фонда истовремено био и председник Уније послодаваца Србије, која је иначе добила дотације од 96,5 милиона динара. То практично значи да је у Фонду ПИО Рато Нинковић одобравао трансферисање новца, а у Унији послодаваца Србије одлучивао о утрошку истог новца. Међутим, како су спорни милиони потрошени Буџетска инспекција није могла да контролише, јер Фонду ПИО нису достављени рачуни и документација из које би се то могло утврдити. Буџетски инспектор је издао налог Фонду ПИО да у року од 60 дана на свој рачун изврши повраћај свих 122.125.000 динара која су незаконито поклоњена на различите адресе. На овакву одлуку жалио се директор Фонда ПИО Горан Лончар, али је 25. 2. 2009. године, министарка финансија Диана Драгутиновић одбила његову жалбу. Након тога, против решења министарке Драгутиновић, руководство Фонда ПИО је поднело тужбу Врховном суду Србије. У овом случају не само да поклоњени новац неће бити надокнађен у касу Фонда ПИО, већ како стоје ствари, за ненаменско трошење средстава нико неће одговарати.

Буџетска инспекција није подносила кривичне, већ само прекршајне пријаве и то против Миленка Милутиновића и Верице Дујовић. Милутиновић је на челу Фонда ПИО самосталних делатности био од децембра 2001. до марта 2006. године, а Дујовићева од 27. 3. 2006. до 31. 12. 2007. године. Решењем судије за прекршаје града Београда од 16. 3. 2009. године, уз образложење застарелости, Милутиновић је избегао пркршајно гоњење због „поклањања“ новца из Фонда ПИО и малверзација у јавним набавкама. С друге стране Верица Дујовић је осуђена на новчану казну од свега 25.000 динара, на шта је њен адвокат уложио жалбу. Жалба је усвојена и поступак је враћен на поновно одлучивање, али је у међувремену, 19. 4. 2010. године, донета одлука да је наступила апсолутна застарелост за вођење поступка против Дујовићеве. Иначе, Верица Дујовић је октобра 2008. године ухапшена због сумње да је у својству финансијске директорке ЈП „Службени гласник“, оштетила то предузеће за 2,2 милиона динара, да би је у новембру 2010. године Виши суд ослободио кривице. У моменту хапшења Дујовићева је обављала функцију заменика генералног директора Фонда ПИО Горана Лончара. У протеклом периоду финансијских злоупотреба новца осигураника и пензионера било је и у каси Фонда ПИО запослених којим је, од новембра 2001. године до марта 2009. године, управљао директор Горан Лончар. Материјално-финансијско пословање Фонда ПИО запослених за време Лончаревог мандата, контролисала је Буџетска инспекција о чему је, 5. 9. 2004. године, саставила свој налаз (бр. 401-00-616/2004-09-2). Тада је преконтролисан рад Фонда у 2003. години и један сегмент контроле је обухватио исплаћене зараде и накнаде запослених радника Фонда.

Инспектори су утврдили да је у 2003. години, на име зарада за 3.077 радника у администрацији Фонда, исплаћен нето износ од 624.957.494 динара, односно 143.042.479 динара више него што је важећим прописима државе било допуштено. Према налазу Буџетске инспекције, руководство Фонда није правилно применило закон и важеће уредбе којима су биле прописане основице и коефицијенти за обрачун зарада. Осим незаконитих исплата по наведеном основу, Буџетска инспекција је утврдила да је руководство Фонда ПИО „пробило“ Финансијски план Фонда за 2003. годину, и то за износ од 46.569.000 динара. Реч је о трошковима бруто расхода за запослене у Фонду (зараде и порески доприноси) који створени и плаћени у износу од 1.119.369.000 динара, а планом су били лимитирани на 1.072.800.000 динара. Буџетска инспекција је наложила Фонду ПИО запослених да у року од 6 месеци на рачун те установе изврши повраћај незаконито потрошених 143.042.479 динара, као и износа од 46.569.000 динара. Из одговора који је сарадник „Пиштаљке“ затражио и добио у Фонду ПИО, види се да та установа није поступила по мерама Буџетске инспекције и да незаконито исплаћени новац није враћен назад у касу Фонда.

У Фонду сматрају да би тако нешто „било крајње нерационално и практично немогуће извршити услед бројних обзиљних и реалних последица које би наступиле“. Такав став правдају чињеницом да је у међувремену преко 50 одсто запослених напустило Фонд ПИО и то услед одласка у пензију, промене радног места, смртног случаја или раскида радног односа по закључку Владе. Застарелост и могућност подношења тужби по том основу је главни аргумент због кога надлежни у Фонду ПИО тврде да није могуће извршити повраћај незаконито исплаћеног новца. Дакле, имајући у виду овакве ставова надлежних у Фонду ПИО, проистиче недвосмислен закључак да „пензионерској каси“ никада неће бити надокнађено 189,6 милиона динара, које је незаконито „прогутала“ администрација. Невероватна је чињеница да због незаконитог и ненаменског расипања новца из Фонда ПИО готово да нема одговорних, што потврђују и подаци тужилаштва. Наиме, током 2006. године, у тадашњем Четвртом општинском јавном тужилаштву у Београду је формиран предмет КТР бр. 1079/06 у коме је вођен преткривични поступак у вези са махинацијама у Фонду ПИО.

Тужилац је поступао по пријави Скупштине заједнице предузетника Привредне коморе Србије, а у свом поступању ослањао се и на налаз и документацију о финансијској контроли Фонда ПИО од стране Буџетске инспекције. На захтев тужиоца, чак су и инспектори Одељења за сузбијање привредног криминалитета СУП-а Београд извршили одређене провере у вези са пословањем Фонда ПИО. Након тога, према подацима које је сарадник „Пиштаљке“ добио у тужилаштву, јавни тужилац је, 7. 11. 2006. године, донео одлуку „да у конкретном случају није било основа за покретање кривичног поступка против одговорних лица у Фонду ПИО“.

Дакле, према званичним налазима Буџетске инспекције, из касе Фонда ПИО је протеклих година (2003-2006) незаконито трансферисано и исплаћено око 311 милиона динара, а да за то нико кривично, а ни прекршајно није одговарао.

 

17.02.2011 Пише Иван Нинић





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo