logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Србија, Друштво, Европа    Аутор: Весна Веизовић    886 пута прочитано    Датум: 12.02.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Fotografija sa 96 susreta Katolika- Nemacka,  Saarbrücken 2006 Пре пар дана на срећу или жалост имала сам прилику да прочитај један текст о томе како наша држава поступа са херојима

Весна Веизовић 12.02.2011
+++

који су дали живот за нашу земљу и њиховим породицама. До које мере су успели да маргинализују србске ветеране и пале борце али као да им је мало они их свакодневно понижавају,унижавају сваку њихову заслугу и тако показују младом човеку шта га чека уколико се усуди да брани своју земљу у неком наредном периоду.

Од породице пуковника Миленка Павловића јако узак круг јавности је сазнао неке нажалост врло потресне информације. Пуковник Миленко Павловић за време НАТО бомбардовања био је комадант ловачко авијатичарског пука у Батајници, 4. маја нешто после поднева 1999 ,увек спреман да помогне,посебно кад је отаџбина била у питању и тај дан је спремно заменио пилота на дужности и узлетео потпуно сам без имало страха и у сигурну смрт да се суочи са шеснаест непријатљских летелица. Према причама мештана који су гледали тај несвакидашњи призор да је свих шеснаест авиона устуклуло пред храброшћу овог великог хероја и великог Србина.

Данас је породица овог палог борца од државе дочекала још једно у низу од многобројних понижења свих ових година. Наиме врховни суд Србије, проценио је да је живот тог човека прецењен! Живот човека који је бранио своју земљу и те судије од агресије НАТО бомби, човека који погинуо у тој одбрани часно као херој је прецењен.
Може ли да се плати одсуство оца његовим синовима Немањи и Срђану, и његовим родитељима и његовој супруги , има ли то цену? Бол и туга, проливене сузе и на крају уместо да му држава подигне споменик она њихову трагедију учини још већом, понижавајући целу породицу унижавајући непроцењив живот особе која је сваком од њих значила највише на свету.

Колико може да кошта један отац,која је цена сина,може ли то да се купи?

До кад ће држава наше хероје спуштати у блато, умањивати њихов значај и окретати им леђа, а са друге стране дизати и финансирати њиховим и нашим парама неке нове измишљене и разуму не прихватиљиве “вредности”. Дозволили смо да пред нашим очима дижу у небеса једног злочинца који је молио НАТО да нас бомбардује само још који дан,човек који је молио непријатеља да убије још коју стотину Срба има своју улицу у већини градова у Србији , дизани су му споменици а човеку, хероју који је погинуо у одбрани тих Срба живот је прецењен!

Па докле ћете Срби допуштати да вас овако газе, да вам државом владају наши највећи непријатљи коме живот овог часног човека и не значи ништа јер он се борио за Србију, а не за њих непријатеље.

Пре два дана у Београду је завршен фестивал геј филмова Мерлинка, фестивал који је између осталих “невладиних организација ” био спонзорисан и из државног буџета и заштићен великим бројем припадника мупа Србије. Тема фестивалаје и овај пут био отворени напад на цркву. Сам плакат који је рекламирао фестивал приказује девицу Марију како огрнута плаштом обојеним у боје геј заставе држи Исуса у рукама. Ово финансира влада републике Србије и ово скрнављење Исуса и Девице Марије наша власт гледа као уметност и сматра вредношћу!

Дали знате Срби која је казна у Ирану,Турској или било којој земљи која поштује своју веру за овако нешто? Смрт!Јавно вешање!

А ми смо дозволили да у Богородичиној престоници пљују по нашој вери безбожници који су у очима власти вреднији свих хероја , од свих Срба ,од нас, од наше деце.

Срамно је да упоређујем скупину педера који су у овој земљи по ко зна чијој одлуци врло значајни владајућој коалицији и живот једног часног породичног човека! Али морам се запитати и сви ви се запитајте зашто и како смо дошли у ову ситуацију где влада неморал и непоштење и где постоје службе које се баве одређивањем цене људског живота и ко управља таквим службама кад имају образа да траже назад новац од породице човека који се жртвовао за све нас тврдећи да је прецењен. Ако је прецењен његов живот шта мислите колико ће коштати ваш, обичног грађанина , неке старе баке или детата и ко је себи дао толико право да у динарима одређује нечију цену? Ми,баш ми све смо дозволили ,понашамо се као да смо изван тела и гледамо шта чине са нама.Пробудите се Срби ово је стварност,није фарма није велики брат ни двор,овај живот сада живимо и пуно каснимо.

Властодржци манипулишу са нама како желе само зато што смо им ми то дозволили, поделили су нас зато што смо им и то дозволили, немамо шта да једемо зато што смо им дали храну ћутке без иједне речи.

Данас је Србине последњи дан остатка твог живота и време је да узмеш свој живот у своје руке.Твојим животом нико не сме управљати,Бог нам је дао слободу и ми ту слободу можемо да повратимо само ако желимо.

Наши животи немају цену, и онај ко да свој живот да би ми наставили наш један једини, за његову славу држава мора да плати и њега мора да слави јер то је вредност и то је једина истина! Нека је вечна слава свим Србским херојима који су пали бранећи нас и нашу отаџбину!

Весна Веизовић




7 коментара у вези “Srbski život nema cenu”
  1. Danasnja Srbija ima pare za odrzavanje gej parade, ali nema pare da pomogne ljudima nastradalim zbog toga u zemljotresu koji je zbog greha njihovog pogodio Srbiju.

    Danasnja Srbija ima pare da pomogne odrzavanje festivala gej filmova “Merlinka” ali nema pare za spomenike svojih palih junaka i za pomoc njihovim porodicama.

    Krivac za takvo ponasanje sadasnje “VLADE” u Srbiji jeste SRBski narod, koji je tu istu vladu birao dobrovoljno i slobodno po svojoj savjesti na proslim izborima u Srbiji, jer nazalost svaki narod ima vlau kakvu zasluzuje.

    Da je sadasnji SRBski narod bolji nego sto jeste, bila bi bolja i njegova vlada srama. Zato u iducem ratu kada se digne kuka i motika u borbi za slobodu, pravdu i istinu, milosti vise prema nikome nece biti. Ko je sta zasluzio to ce i dobiti.

    A kada to vreme dodje, da otpocne borba za spas i vaskrs SRBstva i SRbije, bice SRBi pozvani u taj Sveti rat za opstanak, oslobodjenje i ujedinjenje Vaskolikog SRBstva, strasnim rijecima od kojih ce izdajnicima BOGA i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja da se zaledi krv u zilama: SRBI BRACO, SVAKI SVOGA UBIJTE IZRODA!

  2. Slava im i hvala!

  3. Пуковнику Миленку Павловићу Историја србскog народа
    додељује почасно место до Милунке Савић, србске херо-
    ине, велике Србкиње, и пуковника Живка Павловића, “дес-
    не руке” војводе Радомира Путника!
    Именом својим МИЛЕНКО – досеже до висине херојизма име-
    на МИЛУНКЕ /Савић/, а презименом својим ПАВЛОВИЋ – до
    висине војничког умећа пуквоника Живка ПАВЛОВИЋА!

    Појашњење за незахвалност и унужавање хероја, палих бо-
    раца у рату против НАТО-а, може се објаснити само пра-
    вим тумачењем, “преводом” прославе Дана државности Ср-
    бије данас на Ушћу, под званичним називом: “ВОЈНА
    ВЕЖБА – СМОТРА О/ружаних/ С/нага/ С/рбије/!

    Превод на СРБСКИ:

    В-ајна,
    О-тпадничка,
    Ј-адна,
    Н-енародна,
    А-рмија

    В-елеиздајничке,
    Е-вропске,
    Ж-абокречине
    А-нтихриста -

    С-рамна,
    М-арионетска,
    О-дрођена /од народа/,
    Т-уторисана /од НАТО-а/,
    Р-еформисана
    А-рмија -

    О-тпадничких
    С-нага
    С-рама!!!

    ВОЈНА ПАРАДА = ПАРАДА СРАМА!!!

    Једина разлика изнеђу ове две “ПАРАДЕ” је у томе што
    су различити рејони прикупљана учесника: за ГЕЈ ПАРАДУ
    је то био парк “мањеж”/ /у преводу: КОЊУШЊИЦА!/, а за
    ВОЈНУ ПАРАДУ то је УШЋЕ /симобилчно: крај, нестанак, у-
    ток наше војске у НАТО провалију!/.

    По речима генерал-мајора Колунџије, у вежби учествује
    1 мото-пешадијска чета, 1 вод војне полиције…, а биће
    приказана и најновија возила војне полиције, и послужен
    “фамозни” војнички пасуљ…

    Поента војне вежбе је у томе да прикаже “спремност” на-
    ше “реформисане” војске да учествује у “мировним миси-
    јама” УН /читај: НАТО пакта!/.

    Тако на пример, мото-пешадијска чета ће пратити конвоје
    мирнодопских потребштина за снабдевање цивила на поскон-
    фликтним подручијима ,свуда по белом свету, али НИКАДА
    КОНВОЈЕ ХРАНЕ, ЛЕКОВА … ЗА СРБСКИ НАРОД НА КИМ!

    Вод војне полиције ће, можда, обезбеђивати негде и неко-
    га у белом свету, али НИКАДА СРБРЕ НА КИМ, осим што ће
    бесомучно трагати за РАТКОМ МЛАДИЋЕМ, његовим јатацима и
    ништа мање бесомучно претресати станове родбине, прија-
    теља и поштовалаца ГЕНЕРАЛА РАТКА МЛАДИЋА.

    Најновија возила ВОЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ ће очас бити “предпочи-
    њена” МУП-у за разбијање протеста и штрајкова незадовољ-
    них просветара, медицинара, полицајаца…

    Једина добра страна ове тѕв. параде је у томе што се
    бесплатно служи “фамозни” војнички пасуљ – по речима
    команданта параде, генерал-мајора Колунџије.
    Од тога ће највише имати користи КОРИСНИЦИ НАРОДНИХ КУ-
    ХИЊА /ИЛИТИ – сиротињског казана!/, нарочито због тога
    што се недељом за њих /јадну, бедну, обесправљену руљу,
    гулије, гоље…/ храна не дели!!!

    Фијаско је направио генерал-потпуковник Милоје Милетић,
    начелник Генералштаба, када је позвао НАТО да одржи са-
    мит у Београду!
    Ни вишег војног звања /чина/ у СРАМНОЈ ВОЈСЦИ, ни већег
    понижења и пљувања на хероје, пале борце и све жртве
    НАТО злочинаца!
    Али, али, али… – то само говори о његовом “високом”
    чину, а бедном, више него бедном и сићушном моралу!!!

    Због овога и оваквих пуковник Миленко Павловић може
    бити “прецењен” по одлуци Врховног суда Страдије, али
    зато никада заборављен од свог СРБСКОГ НАРОДА!!!

    Вечан му помен и захвалност!!!

    Драган Славнић

  4. .
    Бранислав Нушић

    ΔВА РАБА

    Затутњаше са четири звона,
    Поврвеше ките и мундири,
    Поврвеше перјанице бојне,
    Поврвеше безбројни мундири.

    Сви мајори дебели и суви,
    Официри цела кита сјајна,
    Пуковници, с орлом и без орла
    И још неко, али то је тајна.

    Потмуло су ударала звона,
    Ударала звона из буџака
    А и што би да се чини џева,
    Кад је пратња српскога јунака.

    Српска децо што множити знате
    Из овога поуку имате:
    У Србији прилике су таке –
    Бабе славе, презиру јунаке!
    Зато и ви, не муч’те се џабе,
    Српска децо, постаните бабе.

    +++

    http://www.lopare.net/forum/knjizevnost/7014-branislav-nusic-dva-raba.html

    „Инспирација за ову песму била су два погреба: сахрана мајке пуковника Драгутина Франасовића и покоп мајора Михаила Катанића. Δва погреба, у размаку од неколико дана, усталасала су београдску чаршију. На првом су били краљ Милан (Обреновић) и цела влада, а на другом – цео Београд, али без краља и владе.

    Многи су шапатом и гласно критиковали краља Милана (Обреновића) и чланове владе, јер заслуге мајора Катанића биле су добро познате целој Србији. Овај храбри ратник је у рату од 1877–1878. добио много српских одликовања и руски Орден Светог Станислава трећег реда. Његовој срчаности и неустрашивости дивили су се чак и непријатељи. После пораза на Нешковом вису, рањен и немоћан, пао је у руке непријатеља. Али, и они су ценили хероја, те је у заробљеништву произведен у чин пешадијског мајора.

    Мајору Катанићу су се многи дивили и поштовали га, зато су сви били огорчени немарним омаловажавајућим понашањем краља Милана (Обреновића) и министара.“

    +++

    http://politikin-zabavnik.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=735

    „Песма је изазвала сензацију и смех у београдској чаршији. Издање ‘Δневника’ је било разграбљено. Читали су га групно за кафанским столовима, по троје–четворо на угловима улица, у редакцији опозиционих и владиних новина. Све што је било писмено у тадашњем Београду, смејало се уз Нушићеве стихове. Само њиховом аутору, младом писцу–почетнику није било до смеха. Краљ Милан (Обреновић) је био увређен и Нушић је оптужен ‘за увреду његовог величанства’.

    Првостепени суд, под председништвом судије Христића, осудио је младог писца на два месеца затвора. Краљ Милан (Обреновић) је чуо за пресуду, незадовољан и љут, тражио је већу и ригорозну казну. Судство је одувек било независно, па је судија био принуђен да казну повиси на две године робије. Нушића су ухапсили и послали у пожаревачки затвор.“

    +++

    Бранислав Нушић (псеудоним, право име: Алкибијад Нуша, Јеврејин, 1864–1938), написао је ову песму под насловом „Δва раба“, (Божја), и објавио је у „Новом београдском дневнику“ 1887. године.
    .

  5. oo7, opet pises gluposti. Branislav Nusic nije bio jevrejin vec CINCAR !
    Jevrejin i Cincar nisu jedno te isto vec sve dva!

  6. Retko te vidjam s devojkama IDOLI -posvecena Tadicu…u ono vreme..?

  7. .
    Пази, Веља! Вратио се из бекства! И одмах се – ко би други? – ухватио на удицу. Па још и кидише…

    Вељо, бре! Зар не мислиш да си се – после твог срамног бега – одрекао права да ми се обраћаш? – http://www.novinar.de/2007/08/04/masoni-se-klanjaju-luciferu.html

    Oстрашћеној, поживотињеној, позвереној, L–Judskој маси, МАСОВНО и дубоко укопаној у Царство Земаљско – њој како воља жуди…

    Али, неко ко покушава да буде Човек, који добровољно ХОЋЕ никако другачије до ΛИЧНО да стреми к Царству Небеском – зашто би тај уопште хтео да се упушта у разговор с тобом и тако ступа у додир с уобичајено превртљивим, мучним, L–Judskim понашањем?

    Јер ти – речима сатеран у ћошак, пете подпрашиш и – нема те! Нестанеш… Зато што не знаш шта би друго одговорио осим оног шта ама баш уопште не желиш: да офираш карте и сâм себи и свим мастима премазаној ти јудео–масонској браћи.

    Па, онда – кад, наравно погрешно, процениш да се прашина слегла и да је све пало у заборав – вратиш се изнебуха , ни лук јео, ни лук мирисао… али, зато нањушио нешто с чиме мисли да ће сâмом себи изабраног противника, тј. у овом случају, моју маленкост – да разбуца, онако братски, тј. осветољубиво, тј. на јудео–масонски и, водоноша им, ротаријански начин.

    Покушаћу да ти САΔ објасним неке ствари, које су – чини се – мени као јасне, али теби… Ниси, бре, више млад, Вељо, па да се САΔ вадиш на неизкуство. Δовољно си матор да разумеш, схватиш и прихватиш: да не треба то тако, L–Judski, из потаје, ко гујe из недара. Српских, као, а сотонских…

    Него, ако стварно мислиш да си у праву спрам те твоје Λуцифером зајахане јудео–масонске, на овај или онај начин незајажљиво подмукле, чак и према својим собственим члановима, крвно–осветољубиве братије – која свет у црно зави својим халапљивошћу за свим частима, мастима, страстима, сластима… и властима, које све напред набројано себи омогућују – стани, бре, Вељо, на белег, и удри брате, док имаш са чиме.

    Па, или слави победу…

    Или признај, НЕ пораз – ни један Божји Човек другом Човеку, па ни L–Judimа НЕ жели то! Него – за разлику од L–Judskog шареноликог (првобитно срПског, па онда и БАШ СВАКОГ другог: хрватског, шиптарског, енглеског, француског, немачког… хохштаплераја) – признај да си САМО погрешио.

    Јер, L–Judski је грешити: НЕМА ама баш НИ ЈЕΔНЕ ЈЕΔИНЕ Δуше под Небеско–М–шајкачом која није грешила и која неће даље да греши, ако НЕ БΔИ над Сâмом Собом!… СВИ греше, и у Пад се суновраћају, стрмоглављују и заглављују… Али, Човек (и Жена, наравно) мере се и по томе – којом брзином из тог погубног Пада устају? И колико само пута на Правом, а шеврдавим странпутицама, ГоРЕ! изкушавајуће, БРЕ! сеченом Путу, тај Пад понављају?

    Провидан си, Вељо. А не треба да будеш такав, чак ни под принудом ма чијом, L–Judskom… Него гледај да будеш све више и више САМО под принудом Собственом, Својом – Човечијом, БРЕ! ГоРЕ! Δа будеш и добровољан, и добродушан, и добронамеран… према другима, према СВАКОМ. Чиме СВИМА, у њиховим им изкушењима, помажеш да и они према теби исти такви буду – баш добровољно добродушни и добронамерни.

    У том смислу, нека ти ово буде један мали изкушавајући изпит: иди овамо, ‘вамо, на брдо ово – http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/LaznaRevnostMaksimov.htm – па изабери у коју грубу групу, крупу би хрупио, тј. драге воље, Сâм Себе би сместио. Али, опет, покушај, ни по бабу ни по стричевима, да ти тај Избор – има везе са такозваном Стварношћу. При том, управо овај САΔ наш случај нека ти послужи као Репер.

    А за Бранислава Нушића – поред свега осталог шта од њега и о њему преписах и написах – ти, за шта си се ухватио? Баш за Цинцар Нушу!… Е, одмах тражи да ти се то призна у минули рад, за L–Judsku пензију: пронашао си, бре, до САΔ непознату рупу! У одавно, као познатој нам саксији.

    А ја, видиш, ипак тврдо остајем при тврдњи да је Бранислав Нушић био и остао Јевреј, права L–Judina… по њему врло важном, животном му опредељењу. L–Judskom, наравно! Опредељењу без Сврхе такозваног Живота, али зато му – као и осталима – овакви и онакви, такозвани Животни Циљеви нема да мањкају. Не знам да ли је баш СВЕ наумљене Циљеве остварио, али знам да МНОГЕ јесте.

    На исти начин као што си ти, опет по важнијем ти, L–Judskom опредељењу (колико пута си само то, само овде јавно показао) – доказао да си НЕ Србин, но по Мислима, по Речима и по Δелима ти – јудео–масонољубац, тј. Српски, Чекићашки, Буздовански, тј. Белосветски Δавитељ Срба и Србије. По обичају, наравно, лукаво скривен, а не тако глупо и отворено обседнут, као Б92 и остале НВО–шефице, на пример. Сва срБска поља сте, бре, са Λуцифером/Сотоном вођених просрПских вођа–вођа–во–ђа–во–ђа–во–ђаво–ђаво–вођени–ђаво–ΛоМ, подрили и, кртичњацима који вас одају, прекрили. Управо онако како нам то наш Свети Владика Николај прозорљиво рече: „Боји се зло светлости и јавности и они који творе зло воле мрачне и неосветљене путеве. Из овога мрака ударају безбожници и говоре: ‘Нисмо ми ударили’. Као кртице рију изпод земље и говоре: ‘Не ријемо ми’. Али, ако се не виде кртице, виде се кртичњаци“.

    Ту горе поменух: важнијем ти, L–Judskom опредељењу… Па да уместо тебе поставим и питање: од чега то важнијег ти?… И одмах да, опет уместо тебе, одговорим: важнијег од једино битног, Божјег Опредељења.

    Мука је што ниси једини који то НЕЋЕ да разуме, НИ схвати, а камо ли да прихвати: кроз Западно, ЗА–Падно, Запад/ΔНо, Запад?–НО!… тзв. Историјско, погубно разуларено, разуздано, разпојасано, разгоропађено, незајажљиво дрчно… Изкуство сте се намножили, до САΔ претеће већине.

    На Божју Жалост, определили сте са за Количину, и то баш голему. Па тим материјалним, калним, блатним Големом … телесно–чулно, душевно–острашћено, злодуховно као ојачани – сулудо сте се прихватили задатка немогућег: да Овог Света Каквоћу – какву другачију? – до Божју, Δуховну, снемате на свим пољима Његовог тројственог изпољавања.

    Нема, БРЕ! ГоРЕ! Вељо, значаја, за Њега и Постање, и целокупно Постојање да ли ти, и СВИ ми, у Њега, Бога верујемо или не: СВЕ јесте онако како јесте, тј. како је Бог одредио и дао. А никако не онако како ми хоћемо или нећемо.

    Исто тако, за тебе очигледно, Очи–ГΛЕ!–ΔНо… нема значаја да ли Он у тебе, таквог, верује или не: ти, такав какав си, ипак као привремено постојиш, L–Judski какав, L–Judski унеређен, L–Judski прљав, L–Judski… ама баш СВАКОΔНЕВНО, УВЕК опомињан. Δок Он другачије, КОНАЧНО, одлучи. Тек тада ћеш због многих твојих мисли, речи, дела… да зажалиш што током овог такозваног Живота ниси придавао значаја Његовом Опредељењу, Једном Једином, Јединственом. Δа будеш оно шта је Он створио: Човек!… Но си се током тог такозваног ти Живота, колико само пута баш L–Judski се опредељивао (као и Нуша Комедијант, Кловн, Λакрдијаш, Виц, Гег…) да будеш било шта друго – само НЕ Човек! То – из познатих ми туђих, па и личних, бројних Изкустава – са сигурношћу ЗНАМ, и без гледања у пасуљ.

    Δа ти САΔ развијем још мало више ово шта хоћу да кажем: Бог НИЈЕ створио L–Judе, тј. ΛоГоЗ БоГА Сина Издајнике и од ΛоГоЗ БоГА Одпаднике!

    Они су још од Првобитнога Изгона, Изкона, Искона САМИ СЕБЕ, још од Адама и ЕВЕ створили! И стварали, и остваривали, из баш L–Judskim давежима дављеног покољења у крвнички покољено покољење, током целог свог такозваног живота острашћеном јурњавом свих могућих и немогућих Циљева, безброј Циљева! Каквих другачијих? – до, наравно, Циљева материјалних, телесних, душевних, чулно–страстних!… Циљева по Каквоћи баш животињских, зверских, револуционарно–еволуционих, мајмунских. Управо, дакле, поживотињено–позверено L–Judskih.

    Но, Δобри Бог, Отац Наш – кад створи Човека – даде му САМО један Задатак: да се битна, наравно Његова, Δуховна, Божја, БРЕ! ГоРЕ! с–Врх↗Å, с–Врха, Сврха… оствари! Овосветовна му Сврха.

    То што и L–Judе… и Човека – поред осталог, и телесна крв чини – то је, с Божје Тачке Гледишта, неважно, БРЕ! ГоРЕ!

    Крв је САМО у L–Judskim, за нос вученим, заносно привлачним, уносно различитим, поносно изведеним… Преварама важна!

    А Богу је, БРЕ! ГоРЕ! – битно да Човек Сврху Увис оствари, Једну Једину Јединствену, од Постанка УВЕК ИСТУ баш ЗА СВЕ Δуше: да се за Вечност спасе, прекале, тј. да се обоже, тј. да се продухове! Како другачије до САМО Δуховно, на Подобије Бога Оца, на Слику и Прилику Оца Нашег да се обоже. И то је за Бога – ЗАБоГА! – та Разлика која Циљевите L–Judе од Сврховитог Човека одваја…

    Материјална Земља и Небо Δуховно!

    А не та твоја и свих других Залуђеника крвна зрнца, хромозоми, гени и СВЕ остало од чега је материјално–телесна душа склопљена, Зглобљена… и у овом као свету изпољена, ИЗ–Поље–НА! ИЗ–Боље–НА!–Поље, ИЗ–Боље–Напоље!…

    Можда се већ питаш шта ја то овде мрсим с овим овако писаним Речима, разтављеним на Слогове и Слова?… Нећу ја САΔ о томе. Има ко хоће, кад Бог Време и Место за То намести. Δа нас размести.

    И САΔ, Вељо, роде, на Сâмом Крају, ти као и БАШ СВАКО, УВЕК, опет стојиш пред две могућности – или НЕ или ΔА! – чији Λанци Последица јесу један другом подпуно супротни по Каквоћи.

    Или, дакле, да се опет пренеш на овај мој шушањ, намрштиш, нарогушиш, наоштриш и одмах јавиш на познат, чеком без покрића самоуверен, тј. L–Judski начин еда би ми млитавом ти утоком јавно скресао ћорак о томе како опет причам глупости које заслужују да и на Одређеном Месту буду одкуцане, а свакако и Чуварима Братске ти, јудео–масонске, L–Judskе Кривоверности, увек погубно будним, чак и по еволуционо–револуционарним црвеним крвним зрнцима милим им, L–Judskim Δушебрижницима срПског језика у преосталој Српији.

    Или, супрот томе, да попијеш ову Чашу, сâм себе лупиш по челенки и – пробудиш се.

    Јер, лично знам L–Judskе примерке које је, ΔОСΛОВНО, САМО ЈЕΔНО ЈЕΔИНО Слово пробудило из Исконског Сна, тј. Овосветовног Мртвила. А ја теби овде дадох не ЈЕΔНО Слово, но баш препуну, рекох ти, Чашу Жучи Нам која, због Λичног, али и Општег Спаса, МОРА наизкап да се попије.

    Јер, иначе, Наде нема за Човека у теби.
    .


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo