Вести

Овогодишње Дечије Летовлиште и 30-ти јубиларни Светосавски Фестивал у Слободном Српском Манастиру Свети Сава – Нови Каленић

Ратомир Нешић, Председник Имовинског Повереништва, Манастира Новог Каленића

+++

Поштовани господине Уредниче

Захвални смо Вам неизмерно, што сте на Вашем порталу објавили у најкраћим цртама извештај са овогодишњег јубларног Светосавског Фестивала у нашем манастиру, посебно имајући у вуду да српска информативна гласила која се штампају у Аустралији, нису имали своје представнике ни приликом одржавања Дечијег Летовалишта, а ни на Фестивалу, како је раније било уобичајено, како би својим читаоцима приказали реалну слику тренутног стања по питању настале црквене поделе на овом континенту.

Завхални смо исто тако на преносу из Вести целе репортаже о паралелном „фестивалу“ који је под истим називом, одржан у Сиднеју у организацији „Епархијске Администрације“. Посебно смо Вам захвални што је овим путем омогућено и широј српској публици, дакле ван Аустралије, да сагледа нашу српску несрећу, да се упозна са клеветама и непримереним нападима од стране те „званичне“ администрације СПЦ, а којима је један део нашег верног народа са својим свештенством данас изложен.

На општу жалост и несрећу српског народа, без обзира што живимо у једној правној и демократској држави, захваљујући својој спрези са појединцима из администрације Српске Цркве, ова гласила већ дуже време врше цензуру протока информација, у циљу фаворизације само једне стране у овом новонасталом спору, не показујући тако праву слику и реално стање у својим извештајима. Чак и тамо где смо настојали да извршимо исправке нетачних информација, наишли смо на одбијање, па је тако српско јавно мњење изложено принципу једностране информације, а на исти начин како то данас врши спрега Тадићевог режима у Србији са Синодом Српске Цркве.
Будући да је наш глас, као глас друге стране у спору ограничен на поједине електронске медије, Имовинско Повереништво Манастира Новог Каленића у заједници са Савезом Слободних ЦШО и Родољубивим Српским Националним Организацијама покренуће своје штампано гласило, како би смо на неки начин разбили ову својеврсну диктаторску блокаду и контролу протока информација.

Манастир Нови Каленић

За разлику од прошле године, када је Имовинско Повереништво преузело контролу и повратило надзор у одржавању, за сваког посетиоца манастира врло је приметно да је сада манастирско имање беспрекорно уређено, а захваљујући браћи и сестрама из Мелбурна, Сиднеја, Бризбана и Канбере. Поред регуларног одржавања и уредности у сваком погледу, у прошлој години је потпуно и из темеља према важећим хигијенским стандардима преуређена Пекара са неколико инсталираних додатних уређаја, извршене су неопходне оправке електричних и водоводних инсталација, а што је најважније извршене су поправке свих прилазних путева.

А што је најважније, у манастиру се према могућностима и потребама врше и редовна богослужења, посебно о великим празницима.

У плану је према одлуци полугодишње скупштине Проперти Траста измештање Спомен Крста на улазни део манастирског гробља, чиме ће се повећати гробљанска површина.

Користим ову прилику да демантујем једну информацију коју се проше године објавиле дневне новине Вести на српском језику, у коме појединци тврде да постоји „рестрикција“ у вези са сахрањивањем на манастирском гробљу, и да се врши одређена „селекција“, ко се може сахранити а ко не може?!

Са пуном моралном одговорношћу тврдим да ово није тачно, као да је и то још једна у низу измишљених и неистинитих оптужби на наш рачун. Манастирско гробље је специфично, где према закону све гробнице морају бити унапред припремљене и изливене у бетону. Тренутно је на располагању један број гробница које су обезбеђене за свакодневне смртне случајеве, и свако ко жели може их добити. Израда нових бетонских гробница је у припреми и пројекту, тако да тренутно НЕМАМО ГРОБНИЦЕ ЗА ПРОДАЈУ, односно за куповину унапред. Претпостављамо да је ово наопако схваћено, и искоришћено у сврху пропаганде.

Дечије Летовалиште

Реорганизовано Савезно КСС Манастира Новог Каленића, на челу са председницом, сестром Јелом Булатовић извело је у новонасталим условима врло успешно овогодишње Дечије Летовалиште у трајању од недељу дана. У кампу су поред стручног учитељског особља на челу са професорком Гђом Теодором Зајац, духовни надзор водили синђел о. Јован Смелић из Руске Заграничне Цркве и прота о. Драган Сарачевић, администратор манастирске парохије.
Према свему виђеном и из разговора са организаторима, родитељима и децом, сви су били одушевљени. Деца су била пуна утисака о свим лепотама које су доживели, и сви су изразили жељу да дођу и наредне године, као и да доведу још већи број својих школских другова и познаника, што је и гаранција још већег успеха. Имајући у виду новонасталу ситуацију, овогодишње камповање и његови разултати су били изнад сваког очекивања.

Јубиларни 30-ти Светосавски Фестивал 2011

У суботу јутро, после Свете Литургије коју су у манастирском храму одслужили; прота о. Драган Сарачевић, прота о. Звонимир Јовић и снђел о. Јован Смелић, по уобичајеном распореду, пред великом манастирском двораном присутни вештеници су очитали молитву, благословили скуп, а ја сам по дужности отворио фестивал.
Можда је неко очекивао да ћу у моме кратком обраћању, нападати оне који нас оптужују за раскол, прогањају и клеветају. Слободна Српска Црква, којој сам припадао од првих дана њеног оснивања у Аустралији, није се никада служила клеветама и нападима. Напротив увек је била принуђена да се од истих брани. Никада се нисмо спуштали на тај ниво, па то нисмо учинили ни овога пута. Руковођен овом идејом, и свестан да се налазимо у манастиру посвећеном Светоме Сави, који је српску браћу мирио, позвао сам присутне и подсетио их на речи из Светосавске Химне: ДА ЖИВИМО СВИ У СЛОЗИ, СВЕТИ САВО ТИ ПОМОЗИ…

Приметно је за нијансу посета била мања од прошлогодишње, али је имајући у виду велику агитацију и кампању, па чак и лажне информације које су се шириле да фестивал у манастиру неће ни бити, посета и одзив верног народа је била изнад сваког очекивања. Деца из фолклорне групе Удружења Бораца из Сиднеја, одиграли су неколико сплетова и присутне одушевили. На жалост друге групе које су требале да наступају подлегле су манипулацијама и претњама свештенства, па тако овога пута нису дошли у свој духовни центар и манастир посвећен Светоме Сави.
Карактеристична је прича једне младе девојке, која је од када памти као дете долазила у Манастир а на фестивал сваке године редовно са својим фолклором. Њене пријатељице су је питале где је одлучила да иде, дали у Бонеринг Клуб или у Канберу? Одговорила им је да иде у манастир као православна Српкиња и да ће њен долар у сваком случају ставити на икону Светога Саве, а не у клубу крај покер машина.

Други дан Фестивала, у недељу одслужена је Света Литургија, и прослављена Манастирска Слава Свети Сава, са свечаном славском литијом и освећењем славског знамења и сечењем колача. Прота Драган Сарачевић је на крају одржао пригодну пропвед чисто верске садржине, позивајући верни народ да својим животом и својим делима сведочи своју веру, и да живи по Светом Јеванђељу и Божијим заповестима.

Имајући у виду све информације и дезинформације које су биле везане за оводгодишњи Светосавски Фестивал, у недељу је г. Јован Бањанин, иначе дете српских емиграната рођен у Аустралији и члан Имовинског Повереништва, организовао и неформални разговор са групом младих који су тога дана били у већем броју пристигли, а после одржавања концерта у Канбери које сваке године организује омладинска организација „Клуб Парада.“ Њих је интересовала истина, и желели су да сазнају где се заправо налази корен тренутног раздора и неслоге у Српској Цркви у Аустралији.

Објаснили смо им да је проблем настао са доласком новог епископа, који није желео да настави администрацију у бившој Слободној Цркви на начин како су то чинили сви претходни епископи. Одбио је да призна законско постојање Проперти Траста. Онда се догодило да је сам лично забранио у два наврата богослужење у манастиру, и да је почео поделу верника на подобне и неподобне. Онда је настао прогон појединаца који су се супроставили оваквом његовом начину рада, а све је достигло врхунац када је он, после скоро 30 година од када је Манастир седиште Слободне Цркве, одбио да одржи Црквено Народни Сабор, који је се до тада увек одржавао у овоме Манастиру. У томе прогону, он је лишио свештеничког чина бившег секретара епархије и уредника Епархијског Весника проту Сарачевића, екскомунициорао из цркве прво мене, онда Јову Бањанина, па онда по реду све остале и до сада преко 400 верника, оданих светосављу и православљу, добротвора, градитеља, оснивача, и утемељивача и првих организатора верског и националног живота Срба у Аустралији.

У велику подршку смо се уверили, када је један од присутних младића изјавио: “Ја хоћу да припадам тој групи који ради Светосавске вере данас страдају. Пратим иначе све шта се дешава, а посебно пратим после случаја са владиком Артемијем“. Такође је карактеристичан и коментар још једног присутног младића: “Вас је владика екскомуницирао из његове екуменистичке и папистичке вере. Ви сте онда ослобођени од њега, али вас није и никада неможе екскомуницирати из српске светосавске вере, од које се он сам одвојио и води са њиме оне које обмањује и који нису још прогледали, у раскол и код папе“.

Било је још доста питања, од којих је и питање једне исто тако млађе жене, каква је разлика између нашег Проперти Траста и Компаније владике Иринеја коју је он основао. Лично сам одговорио:

“Да смо ми као повереништво (Проперти Траст) регистровани доста давно, пре готово 40 година, и као такви подлежемо аустралијском закону о компанијама (Company Act) акту АЅICа којем смо дужни да подносимо наш годишњи финансијски извештај. Наш проперти траст има око 70 чланова. Компанија владике Иринеја се доста разликује од нашега Траста. Он је своју Компанију регистровао пре две године са намером да под њену контролу и својину стави сву црквену имовину коју су срби Аустралије стекли, а да би то Вама млађима оставили на чување и у наслеђе. Његова компанија има само четри члана – директора, укључујући ту и њега самог. И сада он тврди да је наш Проперти Траст који је регистрован по истом аустралијском закону о компанијама НЕЗАКОНИТ а да је његова Компанија Законита.

Морали смо одговарати и на питање везано за пропаганду, да неко наводно има идеју да се манастирска имовина прода, што се приписује нашем Имовинском Повереништву. Ово је наравно ствар која је у потпуности искључена из сваког размишљања. Како би смо могли да продамо велелепну цркву са гробом Блаженопочившег Епископа Петра? Како би смо могли да продамо манастирско имање са манастирским гробљем у коме свој мир налазе они верни Срби који су ту сахрањени са пуним поверењем у ктиторе и манастирске градитеље, да би свој вечни покој нашли у своме, српском манастиру?

Било је још доста других питања везаним за непријатне догађеје која се дешавају по свим градовима Аустралије, а посебно због пропаганде и претњи које епископ и поједини његови свештеници врше у појединим парохијама.

Посебна су нам утеха биле речи још двојице непознатих младића, али се видело на њима, искрених верника, који су ми се лично обратили. Један од њих дословце рече: “Господине Нешићу, слушао сам Ваш говор јуче, а и проповед проте Сарачевића данас у цркви. Ви никога не вређате. Није нам јасно шта је разлог за нападе на Вас? Ми смо се овде ова два дана изузетно пријатно осећали и осећамо и видимо да је овде свако добродошао и да никоме долазак у манастир није забрањен, каква се пропаганда води.“

Колико је зло семе посејано и „зла крв“ просута у верном народу, говори сведочење његовог пријатеља, да су његовом другу који је требао по договору да пође са њима, јер су раније годинама долазили заједно, родитељи узели кључеве од аутомобила, да би га спречили да дође. Рекао сам им да се одговор на питање, ко завађа верни народ и прави поделу у цркви, налази и у овом њиховом доживљају. Наиме, родитељи су подлегли пропаганди које против Манастира води свештенство са епископом на челу.

Колико је широких размера била пропаганда, сведочила је група посетилаца из Вологонга. Кажу даим је свештеник рекао да ове године у Манастиру за Светог Саву нема ништа, и да је манастир затворен. Сасвим је случајно у суботу увече позвао је једнога свога познаника, како рече из „слободне“ цркве. Чуо је музику и галаму, пито га где се налази. Одговор је био у Манастиру на фестивалу и да слуша Смедеревца и Славију. У току вечери је позва своје пријатеље, па су се сви договорили да дођу.

Колико их је још преварено и насело пропаганди, тешко је установити?!

Фестивал јепротекао у беспрекорном реду и без најмањег инциндента. Који дођоше нека сами причају. Све је „свето и честито било и миломе Богу приступачно“ како каже српска народна песма.

Србина можеш преварити и слагати једном или два пута.

Трећи пут не!

Ратомир Нешић,
Председник Имовинског Повереништва
Манастира Новог Каленића