Вести

Трагање Чистотом Вере за Истином – за најунутрашњијим, најинтимнијим духовним узвинућем наше способности препознавања Истине

за новинар.де  Часлав М.Дамјановић 06.02.2011

+++

– верујем да би у овом тренутку требало да буде Преображење нас самих да схватимо да на узану и преузану Стазу Господњу можемо само покушати да се узвинемо тек ако нашу духовну интиму преобразимо у оптимизам и радост који јесу срж те способности препознавања Истине, јер… Православно Преображење је или потпуно – или није – или није нити Преображење нити узвинуће, зато што тај скроман и смеран покушај приступања Вери Чистотом – јесте ослобођење наше свесности од подјармљености гордости материјалистичком – ослобођење од подјармљености нашег схватања тоталним ослобођењем од свејереси… што све заједно верујем да значи – потпуно Преображење наше свесности стварности.

Верујем да онако како су се узвинули наши стари, и онако како се узвинуо владика Артемије, да тако и ми, Срби, треба да скромно покушамо да се не преображавамо само зато што је Истина боља од Лажи, нити само због тога што је Чистота заиста Вера, и не само зато што свејерес заиста није Вера, нити само због Ватикана, Сотонизма, Екуменизма, узурпатора… нити само због Лажи Зла – иако… да, треба и због свега тога – али не само због свега тога – него због препознавања Духовне Суштине коју нам од кад је века – дарива Благодат Правог Славља… па не чак нити због самог препознавања – већ зато да православним Преображењем наше свесности слободно преображавамо сваки трен нашег живота у онакав живот какав је свестан живот одувек требало да јесте – у Живот Истином, у Оптимизам Истином, у Радост Истином… јер Божија Благодат нам и Слободу, и Одговорност, и Савест, и Поштење, и најзад – целокупну нашу свесност стварности као такве – подарује Истином – ради Истине.

Ослобођење свесности стварности!

Пропагандистичка рекламерска халабука, прикривено саздана од такозваних клерикалних и теолошких варијација – јесте заиста испирање мозга некаквим “тајним циљевима битисања“, некаквим “тајним знањима“, наводно “недоступним“ нормалној људској памети и знању – којима се човека од вајкада заблуђује, у покушају да му тако се сапне и узапне способност препознавања Истине – да би се тако ставила под контролу човекова свесност стварности у којој живи… да би се ставила под контролу његова свесност самог живота. И зато већ данас, а поготово у временима која нам предстоје, та халабука ће све крволочније насртати да се не препозна једини Верски Чин који се данас заиста догађа насупрот и упркос уштројености материјалистичком униформношћу – насртаће да уништи схватања и препознавања Живог Чина Верске Чистоте Православља – насртаће да Га прогна из стварности – да Га лажима причини – као да уопште не постоји…

Међутим, без обзира на ту инквизицију прогонства препознавања Стварности Вере – која је већ у току – и без обзира што Вера није материјална, и што је појамно узвишенија, па чак недостижнија и од непојамности духовне стварности, и без обзира на миленијуме деформације Речи у бесмислена тумачења – тај Живи Чин Верске Чистоте Православља који је Божија Благодат озарила у Дубоком потоку и наставља да га озарује у Љуљацима и широм Православља – већ је постао Мерило Истине… и не само Морално Мерило нашег живота и наше одговорности и разумности – већ… наша свесност стварности Чина Вере – чини Га већ данас стварнијом стварношћу не само од такозване виртуелне илузијe информатике – већ стварнијом стварношћу чак и од саме материјалистичке стварности као такве.

Логос… Реч:

Већ старозаветна збрка Вавилонске куле – не никакав симболизам, приказање, нити претсказање – била је конкретна Опомена да израбљивање Речи бесмисленом речитошћу – претвара човеков живот у трагедију. Без обзира на инсинуацију пропагандистичке подвале које је можда била садржана у тој Опомени – долазак Божијег Сина међу нас и настанак Правог Славља Веровања у Бога – преобразио је Логос у благодато нам сазнање, чак мудрост, увршћујући Реч као суштину нашег разумног постојања – да суштина благодате нам Речи јесте онакво постојање разумности какво нам је Логос Божије Промисли подарио као Благодат – а то је… да будемо оно што треба да будемо – да се обитава без заваравања, без лажи… поштено стваралачки, радосно, одговорно… зато се и усуђујем да мислим и пишем о непојамном – зато што не покушавам ништа да наметнем, ништа да гордо тврдим, него да скромно и поштено, бар се уздам из моје овоземаљске перспективе, скрушено претпоставим да диктум можда јесте ослобођење свесности занавек од трабуњања, од лажи – ослобођење којим ће свесност бити спасена да занавек може да живи Чистотом Истине… зато јер “дух времена треба прилагођавати духу Вечности, не обратно; дух човека треба прилагођавати духу Богочовека, не обратно“;(1) зато што “када су комунисти међу Србима утемељивали своју власт“, најзлочиначкије им бејаше “препарирање душе – да оно што је постојало – више не може да има важност живота“;(2) зато што њихови шегрти и данас рoваре наш Дух тим Сатаниним “неимарством“ – иако нам “Бог свима даде разум да чинимо по својој вољи“ – али… “учећи нас да нам није све на корист.“(3)

“Српски прогнаници – а не српске избеглице,
како их погрешно зовемо“(4)

Горња формулација није никаква семантика – избеглице су заиста они избегли од поплаве или куге – а “српске избеглице“ – јесу заиста “српски прогнаници“ – јер скрнављење је рећи да су владика Артемије и православни монаси “избеглице“ – Не! – Они су прогнани – исто као што је Србе прогнао усташки и доцније поновљен хрватски злочин у Крајини – исто како Србе прогања авет Зла маскирана као некаква “међународна заједница“! И чини ми се чак да и владику Артемија, и монахе, и Србе – да их прогањају избеглице:

Јер Србе прогнањају они који су избеглице – од Вере!

Зато… тек када се схвати да су током историје Срби у Прогонству – да су у Прогонству а не никакве избеглице – и да их прогањају избеглице од Вере – тек тада се може одговорити – шта је заиста у Прогонству – и то од вајкада:

У Прогонству је Српска Чистота Православља!
У Прогонству је Чистота Православног Веровања у Бога!

Да… Преображење јесте ослобођење од диктатуре над Логосом јер диктатура над Логосом није никакав “ексодус“ – већ ослобођење Веровања у Бога – од прогонства! Зато се наша замрла спознаја стварности мора ослободити потопа чудних наметнутих измишљотина:

“Шупља Победа“

Не ради се ни о каквом “препороду“, “преваспитавању“, “путевима“; ни о каквој “селекцији“ ма каквих “тумачења“; ни о каквом подређивању ма каквој идеологији нити политичности; нити о ма каквој организацији “организованог мишљења“ фанатизма, супериорности, прегањања, нити кукумавчења – све у свему, не ради се уопште о ма каквом интелектуалном подређивању мисли и свести, нити подреживању свесности стварности ма каквој униформној вазалности, никаквој покорности, никаквом виду сарадње са окупатором… јер то јесте пристанак на испирања мозга… не ради се ни о каквом настављању издаје – Не! – ради се о духовном српском Преображењу које је преживело ропство под Отоманима, али које завера присилним испирањем мозга – покушава да замре! И у томе умногоме успева, поготово од завршетка Другог светског рата, и поготово наметнутом извештаченошћу у такозваном пост-комунистичком и пост-хладноратовском периоду – ради се о Преображењу Вером – о духовном ослобођењу српске духовности од наметнуте глобалне застрањености намерног замирања људског духа… јер Трајање Преображења јесте Трајање Вере – и зато се Трајање Вере мора ослободити од староставне издаје.
Можда једна разложност која илуструје наметање замрлости јесте да су и Први и Други светски рат, и Хладни рат – били “шупља победа“ – и да су заиста једино довели до Semper occultis – аlways hidden – све кришом – до the leeway in examination and management of the human psyche – довели једино до тајног манипулисања људском психом ради контроле људске писхе. Сходно томе, из перспективе Српске Чистоте Правослвног Веровања у Бога, произилази да су и Европа и глобализам били запрепашћени да Отоманско поробљење није успело да ликвидира Чистоту вере у поробљеним Србима… као да је то био задатак поробљавања!?! Можда је зато српски историчар Владимир Ћоровић (1885-1941) давно рекао да су Турци спаљивањем моштију Светог Саве (1594): “Хтели, и симболично и стварно, да спале српску слободарску мисао“.(5) Из те перспективе, да ликвидација јесте била задатак Отомана – произилази да се целокупни пост-отомански период доиста своди на ликвидацију онога што Отомани нису успели да ликвидирају – на ликвидацију Православља као таквог – а посебно на ликвидацију Српске Чистоте Православља.
Чињенице да је Српски Дух преживео, и да су се Срби не само ослободили већ створили модерну Србију на моралним светосавским основама Чистоте Православља – упркос неуспеху Отомана – тај преживели Српски Дух морао се ликвидирати – ослобођење, Православна модерна држава, успех у Првом светском рату, и супротстављање Равне Горе, Равногорске Србије, и већине осталих Срба… Нацизму – то је морало бити кажњено – и било је кажњено. И не само кажњено – морало је бити ликвидирано – и зато данас здружена завера покушава да коначно ликвидира:

“Од нуле до нуле…“(7)

Данас је јасно да је “прво и најубојитије оружје које је искоришћено против Срба била деморализација, како би прихватили неизбежну судбину која им је била припремљена…“(6) – а “деморализација“ јесте semper occultis – “илузија је заменила место стварности“ – Србин је подређен “непрестаним и временом све јачим адреналинским шоковима“, као људе уопште, тако се и Србина држи “екстровертираним“ – забленутим “у телевизијске екране уместо у саме себе“ – одвајањем од “самог себе“, наметнута “деморализација“ покушава да Србина претвори у кукумавку и тиме у покорног вазала! Србин је чак несвестан својег пада у покорност илузији којом је замењена стварност, замрла му је свесност да “када би срећа и била сврха, срећа би сасвим другачије изгледала“ – а да та “патологија“ “све више узима маха“ доказује тривијална чињеница да се “све данашње странке изгубљених идеологија у Србији – разликују као нула од нуле“(7) – на од “нуле до нуле“ сведени су школа, књига, знање… душа, интегритет… постојање… наметнута илузија свела је човекову свесност појимања стварности на “од нуле до нуле“ – јер од “нуле до нуле“ значи да је “Дело Божије“ замењено “човековим расуђивањем о њему“(8) – а које „достиже максимум ако се значење Бога сведе на нулу“.(9)

Иако су илузије завере доиста склепане као на бућкало – оне су ипак доказ да избеглица од Истине Вере – лажно клеветају Веру – и да је то увек један те исти њихов modus vivendi због којег они од вајкада лажно клеветају Чистоту Српског Православља. Зато сам указао на “свесност стварности“ јер се Прогонством Правог Славља они деформацијом Суштине Логоса покушавају да заведу контролу над том свесношћу – буквално онако како је примитивизам комунизма “препарирањем душе“ – “оно што је постојало“ – учинио да “више нема важност“ – да тако исто примитивно униште да човек “тумачи оно што види, а не оно што га убеђују да треба да види“, јер, користећи дволичност Опомене Вавилонске куле, сотонизам зна да “реч, исто колико је стваралачка – може да буде и рушилачка“(10) – а сотонизам јесте modus vivendi без обзира каквим се “тајновитим“ именима прикрива, јер одкад је света и века, рекламерска “тајновитост“ јесте камуфлажа за – оспоравање Бога и Веровања у Бога. Међутим…

Славље Правог Славља траје:
траје Вечитошћу од када је света и века…
траје Вечитошћу од Студенице до Дубоког потока…
траје Вечитошћу од Жиче до Љуљака…
јер Веровање у Бога… јесте Вечитост.

“Верујем у једну, свету, саборну и апостолску Цркву“ – “овим речима изражено је чврсто и непоколебиво уверење православног хришћанина“ у Символ вере – “да је Црква, у коју ми верујемо постојећа – а не (тек у будућности) очекивана“ – “да је Црква, у коју ми верујемо већ саздана – а не она која тек треба да буде саздана“ – “да је Црква, у коју ми верујемо потпуно реална – а не имагинарна, замишљена“(11) – дa се “тек у наше време јавила идеја да Цркву треба зидати – не на Камену Христове истине – него на песку свакојаких људских заблуда“(12) – и зато су по речима Светог Аве Јустина “бивала и биваће само отпадања од Цркве“ онако како су се “у разна времена одвајали и отпадали јеретици и расколници, и тиме престајали бити чланови Цркве…“(13) – баш онако како се данас шегрти завере, доиста “јеретици“ – “отпали“ од Цркве… и зато циљ њиховог роварења и јесте “осавремењење црквене дисциплине“(14) – јер наметањем “црквене дисциплине“ Веровању у Бога – “правилно веровање се манипулишe у правилно делање“ којим “наше свештенство нехајно и бахато“ – “прећутно прихвата да је православље шизма“. (15) Зато су данашње популарне “мистерије настанка“ разума само камуфлажа злонамерног деформисања Логоса – зато да би се завела контрола над човековом свесношћу стварности:
Зато да би се завела контролисана стварност – у којој – нема Бога.

Али… заблуди дође крај!

Вечитошћу Трајања Божијег Трена од када је света и века, и од Жиче до Дубоког потока… Србин је својом Чистотом Славља Православља доказо да зна за јадац – да зна заблуду – и да без обзира на заверу и њене најмљене шегрте, и на најмљене узурпаторе наше Цркве… заблуди јесте дошао крај:

“Ја сам зато рођен,
и зато сам дошао на свет
да сведочим истину.“(16)

“НАТО je… остварио предност у физичкој равни… али у духовно-душевној равни он трпи пораз… НАТО напада са дистанце у просторној равни, а ми се бранимо са дистанце виртуелног времена Информационе равни Планете, и одолевамо“(17) – али, али, али… да ли су “физичка раван“ и “нападање са дистанце у просторној равни“, и “одбрана са дистанце виртуелног времена“, и да ли је “дистанца виртуелног времена“ “информациона раван Планете“, и да ли “одолевамо“ зато што се “бранимо“ са “дистанце виртуелног времена“ и из “времена информационе равни“, и да ли је “информациона раван“ доиста “раван Планете“ или, да ли, или, да ли, или… иако верујем да је сврха размишљања цитираног написанија добронамерна, ипак… зато што се од прадавних студија теорија књижевног стваралаштва нисам суочио са комплекснијом ајнштајнтирадом… питам се зашто сва ова комплексност кад је Истина – она стварна богомдана Истина – врло једноставна – а једноставна је зато јер јесте вечитост једне те исте драме са којом је био суочен Свети Кнез Лазар – и са којом смо суочени ми данас – коме ћемо се царству приволети? И као што су наши “благородни претци“ – “својом светим кончинама потврдили да је цена истине и љубави жртва, односно, живота смрт“ – тако и нашу данашњу драму сажима исти Логос, који је, “према предању, Свети Кнез Лазар изговорио уочи Косовског боја“:

“Не гледам колику војску имам, већ колику светињу браним“(18)

И баш зато што најчешће уопште нисмо свесни суштине због наметнутог мисаоног амбиса између Благодате свесности стварности и илузије наметнуте као свености стварности – колико огроман толико и неприметан – да ми коментар једне врле Православке на напис под насловом “Ко о чему, баба о уштипцима“ звучи као једина трезвеност икад изречена још од пре Вавилонске куле… “Леееле! Алал ти оловка!“(19)

И зато, као Memento овог скромног сочињенија, помишљам да би Српско Веровање у Бога морало да данас у Растковој Жичи – а можда и на велепном нишком крсту – а можда и код “Коња“ – а можда и на сваком целуларцу – па можда чак и у свакој вијуги кефала – уклеше потсетник:

Срби, доста кукумавчења!
Памет спасимо – Истину спознајмо!

Амин… и Боже хвала на свему.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

_______________
(1) “Кумановски сумрак“, Срђан Воларевић, Новинар.де, 14/01/11
(2) Исто
(3) “Отворено писмо Грешног Милоја Велибору Џомићу“, Борба за Веру, 01/15/11
(4)“Обештећење прогнаника или ново поткопавање нације?“ Драгомир Анђелковић, “Политика“, srb.fondsk.ru/rubrics, 16/01/11, 10:53
(5) “Зукурлићева опака проповед“, Драгомир Анђелковић, 01/30/10, srb.fondsk.ru
(6) “Џим Џатрас: Саучесништво у сопственом уништењу“, „Геополитика“, јануар, 2011, www.srpskaanalitika.com
(7) “Инфантилна потрага за срећом“, Предраг Анђелић, Новинар.де, 30/01/11 www.predrag-andjelic.com
(8) “О тројединству еволуционизма, хуманизма и екуменизма“, Свештеник Константин Буфејев, Борба за веру, 02/01/11, Преузето са: na-putu-za-emaus.blogspot.com, 2009/01
(9) Цитат Л.А. Тихомиров, “О тројединству еволуционизма, хуманизма и екуменизма“
(10) “Светогрђе и хула у новотарском иконопису о. Стаматиса Склириса“, Златко Бомештар, Борба за Веру, 24/12/09
(11) “Екуменизам је јерес против догмата о Цркви“, Архимандрит Серафим (Алексијев), Архимандрит Сергеј (Јазаджиев), Борба за Веру, 18/01/11
(12) Исто
(13) Исто
(14) “Кумановски сумрак“, Срђан Воларевић, Новинар.де, 14/01/11
(15) Исто
(16) Јов.18-37
(17) Драган Славнић, Славнић, Коментар, “Џим Џатрас: Саучесништво у сопственом уништењу“, Новинар.де, 03/02/11, 19:41
(18) “Одговорност према дару“, Протосинђел др Никодим Богосављевић, Борба за Веру, 01/29/11
(19) Светосавка, Коментар, “Ко о чему, баба о уштипцима“, Новинар.де, 02/02/11, 20:29