Вести

Kada je Vašington pre nekoliko godina želeo da donese konačnu odluku kojom bi bio razrešen konačan status Kosova, svi su tamo

+++

naglašavali kako Rusima nije stalo do Kosova. Ali njima jeste stalo do Kosova, kao i Ukrajincima, celom svetu je jasno koliko je ovo razarajuće. Postoji mnogo veća podrška Srbiji, veća nego što bilo ko u ovoj zemlji izgleda shvata, kaže u ekskluzivnom intervjuu za list Geopolitika Džim Džastras, predsednik Američkog saveta za Kosovo.

Kako vidite trenutno stanje u Srbiji šta, po Vama, naš narod i državni organi treba da preduzmu kako bi izašli iz postojećeg teškog stanja ?

„Prvo i najubojitije oružje koje je iskorišćeno protiv Srba bila je demoralizacija, kako bi prihvatili neizbežnu sudbinu koja im je bila pripremljena, a to je oduvek bila fikcija. Vašington nije mogao ostvariti svoju volju u praktičnom smislu, jer nije postojao drugi način da se Srbi slome, osim da im se nametne misao o tome da je takvo stanje nemoguće izbeći. To je jedan od neverovatnih paradoksa sveta u kome živimo: izgleda kao da Vašington ima svu kontrolu u svojim rukama, ali upravo se radi o varci, koja je primenjena na ljude u Srbiji, da bi prihvatili da je sve beznadežno i da se stvari moraju kretati po određenoj stazi. Prvi korak, kojim bi Srbija trebalo da krene, u cilju ispunjenja svojih interesa i svog opstanka uopšte, jeste da shvati da Vašington nije svemoćan. Bela kuća gubi mogućnost da koitroliše dešavanja širom sveta. Stav da je diktat Vašingtona neizbežan za Srbiju isto je i što i saučesništvo u sopstvenom uništenju. To je prvi korak. Treba najpre shvatiti da se o tome radi, a zatim to i odbaciti.“

Postoji i drugi centar, Brisel, koji takođe diktira Srbiji uslove, kao i jedan deo političkog establišmenta, i, moram reći, da jedan deo našeg naroda veruje tu priču sa srećnim krajem – ulaskom Evropsku uniju.

„Ujedno i dobra i loša strana Briselа jeste potpuni nedostatak hrabrost i mudrosti. Naravno, Vašington tо upotrebljava u svoju korist, ali to je i potencijalna prednost za Srbiju, u smislu da Brisel nije pouzdan partner ni za koga, pa ni za Amerikance. Primera radi, ukoliko bi bilo pokušaja nametanja sile separatističkih sila u Severno Mitrovici, Amerikanci tu ne bi mogli sami, bila bi im potrebna pomoć Evropljana, ali oni za to ne bi imali hrabrosti, ne bi želeli da budu deo toga. Njihov nedostatak hrabrosti i nedostatak suštine nešto je što takođe, u pravim okolnostima, može doneti dobra. Zato Srbija treba da bude bezazlena kao golub i mudra kao zmija.“

Pošto ste kao lobista sarađivali sa Viktorom Janukovičem, kako ocenjuJete njegov ponovni dolazak na vlast, i stanje u Ukraјini?

„Gospodin Janukovič, protivnik Julije Timošenko, rekao je da nije antiruski nastrojen, tako da možete reći da je oko devedeset pet posto glasača dalo svoj glas kandidatu čiji je stav bio da se politika prema Rusiji mora promeniti. Neki ljudi bi možda voleli da gospodina Janukoviča predstave kao proruskog kvislinga, nasuprot proamerikanizma Timošenkove, ali to nije slučaj. On ima uravnotežen i realističan pogled na interese svoje zemlje, i prirodno je da mora početi od veoma bliskih odnosa sa Rusijom. Takođe i sa Evropom, takođe i sa Amerikom, ali ne jednih protiv drugih, ili prosto prateći instrukcije iz Vašingtona, na uštrb odnosa sa Rusijom. Dakle, ono što gospodin Janukovič radi jednostavno je realistično, a, po mom mišljenju, može poslužiti i kao dobar primer kako bi Srbija trebalo da postupi u sopstvenom geografskom i geopolitičkom kontekstu. Evo i konkretnog primera: Obamina administracija prihvatila je, nakon malog odlaganja, politiku koju je vodila i Bušova administracija da Ukrajina mora ući u sastav NATO-a, iako 98 procenata Ukrajinaca odbija ovakvu ideju. Šta je demokratija? Ono što želi 98 procenata stanovništva, ili je demokratija ono što želi Vašington? Odgovor gospodina Janukoviča bio je: „ne“. Ni „možda“, ni „nekad“, ni „u budućnosti“, nego prosto – „ne“.

Postavlja se pitanje za Srbiju: slušamo toliko o evroatlantskim integracijama, čak ni ne pričamo samo o EU, već i o NATO. Koji razlog ima Srbija da uopšte i pomisli na to da postane član agresivne alijanse čija je žrtva bila i sama, i to pre samo nekoliko godina?“ Šta, po Vašem mišljenju, konkretno treba da preduzmemo kada je u pitanju Kosovo i Metohija?

Žao mi je što moram ovako da započnem odgovor na ovo pitanje, ali prvo što morate da uradite jeste da promenite Vladu. Zapravo, kakav god da je rad ove Vlade, svet je i dalje, objektivno, na strani Srbije. Koliko zemalja je priznalo Kosovo nakon odluke Međunarodnog suda pravde? Dve, tri. Dve trećine zemalja još uvek podržava Srbiju, skoro sve glavne, van Evrope, veći deo Afrike, veći deo Latinske Amerike, čak i muslimanske zemlje. Objektivno, prilike su povoljne za Srbiju, ali je problem to što Vlada u Srbiji želi da sarađuje sa neprijateljima, a ne sa prijateljima svoje zemlje. To vidimo u UN, vidimo i na drugim mestima. Treba obratiti pažnju na neke stvari, kada su pitanju pravne, diplomatske, ekonomske akcije, ali teško je govoriti o konkretnim potezima, ako vam um nije na pravom mestu. Trenutno, zvanično mišljenje Beograda nije na pravom mestu.

Primera radi, kada se dogodio problem sa transmiterima srpskog Telekoma na Kosovu, Srbija je trebalo da podnese tužbu protiv svake kompanije koja bi investirala u ukradeni posed, jer ovde se upravo o tome radi. Tužite ih američkom, francuskom, nemačkom sudu… Tako bi ove kompanije na kraju morale da kažu da ne žele da imaju ništa sa Kosovom! Da li je to teško uraditi? Treba da preduzmete sve poteze, kako na tlu Kosova, tako i na diplomatskom i međunarodnom nivou, ali i u ostalim delovima Srbije, kako bi ljudi ostali posvećeni ovome, da ne poveruju u laž da je sve gotovo. Na diplomatskom planu, kada je u pitanju Rusija, ali i druge zemlje, može se reći da su one dale puno podrške. Međutim, nemoguće je pomoći nekome ko ne želi da se zauzme za sebe. Postoje ljudi koji žele da vas podrže, a konstantno vam se servira priča kako vama i nije potrebna ta i tolika podrška. Kada je Vašington pre nekoliko godina želeo da donese konačnu odluku kojom bi bio razrešen status Kosova, svi su tamo naglašavali kako Rusima nije stalo do Kosova. Ali njima jeste stalo do Kosova, kao i Ukrajincima, celom svetu je jasno koliko je ovo razarajuće. Postoji mnogo veća podrška Srbiji, veća nego što bilo ko u ovoj zemlji izgleda shvata. Zašto je, na primer, Hilari Klinton posetila ovaj region? Zato što ji ovo jedino mesto na svetu na kome se možemo pretvarati da mi, Amerikanci, pobeđujemo.“

Na kraju bismo pitali kako ste Vi lično preživeli napade na vladiku Artemija a posredno i na Vas, pošto se govorilo o navodnim zloupotrebama sredstava humanitarne pomoći?

„Ako neko zaista misli kako ono što s dogodilo vladici Artemiju ima ikakve veze sa fondovima humanitarne pomoći onda on pije nešto, pa bih voleo da zna gde se to prodaje, da kupim jednu bocu! Ne mogu dokumentima da dokažem, ali sa duboko uveren da je neko u Vašingtonu doneo odluku da taj čovek mora da bude uklonjen. Taj čovek je prepreka većim planovima koji su za ovu oblast iskovani. Često govorimo o Kosovu kao o srcu Srbi ali tu takođe mislimo i na čistotu sve pravoslavne vere, i ona je srce Srbije. Postoji jedan čovek koji objedinjuje te dve vrline, te dve vrednosti. Meni je jasno da to nije slučajno.

Taj čovek je morao biti uklonjen. Napadi na njega imaju zaista zverski karakter, ne možete se odupre tom utisku, jer se takvi zverski napadi vrše tako javno, na svetlosti dana, na očigled svih. Što se tiče mene, budite bez brige, na leđima imam ožiljke mnogih uboda noževa, za jedan ubod više ne marim mnogo, to je ipak samo deo profesionalnog terena“.

(„Geopolitika“, januar, 2011.)
http://www.srpskaanalitika.com/