Вести

Najpre je Rasim Ljajić objavio da “Mladić ima još jataka“! Potom su 4. decembra specijalne jedinice Uprave kriminalističke policije MUP Srbije,Saopštenje za javnost člana Udurženja pisaca Poeta, Mon Dec 07, 2009 12:12 pm

+++

po nalogu Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, upale u moj stan! Kao da sam diler droge! Osam sati je to trajalo i još dva u MUP-u!

U ovom slučaju – jataci generala Mladića su moje knjige i bogata dokumentacija istine, na osnovu kojih su pisane.
Brojeći dane do ostavke, Rasim Ljajić se odlučio na do sada nepoznato delo u ovoj demokratskoj državi: da heklerima zastrašuje novinara i književnika, transparentnog borca za istinu i pravdu za srpski narod!

Kao dugogodišnji novinar, kao publicista sa 15 objavljenih knjiga, feljtona, članaka, TV emisija iz aktuelne društvene, političke i istorijske tematike (uzroci rata i secesija KIM, bombardovanje SRJ, ustaški zločini, progon Srba iz Raške oblasti; uzroci rata u BiH i s tim u vezi uloga Vojske Republike Srpske i njenog generala Ratka Mladića i predsednika Karadžića, istina o ratnim događajima u Srebrenici, uloga mudžahedina u ratu u BiH), kao autor mnogih analitičkih tekstova na ove teme u ruskim medijima, dakle, temama koje su godinama u žiži političkog interesovanja i sučeljavanja, a na osnovu istraživanja kroz autentičnu dokumentaciju iz brojnih relevantnih izvora i kroz razgovore sa mnogim svedocima i stručnjacima – pretres moga i stana moga muža, pretres moje snahe, bio je najteži oblik zastrašivanja da se više ne bavim ovim temama, tragajući za dokumentarnom istinom!

Popisivanjem i oduzimanjem (mada priveremene, rekoše) moje i suprugove radne i lične, porodične dokumentacije, koja seže još iz vremena najranije mladosti i 60-ih godina, kada sam počela svoj radni i politički vek; zaplena naših mobilnih telefona, telefonskih imenika – apsolutno je narušen moj lični i stvaralački integritet, ugroženo moje dostojanstvo, zaprećeno slobodi mog izražavanja i mišljenja. Prekršene su osnovne etičke norme prema meni. Duboko sam uvređena. Pretrpeli smo težak duševni bol!

Iz moga stana zaplenjeno je deset velikih kartonskih kutija videokaseta, fotografija, knjiga, novina, dokumenata – na pregled u MUP Srbije… Čak i lična medicinska i radna dokumentacija moga supruga, koji je dijabetičar, pod insulinom.
Upozoravam da je oduzimanjem mojih novinarskih zapisa i istraživanja ugrožen prvi novinarski zakon – zaštita izvora informisanja!

Što se tiče generala Ratka Mladića, sve moje aktivnosti, moji stavovi i saznanja bili su apsolutno javni i nalaze se u mojim knjigama. Moje knjige su jataci istine! Na gotovo sva pitanja u dvočasovnom razgovoru u Upravi kriminalističke policije MUP Srbije odgovori se u njima i mojim tekstovima i nalaze.

Nalogodavci su ih sigurno čitali. Mogli su me i pitati šta su hteli, pa proceniti da li treba da se izvrši tako grubo narušavanje moga dostojanstva i osnovnih građanskih sloboda čitavih deset sati!

Kada je u našu zgradu hrupilo nebrojeno policajaca pod pancirima i fantomkama, sa uperenim automatskim naoružanjem, bio je to naloženi akt teškog ugrožavanja moje slobode i građanskog dostojanstva, a ovlašćena službena lica su mi pokazala naredbu da obave pretres:

“U cilju pronalaženja Ratka Mladića, kao i tragova, fotografija, predmeta, spisa ili isprava, koji upućuju na boravak lica na navedenoj adresi, te ako se u toku pretresa pronađu računari ili druge elektronske memorije za čuvanje podataka, da se privremeno oduzmu radi uvida i kopiranja sadržaja“.

Nalogodavci, naravno, znaju da se Ratko Mladić ne krije u našem stanu i da ja ne znam gde se on nalazi! Ali im je neophodan poen u izvršavanju obećanja do Nove godine!

Kako znam ko vlada ovom sferom u našem društvu, kome smeta istina o temama kojima se ja bavim i kuda vode ovakve aktivnosti, izjavljujem da sam ogorčena i duboko ponižena jučerašnjim gestom Okružnog suda u Beogradu!

Smatram ovo kaznom za primer svakome ko se drzne da misli drugačije od Soroševih naloga i veruje u ono što jeste istina, a ne ono što nam se nameće, da bi nas unizili i sabili u blato i stid od izmišljenog istorijskog greha srpskog naroda.
Najzad, nisam ni verovala da će Rasim Ljajić i Vladimir Vukčević podneti najavljene ostavke pre nego što učine ovaj uvredljivi akt prema meni! Dugo smo se i iščekivali! Oni su se usudili da udare heklerima na istinu, teško ugroze zdravlje moga supruga, a meni učine čast sumnjom da sam jatak generala Ratka Mladića.

Svedoci ovog događaja, po mom pozivu, bili su moji prijatelji, dva ugledna čoveka u ovom društvu: jedan general Vojske Jugoslavije, drugi urednik u “Pečatu“, kojima se zahvaljujem za odanost i strpljenje a izvinjavam za nezasluženo trpljenje.
Delimično prisutan bio je advokat Goran Petronijević.

Izvinjavam se kolegama novinarima kojima nisam dozvolila da dođu na lice mesta, jer bi to unelo dodatne tenzije u inače stresnu situaciju.

Naravno, u skladu sa ovim događajem, očekujem da će neki mediji prećutati ovo moje saopštenje!

Ljiljana Bulatović-Medić
Član Udruženja novinara Srbije
Član Udruženja književnika Srbije
Jedan od osnivača i član Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću
Predsednik Skupštine Humanitarne organizacije Branioci otadžbine
Počasni član Boračke organizacije Srebrenice

Beograd, 5. decembra

Saopštenje za javnost Ljiljane Bulatović – HEKLERIMA NA ISTINU U KNjIGAMA O GENERALU MLADIĆU

+++

+++

+++

Dva aršina, Brankica i Ljiljana
31.01. 2011 Srpski kulturni klub

Počev od 2004. godine, kada je emitovana prva emisija serijala „Insajder“ na Televizji B 92, Brankica Stanković, autor i urednik tog i

kasnijih priloga, bila je izložena raznim pritiscima i petnjama. Vrhunac napada usledio je 2008. godine kada je „Insajder“ krenuo u razobličavanju takozvane „fudbalske mafije“. Našla se Brankica u unakrsnoj paljbi kako pojedinaca, tako i navijačkih grupa. Zbog ozbiljno shvaćenih pretnji, među kojima se često koristio i termin „ubistvo“, više od dvanaest meseci nije je bilo na ekranu televizije u kojoj je počela novinarsku karijeru 1997. godine. Danas, posle dugog izbijanja iz javnosti, okružena srpskom policijom koja je štiti od pokušaja realizovanja pretnji, dobitnica nagrade za najboljeg novinara 2009. i „Ličnost godine OEBS-a“ u 2010. godini, ponovo se ovih dana vratila u „prozor u svet“. Ona i njeni današnji sagovornici i saradnici, podsećaju televizijski auditorijum na dane kada je autorka „Insajdera“ bila u centru pažnje štampanih i elektronskih medija i, istovremeno, nastavljajući rad na istraživačkom novinarstvu, pripremaju nove priloge u okviru najpopularnijeg serijala TV B 92. Brankica, znači, posle jednogodišnje apstinencije ponovo kreće sa emisijom koja joj je donela brojna domaće i međunarodna priznanja.
naslovna

Međutim, ma koliko radovao povratak Brankice, neophodno je ukazati da domaći mediji dosta pristrasno, sa upadljivo političkim obeležjima, obaveštavaju javnost o problemima s kojima se suočavaju njene brojne kolege i koleginice. Istini za volju, naime, bilo je primera koji su po fizičkoj i psihičkoj brutalnosti, prevazilazili sve što je Brankica doživljavala i preživljavanja u smislu upućivanih joj pretnji tokom emitovanja „Insajdera“. Daleko od svake pomisli da se na bilo koji način minimiziraju pretnje i napadi na Brankicu, nužno je sada, kada se kroz velika vrata vraća na mali ekran, podsetiti na sve što je doživela i preživela, ali i na stradanja jedne njene starije koleginice, o čemu se u javnosti gotovo ništa ne zna.

Velika prašina digla se u medijima proteklih godina povodom pretnji upućenih Brankici Stanković, novinarki beogradske televizije B 92 i autorki televizijskog serijala „Insajder“. Posle emitovanja prve epizode serijala, putem fejsbuka, grafita na beogradskim zgradama i ogradama i pismima upućivanim na adresu Brankice i televizije B 92, stiglo je na stotine pretnji, garniranih često nepristojnim vokabularom. Pretnje, odmah valja reći, nisu bile nimalo bezazlene. Pretilo se čak i smrću ne samo Brankici već i ostalim učesnicima u pripremanju i realizaciji „Insajdera“. Razlozi upućenih pretnji su što su autori, pored ostalog, upoznali javnost sa sadržajem velikog broja prijava koje je policija podnosila protiv vođa navijačkih grupa „Delija“, „Grobara“, „Rada“ i drugih grupa i pojedinaca. Po tim prijavama kako se navodi u „Insajderu“, gotovo po pravilu nije dolazilo do pravosnažnih presuda.

Na pretnje su opravdano reagovali mnogi pojedinci i institucije, zahtevajući od nadležnih državnih organa da otkriju autore pretnji i privedu ih pravdi. Pored brojnih pojedinačnih, neophodno je istaći reakciju predsednika Srbije Borisa Tadića koji je poručio da država neće tolerisati nasilja huligana i kriminalaca. On je posebno istakao da će država preduzeti sve mere zaštite novinara i najavio da će državni organi reagovati i „u skladu sa zakonom uhapsiti i procesuirati svakog ko ugrožava tuđe živote“. Oglasio se i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić koji je takođe naglasio da će se prema počiniocima, ukoliko budu otkriveni, preduzeti odgovarajuće sankcije. Ministar Dačić je posebno naglasio da će Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i policija „maksimalno zaštititi sve koji se bave poslom od javnog značaja, kao što je novinarska profesija“. Kasnije će se, na primeru beogradske novinarke i književnice Ljiljane Bulatović, videti kako policija „štiti“ novinare koji nisu naklonjeni ljudima i stranakama na vlasti. Nije po strani ostala ni gospođa Snežana Malović, ministar pravde, koja se takođe založila za hitno otkrivanje počinilaca pretnji preko interneta, grafita, pisama i drugih načina uznemiravanja predstavnika medija.

U odbranu Brankice Stanković i njenih kolega iz B 92 ustala su i novinska udruženja – Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDVN) i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Navedena udruženja su, što je posve normalno, stala u odbranu Brankice i njenih kolega. ANEM je, na primer, u odvojenom saopštenju zahtevao da se zaštite ugroženi novinari i hitno pokrene akcija „na otkrivanju i procesuiranju onima koji prete licima angažovanim na serijalu Insajder“. S druge strane NDNV, uz najoštriju osudu napada na autore „Insajdera“, taj čin kvalifikuje kao „lov na veštice kakav Evropa, pa čak i nesrećna država Srbija odavno nisu videli“. Slična reagovanja stigla su od UNS-a i NUNS-a koji su, takođe, sličnim izjavama osudili napade na autore serijala.

Javnosti se povodom pretnji koje su sustizele jedna drugu, obratio i Veran Matić, direktor i glavni i odgovorni urednik TV B 92. On na javnost i državne organe apeluje da se solidarišu sa ugroženim novinarima. S tim u vezi posebno insistira da u tome ućešće uzmu „demokratska javnost, novinarska i medijska udruženja i udruženja za zaštitu ljudskih prava u zemlji i inostranstvu. Neophodno je“, nastavlja Veran Matić, „da ova država, ako je iskreno opredeljena za demokratske reforme i za evropsku budućnost, napokon utvrdi i kaže ko stoji iza napada na profesionalne medije i da odgovorne izvede pred lice pravde“.

Sve do sada je u redu i prirodno je što nema bilo kakvih prigovora na reagovanja pojedinaca i institucija u vezi sa napadima na autore serijala „Insajder“. Ali, često puta, kao i ovom prilikom, jedno „ali“ navodi na pomisao da se, bez poricanja opravdanosti navedenih stavova i izjava, jednostrano i jednoglasno ustaje u odbranu režimskih novinara, što nije slučaj kada se radi o novinarima koje bije glas da nisu naklonjeni strankama na vlasti. Primer gospođe Ljiljane Bulatović, jedno je od svedočanstava da u Srbiji postoje dva aršina kada je odnos aktuelne vlasti i medija prema novinarima u pitanju. Jer, dok je slučaj Brankice Stanković svakodnevno naširoko i nadugačko razglaban u svim štampanim i elektronskim medijima, o upadu specijalne jedinice Uprave kriminalističke policije MUP-a u stan Ljiljane Bulatović, gotovo da se nije čula ni reč. A radi se, kako je tvrdila gospođa Bulatović, o upadu velikog broja policiajca „pod pancirima i fantomkama, sa uperenim automatskim naoružanjem“. Upad policajaca sa heklerima u stan izvršen je po nalogu Veća za ratne zloćine Okružnog suda u Beogradu. Podsećalo je to na scene akcija prilikom hapšenja narko dilera i najtežih kriminalaca, a sve to trajalo je punih osam časova, plus dva časa ispitivanja gospođe Bulatović u MUP-u.

„Opravdanje“ za brutalni pretres stana i zaplenu njenih i njenog supruga raznih spisa i dokumenata, zabelški, mobilnih telefona i telefonskih imenika, bile su, verovatno, njene knjige o generalu Ratku Mladiću, zbog čega je osumnjičena kao jedan od njegovih jataka. „Prekršene su osnovne etičke norme prema meni“, kaže Ljiljana Bulatović, i nastavlja: „Duboko sam uvređena. Pretrpeli smo težak duševni bol“. A o brutalnosti policije govori i podatak da je, pored zaplene videokaseta, fotografija, knjiga, novina i dokumenata, zaplenjena čak i lična medicinska dokumentacija njenog sipruga, koji je, inače, dijabetičar pod insulinom.

Nalogodavci za upad policije u stan gospođe Bulatović su po njenim rečima sigurno čitali knjige o Ratku Mladiću čiji je ona autor. Mogli su, stoga, da je, umesto upada u stan, pozovu na razgovor pa da posle toga, ako smatraju potrebnim, donesu odluku da, na civilizovan način, obave pretres stana i zaplene ličnu dokumentaciju i druge materijale.

Uverena da je sve to delo ministra Rasima Ljajića i tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, Ljiljana Bulatović kaže: „Oni su se usudili da udare heklerima na istinu, teško ugroze zdravlje moga supruga, a meni učine čast da sam jatak generala Mladića“. Izrazila je, takođe, uverenje da će mediji prećutati sve što se tog dana zbivalo u njenom stanu.

I bila je u pravu. Jer, ovaj varvarski čin mediji su jednostavno prećutali. A kukavički i podanički ćutali su i svi oni koji su na sav glas davali izjave, pisali, govorili i snimali svaki detalj u vezi sa verbalnim napadima na „Insajder“ i Brankicu Stanković.

Autor: Radisav Ristić (Originalni naziv teksta „Dva aršina, Brankica i Ljiljana“)
izvor: http://www.srpskikulturniklub.com/dva-arsina-brankica-i-ljiljana#more-142

+++

+++

+++

RAPORT KOMANDANTU
Ljiljana Bulatović
ISBN 978-86-86863-19-5

Enciklopedijska knjiga istine o generalu Ratku Mladiću, u kojoj je autor objavio najznačajnije govore i svedočenja, najeminentnija imena iz Vojske Republike Srpske, koji su na slobodi, političare i advokate, naučne radnike iz Srbije i sveta, borce za istinu o nastanku rata na Balkanu, o ratnom putu oslobodilačke Vojske Republike Srpske i njenom ratnom komandantu…

Knjiga sadrži autoritativan izbor činjenica i zapisa iz života i ratnog puta generala Mladića, njegovih ekspozea, govora i intervjua.

Među autorima priloga ili citiranih tekstova su generali: Pjer-Mari Galoa, Slavko Lisica, Manojlo Milovanović, Petar Škrbić, Tripo Vučinić, Radovan Radinović i brojni drugi bliski saborci Mladićevi.

Na kraju knjige poređano je 40 imena sabesednika o generalu, među kojima su i: Remzi Klark, Sergej Baburin, Jelena Jurjevna Guskova, Smilja Avramov, Rade Rajić, Dragomir Pećanac, Neđo Popara, brojni Mladići i Lalovići iz Kalinovika….

Knjiga je luksuzno opremljena, format B5, obima 470 strana, štampana na kunstdruku, 32 strane kolor fotografija (neke prvi put objavljene), tvrde korice, pokazna traka…

Knjigu možete naručiti na:
Udruženje pisaca Poeta, Radnička 5d-1, 11030 Beograd
telefon: 0112545872, 062252598
e-mail: redakcija@poetabg.com