Вести

Bog se javi! U Ime Oca I Sina i Svetoga Duha

Eparhija raško-prizrenska i kosovsko metohijska u egzilu

+++

Braćo i sestre Svetosavci budući da se svakodnevno dodaju klevete na klevete i da se zlo umnožava osećam dužnost i potrebu da Vama Bogotražiteljima uputim par reči a Vi postupite po razumu svome i po slobodnoj volji od Gospoda vam darovanoj.

Zbog čega su toliko ustali na preosvećenog vladiku Artemija i na verna mu čeda?

Zbog čega je On tolika opasnost? Kažu sektaš! Pa nikada se niko iz SPC toliko nije pobunio protiv sekti pa čak ni protiv satanista koliko protiv vladike Artemija – znaju i oni da sekte nisu opasnost po njih ali Vladika Artemije jeste opasnost po dušepogubna dela njihova, znaju oni da Vladika Artemije nije sektaš i ako ga tako objavljuju, klevetaju ga jer znaju da je u Istini i Pravdi, znaju da je na Božijem putu – plaše se Pravednika. Klevetaju ga da bi sebe i svoja nedela opravdali.

Kojim putem da danas korača čovek i da ostane Pravoslavac, koji je put Svetosavlja, koga slediti?

Da li bi Sveti Sava činio dela koja čine današnji velikodostojnici?

To je pravo pitanje za nas, da li bi to učinio Sveti Sava, da li bi to učinio svaki od nas, i gde to delo vodi.

Da li bi Sveti Sava ljubio papu u ruku – NIKADA!

Šta je taj „Judin poljubac“, šta on znači?

To je poklon arhijeretiku i svim njegovim bogohulstvima. Katolička lažicrkva svojim učenjem huli na Duha Svetoga a mi da celivamo i da postanemo saučesnici hulitelja Svetinje a znamo šta se u Svetom pismu kaže o huli na Duha Svetog – strašno mi i citirati.To je ujedno vređanje rana Svetim Novomučenicima koji postradaše od ruku pripadnika te lažicrkve. Tu nema Hrista, tu nema Pravoslavlja, tu nema mesta ni meni, takvom delu se raduje pakao ognjeni.

Da li bi Sveti Sava išao da pali nekakve svetiljke u neznabožačkoj sinagogi – NIKADA!

Nekada su neznabožački hramovi i idoli padali od prisustva Hrišćanina, od prisustva Svetih Mučenika; a danas avaj meni „Pravoslavci“ idu da se mole i pale neke vatre, kome i za šta? Gde ti je Hrišćanine sila reči pa kada odeš na neznabožačko zborište da privedeš veri mnoge nego si dozvolio da navrćeš vodu na njihovu vodenicu, za rad čega?

Tu nema Hrista, tu nema Pravoslavlja, tu nema mesta ni meni, takvom delu se raduje pakao ognjeni.

Da li bi Sveti Sava na pravdi gonio i ugnjetavao brata svoga – NIKADA! Današnji velikodostojnici radi prolaznih dobara, zarad zemaljskog prognaše brata svoga. Ko si ti čoveče da uzimaš u ruke Božije aršine i kantare, Božije je da sudi! Nema ničeg pravoslavnog u sudu i osudi jer Gospod govori „Milost hoću a ne žrtvoprinošenje“. Tu nema Hrista, tu nema Pravoslavlja, tu nema mesta ni meni, takvom delu se raduje pakao ognjeni.

Čuješ li čoveče reči koje odjekuju sada kao onda: „Ko je bez greha neka se prvi baci kamenom“. Da li ima Hrista u sudu – nema, da li ima Hrista u svetini koja govori: „Ua, raspni ga, raspni“! Hristos je na drugoj strani pljuvan, šiban, ostavljen od ljudi a od Oca Proslavljen. Tu je Hristos, tu je Pravoslavlje, tu je preosvećeni vladika Artemije, tu treba da budemo i mi. Bez obzira na priče koje nam svakodnevno serviraju, bez obzira na pretnje, bez obzira na akt br. 501 i bez obzira na sve treba da ponavljamo osveštane Gospodnje reči: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine“.

Traže da i ja osudim vladiku, traže da izdam krv nevinu, traže da stanem u zbor svetine i da makar uzviknem „ua“, traže da prodam veru za večeru. Neka ištu i život, ali na Pravoslavlje pljunuti neću.

Unosi se nemir u narod pričama o Blagodati Božijoj. Sećam se jednog vrlinskog monaha koji reče: „Duh Sveti i Blagodat Božija nije električna struja, pa kako ko hoće pritiska prekidač – te ima je, te nema; a ako jeste struja, kod nekih velikodostojnika pregoreo je osigurač davnih dana“.

Blagodat je u Pravoslavlju a nosilac Blagodati je Pravoslavni vladika Artemije, ta istina nekima smeta ali je to nepobitna činjenica.

Znajte, postoji u zemlji Srbiji jedno malo mesto i u tom mestu skromna Crkva. U njoj stoji vladika Artemije i drži Putir prepun Blagodati i poziva umorne, prognane, bolne, nevoljne, ostavljene, gladne i žedne pravde, poziva sve one koji bi da piju sa čistog izvora Pravoslavlja: „Dođite i pijte vodu Živu“. Dođite na put kojim koračaše Sveti pretci naši, da bi se nama ponosila deca i unuci naši.

Blagodat nije u raskoši i luksuzu nego u čistoj veri, držite se onoga ko vam nudi čistu veru a ne prolazna blaga, držite se onog ko se klanja jedino Vaskrslom Bogočoveku Hristu, a ne lažnim minibogovima.

Vladika je prognan – i mi smo, vladika je oklevetan – i mi smo, i bilo kuda da pođe – i mi idemo, ali Pravoslavlje nećemo ostaviti! I bilo šta da se desi, pa makar i u mučeničku smrt pošao vladika Artemije, mogu jedino da kažem kao Sveti mučenik đakon Lavrentije: „Kuda ćeš Oče bez sina, kuda ćeš arhijereju bez đakona“. Jer očuvanje Pravoslavlja za neka buduća pokolenja nema cenu.

Još jednom Vas molim, postupite po slobodi od Gospoda darovanoj, ali imajte sve ovo na umu, i uvek razmislite o pokolenjima koja dolaze, tražiće Gospod od nas odgovor i za njih, pazimo sada šta ćemo tada imati da kažemo.

U navečerje Bogojavljenja 2011. leta Gospodnjeg

Svako Vam dobro od Gospoda želim!
Praštajte i pomjanite,

Đakon Aleksandar Ljubanić

utorak, 18 januar 2011 20:09