“Приказивањем догађања“ подметнутим лажним “тумачењима“ – контролисана информатика покорних култур-трегера натерује нас
за новинар.де Часлав М. Дамјановић 06.12.2010
+++
да уопште не схватимо оно што се заиста догађа – већ онако како је њима наређено да нас диригованим “тумачењима“ натерају да догађања схватимо! То испирање мозга, непромењено још од октобра 1944. године, настоји да умртви Здрав Разум Српског Народа – зато да би га тим умртвљењем спречило да схвати суштину – зато да пошто му “тумачења“ изгледају као суштина – да тако прихвати лаж – као стварност. Међутим, насупрот накарадном испирању мозга која нам “тумачења“ намећу, данас хвала Богу Српској Здравој Памети постаје могуће да схвати па чак и раскринка лажи систематског обмањивања…
…а хвала Богу је зато јер је најскараднија обмана то што Помрачење испирањем мозга осим деформације и дискредитовања суштине – као да суштина уопште не постоји – данас покушава да анулира стварност постојања једног узвишеног Чина Вере Православне који се заиста догађа међу нама:
Живо Православље у Гружи!
Ево како је Православље започело овогодишњи Божићњи Пост:
“Епархија рашко-призренска обележила је почетак Божићног Поста Светом Архијерејском Литургијом у храму светог Јована Крститеља у селу Љуљаци код Горњег Милановца… То је била прва Архијерејска Литургија Епископа рашко-призренског г. Артемија након што су Патријарх Иринеј и Синодалци пре 10-ак дана произвели раскол у Српској Цркви… Та радост и благодат била је препознатљива и опипљива, да се повратимо у наше дане, у манастиру Дубоки Поток пре неких недељу дана…“(1)
И то и јесте стварност и суштина онога што се догодило у Љуљацима:
“Ту у Љуљацима, тог прохладног јесењег дана, гледао сам оне које канонопреступници називају Православним Талибанима, како својим оделом у које су се обукли, ставом који су заузели, крсним знаком којим своју веру испољавају, песмом која силази са њихових усана, сведоче веру прадедовску, веру отаца и светаца Православља…“(2)
То каже свештеник Илија Јокић, који – не крије своје име од Удбиних наследника, па је уз своју духовну Реч Суштине, коју је насловио “Десио се народ…“ – приложио чак и фотографију!
А да та његова Реч доиста јесте духовно узвижење доказујe једноставност његове Вере исказана једноставном христоликом Речи:
“Гледајући ове честите Православце, у ствари сам видео живу цркву Христову, која се не ствара по белосветским трибинама и мудровању овог света, него кроз служење Богу и благодат која је од Бога дана…“ – и зато стварност и суштина догађања у Љуљацима јесте “…као да су се небеса спустила и приближила том једном парчету земље у поноситој Гружи, у Земљи Србији у свеколиком Православљу.“(3)
У Гружи се заиста догађа Светосавље:
Догађа се Узвижење Православља Српском Чистотом Вере!
Догађа се Верски Чин “видљив у свакоме оку“!
Јер као и увек досада Реч и Дело Љубави настављају да доказују – и наставиће заувек да доказују – да је “Дух“ “служењa Богу и благодат која је од Бога дана“ – “видљив сваком оку“ – како изрече један од монаха којег “белосветске трибинe и мудровањa овог света“ настоје да некаквом својом лажном “службеношћу“ – од Бога изгоне…
…јер дела Љубави исказује Вера – а исказује их Чистотом Веровања.
А за разлику од Вере… зла недела одмазде и зле лажи и обмане мржње – исказују невера и маловера. А ни невера ни маловера, нити одмазда, а нити мржња – нису Вера – већ су јерес и камуфлажа сатанистичког покушавања усрљавања човека у најмрачнији бездан најбезнадежније помрачености.
Чистотом Љубави која је “видљива сваком оку“, у човековом духу траје вечити Божији Промисао, траје Чистота Његове Правде и Истине – и тиме траје Вечитост Православља и Вечитост Борбе у овоземаљском животу за Чистоту те Правде и те Истине – и тиме траје и Вечитост Борбе за ненаседање на лажна и површна надмудривања сатанизма, јереси, свејереси…
А најмудрије и најискреније, и са најспонтанијом љубављу, Благодат Божије Промисли облаготворила се у Светом Сави који је Чистотом Љубави облаготворио знамење, постање, постојање… и завет будућности Српског Народа. Зато је Православље Светосавља – данас на жртвенику најсуровије одмазде и мржње – зато патријарх и узурпатори Цркву Савину руше расколом – зато Веру покушавају да приведу на губилиште… у Ниш!
Зато јер неверници не верују – а зато што не верују, зато не схватају да макар колико Распећа они починили за рачун сатанизма – Божија Љубав увек поново и поново васкрсава Чистоту Вере и Светлост Љубави Божије и увек поражава све покушаје сурвавања човека у бездан тмине.
Зато молитвеници Вере, које “канонопреступници“ лажно проглашују некаквим наводним “православним Талибанима“ – настојећи том својом лажном “службеношћу“ да Бога изгоне из Здраве Памети Српског Народа – кажу онако како јесте:
“Насупрот те радости, која и у гоњењима изобилује, од стране гонитеља излива се само мржња, злоба, завист, непријатељство, лукавство, сплетке, интриге, перфидност, и слично, са циљем искорењивања прогоњених…“ насупрот те радости и иако је “разлика у духу видљива свакоме оку.“(4)
А како су узурпатори Цркве и Вере обележили почетак Божићног Поста?
Узурпатори су почетак Божићног Поста обележили – испирањем мозга:
Уместо да схватимо стварност и суштину догађњаа – униформна манипулативна формула узурпатора настоји да нас обмане да се догађа – само њихова лаж – натурена њиховим злобним “тумачењима“:
Испирање мозга, препреденим језуитским методом,
покушава да обмане Српски Народ
да је Истина Православља Дубоког потока
“видљива свакоме оку“!
У напису “Ипак Раскол“(5), “тумачењем“ поменуте православне службе у селу Љуљацима – религиозни аналитичар Мирко Ђорђевић заправо оповргава – иако то не спомиње – напомињем, иако то не спомиње – заправо настоји да анулира Православну Чистоту Вере која се недавно догодила у Дубоком потоку – и којом је васкрсло незаустављиво вечно живо трајање Православног Чина Чистоте Вере настављено у Љуљацима:
“Да ли рашчињени владика Артемије са групом одбеглих монаха из Рашко-призренске епархије може задати ударац Српској православној цркви, попут Дионисијевог из 1963. године?“(6) – пита поменути тумач и образлаже:
“Ово питање, доскора одбацивано од бившег владике, али и у самој Патријаршији, наметнуло се након недељне литургије коју је рашчињени епископ служио у шумадијском селу Љуљаци пред око 1.000 верника!“
А пошто наводно Артемија подржавају свега “шесторица епископа и око 90 монаха“, и пошто се “не зна колику подршку ужива међу верницима“ – и пошто је наводно бројчаност пресудна – зато је наводно кључно питање:
“Да ли је овакав одзив верника довољан да се оснује “истинска светосавска црква“ како је наводно преко писма својим противницима у Цркви наводно запретио оптужени владика?“(7)
Дакле…
…владика Артемије је “рашчињен“ – што уистину није!
…монаси су “одбегли“ – што уистину нису!
…владика и монаси “задају ударац СПЦ“ – што уопште не чине!
…ударац је “попут Дионисијевог“ – што уопште није!
…ударац Цркви се “одбацује и у самој патријаршији“ – иако сама патријаршија задаје ударац Верској суштини Цркве – и иако и “рашчињен“ и “одбегли“ Чистоту Вере настављају – а они који их “кажњавају“ себе су од Вере “рашчинили“ јер су они ти који су од Вере – “одбегли“! Али…
…пошто је бројчаност наводно једина пресудна – што није – она је наводно једина препрека оснивању “истинске светосавске цркве“ – којом је “наводно преко писма својим противницима наводно запретио оптужени владика“ – што – са два вешто постављена “наводно“ треба да успостави некакву неприкосвнену веродостојност и објективност “тумачења“ – иако је “оснивање“ чиста измишљотина, па сходно томе, и ноторна језуитска паралажа, јер је документована и безпоговорна чињеница да је лажна ма каква намера владике Артемија да оснива ма какву нову цркву, и да уопште – не потиче од владике Артемија – већ потиче од јавно изречене клевете митрополита Амфилохија – да владика Артемије у Шишатовцу “ствара“ “нову епархију“. Сва остала “тумачења“ о “наводним“ или “ненаводним“ непостојећим или постојећим писмима – једноставно су – измишљотина!
Иако је сврха ове ноторне лажи провидна подлост да се лажном клеветом на владику Артемију прикалеми измишљотина лажне клевете раскола – препреденост “тумачења“ поменутог религиозног аналитичара намеће ову лаж као некакав већ постојећи проблем:
И доиста, у јавности контролисаној испирањем мозга “навелико се говори о расколу у СПЦ и могућности да рашчињени епископ Артемије оснује нову православну цркву…“ – упркос чињеници да је “прича о оснивању нове цркве злонамерна јер епископ Артемије не намерава да прави било какву расколничку цркву“ – “те приче немају никакву основу“, категоричан је јеромонах Наум.“(8)
Међутим, категоричност јеромонаха Наума на Истини указује и разлог због којег је митрополит Амфилохије лансирао ову лажну клевету, коју данас наставља “тумачење“ поменутог религиозног аналитичара:
Jерономонах Наум каже да је “оснивање“ – “заправо, политичко питање повезано са признавањем Косова чиме би се створили услови за формирање Косовске православне цркве која би била под утицајем Васељенске патријаршије која је позната по екуменизму и приближавању католичанству.“(9)
И баш зато се, сходно језуитском кодексу миспирања мозга, стварне чињенице користе да би се преварио српски православни народ да прихвати “тумачење“ – а да не примети да му се подмукло сервирају лаже и паралаже:
“Сада постоје две епархије рашко-призренске, од којих је једна легална и призната, а друга делује у егзилу“ – што јесте тачно – али јесте и паралажа јер шта је заиста “легално и признато“ а шта је заиста у “егзилу“ – јер је “легалност“, најблаже речено – проблематична – не само због недоказаности лажних оптужби – и не само због разбојничке примене недоказаних оптужби – и не само због свог мотива који је одмазда – већ је “легалност“ проблематична и зато што се у суштини не ради ни о каквој “легалности“ – већ се ради о Чистоти Вере – што значи да се лажју прикрива суштина:
Да ли је Вера то што је “легално и признато“ – или је Вера – то што је у “егзилу“!
А Вера је, међутим, баш оно што језуитско резоновање мајсторски покушава да прикрије – што “тумачење“ потврђује – због постојања двеју епархија дошло је наводно “унутар СПЦ дошло раскола, што је велики ударац за врх Цркве, али и за патријарха Иринеја. Јединство Цркве је угрожено, а Артемије као главни разлог наводи екуменизам“!(10)
А управо је фијаско логичности свођење проблема искључиво на екуменизам – јер проблем јесте одржавање Чистоте Вере – јер је баш Чистота Вере оно што заиста јесте угрожено – али не од владике Артемија – већ доиста угрожено од подређивања папистичкој свејереси – а “тумачење“ покушава да то вешто анулира екуменизмом – што доказује и наводно питање – “у ком правцу би могла да се одвија идеологија рашчињеног владике неки назиру и у Артемијевом обраћању верницима, после служења литургије, и поред тога што му је Синод забранио чинодејствовање.“(11)
Уз обавезно потенцирање да је владика “рашчињен“ и да “чинодејствује“ упркос “забрани“ – иако би тако подмукло формулисано питање требало да наводно потврди “ударац врху Цркве“ – стварни разлог формулације јесте покушај прикривање да и “ударац“ и “угроженост“ – почињава “врх Цркве“ – а не владика Артемије – који није никад нити изјавио нити изразио ма какву намеру оснивања ма какве нове цркве!
Али… сва ова подметања надмашује подмуклост наводног “одвијања идеологије рашчињеног владике“:
Чин Православља – Чин Веровања у Бога
Вера – није идеологија!
Тврдња да је Вера идеологија – управо је безпоговоран доказ несхватања Вере – јер – идеологија јесте суштина свејереси – па је самим идеологија узурпатора наше Цркве идеологија суштина њихове опсењености приступањем свејереси!
Обмана да се Духовност Вере владике Артемија прикаже као идеологија – више него све остале манипулације срозава “тумачење“ у лаж – па чак и звање “религиозни аналитичар“ срозава у “идеолошки пропагатор“ јер безпоговорно доказује да “тумачење“ јесте подмукали покушај да се анулира Дубоки поток – да се прикривањем онога што се у селу Љуљаци заиста догодило – управо покушава да прикрије од Српског Православног Народа и од Православља да се у Дубоком потоку одиграо Верски Чин Чистоте Вере који се наставља у Љуљацима!
Мржња покушава да препредено анулира да се у Дубоком потоку, а и у Љуљацима, а такође и на молитвама испред Патријаршије, и изнад свега – да се у духовној благодати владике Артемија – одиграва Чин Вере – да се пред нашим очима одиграва Православни Чин Чистоте Веровања – истоветан оном у доба Дионисија:
Идеологија узурпатора покушава да анулира да се на супрот њиховим паралажама и одмаздама и њиховој оданости свејереси – у стварности догађа Чин Православља – Живи Чин стварног Веровања у Господа.
Том лажју, којом су узурпатори обележили почетак Божићног Поста – узурпатори покушавају да анулирају Веру!
Том лажју, којом су открили сопствену јерес – узурпатори су разоткрили и због чега је Српско Светосавље највећа препрека покушају свејереси да ликвидира Верваање у Бога!
Узурпатори раскринакни
Владика Артемије је одбио да призна лажи – али прихвата поштен процес! Узурпатори одбијају поштен процес. Владика Артемије са бави Вером – узурпатори, спровођењем репресалија мржње – јавно одбацују Веру.
Разјашњењем те конфронтације владика Артемије је Дубоким потоком преокренуо извештаченост – у стварност:
Једина дужност Цркве јесте – Чистота Вере!
Црква није политком прописивања прописа попут Бендикта XVI – јер Православна Црква – није свејерес – већ јесте Чистота Божије Благодати – која траје.
Тако се, осим Живог Чина Православља који траје владика Артемије, једино друго што се заиста догађа то да су узурпатори, сопственим раскринкавањем самих себе – сами доказали да су убице међу нама:
Зна се да су узурпатори Цркве покушали да убију Аву Јустина. Верује се да су узурпатори Цркве отровали патријарха Варнаву зато што је устао против конкордата. Зна се да су узурпатори прогнали Николаја. Зна се да су узурпатори лажно оклеветали Дионисија. Зна се да су Чистоту Вере Слободне Цркве срушили Удба, сарадници окупатора и узурпатори Цркве. Зна се да су узурпатори расколници од Цркве… зна се да су узурпатори расколници од Вере… можда… можда убиство и јесте једино што… убицама и преостаје.
Бућкуриш беванде…
У напису “Ипак Раскол“ цитиран је и владика Артемије:
“Многи ветрови су кренули да угасе кандило у душама нашим, најопаснији ветар јесте такозвани екуменизам, настојање да се сједини оно што се не може сјединити. Истина и лаж, Бог и ђаво, светлост и тама немају ништа заједничко. Не може се кривоверје сјединити са правоверјем. Кад сипамо воду у вино онда то није вино већ беванда. Ми не можемо дозволити да разни и непозвани у наше православно вино сипају воду. Не могу ни патријарси ни владике унети нешто ново у веру, јер је народ чувар наше праве вере.“(12)
Као и увек, Реч владике Артемија јесте Чистота Вере!
Као и увек владикина Реч – није никаква идеологија – није никакво убеђивање – није никакво надмудривање – није никакво подваљивање – није никакво “тумачење“!
Као и увек, владикина Реч о екуменизму – јесте његова Реч о свејереси!
Као и увек, владикина Реч је о Чистоти Вере!
Као што никад не бијаше… Православље није беванда:
“Артемије је додао да не осуђује ни оне који се одвајају, али да, нажалост, “они сами својим поступцима себи навлаче проклетство.“(13)
А ко су ти који “сами својим поступцима себи навлаче проклетство“?
По речима професора Др Србољуба Живановића то су “поједини епископи Српске православне цркве рођени после II светског рата, одрасли и школовани у комунизму, затровани некаквим екуменистичким идејама…“(14)
Чаша жучи…
А већ следеће недеље, поновну Божију Службу владике Артемија у гружанском селу Љуљацима, којом је настављен Живи Чин Чистоте Православне Вере започет у Дубоком потоку – Танјуг је окарактерисао као “наставак оглушивања о саборске одлуке“ – а Божије службе владике Артемија Танјуг је ставио под наводнице – вероватно зато што се “у Цркви тумаче као највећи црквени преступ“! Титулишући га као “монаха“ Танјуг наводи владику Артемија да “не жели да коментарише досадашње одлуке “црквеног врха“ – и иако није јасно због чега је и црквени врх стављен под наводнице – а “ни оне одлуке које, како се верује, предстоје“ – што је очигледно претња репресалијама – јер Артемије ће – “без обзира на то “шта му следи“ – литургију “служити“ и сутра.“(15)
Наравно, реч служити је и овом приликом под наводницама, зато да би се изказала “доследност“ прописаној контроли и намераваним репресалијама, због чега се наводи да “у Цркви апсолутно нису расположени да коментаришу понашање бившег владике“ наводно зато што “Артемијево понашање говори о њему самом“ – а пошто је Црква и овом приликом написана великим словом, наравно из дужног поштовања како и доликује – наглашава се да су чак и “поједини свештеници и епископи помало разочарани Артемијевим понашањем, јер, како кажу, док га они жале и моле за њега, “он (Артемије) себе покушава да представи као месију“ – сходно чему је јасно изражена претња да је “због грубог кршења црквених правила за Артемијеве грехе сада надлежан епархијски суд“ – епархијски суд !?! – “који би у наредном степену“ – у “наредном степену“ од чега!?! – “могао да владику “одлучи“ од Цркве“ – у “враћање у ред цивила са именом добијеним при рођењу и без икаквих црквених права“.
Да би Бајденову дечанску експозитуру оверодостојио као правоснажни “наредни степен“ – значи “степен“ изнад Сабора – Танјуг нам испира мозак да је “Артемије већ у великом сукобу са црквеним правилима“ јер “чинодејствује“ иако му је “Сабор то забранио“, и иако “нема права да носи владичанску одору и обележја“, а поготово “уколико би кренуо путем оснивања неке псеудоцркве…“ – због чега би одлуком “наредног степена“ Бајденове дечанске експозитуре – “Артемије могао бити анатемисан.“
Танјугова манипулација недвосмислено доказује претњу даљег кршења канона – али, истовремено, и по чијој директиви нам Танјуг испира мозак – јер пошто је за “анатемисање“ потребан грех – Танјуг je зато већ споменуо “грехове због грубог кршења црквених правила“ – а сада наводи “стручњака за црквено право, протојереја велибора Џомића“, који је “већ раније“ – “већ раније“ – “рекао Танјугу“ да “Артемијево понашање не значи раскол у СПЦ већ више личи на секташење“ зато што наводно “монах Артемије нема ниједног свештеника, ниједан храм и ниједан манастир“ и зато што “покушава да себе представи као жртву уместо да положи рачуне за финансијске малверзације…“(16)
Иако списатељски квалитет Танјуговог испирања мозга овонедељним “Артемије опет служи“ није ни близу квалитету прошлонедељног испирања мозга аналитичара религије наведеног у “Ипак раскол“ – овог пута до фијаска за чудо није довео протојереј Џомић већ други аналитичар религије, Живица Туцић, пропагирајући другу подлу измишљотину митрополита Амфилохија:
Наиме, митрополит Амфилохије је Духовну Реч владике Артемија – “у јединству сам са једном, светом, саборном и апостолском Црквом“(17) – благоизволео да оклевета измишљотином – “Артемије је као дрогиран“.(18)
Лансирањем те митрополитове измишљотине, која се на Шампионату Највеће Паралаже бочи за победнички трофеј са митрополитовом измишљотином стварања нове цркве – Живица Туцић је довео до фијаска Танјугово овонедељено испирања мозга:
“На потезу су психолози“ јер, пошто владика Артемије наводно “злоупотребљава, политизује и омаловажава“ спосбности расуђивања верника и целокупне јавности“ – зато нам Туцић “стручно“ па чак и “престручно“ испира мозак “тумачењем“ “злоупотребе“ – “на једној страни су цео белосветски поредак, глобализација, чак и, невероватно, “хазарски банкари“, а на другој “праведник“ који је спреман да иде до краја и “попије чашу жучи“ за истину и православље. Психолози заиста треба да нам објасне како се долази до оваквог месијанства.“(19)
Покварењачко слуђивање овом измишљотином, истоветно покварењачком слуђивању некадашњом измишљотином некаквог “култа личности“ – фијаско лажног клеветања “месијанством“ срозава Танјугово “тумачење“ у лаж, и поново доказује да су такозвани “религиозни аналитичари“ и “стручњаци“, па и “суд наредног степена“ – заправо “идеолошки потказивачи“ сарадника са окупатором – који подмукалим “тумачењима“, утирући суштину и стварност – настоје да по сваку цену сакрију да је у Дубоком потоку започет Живи Верски Чин Чистоте Вере!
Зато је недељу дана раније духовност владике Артемија лажно оклеветана као “идеологија“ – зато јер је идеологија култизам – а сада се “месијанство“, као раније “култ личности“, лажно приписују владики Артемију јер им је у сржи “култ“ – а “култу“ је у сржи “идеологија“ – а пошто немају ништа чиме би оптужили владику Артемија – узурпатори морају да измисле грех… грех Чистоте вере… Зато је Бајденова Дечанска експозитура “наредни степен“ – што значи “степен“ изнад Сабора и Синода – која диригује Лаж из недеље у недељу…
“Владика Артемије морао је бити избачен са Косова жив или мртав“(20)
Зашто је одмазда бућкуриша беванде ставила Веру владике Артемија пред метак? Да ли зато што је владика рекао у лице узурпаторима:
Да ли зато што је владика рекао у лице узурпаторима:
“Нисам расколник!“(21)
Јесте и због тога… јер можда су изроди схватили да им је тиме речено да су они расколници… Или зато што је владика у Дубоком потоку рекао у лице узурпаторима:
“…и практично сам показао пред очима целог света шта је суштина проблема.“(22)
Због тога! Зато што је Дубоким потоком владика рекао Истину у лице џелатима – зато што им је рекао ко је ко – и шта је шта – зато што им је Истину рекао онако како сваки Православац Чистоту своје Вере одувек казује у лице бевандерима… зато су га сарадници окупатора ставили пред метак – зато што је та владикина Реч Суштине прерасла Дубоки поток у Живи Православни Чин Светосавског Веровања у Господа… и зато, због те Благодати Божије – зато се зна – не шта се догa]a – него шта се заиста догађа… јер Вера – јесте Суштина:
Фашизам Јасеновца – био је грознији од фашизма Аушвица:
У Јасеновцу “се испољила највећа дубина људског страдања, које није било, то подвлачим, чак ни у Аушвицу!“
“Јер у Аушвицу се све одвијало механички и брзо, а у Јасеновцу споро“:
“И крвници и злочинци су уживали у томе.“
“У Аушвицу су убијали механички, “по дужности“, а овде су крвници били у некој врсти религиозне екстазе коју бих упоредио са духовно лажном екстазом “блажене“ Терезе.“(23)
Зато “монаси из манастира Љуљаци не крију да се прибојавају за живот рашчињеног епископа Артемија, али брину и за своју безбедност“, јер, по речима једног од њих, “њихов страх оправдан јер епископ… смета многим светским моћницима.“(24)
И доиста… убице Експозитуре међу нама нису сами:
“Ватикан сигурно неће дозволити да Владика Артемије служи литургију, тако да сада долази оно најгоре време, када морамо сви који смо уз њега да будемо јако опрезни“, а “Колико знам и Аву Јустина су покушали да убију.“
“Нека Бог опрости овом Туцићу и Џомићу што су дебело плаћени да блате и прљају најоданијег Христу, Владику Артемија“, али, “браћо Срби и сестре Српкиње, нека нас свакога дана, ако Бог да, буде све више и више на путу Светог Саве.“(25)
Карактеристика узурпатора
За узурпаторе је “карактеристично поигравање са архаичним појмовима и симболима…“ – зато је “постмодернизам принципијелно неморалан и без икаквих координата према Истини“, а “уз то и културно агресиван“, и управо зато “су му толико блиски човекоубилачки култови, попут феничанских.“(26) И зато ће једно од копилади бројних раскола којима “врх цркве“ угрожава Веру, Црногорска православна црква на независном Косову – бити заснована на феничанском култу – због човекоубилачког.
“Постигнуће“ узурпатора
“Успеси“ Константинопољског патријарха “довољан су доказ да… своје релативно историјско преимућство Константинопољ не користи за заштиту Православља, већ за капитулацију пред Западом.“(27)
Наш патријарх…
Ради се “о озбиљном слому… у најмању руку у црквеној елити, и муњевитом хитању у загрљај западног система вредности“, што “може довести не само до напуштања верујућег народа из канонског устројства Цркава, него и до дробљења црквених организација, до раскола и дробљења православних народа а можда и државе, што и јесте у плану архитекта новог светског поретка.(28)
Љуљаци…
Иако географски далеко од Дубоког потока, Љуљаци су Небеска Србија… и зато Свети Јован Златоуст рече да постоји “штетна послушност“ али и “добра непослушност“.(29)
И зато… како рече један добри православни свештеник:
“Пријатељу, ако те пут нанесе кроз село Љуљаке у Гружи, ти скрени до храма Зачећа Св. Јована Крститеља и види шта се тамо ради. Ако не одеш и не видиш, немој бар да осуђујеш оно што ниси видео и оно у шта се ниси уверио. Ако и поред овог позива и молбе, наставиш са осуђивањем, онда знај да свесно грешиш и грех навалачиш на децу и потомство твоје.(30)
И зато… једна добра Православка рече:
“Нека је миран и благословен пост свим људима који га у миру и љубави посте са жељом да се сједине са Истином из путира који се пролити неће пред овима који прете, пред овима који не знају за вино и хлеб-тело и крв, већ који, како рече епископ Артемије, у вино додају некакву воду своју и праве беванду да би лудовање по Србији и спрском светосављу за њих било и веселије и уносније…“(31)
А узурпаторима и џелатима… и оном владики жичком који забрани монахињама да долазе у цркву у Љуљацима… зато “да цркву осуди на пропадање“(32) – нека им је алал… сатанин.
А Православки – хвала… и како рече Отац Светога Саве:
“Богу хвала на свему“.
Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com
________________
(1) “Епископ Артемије служио у Љуљацима“, Инфо служба Епархије рашко-призренске, www.eparhija-prizren.org, 12/2/2010, 8:31:35
(2) “Десио се народ…“, свештеник Илија Јокић, Новинар.де, 30/11/10
(3) Исто
(4) “Епископ Артемије служио у Љуљацима“, Инфо служба Епархије рашко-призренске, www.eparhija-prizren.org, 12/2/2010, 8:31:35
(5) “Ипак Раскол“, Ј. Аресеновић, Вести, Новинар.де, 01/12/10, 00:00
(6) Исто
(7) Исто
(8) “Артемије не оснива расколничку цркву“, јеромонах Наум, задужен и за односе са јавношћу, З. Марјановић, Вести, Новинар.де, 04/12/10, 00:00
(9) Исто
(10) “Ипак Раскол“, Ј. Аресеновић, Вести, Новинар.де, 01/12/10, 00:00
(11) Исто
(12) Исто
(13) “Више од хиљаду људи код Артемија“, Р. Лончар, Вести, 11/28/10
(14) “Православно-католички дијалог и улога католичких свештеника, часних сестара, крижара и католика уопште у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора“, Академик проф. др Србољуб Живановић, Борба за Веру, 01/11/10
(15) “Артемије опет служи“, Танјуг, Новости, 04/12/10, 16:42
(16) Исто
(17) Епископ рашко-призренски Артемије, интервју за недељно издање Вечерњих Новости, “Артемије: Нисам расколник!“, 21/11/10, www.mancr.org
(18) “Амфилохије: Артемије је као дрогиран!“, Курир, Борба за Веру, 23/11/ 10
(19) “Артемије опет служи“, Танјуг, Новости, 04/12/10, 16:42
(20) “Јеромонах Наум: Истина о најновијем прогону Владике Артемија и његових монаханедеља“, 21/11/10, 14:35, mancr
(21) Епископ рашко-призренски Артемије, интервју за недељно издање Вечерњих Новости, “Артемије: Нисам расколник!“, 21/11/10, www.mancr.org
(22) Исто
(23) “Владимир Василик: У НДХ је проливена заједничка, православна крв“, Разговарала Наташа Јовановић, Печат, Борба за веру, 26/11/10
(24) “Артемије не оснива расколничку цркву“, јеромонах Наум, задужен и за односе са јавношћу, З. Марјановић, Вести, Новинар.де, 04/12/10, 00:00
(25) Петар, Коментар на “Артемије опет служи“, 04/12/10, 21:09
(26) “Владимир Василик: У НДХ је проливена заједничка, православна крв“, Разговарала Наташа Јовановић, Печат, Борба за веру, 26/11/10
(27) Исто
(28) Исто
(29) “Постоји штетна послушност и добра непослушност“, Епископ рашко-призренски Артемије, интервју за дневне новине ”Данас”, објављен у издању од 26.11.2010
(30) “Десио се народ…“, свештеник Илија Јокић, Новинар.де, 30/11/10
(31) “Немоћни владика жички-Хризостом“, Ленка Летић, Новинар.де, 30/11/2010
(32) Исто
… [Trackback]
[…] Find More here to that Topic: novinar.de/2010/12/08/ne-sta-se-dogadalo-vec-sta-se-zaista-i-dogodilo.html […]
… [Trackback]
[…] Find More to that Topic: novinar.de/2010/12/08/ne-sta-se-dogadalo-vec-sta-se-zaista-i-dogodilo.html […]