Вести

Proletos je generalni sekretar NATO pakta Anders Fogh Rasmussen poručio iz Sofije: Pozivam ne samo srpske političke lidere već i srpski narod

Dragan Vidaković, 03.12.2010

+++

da gledaju u budućnost, pažljivo razmotre situaciju kako bi došli do zaključka da je budućnost Srbije u integraciji u evroatlantsku zajednicu – NATO i EU.

Da li je vrh NATO promenio pristup ili ne tek ovih dana neki u Srbiji, nasuprot Rasnussen-u, smatraju da srpski narod kao običan puk nema šta da razmatra niti šta da zaključuje, jer se u Srbiji zna ko kosi a ko vodu nosi i da će u skladu sa tim, na ta pitanja odgovarati, i zaključke u vezi sa njima donositi isključivo samozvano odabrani.

Međutim, sve dok g. Rasmunsen ne objavi drugačije, dok se ovako sa uvažavanjem odnosi prema građanima Srbije, za razliku od onih koji jedu hleb ovdašnjih poreskih obaveznika a smatraju da ne treba da ih pitaju za tako vitalnu stvar za njih i ovu zemlju, kao što je članstvo u NATO i EU, prozvani građani imaju obavezu da kažu g. Rassumsen-u šta nam i ko nam ne da da zaključimo “da je budućnost Srbije u evroatlantskoj zajednici”.

Zvuči dosta neverovatno, ali se sasvim paradoksalno pokazuje da su razni fondovi i NVO koje finansiraju upravo Zapadne zemlje (sa ciljem da putem propagande i edukacije stvore većinu u javnom mnjenju Srbije u korist evroatlantskih integracija), glavni krivci što je tako teško, i pored značajnog protoka vremena, zaboraviti surovo bombardovanje, bezdušne sankcije, neviđenu satanizaciju i nečuvenu bedu.

Čim ti NVO neomiljeni likovi po Beogradu počnu da pozivaju nesrećan narod na denacifikaciju i “suočavanje sa zločinima koje je neko počinio u naše ime”, ili u evroatlantske integracie, kod većine automatski počinje da se luči hormon alergije na EU i NATO, a kad je u pitanju hemija udružena sa prezirom tu više pomoći nema.

Zapadne zemlje, Amerika prvenstveno, plaćaju gore pomenute za sasvim suprotno, i plaćaće ih samo dok ne postignu cilj, dok natpolovična većina Srba ne bude za evroatlantske integracije, a kada se to desi, brojni fondovi i NVO će izgubiti posao, novac, lagodan život, važnost, i do tada značajne ličnosti će se preseliti u anonimnost i biroe za nezaposlene, moraće da žive od stvarnog rada i stvarnog znanja, a kako je ono najčešće nikakvo, teško da bi mnogi i za hleb zaradili kakvi su stručnjaci za bilo šta drugo, izuzev za ono što rade: da ogade narodu EU i NATO, ma kakvu EU i NATO, ogadili bi natpolovičnoj većini i oca i majku istog momenta kad bi počeli da ih hvale.

Nije, dakle, teško videti da Zapadne zemlje, ako im je zaista stalo da Srbi uđu u pomenute insitucije, uzalud troše pare na NVO i fondove kojima zbog klasičnog sukoba interesa uopšte nije cilj da Srbi uđu u EU i NATO. Jedino je nejasno kako to ne vide finansijeri, ako im je, ponavljam, stvarni cilj da Srbi iskreno i dobrovoljno prihvate evroatlantske integracije, što bi jedino bilo delotvorno i za jedne i za druge.

Kada bi, dakle, EU i NATO raspustili te silne fondove i raznorazne NVO koje Srbima ne daju da im zaraste sećanje na bombardovanje i na sveukupnu tragediju koju su Zapadne zemlje proizvele satanizujući i dehumanizujući ih, sasvim sam siguran da tolike odbojnosti prema evroatlantskim integracijama uopšte ne bi bilo, a kako Srbi mnogo što-šta rade iz inata, verujem da bi već ujutru mnogi glasali na referendumu za ulazak u NATO, samo da se ostave bez posla svi oni u Srbiji koji parazitiraju na narodnoj nesreći i razjarivanju građana na EU i NATO.

Dragan Vidaković