Вести

Artemija podržavaju šestorica episkopa i oko 90 monaha, ali se ne zna koliku podršku uživa među vernicima, kaže analitičar religije Mirko Đorđević

+++

Da li raščinjeni vladika Artemije sa grupom odbeglih monaha iz Raško-prizrenske eparhije može zadati raskolnički udarac Srpskoj pravoslavnoj crkvi, poput onog Dionisijevog iz 1963. godine? Ovo pitanje, doskora odbacivano i od bivšeg vladike, ali i u samoj Patrijaršiji, nametnulo se nakon nedeljne liturgije koju je raščinjeni episkop služio u šumadijskom selu Ljuljaci pred oko 1.000 vernika! Da li je ovakav odziv vernika dovoljan da se osnuje „istinska Svetosavka crkva“ kako je navodno preko pisma svojim protivnicima u Crkvi nedavno zapretio optuženi vladika?

Autor knjige „Istina o slučaju vladike Artemije“ Zoran Čvorović kaže da se sadašnji jaz može prevazići ako se ponovo uspostavi kanonski poredak Crkve, čije je narušavanje započeto u februaru kada je episkopu Artemiju oduzeta eparhija.

– Vladici treba da bude omogućeno fer i na kanonima zasnovano suđenje i to u svojstvu episkopa raško-prizrenskog. Ako te mudrosti ne bude,onda se plašim da može doći do dve stvari. Prvo da vladike koje su ga raščinile nastave sa narušavanjem kanona, a pojedinci i sa narušavanjem dogme i tako da odstupe i od samog bića SPC. Na drugoj strani postoji opasnost da progonjeni zbeg, vladika Artemije i rašk-prizrensko monaštvo, ne izdrže u borbi za očuvanje kanona pravoslavne crkve i da zapadnu u iskušenje koje mi olako kvalifikujemo kao raskol. Nadam se da do toga neće doći – kaže Čvorović za „Vesti“.

Analitičar religije Mirko Đorđević kaže da je za sada izvesno da Artemija podržavaju šestorica episkopa i oko 90 monaha, ali da niko ne može sa sigurnošću da kaže koliku podršku uživa među vernicima.

– Sada postoje dve eparhije raško-prizrenske, od kojih je jedna legalna i priznata, a druga deluje u egzilu. One potvrđuju da je unutar SPC došlo do raskola, što je veliki udarac za vrh Crkve, ali i za patrijarha Irineja. Jedinstvo Crkve je ugroženo, a Artemije kao glavni razlog navodi ekumenizam – smatra Đorđević.

U kom pravcu bi mogla da se odvija ideologija raščinjenog vladike neki naziru i u Artemijevom obraćanju vernicima, posle služenja liturgije, i pored toga što mu je Sinod zabranio činodejstvovanja.

– Mnogi vetrovi su krenuli da ugase kandilo vere u dušama našim, najopasniji vetar jeste takozvani ekumenizam, nastojanje da se sjedini ono što se ne može sjediniti. Istina i laž, Bog i đavo, svetlost i tama nemaju ništa zajedničko. Ne može se krivoverje sjediniti sa pravoverjem. Kad sipamo vodu u vino onda to nije vino već bevanda. Mi ne možemo dozvoliti da razni i nepozvani u naše pravoslavno vino sipaju vodu. Ne mogu ni patrijarsi ni vladike uneti nešto novo u veru, jer je narod čuvar naše prave vere – zborio je Artemije u nedelju.

Crkva potčinjena državi

Čvorović je uveren da će zbog namera međunardne zajednice, i pre svega Rimokatoličke kurije, doći vreme kada će mnogi Srbi, po uzoru na vladiku i monahe, morati da brane kanone svoje crkve jer su oni jemstvo za očuvanje svetosavlja.
– Ako se nastavi tim putem, Crkva će biti potpuno potčinjena državi, a onda će ideološki stavovi vladajućih koalicija biti i stavovi Sabora i Sinoda. Tako se može desiti da Crkva podrži ili prećuti i ne iskaže svoj stav o evropskim integracijama ili o homoseksualizmu i drugim pitanjima koja su bitna za savremenog pravoslavnog hrišćanina – upozorava sagovornik „Vesti“.

ZADUŽBINU PROTE TOMISLAVA MARKOVIĆA CRKVA HTELA DA UGASI

Ostavio hram onima kojima treba

Kako su se raščinjeni vladika i njegovi sledbenici monasi našli u hramu svetog Jovana Preteče u selu Ljuljaci, u knićkoj opštini, još je jedna neobična priča koja pojedinim vernicima potvrđuje postojanje „Božje ruke“ u slučaju Artemija.
Crkva je zadužbina pokojnog prote Tomislava Markovića, koji je veći deo života proveo u Nemačkoj i Engleskoj, gde je radio i kao vojni sveštenik u britanskoj armiji za pravoslavne vojnike. Zadužbinu je podigao na imanju svog dede, ali je posle njegove smrti (2004) namera zadužbinara da crkva bude metoh manastira Vraćevšnice, ostala neostvarena. Navodno, zbog testamenta. Prota Toma je, naime, sve ostavio narodu Eparhije žičke, ali ne i „raskalašnoj vlasti“, kako državnoj tako i crkvenoj. Priča se da je na primedbu nemačkog notara da je to suviše neodređen naslednik, prota uzvratio: „Celog života sam bogu služio i on će najbolje znati kome će ovo zdanje najviše trebati“.

Ovakav testament je razljutio nadležnog vladiku žičkog Hrizostoma, pa je monahinjama zabranio da dolaze, rešen da crkvu osudi na propadanje. Sve do nedelje, kada je vladika Artemija sa monasima ponovo oživeo hram, veruju njegovi sledbenici.

J. A.

01. 12. 2010. 00:00h | J. ARSENOVIĆ