Вести

Evo recimo Irci. Skoro donedavno Dinkić je najviše pričao o Irskoj: Te „Srbija kao Irska“ (1), te „Srbija od naredne godine dobija budžet po irskom modelu” (2), te “Srbija može mnogo da nauči od Irske o privlačenju stranih investicija” (Mladjan Dinkić u Dablinu) (3).

+++

Kad danas: “Crvc Milojka”-kako kaže ona prostačka Srbija. Irci okrenuli ćurak naopako, upali brale u krizu od koje strepi čitava Evropa. Moraće da naštancuju evre i da ih gotovo ispod čekića, taze ofarbane, što hitnije transporterima bace u pomoć davljeničkom Dablinu, da ne potone i ne povuče ih sa sobom na dno.

Šta sada da radi Dinkić drugo nego da se okrene “asimetričnoj regionalizaciji Srbije” zajedno sa austrijskim savetnikom, a zna se kako Austrijanci već skoro dva veka rade na našem dobru, i Vukom Draškovićem, čovekom koji je izgubio sve izbore do sada ali je sa svima bio u vlasti, iako je priča o regionalizaciji Srbije umesna kao i priča o konopcu u kući obešenog, što mora da radi jer se njegova irska šarena laža raspukla kao mehur od sapunice. I koju zemlju sad da nam uzme za novi uzor, za novu fatamorganu? Ima li Srbija alternativu ako Irska propadne, ili joj mi to nećemo dozvoliti?! Ne može to tek tako! Proda se Irska Srbiji za “keltskog tigra”, poveruju u tu iluziju političari, ubede u nju lakom i lakoveran narod, pa sad treba da se priča nova priča o tigru od papira, krizi i pojasu za spasavanje od 100 milijardi evra. Baš su nefer prema nama. A tako je ta priča bila mila srpskim ušima i bezidejnim politčarima, bez ikakvog konkretnog dela ležerno im je omogućavala da nahvataju dragocenih pet posto glasača, što im je za naredne četiri godine omogućavalo lep i udoban život i ekstra rešenja mnogih egzistencijalnih pitanja.

Da je Evropa u panici, jer je evro pred ambisom, vrlo otvoreno kaže i predsednik EU Herman van Rompaj koji je uoči sastanka ministara finansija evrozone u Briselu, ocenio da bi finansijski problemi mogli da ugroze opstanak Unije. (4)

Rompaj to izriče tako surovo, kao da nema pojma o tome da u Srbiji “EU nema alternativu”, da kod nas čak i sama pomisao da je opstanak Unije doveden u pitanje nema nikakvog smisla, jer šta bi Srbija u tom slučaju radila, jer Srbija, to ceo svet zna, nema alternativnu politku, ili možda ima: Evropa ili smrt!

Da li Evropa uopšte razmišlja o čemu bi pričao Božidar Đelić u tom nesrećnom slučaju koga pominje Romaj, čime bi se bavila Milica Delević i hiljade i hiljade onih koji koji ne rade ništa a lepo žive od toga što nam povazdan obećavaju kako ćemo za nekoliko godina, ako budemo dobri, postati kadidat kandidata za nešto, o tome šta sve moramo da ispunimo, na koja sve pitanja moramo da odgovorimo, kako da se ponašamo, šta da mislimo, kako da dišemo…

Misli li Evropa o tome kako će se ubuduće olako lepiti etikete ako se ostvari van Rompajeva slutnja, kao što sada evrorealiste lako zapljunu oni koji parazitiraju na priči o EU beležeći ih kao zarobljenke prošlosti, protivnike zdravog razume, boljeg života i opošteg blagostanja, kao klaustofobične nacionaliste, klerofašiste, poslednji antievropski šljam i sve ostalo najgore što opaka sivo bela masa može da smisli i izmisli.

Dakle, savršeno je jasno da Unija može da nestane, ali mi to nipošto nećemo priznati, jer i ako je nestane EU naša fiks ideja o njoj neće, mi ćemo i dalje guslati svoju priču, jer Evropske unije i ako bude i ako ne bude nas se to neće mnogo ticati, jer ćemo u oba slučaja u istom danu tamo biti primljeni: Nikad!

Dragan Vidaković

(1)http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=228076
(2) http://www.ekapija.com/website/sr/page/60369
(3)http://www.mfin.gov.rs/newsitem.php?id=4769
(4) http://www.svevesti.com/a190674-kraj-evra-bi-značio-kraj-eu