Вести

Српски народ је сврстан у категорију прилагодљивог народа. Из те прилагодљивости излази закључак да је подкупљив. Из те подкупљивости излазе примери да прихвата туђе мишљење и туђу куповину.

за новинар.де Ленка Летић 15.011.2010

+++

Утисак је да је то неквалитетан народ. Око тог утиска је сад отворена могућност „побожним“ епископима да изаберу да ли ће овакав народ за себе задобити својим мишљењем или својим новцем. Лако им је сада да то испробају, јер овај народ више нема своје мисли, своју садашњост, а будућност као природну људску појаву више не познаје. Новац, као значење тражи у граматици. У празнини, која је наступила због отимачине, у народним душама се појавила Истина, спознали су Бога у истом тренутку када су „побожни“ спознали богатство.

Данас више ништа није тајна, па овај и овакав народ познаје прилике и могућности побожно опредељених. Тако овај народ зна колико ко од „побожних“ заветника троши на себе, своје прохтеве, или прохтеве оних који су грана њиховог стабла, или мета њиховог интересовања. Истина је толико далеко отишла да је приступачан сваки дар који се купио и поклонио за неку сврху и биће у том даривању. Износи су велики и народу се више не врти у глави због тога.

Поклони кроз икону, кандило, кадионицу, тамјан, крст, или духовну књигу, више нису „актуелни“, данас су на цени станови, аутомобили, трошкови луксуза који нису на истом путу са хришћанским одрицањем, или хришћанском равноправношћу.

Из тог изобиља који иза себе оставља отпад украсних папира при отварању дарова, изашла је обест која се упутила ка светосављу. Кораци као у сваког лопова, гласови као код сваког ко брани своју лаж, а живот нам у неко доба открије тајну да су најгласнији они који бране лаж и најтиши они који носе истину.

Пре 16 година „отворила“ сам књигу која је била илустрована сликама које се данас као стварност дешавају. Устала сам против те виђене „илустрације“. Због тог устајања сам била сатанизована, као што се то слово С(атанизам) ставља на душу епископа Артемија и монаха који су препознали пут којим треба да крену. Док сам ужаснутим видом гледала у ту „илустрацију“, спознала сам да је у православљу скривен сатанизам, али нисам видела лик епископа Артемија, нити сам тад спознала да ће та улога бити бачена на његово биће. Својом намером сам изоставила реч јерес, а навела реч сатанизам, јер јерес издваја појединце као јеретике, а сатанизам граби масу да би је од целине издвојио и себи припојио.

Иако ногом још нисам крочила на јеличку земљу која сад највише смета говорницима неистине, оптуживана сам више пута да припадам одбеглој вери, новој цркви епископа Артемија и његових присталица, и те оптужбе су стизале пре него што ће се новине „Блиц“ прославити тако једним „квалитетним“ новинским чланком који говори колико добро се „познају“ намере епископа Артемија и рашко-призренских монаха.

Новински текст у „Блицу“ и коментари на вестима актуелних ТВ станица о епископу Артемију, његовој „новој“ цркви и грешном Милоју, ме нису збунили и нису поколебали. Нисам се „питала“ зашто су све то урадили а мене за собом нису повели. Знала сам да ћу бар једног од њих двојице у долазећој недељи наћи на истом месту, наћи у истој светосавско-православној светињи и таквој литургији.

Можда мало неукусно, али упорно, проматрала сам тај „грешни“ лик и питала се где је формула његове популарности. Полазећи својој кући, својој стварности, дошла сам до одговора и размотала ту формулу. Популарност тог „грешног“ лика је у томе што се он ходајући хришћанским путем дотакао искрене спознаје да нема човека без греха и осмелио да себе прозове грешним. Популарност су му дали они који грехе чине и греха се не боје, они који још увек нису спремни (попут њега) да се сусретну са собом.

Зашто то чине? Зашто ту „популарност“ дају светосавским верницима? Из разлога што желе да нас из светосавља истерају и да оно што после тог прогона остане у њиховим рукама са лакоћом спусте у руке оца неба и земље.

Дуги низ година сам терана са хришћанског пута, најмање од свог оца највише од оних који за себе кажу да су људи и у тој људскости хришћани. Највише од оних са чијих усана не силазе речи Господа, и не силази доказ којим показују да Јевађеље у целини познају. Моје постојање је убијано интригама, замкама, погледима, деградацијом права на присуство, грчем тела као да су се нашли пред заразом…нису ме мржњом ни заразили, ни истом уплашили…истрошили си моје физичко биће, али моје духовно биће је још више ојачало, уз Бога се припојило, и у тој припојености спремно да страда али да не одступи и да уста не затвори. Колико је онда тек тешко са светосавског пута отерати хришћане који физички нису истрошени, а духовно јачи од јачине моје духовности?…много тешко…

Да ли сенка стабла пада на пелцер, или сенка пелцера пада на стабло?…одговор је познат…тако ни сенка новотарног пелцера не може пасти на стабло светосавља. Док су ти пелцери чекали тренутак изласка на верску сцену, стабла светосавља су из године у годину добијала годове своје одлучности да остаре у светосављу и да иза њихове старости процвета младост која ће наставити светосавским путем.

Да ли епископ Артемије треба да се уплаши пред оптужбама, удицом која је пред њега бачена, јер ако остане доследан себи они ће имати прилику да га оптуже да оснива нову цркву, а ако одступи од своје доследности и тиме се сачува од њихове оптужбе, они ће имати прилику да га уклоне са свог пута и да светосављем обришу ципеле оцу неба и земље?…наравно да не треба да се плаши и наравно да не сме да дозволи да се светосављем бришу ципеле стране ноге.

Да ли „грешни“ лик прети светосављу и да ли комад земље у његовом власништву наговештава место где ће нићи нова светосавска вера?…наравно да не…лик и дело тог „грешника“ само говори да је он дубоко у себе примио упозорење Господа „много званих, мало изабраних“, и да је спреман на светосавском путу да остане и онда када новотарни вулкан крене својом ерупцијом да љуља православље…лампе светосавског пута без уља нису.

То уље у лампама смета онима који су популарност окренули ка „грешном“ лику, епископу Артемију и свим светосавцима који ће се и сутра крстити исто као што су се крстили и јуче…

Ленка Летић