Вести

U beogradskom manastiru Rakovici danas je počelo redovno jesenje zasedanje Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC)

+++

koji će, sada je izvesno, raspravljati o vladiki Artemiju i sinodskoj odluci da mu privremeno zabrani činodejstvovanje. Na dnevnom redu Sabora naćiće se i formiranje Kruševačke eparhije.

Penzionisani vladika Artemije je Tanjugu rekao da dok traje saborsko zasedanje ne želi da daje bilo kakve izjave, pa ni o tome da li će prisustvovati sednici tog najvišeg crkvenog tela. Kako je Tanjugu rečeno u izvorima bliskim Crkvi, penzionisani vladika Artemije će najverovatnije biti pozvan da prisustvuje zasedanju Sabora u delu koji se bude odnosio na njega.

Mitropolit crnogorsko-primorski i administrator eparhije raško-prizrenske Amfilohije je, kako piše Tanjug, pod pritiskom da se sa vladikom treba dogovoriti, pokušao uoči Sabora da stupi u kontakt sa vladikom Artemijem, ali je bivši upravitelj raško prizrenskom eparhijom to odbio.

Patrijarh Irinej je, povodom špekulacija o raščinjavanju vladike Artemija i crkvenom raskolu, Tanjugu ranije rekao da je uveren da će se vladika Artemije „skrasiti“. On je, međutim, u ponedeljak pozvao penzionisanog vladiku Artemija da na narednom Saboru svoje stavove „saobrazi sa saborskim odlukama“ sa, kako se navodi, celokupnim sabornim predanjem pravoslavne Crkve i sa svim što se očekuje od jednog arhijereja SPC.

Patrijarh je vladiki Artemiju zamerio to što se predstavlja kao vrhovni kanonski sudija koji po svom nahođenju tumači šta je kanonsko, a šta nije kanonsko u sinodskim odlukama. Zamera mu i to što je sebi prisvojio pravo da, kako se navodi, samovlasno odlučuje koje će sinodske odluke prihvatati, a koje ne.

Istovremeno, patrijarh Irinej uverava penzionisanog vladiku da nema nameru da ga odvoji od Boga niti, kako se navodi, osporava njegove nesporne ranije zasluge za srpsku Crkvu.

Artemiju je posebno zamereno to što je, uprkos upozorenjima, još iz perioda blaženopočivšeg patrijarha Pavla do danas, nastavio sa polemikama i blaćenjem Svetog arhijerejskog sabora, Sinoda i patrijarha po medijima.

Sednica Sabora započeće danas svetom arhijerejskom liturgijom, a potom i zaupokojenom liturgijum povodom godišnjice smrti srpskog patrijarha Pavla. Sabor će zasedanje početi u Manastiru Rakovica, a potom će biti nastavljeno u Patrijaršiji.

Poznavaoci crkvenih prilika kažu da jesenji Sabor uvek traje kraće od prolećnog i, prema pravilu, ne karakterišu ga velike odluke. Izvesno je, međutim, da će na Saboru biti otpočeta rasprava o arondaciji ili „prekrajanju“ eparhijskih granica, pre svega, stvaranju Raške eparhije.

Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije (Đurić) rekao je ranije Tanjugu da se u Sinodu i Saboru „ozbiljno razmišlja“ o izdvajanju drevne Raške u posebnu eparhiju. On nije negirao mogućnost da upravo on bude naimenovan za episkopa te buduće Raške episkopije.

Sabor će danas raspravljati i o formiranju Kruševačke eparhije, koja bi trebalo da se sastoji od žičke, niške, šumadijske i braničevske.

17. 11. 2010. 09:50h izmena vesti 14:23h | Tanjug

Пренето са портала ВЕСТИ

+++

+++

+++

Фотографије са данашњег (забрањеног) Молитвеног окупљања испред Патријаршије

http://www.facebook.com/album.php?aid=252703&id=93589526605&fbid=460052896605

+++
+++
+++Артемије одбио да разговара са Амфилохијем и Атанасијем

Теме седнице Светог архијерејског Сабора која данас почиње су умировљени епископ рашко-призренски и подела епархија
Владике Амфилохије и Артемије

Светом архијерејском литургијом у манастиру Светог Архангела Михаила у Раковици почеће данас јесење заседање највишег црквеног тела, Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве. Саборна литургија почеће у девет часова, а после ње биће служен парастос поводом годишњице упокојења патријарха Павла.

Једна од главних тема јесењег заседања Сабора, како је објавио и сам патријарх Иринеј, поново ће бити владика Артемије – архијереји би требало да расправљају о односу умировљеног епископа рашко-призренског према саборским одлукама, и о његовом схватању „црквеног поретка као таквог, нарочито из позиције умировљеног архијереја”.

Незванично, претходних дана митрополит црногорско-приморски Амфилохије и умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије тражили су да се састану са владиком Артемијем како би разговарали о новонасталој ситуацији, после објављивања писма владике Артемија у којем наводи да више неће поштовати „неканонске” синодске и саборске одлуке, као и да је себе сматра за доживотног епископа рашко-призренског.

Владика Артемије је, наводно, одбио да разговара са митрополитом Амфилохијем и владиком Атанасијем на ту тему, али им је поручио да могу увек свратити „на кафу” у манастир Шишатовац, где он, по одлуци Синода, борави после напуштања Епархије рашко-призренске. Не зна се, такође, ни да ли ће владика Артемије присуствовати заседању Сабора, будући да као умировљени епископ може да буде на заседању највишег црквеног тела само ако му сабор архијереја упути позив. Према неким сазнањима, владици Артемију је наговештено да би могао бити позван на седницу Сабора, али се још не зна да ли ће он и присуствовати скупу. Архијерејима би требало да буде подељено и друго издање књиге „Истина о случају владике Артемија”, чији је приређивач Љубомир Протић, у којој су сабрани текстови о дешавањима непосредно пре и после одлуке о разрешењу владике Артемија.

Сабор би, према најавама из црквених кругова, могао да расправља и о подели неких епархија СПЦ, а помињане су Архиепископија београдско-карловачка, Рашко-призренска и Нишка епархија. У више наврата, поједини архијереји говорили су о потреби да епархије са великим бројем верника буду подељене, а помињани су чак и могући епископи који би дошли на њихово чело. Међутим, будући да ће Сабор највероватније трајати краће, можда свега два или три дана, због кратког времена претпоставља се да ће одлуке о арондацији епархија бити остављене за мајско заседање. Такође, три епархије тренутно су упражњене: Нишка, после избора владике нишког за патријарха, Рашко-призренска, којом привремено управља администратор, митрополит Амфилохије, и Митрополија либертивилско-чикашка, после упокојења митрополита Христофора. Питање именовања нових владика који би управљали тренутно упражњеним епархијама, могло би се наћи на дневном реду Сабора, али постоји могућност и да и то питање буде остављено за наредно заседање.

Ј. Ч.
објављено: 17.11.2010. POLITIKA