Вести

Помаже Бог свима! Част ми је обавестити све Светосавце који још од априла месеца молитвено одстојавају пред Богом Живим, пред зградом Патријаршије

народ Светосавски, 14.11.2010

+++

„О, чудесно, животворно, Божанствено Православље!
Ја видим светли образ твој!“ (Св. Јован Кронштатски)

ради заштите вере Православне, као што рече Св. Јован – Божанственог Православља, да ће молитвена окупљања бити сваког дана у току заседања Саборa СПЦ од 17. 11. 2010. године (среда, четвртак и петак) у времену од 16,30 до 19,30 часова. А у суботу 20. новембра поново у 13 часова. То је распоред овонедељних молитвених окупљања искрених и брижних православаца, народа и монаштва, а после тога се наставља са редовним окупљањима сваке наредне суботе (у 13h). Ово као и сва наредна антиекуменска окупљања православаца одржаваће се и поред притисака што полиције, што званичног врха СПЦ.

Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свет да сведочим истину и сваки који је од истине слуша глас Мој (Јн. 18,37) рече нам Господ наш. Нажалост, целокупна историја човечанства није ништа друго до непрекидно гоњење Једине Цркве Христове која дише том Истином и чува у недрима Својим ту Истину. Некада давно непријатељ је отворено устао на Цркву, покушавајући физички да истреби хришћане, али касније је нарочито усавршавао један несравњено опаснији вид прогона који и до дан данас траје, и то – гоњење изнутра од стране оних који су хтели да разврате чисто Божанствено учење хришћанске вере примесама разних људских измишљотина, како би тиме уништили његову животворну, спасоносну силу и начинили га недејственим (Арх. Аверкије Џорданвилски).

„Сведочиће Дух Свети и Ви“ говори Господ апостолима Својим, а од апостола до данас те речи одзвањају и призивају сваку душу у Цркви крштену. Стражите и над покретима душе своје али још и више над Догматима вере своје, јер без Догмата (Истине) нема спознаје Ње и нема свести о личној грешној удаљености од Ње, тј. нема покајања, а без истинског покајања пред Богом Истиним нема благодати Његове, нема нам спасења! У смирењу своме, које је полазни дар Духа Светога, насушна је потреба сведочити Истину Христову, ту једину спасоносну Истиниту Веру Његову коју нам Светитељи наши предаше на чување. Цео православни народ Божији је позван да чува Истину Цркве уколико је она, као што је данас случај, енормно угрожена, да је чува ради спасења душе своје и душа покољења својих.

Помози нам Господе изгибосмо у својеглавостима својим које сада прете чак и страшним расколом Цркве Твоје, а и ти народе помози нам овде пред Патријаршијом сада да се умноже молитве наше и спасу душе наше у Једној Јединој нераздељеној неекуменској Српској Православној Цркви.

Дуготрпљењем пројавимо верност Цркви и дочекајмо овде заједно помоћ Господњу који Једини чува Истину Цркве Своје довека, помозимо жртвом смиреног сведочења свога да се неразумне духовне вође уразуме и сви заједно узрадујемо ради вечног спасења свенародног. Или, насупрот, „бар“ ћемо исповедним трудовима овим са себе скинути страшну одговорност што смо својим нечињењем дозволили да се зло екуменизма до ове мере рашири међу изабраним свештенством и народом Христовим.

Данас се све капије Православне Тврђаве Истине рукама заблуделих изнутра покушавају широм отворити за све непокајане, кривоверне непријатеље Божије и погубитеље душа рода српског. Стога је, као и досад, сваки будући дан мирног (неисповедног) саживота са овим нашим ревносним екуменистима и папистима само ново увећање на тасу ваге ћуталачких страшних греха наших у питањима саме Вере наше, па, макар се и непрестано молили, јер притом не бранимо срамоћеног и клеветаног Господа Свога и Веру Цркве Његове. И ђавоимани јеретици могу на земљи по слободи (само)воље да служе разноразним демонским циљевима и идеологијама, али наше је да не дозволимо да лукава реч њихова допре до простодушних срца истинског стада Христовог – ближње браће наше. Не сме реч јеретичка надјачати светоотачку проповед православну макар и имали сву полицију и медије овога света. Такав је Крст Православца који жели вечно васкрсење своје душе. Јер, ко то данас има међу нама такву молитву која би „онемела уста лажљива“, стога се скрушено молимо и за своје и њихово спасење у правоверју, али и обавезно се по моћима потрудимо да се отров проповеди њихове науке јавно разобличи и спречи његово смртоносно разливање по душама народа нашега.

Ми који смо се трудили клецати за трагом Светих Отаца, ми смо данас сведоци, да ли свесног, да ли несвесног, духовног тровања душа православних, те ће се управо од нас свесних тражити одговор на питање: зашто се саблазно екумено-унијатско учење оволико проширило и шири међу наивнима и простодушнима и поред нас живих млаковерника који се светим именом хришћанским именујемо. Зато у смирењу своме приложимо труда, колико ко може, јер „комшија“ не може одрадити наш удео у испољавању верности Господу нашему. Амин.

са благословом монаха Антонија

народ Светосавски, 14.11.2010