Вести

Nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas izjavio je na konferenciji o NATO u Beogradu da Srbi moraju svojoj deci da objasne da je bombardovanje bilo ispravno, kako ona (deca) u budućnosti ne bi mrzela Atlantsku alijansu.

Драган Видаковић 10.11.2010

+++

A jedini argument koji je naveo u prilog tezi da je bombardovanje bilo ispravno temelji na činjenici da je kao mladić gledao ruševine u svome gradu, ali da nije mrzeo onoga koji je to učinio jer je bilo onih koji su mogli da mu kažu zašto je to učinio (1), što i nije neobično sobzirom na razmere i monstruoznost Hitlrovih zlodela.

U zemlji u kojoj su počinili stravične zločine u Prvom svetskom ratu samo zato što je njihov državljanin, u njihovoj državi, pod „zaštitom“ njihove policije ubio Franju Ferdinanda, u državi u kojoj su iz najsurovije odmazde ubijali 100 civila za jednog ubijenog nemačkog vojnika, što je ekvivalentno tome da su Srbi hipotetički okupirali Nemačku i ubijali 1000 Nemaca civila za jednog srpskog vojnika, u državi u kojoj su u gradu Varvarinu baš Nemci ubili i devojčicu-šampionku iz matematike, a svešteniku šrapnelom odsekli glavu na samom izlazu iz crkve na veliki verski praznik, bio bi red da Nemci za vjeki vjekova ćute oborene glave, međutim oni, nasuprot tome, bez imalo stida izjednačavaju Srbe i njihove dželate, a sve na osnovu otrcane i provaljene priče Džemsa Harfa iz PR kompanije “Ruder Finn” zasnovanoj na jednom tekstu objavljivanom u njujorškom listu „Njuzdej“ (Newsday) o zatvoreničkim logorima u kojima su držani zarobljeni muslimani.

Ta famozna reč „logor“ bila je dovoljna, razumljivo, da uzbudi jevrejsku zajednicu i „Ruder Finn“ će lako uspeti da obmane tri njihove velike organizacije: B’nai B’rith Anti-Defamation League, American Jewish Committee i American Jewish Congress (B’nai B’rit liga protiv kleveta, Američki jevrejski komitet i Američki jevrejski kongres).

„Blef je uspeo, stvar se sjajno odvijala, jevrejske organizacije su uvučene u igru na strani bosanskih muslimana, što je bilo izuzetno riskantno. Skoro trenutno smo uspeli da u javnom mnjenju izjednačimo Srbe sa nacistima“, kaže Džems Harf , a to isto usred Beograda kaže i Mas, jer kakve bi druge veze imao njegov doživljaj bombardovanja iz mladosti sa našim doživljajem bombardovanja iz 1999.?!.

Na sreću, zahvaljujući budnom oko jedne dobronamerne Nemice, koja je zapazila da su ekseri na bodljikavoj žici naopako prikovani za stubove, njen muž, prilježni novinar-istraživač, uputio se na lice mesta, detaljno istražio celu stvar i na osnovu tih istraživanja utvrdio:

– da je na originalnom snimku žgoljavi čovek okružen drugim ljudima koji nisu mršavi;
– da taj čovek, po imenu Fikret Alić, nije bio zarobljenik vec izbeglica;
– da su se izbeglice nalazile izvan bodljikave žice, a fotograf unutar nje;
– da bodljikava žica nije bila oko logora, već oko livade koja je u stvari bila pašnjak!

Novinar Tomas Dajhman (Thomas Deichmann) došao je, dakle, do zaključka da se slikama, koje su načinjene uz dozvolu organa vlasti Republike Srpske, svesno manipulisalo da bi se stvorila iluzija o tome da je reč o koncentracionom logoru (2), na kojoj se nažalost čak i danas, kako vidimo, temelji užasna tvrdnja o ispravnosti bombardovanja tako dalekog od iluzije.

Ali i bez “Ruder Finn-ovih” nitkovluka, čak i u samoj Nemačkoj pohvala ludosti bombardovanja i “istini” plaćenih, bestidnih lažova ne prolazi baš tako lako. Evo recimo, šta bi ambasador Mas rekao Vili Vimeru iz hrišćanskodemokratske unije Nemačke koji je u proleće 2000. g. izjavio “Nikada do sada tako mali broj ljudi nije tako mnogo i tako temeljno lagao kao u slučaju rata na Kosovu. Zbog toga su umirali ljudi.”(3)

Sledstveno Vimerovim rečima jasno je da bi nesumnjivo najbolji odgovor na pitanje zašto su nas bombardovali dali psihijatri, a čitajući knjigu Džona Norisa čak i laici mogu lako da osete ogromne razmere frustracija, besa i osećaja niže vrednosti koje je, na našu žalost i našu nesreću, u sagovornicima, partnerima i protivnicima indukovao Milošević, samo zato jer nije shvatio ili nije prihvatao da je glavna odrednica Zapadne politike „Poljubi me u dupe ili ću ti razbiti glavu” kako slikovito kaže slavni nobelovac Harold Pinter.

I šta da kažemo deci? Da nas je tolika sila, sedamdeset osam dana i noći tukla zbog njega, da je jedan bio lud a svi ostali pametni, i da nije moglo drugačije, kao recimo što su ga mirno uklonili dvehiljadite kad im više nizašta nije trebao? Pa u to više niko ne veruje, deca najmanje, smejala bi se roditeljima na tu priču.

Ili da deci kažemo Jirgen Elzeser laže da je “ Obrazac svih ratova koji su se desili u bivsoj SFRJ bio je istovetan: glavni ratni piroman bila je Nemacka a Amerikanci su pozar gasili sa benzinom”.

Ili da se pravimo da ne znamo da su Fišer, Šarping i Nadežda Mihailova besramno izmislili “Potkovu” da bi naveli Nemce da pogaze sopstveni Ustav, da zaborave savezničko bombardovanje nemačkih gradova i da do grla, treći put u 20. veku, zarone u reku zločina nad Srbima.

Šta su sve ta dvojica izmišljala ili možda i nisu, jer Elzeser, recimo, karakteriše Šarpinga kao „ludaka, koji mozda nije tako lud kao Hitler ali u najmanju ruku kao car Wilhelm II.“

Da Elzeser ne preteruje baš mnogo potvrđuju sramne Šarpingove reči da je „Smrt majstor iz Srbije“ ili najmorbidnija maštarija nezdravog uma „…Srbi, koji na žaru prže albanske fetuse i igraju fudbal odrubljenim glavama svojih neprijatelja – toga se nisu setili čak ni Medlin Olbrajt i Toni Bler.(4).

O broju izbeglica na Kosovu Šarping, ministar odbrane Nemačke koji nije služio vojsku, nije lagao na malo, lagao je đuture, lagao je na stotine hiljada, a neprevaziđena je njegova laž o 30.000 žrtava u Srebrenici ili Fišer-Šarpingova laž o Kosovu-srpskom Aušvicu.

I takav psihopatološki lažovski dvojac, prema kome je baron Minhauzen bio samo puki amater početnik, Džon Noris uzima za krunske svedoke čijim iskazima pravda masovni zločin nad Srbima.“

Zdravstvo, nauka, obrazovanje, industrija i poljoprivreda Srbije su vraćeni u srednji vek. Zemlja je zasuta osiromašenim uranijumom i ko zna sve čime. Niko od 8 miliona ljudi nije znao da li će dočekati jutro, i tako 78 beskrajno dugih dana i noći.

Danas, nekadašnji naredbodavac smrti, a sada trgovac gasom i Ringijerov savetnik Šreder to, u svome NIN-u, rugajući se, naziva samo patnjom, mudro zaključujući da je “bombardovanje bilo ispravno-kao i Mas, a priznanje nezavisnosti velika greška”, što je samo po sebi besmislica jer su nas bombardovali upravo zbog toga da bi Kosovo postalo nezavisno, ili Šreder stvarno nema pojma zašto su nas bombardovali.

I sad i ja, između ostalih nekoliko miliona “promašenih” ljudi, kako Mas preporučuije, treba da krenem u misiju objašnjavanja mladim ljudima da je bombardovanje bilo ispravno. Da su bili u pravu što sam mrzeo proleće, mesec, vedru noć, što 78 dana nisam pogledao u nebo. Ko me bude čuo da to pričam neka bude uveren da sam poludeo od skoro dvodecenijskog terora “međunarodne zajednice” i njenog “ispravnog” bombardovanja, i neka mi, u tom ne daj Bože slučaju, ne zameri, jer pri zdravoj pameti to sasvim sigurno nikada ne bih rekao.

Dragan Vidaković

(1) http://www.zastonato.org/2010/10/mas-srbi-moraju-svojoj-deci-da-objasne-da-je-bombardovanje-bilo-ispravno/
(2) V. Volkov “Operacija Bosna” http://www.nezavisne.com/forum/index.php?topic=3259.0
(3) ”Putanja sudara: NATO, Rusija, Kosovo” NIN br. 3038
(4) http://www.nin.co.rs/2002-07/04/23938.html