Prilikom posete Lori video sam čoveka sa iskopanim očima koji je jecao i tražio da mu prekratim muke. Posle svega, savest mi je mirna i čista.
+++
Ni za čim ne žalim. Mogu da me proglašavaju i izdajnikom i ludakom, ali sam u borbi dokazao da mi je Hrvatska iznad svega na srcu. Suze mi pođu kada se prisetim koliko je pravih domoljuba poginulo za stvaranje nezavisne Hrvatske, ali niko od tih momaka nije želeo državu nastalu na krvi nedužnih staraca i dece ili mučenju bespomoćnih. Niko od nas se nije borio za Hrvatsku kojom će vladati kriminalci, isti oni koji su kompromitovali domovinski rat. Moja sudbina je sudbina hiljade drugih poštenih ljudi ne samo u Hrvatskoj, već i u Srbiji i u Bosni, koji su se suprotstavili zločinačkom sistemu.
Ovo su reči nekadašnjeg oficira Hrvatske vojske koji je još pre 18 godina upozoravao na ratne zločine koji su počinjeni tokom „domovinskog rata“. Dugogodišnji pripadnik Specijalnih jedinica MUP Hrvatske, a zatim i bivši pripadnik kriminalističke službe 72. bojne Vojne policije, Mario Barišić u ekskluzivnom intervjuu za „Vesti“, prvom za bilo koji srpski medij, govori ne samo o zverstvima počinjenim u vojnim zatvorima Lora kod Splita i Kuline kod Šibenika, već i o mehanizmu progona i sistematskim ubistvima koja su se događala širom Hrvatske.
I pored činjenice da je od događaja o kojima svedoči prošlo gotovo dve decenije, te da je u nekim sudskim procesima koji su počeli, on ključni svedok, Barišiću je i danas život ugrožen. Otuda smo razgovarali na tajnoj lokaciji, u jednoj maloj uvali pored Šibenika.
– Ne plašim se nikoga, ali morate me razumeti da brinem za svoju porodicu. Zbog toga sam i jako oprezan – kaže sasvim mirnim glasom ovaj penzionisani vojnik koji je prošao većinu ratišta po Hrvatskoj, zbog čega je i više puta unapređivan i odlikovan.
Nedavno su, zahvaljujući njegovom svedočenju, u Šibeniku uhapšena četvorica visokih oficira Vojske Hrvatske: Tvrtko Pašalić, nekadašnji šef šibenskog SIS-a (Vojna bezbednosna služba), Željko Maglov, bivši zapovednik 72. bojne Vojne policije, Damir Boršić, bivši zapovednik vojnog zatvora „Kuline“ i Milorad Paić, vojni policajac. Svi oni se terete za zlostavljanje 21 pripadnika JNA, srpskih paravojnih snaga i civila.
Mario Barišić kaže da je ova optužnica samo početak u rekonstrukciji zločina jer je prema nekim procenama kroz zatvor „Kuline“ prošlo čak 3.000 ljudi, uglavnom srpskih civila, od kojih većina nije evidentirana.
Među onima koji su te zločine počinili u javnosti se pojavilo i ime nekadašnjeg trenera košarkaške reprezentacije Hrvatske i aktuelnog stratega turskog Fenerbahčea Nevena Spahije. On je sve oštro demantovao, ali Mario Barišić tvrdi za „Vesti“ da Spahija sada bezuspešno pokušava da prikrije sramnu prošlost.
Nisam hteo da okrećem glavu
– Znam da sam mogao da okrenem glavu i pravim se da ne vidim zločine koji se događaju. Verovatno bih sada bio u samom vrhu vojske ili policije. Ali, nisam mogao. Učinio sam sve što je bilo do mene da se zločin spreči, a zločinci kazne. Na osnovu mojih izveštaja formirane su tri državne komisije koje su ispitivale događaje u Lori i Kulinama, ali nikada ništa nije urađeno. Jedino što sam ja godinama bio pod stravičnim pritiskom zbog čega sam i morao da napustim vojsku. Ali, zar treba da žalim za tim da me žrtve proganjaju u snovima ili da se radujem što živim u tuđem stanu – kaže Mario Barišić.
Lažni haški istražitelji
Mario Barišić kaže da je zbog spremnosti da o svemu otvoreno govori preživeo nekoliko atentata, ali i razgovora sa lažnim haškim istražiteljima.
– Dok sam bio pod takozvanom policijskom zaštitom, shvatio sam da su oni tu ne da bi me zaštitili, već da bi saznali s kim se viđam. Dolazili bi i neki „prijatelji“ da me posavetuju, a neki od njih su mi ponudili čak i da dam iskaz lažnom haškom istražitelju. Međutim, sve sam preživeo zahvaljujući dokazanim prijateljima i svojoj intuiciji – ističe Barišić.
10. 11. 2010. 00:00h | Đorđe BAROVIĆ; VESTI
EKSKLUZIVNO ISPOVEST MARIJA BARIŠIĆA, NEKADAŠNjEG KOMANDANTA HRVATSKE VOJNE POLICIJE U ŠIBENIKU (1)
Zlocin je zlocin, bez obzira zasto je zlocin pocinjen, a najveci od svih zlocina jeste zlocin precutati. Svako ima pravo da se bori za svoj narod i svoju drzavu, ali isto to pravo pripada i drugim narodima. Zato ispovjest Marija Barisica, sa kojom on iznosi u javnost istinu o srbskim zrtvama, njihovim mukama, patnjama i stradanjima zasluzuje svako postovanje kao covjeka, koji kao Hrvat umije da razlikuje zarobljenika od neprijateljskog vojnika. Na takvim ljudima jedino mogu Hrvati da grade svoju buducnost, ako je oni kao i mnogi drugi narodi uopste danas imaju u Novom svetskom poretku, novom samo po imenu svome, a starom po svojoj mrznji prema Bogu i svakom covjeku.