logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: Срђан Марјановић    722 пута прочитано    Датум: 7.11.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Молитва испред ПатријаршијеНа суботњем (6. новембар) молитвеном окупљању грађана Православне вероисповести испред београдске Патријаршије поново је од стране полиције са још једним монахом приведен и монах Антоније (Давидовић).

С.Марјановић 07.11.2010

+++

Ухапшени монаси су како новинар.де сазнаје касно навече пуштени на слободу. Молитвено окупљање је као и много пута до сада прошло мирно и достојанствнео. Како је то изгледало у слици погледајте фотографије са Молитвеног скупа у тексту оца Антонија (Давидовића)

+++

+++

+++

Молитвена окупљања Светосаваца против екуменизма епископа СПЦ Субота 6. новембар  

Ако се само присетимо шта се све издогађало од нашег прошлог месечног скупа, једини закључак би био, или се време убрзало, или су наши греси прелили чашу и кипе из ње свуд унаоколо.

У последњих месец дана, редом: Очух Петар Лукић шамара децу своју која су му постављањем питања прекинула извођење словеначке позоришне представе усред Саборне Цркве; Држава пројављује гажење свих јеванђелских норми овога народа насилним спровођењем саблазне „параде настраних“; Синод прећутно допушта организацију и јавља се тек два дана пред параду са млаким и безличним видом отпора; Синод се ограђује од организације Литије уочи параде; Синод се ограђује и од својих свештеника који су савесно изашли и на сам дан параде на протест; злоупотребљена деца која су хушкана од стране сумњивих лица и испровоцирана како бројем, тако и јуришањима полиције су под претњом „језивих казни“; изгнаном рашкопризренском монаштву синодски администратори пресудише рашчињењима и другим немилосрдним казнама; и на крају, од наших мирних молитвених шестомесечних антиекуменских окупљања (овде) Синод и полиција праве ову аферу којом би нас уклонили као некакве „неразумне демонстранте“. И на све ово само један земљотрес, само што тај земљотрес, изгледа, није казна, већ само један бат ђаволових копита који прилази онима који га упорним гресима својим призивају.

Нажалост, многи и многи још увек не схватају да када не би било патријаршијског екуменизма, свега овога и многих других зала, ми не би доживели.

Молитва испред ПатријаршијеКако би само српски модернистички епископи волели када би шарање у питањима вере било дозвољено, када би се могло више служити Богу, а помало и мамону, и све то „само да не буду гоњени за Крст Христов“. Како би им било лепо кад би им се екуменистичка дејства „љубави“ урачунала у мудрост пред Богом, а не у саблазан. Али, оваква грешна екуменска, горда љубав би часом и Рај Божији разрушила, а камо ли духовни живот малене Србијице. Јер све док еку-епископи одбијају да схвате и прихвате личну одговорност за формирање овог изворишта зала Србинових, све дотле душе њих самих ходе ивицом понора паклених, све дотле наивним душама које их следе прети вечна погибао, и све дотле су такви епископи чак и физичка претња онима који науку њихову разобличавају.

Лекар је Једини Господ, Светитељи су дијагностичари смртне екуменске болести, а ми се трудимо бити они који ће ову, животно важну, вест молитвено мирно сведочити, спасења ради, и болеснима и необавештенима. Ми грешни нисмо путоказ спасења већ знак опште опасности пред вечном провалијом, а такав знак се никако не сме уклонити, ни ради оних који хрле у њу, ни ради оних који јој се несвесно, очарани привиђењима, приближавају. Елем, пошто „љубвеобилни“ Патријарх српски, ево, последњих недеља, упорно захтева од „државног врха“ да се моментално уклоне испред зграде Патријаршије молитвени скупови Светосаваца, који свакодневно, по свим временским погодама и непогодама, од априла до сад, молише за милост немилосрдне вође своје, за милост целокупног народа српскога. Дакле, пошто Патријарх упорно тражи да се уклони знак над провалијом, стога ћу се понова покушати осврнути на профил личности екуменских перјаница који у заносу свог ектазног „хуманог“ плеса „широким путем“ маме народ у пропаст, исту ону пропаст коју је вековима мудрошћу Вере наш народ увек знао заобићи.

Епископ екумениста човек може постати из три разлога: Прво – или из страха за сопствени живот (рецимо, страха пред општим светским репресивним мерама у име интеграција, како у домену духовности, тако и на пољу државности), Друго – или из личног маловерја у Истинитост учења светих и самозаблуде да је воља Господња да се човечанство спољашње уједини у једну заједницу без претходног освешћења и покајања пред Истином, Треће – или да је постао отворени и свесни противник Христовог јеванђеља.

Ово треће би означавало савршену охолост пред Богом. Носити обележја Истине Христове, узносити се и китити даровима Његовим, а притом их савршено свесно излагати екумено-унијатској порузи… Како „охолост долази пред погибао“, а видљива погибао им се не догађа, може се закључити да овај трећи разлог, за сада, ипак, отпада као могућност.

Дакле, остају само два, или страх од глобалне антихристове аждаје или самозаблуда, тзв. прелест.

Уколико би претпоставили „страх јудејски“, или јасније конкретније страх од властодржних масона српских, као могуће објашњење овог несхватљивог разблудног екуменисања епископа над Вером Светом, тада се поставља питање: зашто би онда Патријарх инсистирао на полицијском уклањању побожног народа испред Патријаршије који месецима моли Господа и све епископе да се поврате чистоти правоживља у правоверју(?). Зар не би неко ко је плашљив Исповедити поруганог Господа жудно пригрлио припомоћ сабраће једномислене и молитвене под својим прозором, а нарочито овакве сабраће која својом шестомесечном благошћу и брижљивошћу праотачки посведочава Веру своју свету. Дакле, либералним опхођењем према јеретицима, те, својим полицијским начином решавања црквених спорова, екуменисти показују одсуство страха и од Бога и од људи. Бога се не боје, јер очигледно не следе послушно примерима светитеља Његових, а људи се не боје, изгледа, само зато што су сада у чопоративној већини. Пошто је видно да, за сада, у овом сигурном им већинском окружењу они сами овај дубински страх свој не примећују, тако исто га ни ми сами не можемо узети као узрок свих ових њихових истрајавања у модернизовању древне српске побожности.

Молитва испред ПатријаршијеДакле, остаје нам само преостали разлог као једини узрок небивале досад пошасне екуменске саблазни. Тај разлог је прелест, или другојачије: „градећи се да су мудри полудеше“. Од саживота са Светима се одвојише и маратонским дијалозима „са развраћенима – развраћени посташе“. Латинска вера им, ево, неприметно у крв уђе духом својим иако унију и не потписаше руком. О спољашњој љубави почеше мантрати тако да реалност пакла вечног заборавише. За сопствено спасење се не забринуше те се у спасавање света отиснуше. „Господ их није послао а они трче“, то је суштина екуменизма.

Инсистирање на проповедању глувима или препреденима (читај римокатолицима) доводи неминовно до многог понављања исповеђеног, а много усиљено понављање исповеђеног доводи до несигурности предавача, јер упорно покушава да проповеда само човек али га не помаже и Дух Свети, потом, несигурност доводи до маловерја, а маловерје, и само колебљиво, почиње да привиђа „делове истине“ и на страни лажи, те да оправдава непокајане грешнике и то само ради самооправдавања сопствене гриже савести која сада маловерно почиње да сумња у потпуну истинитост Светог Православља. Екуменисти су они који су почели да сумњају у искључиву истиност јединог православља, и тако поколебани осетили су велику потребу за мноштвом, за глобалним општечовечанским уједињавањима, а све то је у њима самима замазано некаквом теоретском љубављу које у пракси не само да нема, већ, код нормалних људи, ствара мучнину због невероватне количине лицемерја.

Уколико нам се епископат поврати одважној Вери Светих и уколико престане проповедати онима који, нити шта питају, нити се у чему са истином слажу, тада ће српска вечна будућност бити спасена, на радост целог Неба и скоро целе земаљске Србије. А уколико они наставе да хрле ка пропасти повући ће за собом и све који их свесно или несвесно следе. Треће не постоји. Зато је молитвено мирно истрајавање у исповедању Православног Предања испред Патријаршије неопходно, како би миром својим посведочили и пред епископима истинитост речи својих, а такође и пред свим народом нашим који, ипак, још даје знаке живота и наде на боље само ради молитава својих Светих Предака, и како би тиме ускорили Милост Божију која увек притиче онима који се, ревносно и са дубоким унутрашњим смирењем, за Истину Његову боре и жртвују.

Иринејева полиција Где нема Истине нема ни Милости. Лаж је мрзитељ Истине, а следбеници лажи су увек немилосрдни према истинољубцима. Није довољно схватити Истину већ спознавши Је поклонити Јој се у смирењу, ко такав поклон не сачини из свег срца надаље само напредује у неверју сујете и гордости своје. А пошто је непокорна гордост, која је једном схватила истину, крајње самољубива, она, да не би стално страдала од сопствене гриже савести, прихвата предлоге од демона кроз помисли самооправдавања свога новог смера. Такви људи пожртвовано следују остваривању те своје привидне истине, примају надахнућа и утехе од демона, са потпуним самоубеђењем да су и даље на путу Божијем. Овакав пут прелести се препознаје по великом самопоуздању, губитку жеље за било каквим покајањем, чак и не схватањем самог појма покајања, те по савршеном убеђењу да су на потпуно исправном путу. То је демонска прелест и она, етапно, наилази одмах иза велике гордости.

Стога, иако упрелешћени несмирени екуменисти, можда, и нису достојни благе опомене, ипак се молимо Господу да им је, и преко воље њихове, што пре ниспошље ради покајања и спасења које им свима искрено желимо.

Онај (нпр.екумениста) који упорно поучава гордога (нпр. латина), пројављује сопствено несмирење и тиме још и долива уље на ватру све више га разјарујући да истраје у својој заблуди, а, опет, ако га, само моли да се уразуми ради будућег јединства, тада ће се, осетивши слабост саговорника захтеви супротне стране у недоглед умножавати. Упоран и бесплодан дијалог о несуштинским питањима само сведочи о две групе истих духовних болесника. Зато не смемо се ми понети према нашим екуменистима слично као што се они упињу показати пред католицима. Дакле, нећемо их ни мазити али ни много поучавати, већ, пошто је ова видна прелест као и увек крајњи плод гордости, а како гордост само Сами Господ може излечити, зато и одстојавамо молитвено овде; не ни да их дрско провоцирамо и поучавамо, већ са благошћу опомињемо да се са њиховим екуменским делањима више, Господа ради, нећемо мирити, искрено се надајући да ћемо овим трудом пре ускорити помоћ Свише, и њима самима, и, посредно, целом духовно израњављеном наивном и необавештеном народу нашем.

Молитва испред ПатријаршијеДокле год има наде, докле год смо у заједници Христове Православне Цркве, екуменизам називајмо јересју ради сведочанства следовању учењу Светих, али немојмо проекуменисте српске још називати јеретицима гурајући их сами у још дубљи понор. Ако им се баш скаче тамо нека скоче сами. Они немају силу повући и нас са собом, нас који смо свесни њиховог одступања у вери, јер Господ у Цркви благодат Своју раздељује сходно унутрашњим намерама свакога срца јер „Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?“ (Пс.93,9) Али, ако би се уклонили одавде и заћутали, намере наших маловерних срца би се својим ћутањем сложиле са њиним самоубиственим скоком у провалију у коју они маме и вуку читав необавештени народ наш. Нама је овде Господ дао да будемо свесни сведоци преваре којом екуменисти обмањују цео народ. А „коме је више дано више ће се и искати“. Ко уочи, а не разоткрије приближавање непријатеља крив ће бити за погибију душа безазлене браће своје уколико их све не обавести. Пошто је јавно обавештавање данас у Србији под потпуном контролом антихришћанских сила од нас се захтева повећани труд свирања на узбуну како би га чуо и последње чадо Божије крштене земље ове.

Хајде да овде, по својим моћима, будемо трубе које наговештавају опасност, да не сечемо уво Малху, већ да само говоримо: „екуменисти зар поново целивом издајете Сина Божијега“… а оставимо да се упорне Јуде, уколико их има, сами својеручним вешањем својим разоткрију. Јер ко је гордији од јеретика, а гордост је антиљубав и антиживот, а ко спозна Христа и због гордости своје се окрене насупрот, тај проклиње живот, прво у другима и на крају обавезно и у себи самом. Ако постану јеретици, запамтите, знак ће бити тај што ће нас све проклети (анатемисати), а за сада нас, ипак, само грубо кажњавају, што селективном применом канона, што неселективном применом полиције.

Знам да испред Патријаршије, међу нама, и нема оних који мисле да су ови унутра бесповратни јеретици, ако је и ма који такав – нека и не долази више на наша молитвена окупљања, јер се ми самопоуздања клонимо и „свађалачких обичаја немамо“. Није циљ да се што пре револверашки разрачунамо са екуменистима, већ да молимо за јединство у Истини докле год и најмање наде има, а Господ је једини који чува Тело Цркве Своје. Ми их молимо да се поврате данима својим када су нам свети били, они нас сад одгурују полицијом, ми их преклињемо, а они би нас гонили. Са нама самима нека чине што им било драго, али са Вером светом никако, стога, ако би се дрзнули завршно издати православље сједињењем са проклетом римском титуларном сподобом, благословена ће бити тада и шиба дренова… Зато редоследно, прво послушање Господу Христу и Светима, друго истрајна молитва за уразумљење свих, а, када се све наде потпуно исцрпе, и шиба је тада „из раја изашла“.

Ево, патријарх овим истрајавањима у призивању полиције против деце своје сведочи да нас тренутно не разуме, зМолитва испред Патријаршијеато ћемо и проредити наша окупљања на седмична али се нећемо потпуно уклонити како захтевају, јер они дефинитивно не схватају да смо Господа ради овде и сваки ради савести своје. А савест у људи који је негују је сила неупоредиво јача и страшнија од пуке силе закона земаљских. То је оно што неки данас не схватају, те гледајући из чисто земаљског угла, упорно траже међу нама организаторе и присталице. Наша је обавеза љубави пред Господом овде сведочењем у миру истине истрајавати, а немир, свађа и гњев морају бити само обележје оних који извитоперују Истину, никако не и истинских слугу Христових што се ми канимо досегнути.

„Неправедник себе похваљује“ су речи неопходне да би се овај пролазни живот правилно схватио. Лако је страсно волети оне који те хвале као што то екуменисти назваше њиховом (белосветском) љубављу, али због екумениста и њиховог умишљања Господ и постави основно мерило распознавања истинске љубави, рече: „љубите непријатеље своје“. Љубите нарочито оне који су вама лично зло нанели, а не, као ови, само непријатеље народа свога. Светитељи наши су се гнушали похвала које су им упућиване, а ови „модерни еку-светитељи“ живе искључиво од њих.

Али, опет, нека им је све Богом просто само нека се бар на крају уразуме, стога, хајде да се учврстимо у нади да ће се молитве наше Господу за њихово обраћење испунити Цркве ради Божије, целога народа Светосавскога ради. А до тада, потрудимо се саживети се са речима молитве: „У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?“ (Пс.55,11) Амин.

монах Антоније, 06.11.2010

+++

+++

+++

КОМЕНТАР 

Јунак полицајац, у акцији помоћи државе Србије у одржавању “Параде Поноса” је у суботу 06. новембра учествовао у хапшењу монаха који су били на молитвеном скупу испред Патријаршије. Чини се да је на добром путу да “јуначки” заради и други орден. И то, и од државе и од Патријарха Иринеја и синода СПЦ. Честитамо на исказаној храбрости.

Јунак ПАРАДЕ ПОНОСА поново у акцији

Уредник




1 коментар у вези “Policija patrijarha Irineја privela monahе sа molitvenog okupljanja Svetosavaca”
  1. Ово је још једна потврда да нам се патријарх поуздаје у људе више него у Бога. Како одолети толикој ‘моћи’ – папа, па полиција, ваљда ће од децембра и професионална војска…Папа га неће оставити на цедилу све док га не ‘потроши’. Али може доћи дан кад (видљиво) незадовољна, понекад скоро постиђена, понижена полиција окрене ‘пендрек наопако’ па их подсети ко је био Свети Сава!Нису узалуд ‘демонстранти’ 10.октобра добијали светосавске поздраве чак и са борних кола.
    А Господ све види.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo