Вести

Dosije: Porodično blago imperije Homen. Povodom najnovije marketinške kampanje Borisa Tadića, u kojoj predsednik Srbije ljubazno,

+++

da se ne zameri preterano, predlaže da tajkuni ustupe društvu deo bogatstva stečenog u vreme dok je ogromna većina građana ekonomski propadala, redakcija e-novina jeretički predlaže da jezgrovitom idejom Vođe bude obuhvaćena i familija Homen. Postoji nekoliko porodičnih razloga…

Lica (po redosledu pojavljivanja):

Slobodan Homen, Državni sekretar u Ministarstvu pravde, jedan od lidera Otpora
Đorđe Bobić, prijatelj Državnog sekretara Slobodana Homena
Ljubiša Novaković, slučajni prolaznik, žrtva
Borivoje Homen, tata Državnog sekretara Slobodana Homena
Jelena Homen, seja Državnog sekretara Slobodana Homena
Dušanka Subotić-Homen, mama Državnog sekretara Slobodana Homena
Zdravko Homen, rođak od poverenja Državnog sekretara Slobodana Homena
Bojan Stanojević, partijski kamarad Državnog sekretara Slobodana Homena
Momčilo Ušćumlić, suvišni građanin i reakcionar
Boris Tadić, drugi otac Državnog sekretara Slobodana Homena
Nenad Konstantinović, brat od tetke Državnog sekretara Slobodana Homena
Prvoslav Davinić, Vasa S. Tajičić Državnog sekretara Slobodana Homena

Prvi čin

Najnoviji čaršijski skandal oko rušenja zanatskog centra “Vračarac” u Mačvanskoj ulici iza Hrama svetog Save, ponovo je u glavnim ulogama predstavio Tadićevog bliskog i vrednog državnog službenika Slobodana Homena i njegovu užu i širu rodbinu. Uklanjanje petnaestak lokala u kojima su neki ljudi zarađivali za hleb, da bi se sagradio Homen Shoping Mall od 2.600 kvadrata, samo je vrh ledenog brega u razvijenom biznisu familije Homen.
Poruka građana Homenu i familiji iz Mačvanske: Otpor sada tebi!
Photo: Stock

Vlasti DS opštine Vračar, oličene u Građevinskoj DS inspekciji, oduzele su pre nekoliko meseci privremene građevinske dozvole za 29 lokala, a rušenje objekata koje je počelo 14. septembra nije osujećeno ni žalbom Upravnom sudu (šta ako bude uvažena?) jer je ova neobavezujuća za svemoćnu i destruktivno raspoloženu građevinsku inspekciju. Zahvaljujući podeli jedne parcele na četiri dela, koju je 2005. prijateljski sproveo gradski DS arhitekta Đorđe Bobić, stvoreni su idealni uslovi za efikasno i hitro rušenje objekata kojima je privremena dozvola istekla još 1993, što Poresku upravu Vračar nije sprečavalo da uredno, 17 godina, naplaćuje porez na imovinu.

“Rok za presudu je istekao, ali su nam u Upravnom sudu rekli da će odluka biti saopštena 29. septembra do 10 časova. Nije mi jasno zašto odugovlače sa odlukom, čak i po cenu kršenja zakona? Kao da ostavljaju vremena za nečiju intervenciju. Mi smo tu već 22 godine i upisani smo kao vanknjižni vlasnici, i iako smo imali privremene građevinske dozvole koje su ukinute, još uvek imamo važeće upotrebne dozvole. Ako prate zakon, ne mogu nas tek tako rušiti”, kazao je Ljubiša Novaković, bespomoćni vlasnik kafića u “Vračarcu”, očito previše poverljiv prema srpskom zakonodavstvu.

Nešto manje bespomoćno i bliže burazerskom zakonodavnom sistemu bilo je preduzeće Dikem Izolacija (MB 07804326, PIB 100348992, novčani kapital iz 2002. godine 6.301,47 EUR, sedište u Vuka Vrčevića br. 3, Palilula – podaci APR) koje je kupilo parcelu u Mačvanskoj 40 i koje pukim slučajem, bizarnom koincidencijom, igrom neuhvatljive sudbine, zastupaju direktor Borivoje Homen i advokatica Jelena Homen, lice ovlašćeno za zastupanje. Udruženo sa članom društva, firmom Inova DOO (MB 07489684, novčani kapital iz 2002. godine 5.648,44 EUR, sedište u pretrpanim kancelarijama u Vuka Vrčevića br. 3), koja pripada Dušanki Subotić-Homen i koje zastupa Borivoje Homen, preduzeće Dikem izolacija planira da na oslobođenoj parceli sagradi skromni poslovni objekat od svega 2.600 kvadratnih DS metara.

Drugi čin

Borivoje Homen, beogradski biznismen i kotorski gospar, nakon Petog oktobra postao je poznat mnogima, ali ne i organima gonjenja. U julu 2002. preduzeće „Inova“ iz Beograda, čiji je zastupnik (i vlasnik?) Borivoje Homen, oštetilo je Beogradske elektrane, od 16. februara do 11. novembra 2002. za 2,25 miliona dinara (37.500 evra, po kursu od 60 dinara za evro), dvostruko povećavajući, prilikom isporuke, ponuđenu cenu regulatora nabavljenih van konkursa.

“Pretpostavljamo da je novac ili trošen za finansiranje Otpora, ili je podeljen sa nekim iz Beogradskih elektrana, a možda je sve otišlo i u njegovu firmu. U svakom slučaju, podnećemo krivičnu prijavu, za koju je predviđena kazna zatvora i do tri godine”, izjavio je tada Bojan Stanojević iz Izvršnog odbora Skupštine DS grada. Naravno, sve se završilo na drugarskoj kritici.

Verujem u Ministarstvo pravde: Homenov plac za Super Vero 5
Photo: Stock

Tata Bora se istakao i 2008. prilikom incidenata u Ulici Vojvode Stepe 251, kada su neidentifikovane barabe prebijale građane koji su se suprotstavljali izgradnji supermarketa Super Vero 5 (sećate se, to su oni što udaraju i izbacuju tamnopute kupce). Tvorac budućeg Državnog sekretara i Dikem izolacije, pomoću mahinacija sa Stambenom zadrugom Prostor, kupio je 2006. za 5.000 evra, fiktivnu radionicu porušenu još 1989. (a “obnovljenu” u novom tlocrtu koji je izradio savesni DS geometar), postavši na taj način vlasnik četiri hektara građevinskog zemljišta u atraktivnoj beogradskoj opštini. Idealno stečenu idealnu polovinu, Homen senior prodao je potom grčkoj kompaniji Veropulos, čime je postao preduzimljivi suinvestitor supermarketa Super Vero 5. Nezadovoljan odlučnošću organa javnog reda u pobuni stanara (koji su stambenoj zadruzi Prostor platili oko tri miliona nemačkih maraka za korišćenje pomenute parcele), stariji Homen je tada, sve pozivajući se na autoritet sina Coleta, postrojio policajce, “otporaški” obećavajući komandiru voždovačke policije da će ga “proizvesti u pozornika” ukoliko ne spreči proteste građana, posvedočio je na sudu Momčilo Ušćumlić, zlosrećni stanar iz Vojvode Stepe 251.

“Otašević vas je poslao? Moj sin ima da ga sredi, ima komandir da bude pozornik“, pretio je Borivoje Homen, pojašnjavajući prirodu i čovekoljublje proevropskog režima – “Tu bagru (građane – prim. e-n) treba pohapsiti“. I stvarno, tri dana kasnije, uhapšeno je devetoro, a policija je podnela više od 250 prekršajnih prijava protiv građana iz Vojvode Stepe. Nemajući kud posle građevinske ofanzive Homenovih, naivni sužnji sa Voždovca obratili su se predsedniku Borisu Tadiću. Prezauzet odbranom Kosova – nije ih udostojio odgovora.

Treći čin

Kad mu je već tako lepo krenulo, prepun energije i neimarskog nadahnuća, Borivoje Homen je pored angažmana u firmama Dikem izolacija i Inova DOO, smogao snage da postane i Predsednik Upravnog odbora firme FIMA iz Mionice (MB: 07213972, PIB: 101394479) koja se bavi proizvodnjom izolacionog materijala i ambalaže. Kako život piše romane, ispostavilo se da je FIMA tokom “uspešne privatizacije”, tako je formulisano na zvaničnom sajtu, prešla u ruke Jelene Homen, ćerke ponosnog predsednika UO. Iako u Agenciji za privredne registre (APR) nema tragova akcionarskih vlasničkih odnosa, u prospektu mioničke firme od 26. marta 2008. objavljenom na sajtu Beogradske berze, zapisano je da je advokatica (advokatska kancelarija u Vuka Karadžića 8) Jelena Homen vlasnica 78,22% akcija (73.169 lakih komada), dok firma raspolaže sa 13,44% ili 12.578 sopstvenih akcija. O zakonitom poslovanju, naznačeno je, brigu vodi Nadzorni odbor kojim predsedava Zdravko Homen, dok je lice odgovorno za sadržaj i verodostojnost prospekta – take a wild guess – Borivoje Homen!

Otporaška svadba: Homen, supruga, kum Nenad Konstantinović
Photo: Stock

Jednom kada su u preduzeću FIMA uspostavljeni prisni familijarni odnosi i jedinstvo članova uprave i nadzora, nije bilo razloga da Jelena Homen-Tasić 21. januara 2010. ne podnese Ponudu za preuzimanje akcija od ciljnog društva FIMA AD, u kojoj je predmet otkupa 6.877 akcija (8,59%) po ceni od 539 dinara po komadu. U red nerešenih matematičkih zagonetki spada podatak iz Ponude o preuzimanju, koji onih 73.169 akcija (78,22%) iz Prospekta za koji, čašću i poštenjem garantuje glava porodice Borivoje Homen, volšebno pretvara u 91,41% vlasništva preduzeća, što u najmanju ruku ukazuje da Zdravko Homen nije pažljivo nadzirao.

Iako je Jelena Homen u procesu preuzimanja otkupila svega 5.533 akcije, to je nije sprečilo da već 19. februara 2010. podnese Zahtev za prinudnu prodaju akcija (squezze out). U tom dopisu ona obaveštava akcionare da 78.702 akcije (73.169 + 5.533) predstavljaju 98,32% akcija ciljnog društva FIMA, što se nikako ne uklapa u procentualne odnose iz Borinog Prospekta na Beogradskoj berzi, i ljupko se poziva na Član 34. Zakona o preuzimanju – Prinudna prodaja, koji kaže da – Kada ponuđač u postupku preuzimanja otkupi najmanje 95% akcija ciljnog društva, ima pravo da kupi i akcije akcionara koji nisu prihvatili prodaju akcija po toj ponudi (nesaglasni akcionar), a pod uslovima iz ponude za preuzimanje, iako prema prostoj berzanskoj računici cenjena beogradska advokatica poseduje svega 84,13% (prema podacima iz Prospekta 93.545 čini 100%), što se ne uklapa ni sa Članom 447. Zakona o privrenim društvima – Prinudna prodaja – koji upozorava da: Lice koje u postupku preuzimanja javnom ponudom otkupi najmanje 95% akcija ciljnog društva u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti u odnosu na ukupan broj akcija ima pravo da kupi i akcije na koje se javna ponuda odnosila od akcionara koji nisu prihvatili prodaju akcija po toj ponudi (nesaglasni akcionar), pod uslovima iz javne ponude.

Kutak za razmišljanje o smislu života: Dnevna soba porodice Homen u Kotoru
Photo: www.jelenakalicanin.com

Političko-poslovnu karijeru Jelena Homen je, kao i toliki drugi, otpočela u „Otporu“ gde se još 2001. u svojstvu koordinatorke pravne službe, isticala po upornosti u poništavanju posledica posleratne konfiskacije i nacionalizacije, zalažući se za rehabilitaciju nepravedno osuđenih lica, pasije koje je, pokazaće se par godina docnije, prenela i na starijeg brata Slobodana. U tim postrevolucionarnim danima, hrabrošću se isticao i podmetao glavu tamo gde drugi ne bi ni nogu, skromni i tihi Nenad Konstantinović, pravni zastupnik Otpora i, zamislite kako je svet mali, brat od tetke Slobodana Homena. Popularni Neca prošao je „sito i rešeto“ kroz Demokratsku stranku i danas se, za bolje sutra, bori iz skupštinske klupe. O zaslugama Najvećeg sina revolucije – sa izvora istine.

Bratskim dvojcem Homen-Konstantinović bavila se u junu 2009. i organizacija Transparentnost – Srbija koja je, baš poput e-novina, ostala zbunjena i sumnjičava, na cifre koje se tiču svima dragih zelenih novčanica sa Frenklinovim likom. Prema priloženom izveštaju članovi organizacije Otpor primili su tokom 2001-2002. donacije u vrednosti od dva miliona US dolara.

1) 450.000 dolara – National Endowment for Democracy (NED)

2) 1.300.000 dolara – Office of Transition Initiatives (OTI – USAID)

3) 250.000 dolara kroz manje donacije holandske, kanadske, nemačke ambasade, Norveške narodne pomoći i drugih organizacija.

Slobodan Homen i njegov rođak Nenad Konstatinović su kao predsednici Izvršnog i Upravnog odbora “Otpora”, raspolagali ovim novcem. Finansijskom istragom je utvrđeno da nisu isplaćivane mesečne naknade od 150 evra koordinatorima Otpora u gradovima širom Srbije, a da su potpisi na priznanicama falsifikovani. Pre gašenja Otpora celokupni troškovi nisu prešli milion evra, dok se za 1,1 milion evra gubi svaki trag.

Četvrti čin

Dušanka Subotić-Homen, ugledna advokatica iz Beograda i ćerka Slobodana Subotića (branio Dražu Mihailovića i njegovu grupu), zanosna kotorska snaja i majka radoznalog dečaka Slobodana, oduvek je, pored advokature i naporne potrage za pravdom, gajila amaterski afinitet prema umetnostima koje se nazivaju “lepim”. Ljubav prema umetnosti, majka Dušanka je pronašla u privatnoj galeriji originalnog naziva – Kod Homena, u Kotoru gde uživa ugled darežljive mecene kulturnih manifestacija.

Galerija Homen, ali i kuća Homenovih u Kotoru, svakog leta postaju stecište Kotorana, prijatelja iz Beograda, ali i umetnika, novinara, diplomata, crkvenih velikodostojnika, čak i princeza. Dušanka Homen usklađuje sve te susrete, raduje se ljudima, ima za svakoga prijatnu reč, a sve u želji da Kotor postane centar okupljanja bogatih, poznatih i priznatih, da kultura poveže autoritete sa svih meridijana, da život pulsira Kotorom. Iz ljubavi prema umetnosti nastalo je i prijateljstvo sa slikarkom Oljom Ivanjicki. A gde je prijateljstvo tu je i poverenje, ponekad i u formi testamenta, baš kao u slučaju slikarke Ivanjicki koja je preminula u junu 2009.

Olja Ivanjicki je, pored zaostavštine, ostavila i sumu od 150.000 evra za izgradnju muzeja njenog umetničkog nasleđa i ličnih predmeta. Ubrzo je volja preminule slikarke završila pred Prvim opštinskim sudom gde je poveden ostavinski postupak u kome se za zakonite naslednike bore Republika Srbija (Ivanjicki nije imala bliske srodnike) i Fond „Olga Olja Ivanjicki”, pod upravom Dušanke Subotić-Homen koja se pozvala na usmeni testament. Radi mira u kući i obustavljanja spora, punomoćnica fonda je predložila kompromisno rešenje – da isključivi vlasnik i zaštitnik autorskih prava umetnice bude grad Beograd. U međuvremenu, umešalo se i Ministarstvo kulture i predložilo da Istorijski muzej Srbije brine o zaostavštini do okončanja ostavinske rasprave, dok je Fond „Olga Olja Ivanjicki” tražio odlaganje izvršenja ove odluke, što je sud odbio.

Međutim, priča o muzeju koji bi trebalo da se gradi na Kosančićevom venacu 27, ima i svoje nedorečeno naličije. Ono isto Ministarstvo kulture koje je predložilo da se briga o zaostavštini poveri Istorijskom muzeju, svojim aktom br. 361-00-5/2007-1 od 16. februara 2007. je postalo saglasno, da se predmetni objekat u Beogradu, u ulici Kosančićev venac broj 27 dodeli trajno na korišćenje, bez naknade, “Fondu Olge Olje Ivanjicki“. U sporu između grada Beograda i Republike Srbije koji je počeo u decembru 2009, Beograd je dobio presudu i opet postao vlasnik prostora koji je Ministarstvo kulture dodelilo Olji Ivanjicki. Klasično zamešateljstvo, pažljivo sračunato da se, posle dovoljno odlaganja, zagubi svaki trag umetničkog i finansijskog nasleđa preminule slikarke.

Pored sklonosti ka umetnosti i svemu što je intelektualno, Dušanka Subotić-Homen je u javnosti bila poznata i kao samozvana advokatica Prvoslava Davinića, nekadašnjeg ministra odbrane iz G17 plus, inače dugogodišnjeg porodičnog prijatelja Homenovih i zaljubljenika u špijunažu, čoveka koji je za tričavih 45 miliona dolara nabavio neophodni satelit od izraelske kompanije Imidge International.

“Ne znam zašto je neko nju predstavio kao mog advokata. Možda je ona dala to objašnjenje jer je kao poznanica moje supruge znala neke detalje. Mi majku Slobodana Homena poznajemo iz Kotora i to je cela priča”, objasnio je Davinić, česti gost kotorske galerije.

Peti čin

Prilikom podnošenja imovinske karte, vredni ali skromni Slobodan Homen je naveo da je srećni naslednik dva stana (100m² + 49m²) u Beogradu, vlasnik Škode Oktavia (godište 2008) i skutera Piaggio (godište 2008) zbog nepodnošljivih gradskih saobraćajnih gužvi, te da prima platu po osnovu stalnog radnog odnosa u Ministarstvu pravde i Miladina Kovačevića, na radnom mestu državnog sekretara. Prezauzet angažmanom u vezi sa iskopavanjem Draže Mihailovića, Homen junior je zaboravio da pomene i nekretnine u Kotoru.

Dom Homenovih u Kotoru prijatni je i skromni kutak u kome Cole “puni baterije”, “skuplja energiju” i promišlja najvažnija pitanja pravde i pravičnosti. O njemu se nadahnuto piše na blogu izvesne Jelene Kaličanin pod naslovom “Gospodska kuća u Kotoru”:

Stešnjen između mora i brda Pestingrad, biser Boke i Uneska krije u sebi vitku gospodsku kuću inžinjera Borivoja Homena i njegove supruge Dušanke-Subotić Homen, advokata iz Beograda.

Homen-kuća: Pre petnaestak godina, posle mnogih letovanja provedenih u Rovinju, Borivoje Homen je odlučio da obnovi staru kotorsku kuću koja je bila u ruševnom stanju. Želeo je da je ulepša, osavremeni i uklopi u homogenu strukturu gradskog jezgra koje ima arhitekturu svojstvenu pomorcima koji lutahu morima tokom 12, 13 i 14.veka. „Moj muž je želeo da napravi dom u koji će, pored naše porodice i šire familije koja leti dolazi u Kotor, i drugima biti pristupačan i koji bi služio Kotoranima da se društveno i duhovno obrazuju u ovim vremenima,“ kaže Dušanka Subotić-Homen.

To podrazumeva da su na tavanici obavezne drvene grede, dok su vrata okovana gvožđem. Homeni su zamolili majstora Kolačeka iz Beograda da sve brave, zvekire, klavove(pljosnate gvozdene trake za zatvaranje vrata) uradi kao što se nekad kovalo. Sva stolarija je kompletno doneta iz Beograda jer je ovde bilo vrlo teško nabaviti drvo. Sve grede istrulile pri zidovima, zamenjene su. Kameni zidovi duboko su fugovani, kamen je pritesan u četvrtke. Na kamenim vratima bilo je, posle zemljotresa, dosta oštećenja. Borivoje je kod Risna pronašao čoveka koji je skupljao polomljene kamene delove kuća i ograda i kupovao od njega. Tako je popravljen svaki deo oštećenog kamena u kući. Kupio je starinske podne ploče, bačene, i doveo ih u prvobitno stanje. Deo kamena koji je vađen u samoj kući stavio je u baštu dok su na podu u salonu „đurički i danilovgradski kamen“, postavljeni po uzoru na podove starih kotorskih kuća.

Homen-enterijer: U prizemlju se nalaze salon, kuhinja sa malim stolom za ručavanje, WC, ostava, veliki svetlarnik ili omanje dvorište s natkrivenom „letnjom kužinom“, zatim trezarija i najzad, stepenište koje vodi do drugog sprata. Svuda grede na tavanicama, a visina u salonu impozantna – 3,5 metara! Kako je zabeleženo u istoriji umetnosti, garnitura u salonu je originalan crnogorski nameštaj s kraja XVII i početka XVIII veka. Motivi cveća, ptica i drugi elementi ovog podneblja izrezbareni su na unutrašnjim stranama dvoseda i fotelja. Nameštaj je udoban, čvrst. Na policama makete brodova, na zidovima slike. U kuhinji, slika s paprikama, poklon slikarke Olje Ivanjicki.

Na svakom spratu, okrenuti trgu s česmom, nalaze se apartmani sa jednom velikom, jednom malom sobom i kupatilom. Stepenište vodi u potkrovlje s galerijom. Pod kosim gredama prostrana spavaća soba dok se preko nekoliko stepenika penje u dnevni boravak s kuhinjom i trpezarijom. Odatle se izlazi na veliku terasu sa koje se vide izuzetni kotorski krovovi.

Homen-česme: Preuzevši donatorsku ulogu porodice Homen, Borivoje je restaurirao glavna gradska vrata koja su bila zapuštena, obnovio i postavio mnoge česme, posebno slavnu česmu „Karampanu“, simbol grada Kotora.

Homen-izložbe: U trpezariji, na kamenim zidovima vise slike kotorskog slikara Jove Abramovića. „Bio je drug mog muža iz pomorske škole. „Pošto zimi nije bilo turista koji bi kupovali njegove slike, čekao bi moga muža koji bi obavezno kupio jednu sliku. To je preraslo u kolekciju koja se odnosi na grad Kotor i na delove fresaka iz crkve Svetog Tripuna. Kasnije su prijatelji, pošto je Jovo nesrećno stradao, znajući da Borivoje skuplja njegova slike, donosili još slika koje je on dokupljivao. Njegove slike daju izvestan pečat našoj trpezariji i ljudi često misle da je ovaj prostor galerija. To je još jedan naš prilog Kotoru!“

„Kada smo završili adaptaciju, dobili smo vremena za odmor. Bilo je to posle bombardovanja. Utvrdila sam da u Kotor dolaze turisti koji ne troše mnogo. Gledaju ovu lepotu a grad od toga nema ništa. Razmišljala sam da dovedem neki svet koji će pričati drugima o Kotoru. Pozvala sam princezu Jelisavetu Karađorđević i u njenu čast priredila prijem kada je Vlada Begović, dirigent u „Gradskoj muzici“, inače advokat, doveo svoje muzičare. Pozvali smo stare prijatelje Kotorane na zakusku. Iduće godine zamolim Olju Ivanjicki, koja je inače letovala na Svetom Stefanu, da napravi izložbu. Ona je to prihvatila i… sledeće godine predstavili smo dela Miće Popovića. Bila je to izložba kakvu čak ni Beograd nije video! Zatim izložba „Istra u Boki-Rovinj u Kotoru“ po ugledu na Rovinjsku Griziju. Zatim „Novi život Medijale u Kotoru…“

„Za svako otvaranje izložbe trudila sam se da dovedem ugledne zvaničnike: princezu Jelisavetu Karađorđević, Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića, bivšeg ambasadora SAD u Srbiji Montgomerija sa suprugom Lin, Hansa Ulu Urstada, šefa misije OEBS-a, već je dva puta prisustvovao otvaranjima izložbi. Zatim, Majkla Polta, tadašnjeg ambasadora SAD u Beogradu sa suprugom Hali, gospodina Davinića sa suprugom i mnoge druge…”, sve je pojasnila majka vođe Otpora.

Ima se, može se, pod uslovom da niste ubogi zanatlija iz Mačvanske 40, stešnjeni stanar iz Vojvode Stepe 251, ili mali akcionar preduzeća Fima. Sve je lako kad si Homen!

*Galeriju sa fotografijama Homenove vile u Kotoru možete videti ovde

Piše: Branislav Jelić

Photo: www.jelenakalicanin.com

izvor: http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/41245-Otimaina-sto-potenih-naina.html