Вести

„Večernje novosti“ nas u tekstu „Đaci pale Pariz“ (1) informišu o tome kako protiču demonstracije „snaga haosa i bezumlja“ u Francuskoj.

Dragan Vidaković, 20.10.2010

+++

“Prema informacijama vlasti, u ponedeljak je u Francuskoj štrajkovalo ukupno 260 srednjih škola, dok su ih sindikati izbrojali bar dvostruko više. “Sudara” policije i đaka bilo je i u Lionu, Lilu, Miluzu…”

“U pariskom istočnom predgrađu Nanter u ponedeljak je došlo do sukoba između policije i demonstranata među kojima je bilo dosta đaka. Ubrzo su se umešali i mladi iz naselja “Pablo Pikaso” naoružani metalnim šipkama i kamenicama, maskiranih lica. Policija je potisnula demonstrante do ulaska u naselje, ali dalje nisu hteli da zalaze, da ne bi došlo do opšteg sukoba. Naneta je velika materijalna šteta: polupani su brojni izlozi, uništena autobuska stajališta, zapaljeno nekoliko automobila…”

Naravno da nigde u tekstu nema uvredljivih reči na račun građana Francuske koji poprilično brutalno demonstriraju svoje nezadovoljstvo, nema opisa poput: “ulice”, “fašističkog ološa”, “huligana”.

Kažu “Novosti” u naslovu: “Đaci pale Pariz”, a ne huligani, to su demonstranti koji legitimno iskazuju svoje nezadovoljstvo: paljevinom, pajserima, kamenicama, maskirani, što je njihovo pravo u ovoj krizi i beznađu koje su proizvele takozvane elite, nesposobne za bilo šta drugo osim da sebi, svojim muškim ili ženskim konkubinama, rodbini i važnim članovima svojih partijskih sekti debelo napune džepove i omoguće lagodan život, prepun zadovoljstava.

Međutim, epidemija otpora i neprihvatanja svođenja građana na zombije nezadrživo se širi i ozbiljno preti da tu demokratsko-liberalnu naplavinu konačno skine sa grbače, da ostvari pravedniju raspodelu bogatstva, da se izbori za posao i platu, da i ta ogromna potlačena većina dobije svoje legitimno pravo na dostojan život i time zbaci tu besramnu manjinu koja bezuspešno i beznadežno pokušava da status quo beskrupulozne otimačine održi manipulacijom, strahom, pretnjama i silom.

“Jezivim odgovorom države”, nazivanjem mladih huliganima, ološem, fašistima, nacistima, klerofašistima, pretnjama robijom, širenjem straha…ni srpski problem, ne da se neće rešiti, nego će se situacija sasvim sigurno radikalizovati, pogotovo kad se “huligani” i “ološ” prekale i diplomiraju zaprećene zatvore-“komunističke univerzitete”

Ne može se danas, u stanju hroničnog galopirajućeg siromaštva, pričati da “ulica ne rešava ništa” kad su milioni građana videli da ulica rešava sve, da je puka sirotinja od pre deset godina postala elita koja ne zna šta će od besa i para, i to bi da zadrži, što je prirodno, ali na ovaj nameravani način to sigurno neće uspeti.

Dvehiljdite godine su raznorazne “slobodne evrope” i “glasovi amerike” đake, studente, navijače, ultraše… nazivali “srpskom pameti”, iako su rušili, palili, bacali kamenice, i ne da su oktobra 2000. demonstranti bili vojnički organizovani, nego je i sam Čović slaveći 10-godišnjicu (ne)demokratskog prevrata, netrepnuvši izjavio da su bili i naoružani-“…bili smo rešeni da idemo do kraja, pa i da uzvratimo na oružje (od strane državih organa)– oružjem”.(2) Ne kaže pri tome po kom su to pravu bili naoružani, ni odakle im oružje, i ako je to bilo po nekom pravu, do kada je to pravo važilo? Važi li i danas ili je ukinuto?

Hteli su dakle da “idu do kraja”, do “kratkotrajnog puštanja krvi” kako je često savetovano sa Zapada, ali je neko normalan shvatio da u Srbiji nikada nije bilo kontrolisanog puštanja krvi, da u Srbiji svako na umu ima njih desetak za takvu fantastičnu priliku, i da bi krvi bilo do kolena. Danas kažu da je “udar na policiju, udar na državu”, a bili su naoružani, policiju su razoružali, išutirali i ponizili, što je takođe bio udar na državu, jer srpska država je država i kada Zapadni nalogodavci i finansijeri kažu da nije.

Nenad Čanak, koji današnje demonstrante naziva “fašističkim ološem”, pretio je devedesetih da će predsednika države obesiti na Terazijama. Propali kandidat za funkciju u CK SKS Jovan Marjanović je hteo da pravi “Bukurešt u Beogradu”, demokratski huligani su rektora Beogradskog univerzteta tražili u ZOO vrtu, i kakvih smo se sve tada budalaština nagledali i naslušali.

Ali Zapad je rekao da je sve to samo demokratija i pravo građana na pobunu protiv tiranina, čudnog nekog tiranina koji izlazi na izbore. Danas Zapad kaže drugačije: ko se laća šibice, kamena ili fantomke nije više miljenik, ali “ološi” i “huligani” to niti čuju, niti u to veruju i kad čuju. Ipak su oni srpska mladost, srpska pamet, građani ove zemlje, glasači, nečija deca…

Dvostruki standardi su dakle jedna vrlo opasna igračka i onaj ko sa “ološem i huliganima” tikve sadi, obiće mu se o glavu, sasvim sigurno. Ne može koliko do juče “srpska pamet”, a već danas “fašistička ološ.” Uzdati se u Zapad da takve nebulozne vratolomije mogu da prođu bez teških posledica je jedno opasano zavaravanje jer Zapad nad ljudima koji nemaju šta da izgube nema ni približan uticaj kao na one koji pobunom gube sve.

Naravno da je u svemu ključan, sasvim ispravan, osećaj nedostatka legaliteta i legititmiteta postpetooktobarskih vlasti, što je moglo biti postignuto na regularan način, ali nije. Zašto? Zašto se Zapadu žurilo i nije dozvolio drugi izborni krug?

Pa kako bi pričali i dalje priču o diktatoru i tiraninu ako bi on izgubio na izborima (demokratski diktator!) a “tiranin” bi sigurno izgubio drugi krug jer su paravojne formacije okupirale puteve, bili su i naoružani, kako danas čitamo, a narod je bio u velikom strahu.

A da nije ostvarena pobeda u prvom krugu, da je drugi krug bio sasvim u skladu sa rezultatima izbora, pokazali su oni koji su spalili i pobacali glasačke listiće, umesto da ih prebroje i time egzaktno pokažu izbornu krađu da je bila, čime bi novim vlastima dali nedostajući legalitet i legitimitet.

Od toga dakle što su koreni vlasti u vrlo nedemokratskim temeljima se ne može pobeći, ali se sa time ne može ni predugo živeti, što rečito pokazuju aktuelni događaji, i osim resetovanja srpske demokratije i povratka na legalno i legitimno stanje (što se može postići većinskim izborima na svim nivoima) drugog rešenja nema, sem ako neko opet nema nameru da “ide do kraja”

Dragan Vidaković

(1) http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:304209-Djaci-pale-Pariz
(2) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:302242-Kontraudar-sprecen-11-oktobra