logo logo logo logo
Рубрика: Аустралија, Аустралија, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    1.447 пута прочитано    Датум: 19.10.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Javni pozivПоштовани господине Уредниче, у последњих неколико месеци, преко Вашег гласила у Аустралији, приметно је да објављујете вести из живота

13 Окт 2010; Уреднику; Светског Српског Гласа Мелбурн

+++

Српске Цркве а посебно изјаве и саопштења епископа г. Иринеја. На другиј страни они које он у тим његовим саопштењима јавно напада и окривљује за новонастале поделе у српском народу наилазе на одбијање да се њихови одговори и њихова обавештења објаве, како би се и њихова реч чула. Ради равноправности и права на што тачније информације читалаца Ваших новина, најучтивије Вас умољавамо да ово писмо објавите у једном од Ваших наредних издања. Сматрамо да је објављивање овог писма у овом тренутку потребно, док смо истовремено свесни да је оно и прилично опширно, па се слажемо да у немогућности објављивања целокупног текста, објавите његове најзначајније изводе.

У име Имовинског Повереништва Манастира Новог Келенића,

Ратомир Нешић

председник

+++

+++

+++

8. Октобра, 2010

Писмо Србима Аустралије Г. Ратомира Нешића
Председника Имовинског Повереништва
Манастира Светог Саве – Новог Каленића

Драга браћо Срби и сестре Српкиње, Верни српски народе,

Српски народ у отаџбини и дијаспори, као и ми овде у Аустралији, стављен је данас у овом смутном времену на врло тешка искушења, и налази се пред питањем избора, дали ће остати веран светом предању, вери својих славних и честитих предака, и на путу Светосавском, или ће се тотално одрећи своје свете вере православне, заборавити своју светомученичку прошлост, и олако прећи преко целе наше историјске стварности, која по размерама страдања којима је данас изложен, превазилази сва његова претходна страдања.

Данас се пред српски народ поставља питање дали може и дали сме да заборави колико је Срба у прошлом веку у два Светска Рата и задњем изгону са својих вековних огњишта најсвирепије поубијено, колико је села, цркава и кућа спаљено, срушено и уништено, колико је гробаља преорано и затрпано, колико је Срба протерано из Српских Крајина и са распетога Косова, а све то смишљено и плански спроведено са плаћеницима Ватикана и Вашингтона?!

Посебно се пред нас у Аустралији, а пред свим непочинствима епископа Иринеја, поставља и питање, дали нам је стварно Бог узео памет и памћење, па смо заборавили шта су нам ти злотвори и зликовци починили, па да пристанемо да нас он и овде са њима братими и да са њима кроз новотарску политику која се спроводи у Српској Цркви идемо у римску унију, кроз чланство у такозваном „Светском савету цркава“ и учешћем у екуменском покрету, против чега су наши свети преци увек били, и од чега су брижљиво чували српски народ ма где се он налазио.

Плодови ове нове црквене политике су већ увелико видљиви.

Прогон епископа Артемија са светог српског Косова и никад до сада виђени егзодус монаштва, новотарски раскол богослужбеног карактера који је већ драстично поделио Цркву, нови свети храмови без иконостаса, насилно наметање новог Устава СПЦ у Америци и Канади из седишта српске патријаршије, а који није прошао кроз тамошњи Црквено Народни Сабор новограчаничке митрополије.

У Аустралији последице овакве насилне политике су катастрофалне. Епископ Иринеј је успео да посеје зло семе до сада небивалог раздора у српском народу. Започета и невиђена харанга као и незапамћен изгон верног народа из Цркве се наставља несмањеном жестином. Претње, прво рашчињење једног свештеника у историји СПЦ на овом континенту, екскомуникације, физички обрачуни у преузимању контроле над једним бројем црквених имања, и као круна безакоња, насилно наметање октроисаног новог, такозваног ”заједничког устава”.

Невиђена и небивала омраза у народу се наставља, и то у свим највећим српским центрима; Сиднеју, Мелбурну, Бризбану, Канбери, Аделаиду, Водонги… Разорене су најтананије нити које су везивале поједине породице. Крвно су завађени родитељи и деца, рођена браћа и рођене сестре, кумови и дугогодишњи пријатељи.

У недостатку било каквих аргумената, епископ Иринеј неупућенима бестидно говори за нас, да смо ми креатори црквеног раскола, а само зато што смо се супротставили овој по српски народ погубној политици, и што не желимо да дозволимо да нас он преводи у новотарску латинску јерес, и што нам чиста и непомућена српска савест не дозвољава, да продајемо нашу свету веру за његову вечеру, као што се то на општу жалост догодило у Мелбурну, приликом незаконитог и насилног потписивања тога већ поменутог такозваног ”новог устава”.

Сви они који нису сигурни и који не знају, нека добро провере и нека се увере ко су заправо и заиста прави и истински РАСКОЛНИЦИ. Нака се запитају, дали су то они који више не иду путем светих отаца и исповедника православља, и воде народ у римску веру и латинску јерес?

Ми се никада од основних истина наше свете вере и сведочења и исповедања те вере у Српској православној цркви нисмо одвајали, па ако Бог да нећемо ни сада, без обзира колико ће још искушења пред нама бити, и дали ћемо бити поново присиљени да зависно од ових нових околности, обновимо Слободну Српску Православну Цркву у Аустралији.

Спровођење ове и овакве црквене политике од стране епископа Иринеја добило је свој завршни чин, незаконитим, односно насилним ”усвајањем” тог „новог устава“ додатном преваром, да су на његовој изради радили чланови Законодавних одбора, чија имена наводи. Међутим, опште је познато да неки из тих одбора тај „устав“ нису ни видели, док није обелодањен пред мелбурншки банкет, на коме је по само једној предвиђеној тачки дневног реда, предвиђен да буде, и био ”усвојен”.

Да би се овај ”устав” наметнуо, неупућенима су потурене и такозване Прелазне Уредбе, рађене за Америку и Канаду, а које у Аустралији нису НИКАДА биле прихваћене од стране Слободне Српске Цркве. Хвала је Богу, да су још жива два српска епископа који су у то време столовали у нашој Слободној Епархији, као и то да су још живи и бројни чланови и предстаавници Црквено Школских Општина са одржаних Црквено Народних Сабора, који у свако доба могу та саборска решења и да потврде.

Исто онако како је се догодило у Америци и Канади, где је се питање незаконито и на силу наметнутог ”устава” већ нашло на тамошњем грађансском суду, није искључена могућност, да ће и овај, незаконито и на силу неметнути ”устав” у Аустралији, постати камен спотицања, и предмет нових судских процеса, јер наш народ не каже за бадава, да ”Ко је са ђаволом тикве садио, да му се од главу разбијају”.

Епископ Иринеј, видели смо, ствара нову црквену формацију, тј митрополију и себе уздиже у чин митрополита, а све то са унапред добијеним ”благословом” и сагласношћу Архијерејског Синода, а без сагласности Архијерејског Сабора СПЦ. По овом новом ”уставу”, он задржава право као митрополит, да митрополију на његов предлог, може у свако време арондирати, реорганизовати и седиште митрополије променити.

Они чланови Управних Одбора у Црквено Школским Општинама који су на време схватили манипулације епископа Иринеја, везане за овај ”устав”, и одбили да га присилно, без разматрања и без права на гласање, која им је он писмено ускратио прихвате, а после његовог одржаног ”мелбурншког сабора”, опет његовим писменим актом су избачени из чланства тих Урпавних Одбора, и незаконито лишени својих легалних положаја на која су законито били изабрани и постављени. А само зато, што су се супротставили безакоњу.

И не само да је његовим диктаторским начином застрашио верни народ, него је његов утицај видљив и у појединим уредништвима српских новина овде у Аустралији, које уместо да служе својој информативној намени, служе његовој политици и пропаганди. Ово је врло видљиво, јер је готово постало правило да се не објављују деманти оних који су изложени његовим нападима, па се негде чак и поједини плаћени огласи као и обавештења не могу објавити.

Када ово имамо у виду, пред нас се у Аустралији поставља још једно питање: дали стварно живимо у једној демократској и правној држави, или у данашњој Србији, Ирану или Северној Кореји?

Само у једном броју Српског Гласа који се штампа у Мелбурну, објављено је 12 његових фотографија које промовишу ”црквено јединство”, спроведено насилно и незаконито, док је реално гледано највећа деоба стварност и у току. Подсећања ради, а да би смо видели разлику у приступу питању црквеног јединства, овде ћемо цитирати део беседе, коју је на Сретење 1992. године приликом заједничке службе, и постигнутог помирења у Српској Православној Цркви, изговорио патријарх Павле. Ово је непосредно после тога и потврђено заједничким служењем у оба српска манастира овде у Аустралији, а у присуству великог броја верног српског народа, а не са само пробранима, подобнима , како се то догодило овога пута у Мелбурну, и то у неком аустралијском клубу, и на безбожничкој ”гала” вечери, са гостима из такозваних ”сестринских” цркава Рима и Енглеске.

После свега виђеног, нама остаје да се запитамо, дали се овде ради о истинском УЈЕДИЊЕЊУ, или о највећем РАЗЈЕДИЊЕЊУ српског народа у Аустралији?

Ево како је говорио блаженопочивши патријарх српски Павле:
”Сва та безбројна добра, која очекивасмо и желесмо свих ових, готово 30 несрећних година, доживесмо ево овога дана и овога часа. Нека би чуо Господ заједничке молитве наше, да уједињена и никада више нераздељена Црква наша, буде учитељица, речју и примером мира, јединства, братске љубави и слоге, да тако делује на разум, осећања и савест нашег народа да се уједини у свему добром и честитом, у свему хришћанском и еванђелском. Да би био и остао народ Божији.

И данас, и сутра и убудуће, што је било – било је и прошло. Нека остане иза нас. Оставимо Богу и Његовој мудрости да оцени шта је било, и плати свакоме по правди. А пред нашим духовним очима, да нам је слога и еванђелска љубав да их у узајмном праштању чувамо као зеницу ока. Ономе пак, ко нас злурадо запита; ко је овде остао победник, а ко побеђени: да знамо мирно и јасно, и себи и њему одговорити: Овде су се сусрела браћа, која су то била и остала, непобедник и непобеђени. Један је победник – Бог мира, слоге и љубави. И са Богом и у Богу, победник је Св. Сава, онај који је мирио и измирио браћу, и који је у служби мира ишао непријатељима и доносио мир и њима и своме народу.

И један је побеђен, а то је демон раздора, неслоге и немира, који увек подбада брата против брата, Кајина против Авеља. Никада и нико од нас на пут Кајинов да не ступи и њим ни по коју цену да не иде.

Црква Христова, Црква Богочовека, Човекољупца и Миротворца, Измиритеља неба и земље, свих људи и свих народа. Црква Св. Саве, Христољупца и братољупца, данас радосно излази у сретење Господу своме и браћи својој, пружајући пример сусрета и мирења свој деци Светог Саве, свој браћи и овде, и у Крајини, и у расејању, као и свима људима добре воље.

То је порука данашњег празника и овог радосног чина, који са Божијим благословом извршисмо.

То је порука народу нашем у свим крајевима света и свима нашим суседима.

Са Сином Божијем, Миротворцем, победником смрти, греха и демона, да будемо и Он са нама, данас и увек и у векове векова. Амин.”

И тај се пут, без обзира на проблеме на које се наилазило у раздобљу од постигнутог помирења и кретању ка пуном административном јединству, настојао неговати. Настојало се кроз заједничке службе и посете и без икаквих ограничавања, на изграђивању међусобног поверења и на успостављању нарушене, хришћанске и братске љубави и слоге. И све је то трајало без обзира на разлике у мишљењима, на повремене искрсле сукобе, успоне и падове, све дотле, док у Аустралију не дође епископ Иринеј.

Све те молитве и речи Патријарха Павла и оних који су настојали да се подела брижљиво уклони, он безобзирно погази, посеја ново семе раздора и завади српски народ, какву заваду историја српске цркве и српског народа у Аустралији не памти. Завади нас и још нас и даље завађа, и као да острашћено и са уживањем гледа, како се српска браћа гложе и кољу око своје највеће светиње, и како наизменично проваљују врата и ограде и катанче свете храмове.

Сведоци смо да је епископ Иринеј одомаћен у друштву историјски осведочених јеретика. Чим је стигао у Аустралију, он није крио и одмах је на делу показао његово активно учешће у раду ”Светског савета цркава”, као и на заседањима организације ”Европских цркава”. Нама је било страно и незамисливо, да епархиоти Слободне Српске Цркве у Аустралији постану чланови у том такозваном ”Светском савету цркава”, који се састоји од свакојаких удружења и од једног општег шаренила, где је све дозвољено. Ту се као чланице налазе и такозване ”цркве” где епископ може да буде отворени хомосексуалац, док многе од њих чак и венчавају парове истог пола.

Са таквима епископ Иринеј радо сарађује, без обзира на изричитост православних Светих Канона, са њима чак и у молитвама учествује, њих благосиља и њихове ”благослове” уважава, не види ништа страно светом православљу у своме учећу и пактирању са таквим јеретицима. На њихове канонске странпутице и беспућа не обраћа пажњу као да они код њих и не постоје. Али зато ”канонске преступе” види само код слободних Срба епархије Новограчаничке Митрополије у Аустралији, из које је до сада, преко 400 најоданијих српских родољуба, који су били носиоци црквеног и градитељског живота у Аустралији, из цркве самовољно протерао, избацио и из православља екскомуницирао.

Али, наш народ не каже за бадава да у свакој несрећи има и среће. Овим његовим безакоњем, и нехришћанским делима и поступцима, ослободио нас је његовог терора и присиле, јер смо на време сагледали сву несрећу која се над српски народ у Аустралији наднела, па смо одбили да га признајемо за свога епископа и да његова наређења примамо, да би смо му на крају и приступ нашем манастиру ускратили.

За нас је важно да се подсетимо на неке детаље и чињенице везане за активности епископа Иринеја, пре него што је постао епископ, а које нам могу помоћи да боље схватимо због чега све ово данас доживљавамо.

Још је сваком Србину ма где се налазио, у свежем сећању НАТО бомбардовање, и заробљавање тројице америчких војника, као и долазак Америчке делегације предвођене црначким лидером ”свештеником” Џеси Џексоном са 14 представника других ”цркава” из Америке, са циљем њиховог ослобађања.

Оно што је најзанимљије, у овој америчкој делегацији био је и тада „пречасни“ Иринеј Добријевић, али не само као представник српске православне цркве у Америци, већ је представљао и организацију „Хришћанске Цркве Заједно“ (Christian Churches Together). Посебно је питање дали су чланови те америчке делегације могли уопште да дођу на преговоре, а да нису у служби амричке CIA.

Скоро три хиљаде недужног српског народа од којих су поред војника, већина били цивили свих узраста, људи, жене и деца, изгинуло је за време ове акције а која је садистички названа ”милосрдни анђео”. Посебно је питање, колико је још зграда, породичних кућа, важних објеката од економског значаја и мостова порушено. А још је већа трагедија, да и данас, после десет година српски народ умире од последица бомбардовања, које је зверски вршено са бомбама осиромашеног уранијума.

Такве зверске убице српске деце, епископ Иринеј је из затвора спашавао, а са оправдањем да хришћански ”требамо да праштамо”.

На општу жалост, ту хришћанску идеју праштања не жели да примени на Србе Аустралије, које је за расколнике прогласио, и немилосрдно их и даље гони и прогони. Зато нам није јасно о каквој хришћанској љубави, о каквом он хришћанском милосрђу и праштању говори у својим пропведима, када према онима које је немилосрдно из Цркве прогнао, гаји невиђену мржњу и не показује ни трунку љубави према тим Србима?!

Не смемо сметнути са ума, да нисмо ми овде у далеком свету сами, који оштрицу мача његовог прогана осећамо и трпимо. Са нама је и епископ мученик рашко призренски и косовско метохијски Артемије, коме је исто тако незаконито отета епархија, и коме је узето свако владичанско право, и који живи у једној врсти притвора, са ограниченим правом кретања и деловања, удаљен од косовскометохијског народа и своје духовне деце, који су нашли уточиште у брдима и шумама Србије, да се тамо Богу моле и да тугују за својим прогнаним духовним оцем.

Данас је то јавна тајна која је и обелодањена; да је још 2004.године, тада јеромонах Иринеј Добријебић активно учествовао у акцији деградирања, рушења и уклањања епископа Артемија, представљајући га као ментално оболелог човека. По свему што је до данас показао, видљиво је да је он као члан Патријаршијског одбора за Косово и Метохију, несумњиво и један од ”архитекти” целокупног збивања на Косову и Метохији, а наравно и за све оно што се издогађало и што се данас догађа са владиком Артемијом и његовим монасима, а са јединственим циљем, да се Косово и Метохија по сваку цену предају шиптарима.

Маја месеца 2005. године, пред сведоцима признаје да је он активан преговарач америчког Стејт Дипартмента, што другим речима значи, амерички човек сада у владичанској одежди, да би, после четвртог покушаја 2006. године, његови новотарци успели да га кроз задња врата прогурају за српског епископа, и тако „усреће“ унесрећени српски народ у Аустралији.

После организованог скупа у Мелбурну, на коме је ”прихваћен” такозвани „нови устав” за Српску Цркву у Аустралији, а за кога се лажно тврди да је само ”нацрт”, велики број угледних и кључних чланова из Црквено Школских Општина и Српских Националних Организација, изразили су жељу да се сазове један Свесрпски Сабор у нашем Слободном манастиру Светог Саве – Новом Каленићу. Он би требао да буде Сабор Избора и Одлуке, на коме би Срби Аустралије имали прилику да се изјасне и одлуче; дали хоће да остану на путу Светих Отаца и исповедника светог православља и да тако сачувају једину Свету Истиниту Српску и Светосавску Веру у којој су живели и коју су нам наши свети преци у аманет и наслеђе оставили. За ту и такву Веру својих праотаца и отаца су се у највећим искушењима и страдањима Срби увек опредељивали и жртвовали, почевши од Светог Кнеза Лазара косовског, па до Ђенерала Драже. Дали ће се свега тога одрећи и са епископом Иринејем, следујући данашњој дневној и екуменистичкој политици СПЦ, отиснути у раскол и загрљај папе и Ватикана, односно латинских јеретика, како их је Свети Сава називао, остаје да се види.

За нас Слободне Србе у Аустралији доста је било лажи и превара на путу пређеном од помирења, ка овом и оваквом вештачком и присилном „уједињењу“. То нам показује да је дошло време да се изабере прави пут. И Свети Сава је био на раскршћу и морао је да изабере. И изабрао је и утврдио нас да идемо његовим светлим стопама, а његова порука је била кристално јасна и она је гласила: ”Мој српски православни народ је Христов, а не папин”.

У име Имовинског Повереништва манастира Светог Саве – Новог Каленића, у име Слободних Српских Црквено Школских Општина и Слободних Српских Националних Организација

Ратомир Нешић ср
председник Проперти Траста

У манастиру Светог Саве – Новом Каленићу
на дан Светих Новомученика Јасеновачких 2010. године




3 коментара у вези “Pismo Srbima Australije koje srpski mediji u Australiji nisu objavili”
  1. Јооој Кукууу Лелеее, па то је цела беседа, још један додатак или наставак еписоде “Несрећа Срба” чак и она стеница неби то толико дугачко развукао. Кажи како је у истини и шта да радимо не вреди да лупетамо и тужакати се.

    1). Овде у Аустралији смо Срби изгнати или протерани или побегли од Комунистичког режима.
    2). Па смо се снашли, па смо прво постали Аустралијанци, па онда сазидали Богомоље и посадили их са искреним избеглицама свештеника, док се та пропала Југославиа није сетила па нам свеједно светила па нама подметнула нове УДБАШЕ попове. Па нама чак подвалили са страно рођеном децом, васпитали их прво УДБАШТВО па онда мангупство па тек онда мало богослужење
    3). Онда нама наредили да препишемо заједничка црквена имања на Владику Иринеја лично, преко три од њега намештених принудних управника.
    4). А ми Аустралијанци кобојаги нама да се нареди, а у ствари у против Аустрлијских компанијских закона, још да нас заблуди у затвор, видиш пакости, и то од некога који сматра себе божијим светцом.
    5). А овај ни пет ни шест па повуче попа и објави да је затворио Слободну Православну Цркву Јужни Бризбан (Сва среча нисмо морали да га избацимо) па нас онда ЕКСКОМУНИЦИРАО. И то може да је добро ако хочемо у римско католицизам, пошто је то исто се десило овој Аустралианки Сестра Мери Макиллоп, њу су исто екскомуницирали пре 100 година па је овај данашњи Папа је свеједно прогласио као основног Свеца, има могучности има има како да не?
    6). Морали да имамо искреног истинског православног свештеника, а српски су све УДБАШИ такозвана црна мафија, па тражио на интернету док се сетио да најстарији православци су они који су били прогнати од ондашњих власти у Катакомбе. Па остало је све историја.
    7). Одмах после две недеље допутовао Архиепископ Тихон, добавио нама два, не једнога него два попа, анти Екумениста, ујединио нас у борби против Папинских Екумениста.
    8). От тада имамо мира и побожни ред у цркви, Свештеници побожни заиста свеци, све је на своме православном месту и све у будућности обезбеђено.
    9). Мој Савет ако хођете истинско православље, Шутните и лишите се тих УДБАША ви сте Аустралианци и власници својих цркава, не дозволите да вама Криминални УДБАШИ странци ис те пропале Југославије и скоро исто и Србије вама заповедају у сопственој имовини. ПРОБУДИТЕ СЕ И СПАШАВАЈ У АКЦИЈУ…

    АЦА

  2. Pismo srbima Australije i slikoviti komentar uvazenog Ace o popovima svecima,pokazuje da se srbima istorija stalno ponavlja zbog gresaka predhodnika koji se nisu drzali zakletve,onako kako Bog zapoveda,i kukavicluka njihovih naslednika,koji su istovremeno sedeli na vise stolica. Zato nam se i dogodio Jezuita Irinej,kao kazna… Gospodine Aco,bilo gde da zivimo,normalno je da se osecamo prvo srbima,pa tek onda gradjanima zemlje u kojoj smo se zatekli,jer da smo postali australijanci, nebi gradili srpske bogomolje sa srpskim Svestenicima.
    Vladike i Svestenici u Srbiji nisu svi udbasi,papisti,jeretici,ekumenisti, ima ih jos hvala Bogu koji se ne odrekose pravoslavlja,ali oni nisu nista u odnosu na SVECE koje proglasi gospodin Aca,i zaboravi reci odakle su da i drugi nabave sebi bar po jednoga.

  3. http://borbazaveru.info/content/view/3017/1/
    “Ugledni” ljudi dijaspore predvodjeni sa popovima su uspesno prekinuli svaku pomoc sa zapada nastradalim Srbima, a to se ponajvise vidi da su okrenuli reku uzbrdo i potrazuju pare iz Beograda(pa i dobijaju). Prenose muzejske vrednosti u australiju gde grade Kledz na engleskom jeziku. Otimaju Srbima i dusu, kulturu i pare. A onda lako nabede monahe Hilandara i Kosova kako su im stalno slali pare a oni kradu i nezahvalno se odricu pape i moderne jezuitske vere.
    http://borbazaveru.info/content/view/2969/1/ Da li su ‘Novotarci’ procitali ijednu knjigu o svetom Nikolaju Velimirovicu?
    http://www.novinar.de/category/religija/australija/
    http://www.novinar.de/2009/05/18/globalne-obmane-i-uloga-pojedinih-episkopa-spc.html


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo