Вести

Pošto po naredbi RTS moramo da znamo sve što RTS smatra da treba da znamo, desetog oktobra smo videli kako je u velikoj sali

за новинар.де пише Драган Видаковић, 10.10.2010

+++

Narodne skupštine Republike Srbije privremeno organizovano dečije zabavište, jer je tako valjda u Evropi, a o Kongresu SAD i da ne govorimo.

Deca kao deca, ispunila salu, galame, popela se na klupe, sela za sto predsednika, vesele se, trčkaraju, što po prirodi posla i značaju te institucije ne priliči baš previše, niti je to, verujem, u normalnim zemljama baš tako uobičajeno.

Naravno da su organizovane posete parlamentu i upoznavanje sa njegovom istorijom i radom neophodne, ali dečije žurke u njemu služe samo za to da se sve i dalje relativizira, obesmisli i iskarikira.

Ipak se u parlamentu donose zakoni koji mnoge koštaju slobode, nekada stvari koje se tiču rata, razaranje i žrtava, videli smo da se njegovim paljenjem može preuzeti vlast, izvršiti državni udar, te svakako da nije primereno, uobičajeno, potrebno i normalno da deca pored hiljada boljih mesta na kojima mogu da organizuju žurku, po tim sumornim zdanjima nepotrebno troše sate svoga detinjstva, samo zato da bi se žaba potkovala, i to možda samo što misli da to bivoli od nje očekuju.

No sve, kao i uvek, ima i svoje dobro. Pojavio se na TV neki dečkić od nekih 12-13 godina koji je pročitao svoju pesmu koja je na toj zabavi u Skupštini dobila nagradu, i na pitanje novinara kako ili zašto ju je napisao, mrtav hladan, sasvim ozbiljan, za razliku od onih koji bi trebali da budu ozbiljni, a nisu, reče da ga je inspirisala „situacija oko Kosova“ ili tako nekako.

Da baš tako reče i vrati mi dete osmeh na lice, jer me je uverilo da nema konačnih rešenja, da svaka nova generacija ima svoje planove i svoje prioritete, da njegovu generaciju, i pored svih napora, nisu mentalno ubili, da nisu uspeli u svome naumu i da to što smo mi umorni, poniženi i poraženi ne znači ništa sa stanovišta protoka vremena, da su nas uzalud žrtvovali, da od surovog nauma da unište srpski narod nema ništa.

Jedan dečačić je briljantno, na najednostavniji način pokazao da premoć standarda, vojne tehnologije, propagande i izdaje ne znači ništa u sudaru sa mladošću, energijom, jednostavnošću i snagom njenog duha, i da nikada neće pristati na rešenje iznuđena od očeva pod Zapadnim batinama.

Dragan Vidaković