После дуже од шест деценија откад се тековински антифашизам НОБ-а ушанчио у наш живот – најзад је дошло бар до извесне промене: Променила се парола!
за новинар.де пише Часлав М. Дамјановић, 07.10.2010
+++
Давно ушанчена лажна антифашистичка парола “ломљење кичме“ – недавно је на окупираној територији која се још увек лажно имеује као “Србија“ – устоличена у нову паролу:
“Пројекат стварања равнодушних Срба“(1)
Нова парола је јавно изречена на прес конференцији у Београду!
Нову паролу ће полтрони тековинског лажног антифашизма наравно прогласити антифашистичком!
Зашто?
Зато јер је тема прес конференције:
“Tренутно стањe у СПЦ“!
Зато, да се не би нарушила тековинска лажна антифашистичка истина – декретом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, владики Артемију, који је био најављен за учесника – забрањено је јавно иступање на поменутој конференцији!
Та драстична забрана, уосталом као и читав процес против владике Артемија, на конференцији је назван:
“Демонстрација голе власти“(2)
Има ли ичег трагичног у свему овоме?
Да ли је трагично то што је “ломљење кичме“ настављено “ставарањем равнодушних Срба“?
Или то што је јавно исказивање мисли забрањено владики Артемију декретом патријарха?
Или то што је улогу Кноја, Озне и Удбе преузела СПЦ?
Или то што можда није било никаквог преузимања улоге?
Или је трагичан “програм равнодушности“?
Наравно… све наведено јесте трагично, али…
…чини се да је најтрагичније то што у току тоњења у равнодушност – наравно они који су себи приуштили то тоњење са благонаклоним подригујућим ужитком – а наравно и они који су на то приморани – не схватају према чему се натеравају да постају равнодушни.
Не схватају да већ дуго не постају равнодушни према лажном антифашизму – него да су већ дуго натерани да постају равнодушни према фашизму тог антифашизма – према фашизму оног фашизма који је “демонстрација голе власти“!
Јер… целокупна крилатица “тековинског антифашизма НОБ-а“, која је већ дуже од шест деценија ушанчена у наш живот – јесте само прозирна камуфлажа фашизма “демонстрације голе власти“!
Међутим… насупрот равнодушности благонаклоно подригујућих ужитком… и насупрот јуначком изрицању злочиначког “пројекта стварања равнодушних Срба“… и насупрот равнодушног несхватања фашизма лажног антифашизма… и насупрот узурпаторима који декларитивним забранама наводно у име Бога настављају “ломљење кичме“… на истој тој прес конференцији… тихо… без речи изречене… догодило се – Трајање Вере:
“Ко има уши да je чује нека чује!“
“За време конференције Владика Артемије се налазио у публици и „златоусто ћутао“.
“Његово „ћутање“ било је уједно и најзапаженије излагање на конференцији.“
“Оно је дало доминирајући тон конференцији и допринело да конференција уједно буде и „златоустовска беседа“ о стању у СПЦ.“
“Зато се справом може рећи да је на јучерашњој Прес конференцији изговорена најбоља пастирска беседа Владике Артемија…
…беседа која спада у ред најлепших српских беседа нашег „глувог“ времена“ – “Ко има уши да je чује нека је чује.“(3)
Патријарх Трајања Српства
Одувек су мученици и духовни узвишеници били Трајање Вере.
Одувек су мученици и узвишеници били Трајање Православља.
Одувек су мученици и узвишеници били Трајање Српског православља.
Када се дубље размисли… владика Артемије није постао само принцип и идеја – не, попут Небеске Србије, владика Артемије данас јесте патријарх Српског православља.
Када се дубље, трезвеније… а и поштеније размисли… јасно је да се не ради ни о каквом постављању владике Артемија на ма какав положај.
Не – не ради се о положајима.
Не – не ради се о постављењима.
Владика Артемије већ јесте стварни патријарх Трајања и Постојања Вере и Трајања и Постојања Православља…
Он већ као такав постоји и јесте…
…већ постоји као стварни одраз стварног Божијег,
…јер, одувек… кинђурење и кочоперење фразеологијом – нису били Трајање Вере,
…јер, одувек… кинђурење постављењима и кочоперење фразеологијом – нису били Духовна вреднота Православља,
…јер, одувек… свејерес инквизиције и свејерес шизме – није била Хришћанство,
…јер, одувек… усташки нож и мантије преобучена у демагогију – нису никад били Трајање Вере,
…јер, одувек… свејерес, савезничка издаја, сарадња са окупатором, комунистичка издаја нације, као и данашња издаја нације од стране такозване српске државе, и од такозване Европе, и од такозване Српске Цркве – није била Трајање Веровања у Бога,
…јер, фашизам демонстрације голе власти – некад закукуљен лажним антифашизмом – а данас одором и звањима – Божије није,
…јер, на супрот овој испразности – Реч Божије Благодати јесте:
“Ко има уши да Веру чује – чуће је“
“Глобализам и екуменизам… газе семе Православља“(4)
Зато… да се не заборави – непосредно пред устоличење патријарха у Пећи стварни Верски Чин догодио се усред Београда:
Оптужујући „пројекат стварања равнодушних Срба“, професор Драгиша Бојовић је на тој конференцији образложио да се “равнодушност“ натура “према свему: према Косову, према Метохији, према Цркви, према нацији, према Отачаству, према историји, према образовању, према култури“ – и иако „глобализам и екуменизам иду руку под руку и газе семе Православља“, и иако “се у релативизовању догматских и политичких проблема иде толико далеко да се потцењује свест и савест обичног човека“ – “нова црквена политика“ данашње Српске Цркве се свему томе „не одупире довољно јасно и гласно“ – чиме се “нова црквена политика“ своди на „ризик“!(5)
И заиста… уместо критицизма и отпора – СПЦ иде руку под руку са државном издајничком политиком – газећи у име глобализма и екуменизма не само Православље Српске Нације – већ газећи у име глобализма и екуменизма и – семе Православља!
Contradictio in adiecto
Контрадикторна “противуречност једног појма са оним што је с њим у вези“ – да се Српска Црква – уместо да чини оно што јој је једина дужност – бави заиста издајством руку под руку са вазалима државних органа – оваплотила се непосредно после овог Верског Чина усред Београда… и то на устоличењу патријарха у Пећи – на којем је, уместо православног верског духовног чина – јавном декларацијом обзнањена приврженост наводне “црквене политике“ некаквом “пацифизму“ такозваног “екуменизма“ – којем стварни циљ заиста јесте глобалистичко “гажење“ – “Семена Православља“!
Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com
_______________
(1) Драгиша Бојовић, професор Универзитета у Нишу и Косовској Митровици, “Владика Артемије “златоусто ћутао“ о тренутном стању у СПЦ,“ Сајт црноречког братства у егзилу, 29/09/10, 19:58
(2) Зоран Чворовић, асистент Правног факултета у Крагујевцу, “Владика Артемије “златоусто ћутао“ о тренутном стању у СПЦ,“ Сајт црноречког братства у егзилу, 29/09/10, 19:58
(3) “Владика Артемије “златоусто ћутао“ о тренутном стању у СПЦ,“ Сајт црноречког братства у егзилу, 29/09/10, 19:58
(4) Драгиша Бојовић, професор Универзитета у Нишу и Косовској Митровици, “Владика Артемије “златоусто ћутао“ о тренутном стању у СПЦ,“ Сајт црноречког братства у егзилу, 29/09/10, 19:58
(5) Исто
… [Trackback]
[…] Here you can find 87888 more Info to that Topic: novinar.de/2010/10/09/da-se-ne-zaboravi-trajanje-vere-na-nedavnoj-konferenciji.html […]