logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Србија, Друштво    Аутор: Часлав М.Дамјановић    1.078 пута прочитано    Датум: 27.09.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

По делима њиховим познаћете их!Коментари углавном Православаца на делић писма владике Артемија Синоду и Сабору – у којем владика Артемије захтева од Синода

за новинар.де Часлав М. Дамјановић 26.09.2010

+++

да му се врати Епархија рашко-призренска коју му је Синод насилно отео – на шта је Синод доцније одлучио да Артемију забрани чинодејствовање – и то наводно до јесењег Сабора, што је с обзиром на контролу над већином епископа и систематско застрашивање управо обмањивачки изговор – најубедљивије исказују суштину обмане узурпатора Синода:

Православац Срђан Марјановић каже за писмо владике Артемија:
”На многаја љета честити Владико!”(1)

Под псеудонимом ”Магдалена” Православка каже за писмо владике Артемија:
”Артемије, патријарх српски!”(2)

Веља Јовичић каже за писмо владике Артемија:
”Када је толико далековид зашто се повукао, зашто је дао оставку, Зашто…?!”(3)

Kоментар на коментаре:

”Многаја љета честитог Владике” – која Срби Православци од срца желе владики Артемију – нису угрожена само скандалозном забраном чинодејствовања, нити само замрзавањем због неизграђене котларнице, нити само удбашком конфискацијом имовине и средстава за живот – јер насртај инквизиције није угрозио само телесно преживљавање Владике Артемија – већ је свејерес препредено насрнула и на духовни живот Владике Артемија и православног монаштва и свештенства! Самим тим инквизиција свејереси насрнула је на духовни живот православних верника па и на духовни живот саме православне Цркве – што безпоговорно и недвосмислено доказује да данашњи насртај узурпатора није само на Духовни живот Срба – већ јесте насртај и на Духовни живот Православља – па према томе – да доиста јесте насртај свејереси на Веру као такву – на Божију Благодат – па према томе и на само Веровање у Господа!

Владика ”Артемије” данас заиста јесте не само стварни ”Патријарх српски” – јер пролазни су сви чинови, па чак и чинови црквених великодостојника, исто као и све материјално у овоземаљском животу – а насупрот тој овоземаљској пролазности материјалног – Духовна Благодат владике Артемија у његовом узвишеном издржавању фарисејског неораспећа, и његово изналажење Духовне снаге да се Истином и Правдом бори против Лажи свејереси за јединство не само Српске Цркве – већ и за Јединство Православља и – што је најважнијер – за Јединство и Чистоту Вере у Господа – на супрот љигавим обмана – остаће упамћено у аналима Вере и у Трајању Божије Моћи стварног хришћанства – стварног Правог Славља – као вечити пример Завета Божије Благодати подарене православним верницима и православној Цркви за вијеки навјек.

И најзад – не ради се ни о каквој ”далековидости” владике Артемија – већ о његовој духовној снази којом узноси Божију Благодат! Владика Артемије није се нити ”повукао” – нити је дао ”оставку” – већ је жртва неофарисејског прогона неоинквизиције – жртва прогона којим се покушава насртај на Православље. Тако да одговор на ”Зашто…?!” јесте доиста та Духовна Благодат владике Артемије којем је заиста стало не до никаквог лажног ”јединства” Цркве – о каквом паролашки фразирају најмљени фарисејски узурпатори – већ му је стало до стварног Јединства Вере – којим је Црква дужна да послужује, јер, на крају крајева… Црква једино зато и постоји!
Зато, да би прикрили ову основну чињеницу – узурпатори Синода објавили су само онај делић писма који одговара њиховој обмањивачкој кампањи којом покушавају да лажно оптуже владику Артемија да смерним проповедањем Вере у Шишатовцу навдоно ствара некакву нову епархију и да тиме наводно води Цркву према некаквом наводном расколу!

Зато је тек на захтев владике Артемија објављена целокупна преписка!

Тек из те целокупне објављене преписке јасно се види да су узурпатори ти који заиста воде Цркву у раскол – и то у директан раскол од Вере – и такође – да тај свој зли покушај разарања Цркве и Вере – покушавају да лажно накалеме на владику Артемија!

Ову најновију обману узурпатора Синода – којом се већ по ко зна који пут безпоговорно раскринкава целокупна кампања против владике Артемија – Др Десанка Крстић је мудро сажела у свом јавном коментару који је, као и све што каже – потписала пуним именом:

”Каква иронија и аномалија – Патријарх нас у Бечу уједињује са католицима а православца рашчињују?”
”Зар тако нису поступили и са владиком Диносијем?”

И зато Крстићева завршава свој јавни коментар Истином Вере Правог Славља:

”По делима њиховим познаћете их”!

Зато Православац под псеудонимом ”Аца” иде чак толико далеко да каже за писмо владике Артемија:
”Сва срећа да је истеран из те Јересне Српске Вере!”

”Било би смешно да није тако жалосно” – јер ”ако се посматра објективно, Српска Православна црква је пропала и нестала, само је Патријаршија остала” – и то као ”једна од Римокатоличких агенција за Папу” – и то усред ”Београда!”(4)

И доиста и јесте тако – јер:

Узурпатори се препознају по делима њиховим!

Снага Цркве је у Вери пастве! Снага Цркве – није ни у каквим бројкама – нити у ма каквим паролама! Чистота вере је једина стварна снага Цркве!

Фокус и функционалност

Убеђен сам да данас – као и свагда до сада – Срби морају да издрже!
То што изгледа као да су се редови проредили – што јесу – то је само наизглед – зато је и речено да снага нити Српства нити Српске Цркве – није ни у каквим бројкама! Проређеност је зато секударна, јер данас, више него икад до сада, јесте важно будити Верску одлучност и оданост Верској Чистоти Православаца… али… можда је бар толико важно указивати на верске, националне и историјске Истине које се све препреденије сакривају и на разоткривање верскиг, националних и историјских Лажи које се све препреденије намећу… а које се – све мање памте – јер… осим владике Артемија и његових монаха… има сасвим довољно Срба који су спремни на ту борбу – и зато и кажем да су бројке секундарне!

У фокусирању и функционалности тога што чинимо не смемо да се заглављујемо у јевтино прегагањањ као што се то најчешће чини, јер ми се чини да иако врло добронамерни – многи тону у прегањање баш зато што им недостаје истинска Верска дубина и истинско и стварно Српско Национално осећање. Чини ми се да је смо натерани на прегањање што је најавећи успех непријатељеске пропаганде – јер нација која се прегања неспособна је да ма шта предузме за своје добро. Међутим, све је јасно – заиста јесте све толико јасно да је непотребно чак и доказивање, као на пример навод у коментару Драгана Ракића да је ”највећа срамота то што појединци разних политичких партија и припадности покушавају да руше нашу православну цркву као што је то чинио и Ј. Б. Тито а не као што неко претендује Ватикан!” – а тачно је заиста и једно и друго – а тачна је тек суштина, управо наше схватање далековидости суштине – као она суштина изражена у кратком коментару потписаном ”Магдалена” – ”Артемије, Патријарх Српски” – јер тај сажети коментар одражава и стварни распон и ствару суштину читавог догађаја – и истовремено – стварну суштину обмане – која заиста јесте:

Српска Будућност!

Српска Будућност је баш оно чему не само да смо сведоци – него баш оно због чега и чинимо све што чинимо – јер ако Српску Будућност не чинимо – онда заиста Срби нисмо!

Све што чинимо – и све што смо чинили, и све што ћемо чинити – као и владика Артемије, и као и његово монаштво, и као и сви стварни православци, и као и митрополит Дионисије – чинимо то због – Чистоте вере – јер Небеска Србија није никаква прошлост! Као што ни Веровање у Бога није никаква прошлост – тако је и Небеска Србија Будућност и Срба – али такође и Будућност Православља – и изнад свега – Будућност Веровања у Бога!
Небеска Србија је Чистота Вере!

А Чистота Вере јесте – Трајање Вере – и трајање Божијег!
А Трајање Вере и Божијег – јесте и Трајање Српства!

Зато је данас насртај свејереси фокусиран на покушај ликвидације Небеске Србије – што није никаква новина – јер исто као и свргавање митрополита Дионисија – због истог тог разлога свејерес данас покушава свргавање владике Артемија – јер је све то наставак једног те истог покушаја Зла да свргне Небеску Србију! Зато Др Крстићева и пита ”зар тако нису поступили и са владиком Диносијем?” И зато и истиче Истину Вере Правог Славља – ”По делима њиховим познаћете их”!

Да… то мора да нам буде јасно – и то и јесте оно што сам покушао да кажем фокусирањем и функционалношћу на верској и националној линији.

Дефиниција фалсификата: ”фикција, скупина речи без реалног садржаја и смисла”

У напису ”СПЦ: Артемије се лажно представља”, од Р. Лончар, објављеном на ВестиОнЛине (20/09/10, 17:55), пише да је ”Инофрмативна служба СПЦ саопштила” – поменутог дана – ”да не може да удовољи захтеву владике Артемија да објави његову најновију преписку са Синодом и да је не може проследити надлежним на разматрање зато што је захтев потписан речима ”епископ рашко-призренски”.

Надаље пише ”у допису уредника у Информативној служби СПЦ, ђакона Ивице Чаировића, који је насловљен на јерођакона Дамјана у манастиру Шишатовац, наводи се између осталог да ”таква самоознака” – епископ рашко-призренски – ”у садашњем црквено-правном поретку и организационом устројству СПЦ представља фикцију, скупину речи без реалног садржаја и смисла” јер “другим речима, синтагма ‘епископ рашко-призренски’ засад није могућа ни уз једно име, па ни уз часно име преосвећеног владике Артемија” зато што ”канонски и легитимно, постоје само две могуће формулације у вези са Еапархијом рашко-призренском: умировљени епископ рашко-призренски (уз име преосвећеног владике Артемија) и администратор Епархије рашко-призренске (уз име високо-преосвећеног митрополита Амфилохија)”, поручује се у допису” – и наводи да ће ”чим стигне ”аутентични допис” без одлагања бити прослеђен ”на даљу надлежност”.”

Према томе, ”у садашњем црквено-правном поретку и организационом устројству СПЦ” – ”канонски и легитимно, постоје само те две ”могуће формулације” у вези са Еапархијом рашко-призренском” – које једине – наводно нису нити ”фикција” – нити ”скупина речи без реалног садржаја и смисла” – јер су ”канонски и легитимно ”могуће” само две формулације у вези са Еапархијом рашко-призренском” – владика Артемије – ”умировљен” – и митрополит Амфилохије – ”администратор” – па ће наводно због тога – ”чим стигне ”аутентични допис” – бити без одлагања прослеђен ”на даљу надлежност”.

Према томе, ”даља надлежност” ће значи ”проследити” захтев владике Артемија – тек пошто његов захтев постане ”аутентичан”!

А како ће то захтев владике Артемија постати ”аутентичан”?

Постаће ”аутентичан” чим владика Артемије потпише да – није ”епископ рашко-призренски” – него да је – ”умировљени епископ”!

Зашто? Зато што је ”синтагма” ”епископ рашко-призренски” ”самоознакa” – а ”канонски и легитимно” у ”садашњем црквено-правном поретку и организационом устројству СПЦ” – у ”вези са Еапархијом рашко-призренском” ”могуће” су само ”формулације” – које наводно нису ”фикција” – управо – које наводно нису ”скупина речи без реалног садржаја и смисла” – јер према томе – нису ”аутентичне” – те према томе, пошто су као такве ”самоознака” – оне нису ”канонски и легитимно” у складу са ”садашњим црквено-правним поретком и организационим устројством СПЦ”!

Шта значи то да ”самоознака” – није ни ”канонска” нити ”легитимна”?
То значи:
Признај кривицу – или…
…или шта?
Или… оде глава!

Према томе само се чини да је дефиниција фалсификата ”фикција, скупина речи без реалног садржаја и смисла” – стварна дефиниција фалсификата јесте да је фалсификат у својој бити разбојнички – према томе… шта је у разбојничком у бити:

Заиста фашистичко?

Шта заиста значи:

”Садашњи црквено-правни поредак и организационо устројство СПЦ”?

Да ли је таква формулација Цркве – ригорозан фашизам?
Да ли је Црква ”црквено-правна” институција?
Није.
Да ли је Црква ”организационо устројство”?
Није.
Да ли је Црква ”поредак”?
Није.

Чињеница да се у одбијању писма Владике Артемија због недостатка ”аутентичности” каже да су ”црквено-правни поредак” и ”организационо устројство СПЦ” – ”садашњи” – логично доказује чињеницу да – нису свагдашњи – доказује да се ”црквено-правни поредак” и ”организационо устројство СПЦ” – мењају!
Како се мењају?
Мењају се наравно по потреби.

Међутим… чак и ако се у извесној мери Црква прилагођава временима – да ли се – по потреби или макар због чега – да ли се Црква мења?
Божија Благодат се не мења. Вера се не мења. Вечитост Светог Духа се не мења. Према томе – послужење Цркве Вери се – не мења.

Једном речју – пошто се Чистота Вере не мења – јер вековно духовно продубљивање суштине Вере није никакво мењање него нарастање оптимизма и дубине Вере – мењање Цркве у некакав ”садашњи” ”црквено-правни поредак” и у некакво ”садашње” ”организационо устројство СПЦ” – непобитно доказује промену СПЦ у ватиканску установу свејереси – а то није најобичнији фашизам – него онај исти офуцани и окрвављен усташки фашизам који је настављен партизамским фашизмом – кријући се иза лажног антифашизма – као што се свагдашњи, а наравно и данашњи ватикански фашизам – исто као и фашизам узурпатора наше Цркве – крије иза ”синтагме”!
Забрана ”самоознаке” – није Црква!

Забрана Истине је – фашизам.
И зато друго питање:

Шта је дефиниција фалсификата?

Дефиниција фалсификата јесте – ”фикција”!
”Фикција” – није Вера!

Дефиниција фалсификата јесте – ”скупина речи без реалног садржаја и смисла”!
”Скупина речи без реалног садржаја и смисла” – није Вера!
Нити служење Вери!

Наметање фалсификата као Вере – јесте фашизам!

”Они хоћe устајале баре, а не узбуркано море”(5)

Отац Венијамин одржао је још почетком марта 2008. године потресну беседу о савременим збивањима у српској цркви, коју је насловио ”Данас…ми смо сведоци… страшних збивања која се дешавају…”

”Ми смо сведоци” – сведоци чега?
Да ли сведоци Лажи?
Да ли сведоци сопствене немоћи?
Да ли сведоци Издаје Српства?
Или…

Да ли сведоци сопствене издаје?
Јер… немоћ и пасивност… јесу Издаја!
Зато је Отац Венијамин у Беседи, цитирајући ”мудрог” Јустина – указао управо на суштину јереси:
”Они хоћe устајале баре, а не узбуркано море”.(6)
Ко хоће ”устајале баре”?
Ко неће ”узубуркано море”?

Издаја, Лаж и Немоћ – хоће ”устајале баре”!
Једном речју – ”устајале баре” – хоће јерес.

Зато инфериорност и униформисаност службене Издаје, службене Лажи и службене Немоћи – неће ”узубуркано море”!

Хришћанство, стварно Хришћанство, стварна Вера, стварно веровање у Господа… увек је било и биће Брод Господњи на ”узубурканом мору” – зато јер живот који нам је подарила Благодат Господња јесте Оптимизам Вере са којим се нашим овоземаљским животом боримо против свих изазова који нам натурају ”устајале баре” јереси Лажи и Издаје Немоћи.

Зато, по речима Оца Венијамина, ”највећа је наша пропаст данас” – то што ”нисмо готови да пострадамо” – ”да будемо лишени много чега материјалног”. ”Да будемо прогоњени!” ”Да будемо затварани”! ”Да будемо исмевани, пљувани!”

”То је Православље!” ”А није Православље… да пристајемо на све и свашта.”(7)

Највероватније да суштина Српског Националног Духа и његова урашћеност у Правослвље није израчена сажетије и језгровитијим речима.

Зато… позовимо се на врло популарне речи ”садашњег” патријарха – али у обрнутом смислу, не у фашистичком него у заиста Божијем смислу:

”Што виси, нек и отпадне”

Пошто најмљени узурпатори свејереси – заиста ”висе” – и то ”висе” од Вере:

Зато заиста морају да ”отпадну”!

Јер заиста данас јесте ”потребно нећутно исповедништво православља” – што добри монах свакодневно чини испред Патријаршије – која се понаша према овом сваком изливу Чистоте Вере као да је заиста ”једна од Римокатоличких агенција за Папу” – и то усред ”Београда”!

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

(1) С. Марјановић, Магдалена, Веља Јовичић, коментари на ”Артемије – доживотни Епископ рашко-призренски”, Новинар.де, 09, 15 и 18, 2010
(2) Исто
(3) Исто
(4) Коментар ”АЦА”, ”Alexander”, ”Дође вријеме да благочестиви Српски народ мора да брани Цркву и манастире од попова и владика, Новинар.де, 22/09/10, 05:22
(5) ”Данас многи у мантији служе антихристу!” Беседа Оца Венијамнина, Епархија Жичка, 09/03/08
(6) Исто
(7) Исто




2 коментара у вези ““Po delima njihovim poznaćete ih””
  1. “Sve sto je visilo” do sada je od Crkve otpalo kroz mnoge jeresi naseg doba, a posebno kroz jeres: ekumenizma, globalizma i papizma. U prestupanju Zakona Bozijeg, i javnoj izadji nase Svete vere Pravoslavne, vere Svetosavske i naseg Svetog srbskog imena, i ovaj put kao i mnogo puta do sada, narodni i crkveni “prvaci” bili su prvi, u izdaji Boga i Srbstva. Za razliku od takvih “Srba” izdajnika, malobrojni ali vjerni i blagocestivi srbski narod kroz post i molitve i druga dobra djela ostao je da svedoci zivotom svojim, o snazi nase Svete vjere pravoslavne, i ljepoti naseg Svetog srbskog imena. Kao i mnogo puta do sada, samo Srbski pobozni narod, koji djelima svojim svedoci o veri svojoj, ziveci po ucenju njenom, ostao je i sada verni i odani cuvar naseg milog i Bogu dragog Srbstva: Pravoslavlja i Svetosavlja u svim njegovim osobinama. U svakom vremenu, a posebno u vremenima nasih srbskih narodnih iskusenja, nasih srbskih narodnih padova i naseg srbskog svenarodnog otpadnistva od Boga i Srbstva, samo svesni i pozrtovani srbski rodoljubi bili su istinski cuvari Srbstva, a vecina je bila poput zvoncica koji samo zvone. Zato se Crkva Bozija, Crkva Svetog Save nikada nije mjerila po broju njezinih clanova, vec po snazi vjere – rodoljublja onih Srba i Srbkinja koji zivotom svojim svedoce o Svetosavskoj vjeri svojoj. Oni su ti mnogobrojni znani i neznani sinovi i kceri Svetlosti, i djeca Bozija koja hristoljubivim zivotom svojim zadrzavaju “tajnu bezakonja” koja se sada javno u Crkvi radi na kraju vremena, kao sto je to i receno i predvidjeno u Svetome Pismu da ce da bude u poslednje dane. Oni su ti hrabri i neustrasivi borci za veru i Srbstvo, zbog kojih Bog zadrzava bezumlje ljudsko. Zato samo sa vjerom u Boga, sledeci zivotom svojim zivotni put Svetoga Save, narod srbski moze da opstane na pozornici zivota ovog svijeta do kraja vremena i Drugog dolaska Gospoda naseg Isusa Hrista, kada ce svako od nas primiti platu svoju, po djelima svojim. O Gospode, dodji sto prije, i prekrati nevolje i muke narodu Tvome koji sada strada i pati na pravdi Boga ni kriv ni duzan, samo zbog svoje Pravoslavne vjere u Boga, i odanosti svome Svetom srbskom imenu. Samo sa takvim sinovima i kcerima Svetog Pravoslavlja naseg milog i Bogu dragog Svetosavlja, oduvjek je bio i ostao Bog Istine i Bog Pravde. Zbog toga je samo sa pravoslavnom vjerom u Bogocovjeka Isusa Hrista, moguca Srbska slavna pobjeda na kraju vremena, a imena Svetih srbskih ratnika za veru i Otadzbinu zapisana su zlatnim slovima u Knjizi Vecnog Zivota! Zato neka se ne plasu srca Srbskih rodoljuba, sa vjerom u Boga pobjeda je nasa! Srbsko je bilo i bice, ko dozivi i videce! Amin. Boze daj!

  2. S.Svetosavac i G.Caslave -Da Vas Bog pozivi i Vase”zlatno pero” koje nam nadu daje da nismo sami,ovako”obelezeni i prognani”u Parohijama sirom sveta i u matici od onih od kojih smo se najmanje nadali-svestenstava SPC.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo