Вести

„Večernje novosti“ u broju od 15. septembra pišu da je bivši britanski premijer E. Bler primio iz ruku bivšeg predsednika SAD W. Klintona

Dragan Vidaković, 16.09.2010

+++

(sasvim paradoksalno rođenog u mestu Hope u Arkanzasu)„Medalju slobode“ za svoj rad u oblasti ljudskih prava i za privržrnost u rešavanju međunarodnih sukoba. Klinton je istakao i Blerovu podršku NATO intervenciji na Kosovu 1999. godine (valjda čitavoj Srbiji, „Novosti“ su izgleda baš neobaveštene). Uz medalju ide i 100.000 dolara u gotovom novcu.

Ma šta mislili o Klintonu ne možemo da mu osporimo oprez i prepredenost, jer je oduvek znao da ne sme previše da se prsi bombardovanjem Srbije, i da odlično shvata da je najbolje da one koji ne razumeju da se radi o velikom zločinu isturi u prvi plan, što i čini čim se jave željni takve slave.

Tako je povodom smrti pape Vojtile izjavio da je ovaj od njega tražio da nas bombarduje, a on eto nije imao kud, kad to traži takav autoritet.

Zabrinut da bi neko mogao da mu otme prvenstvo u zločinima u Srbiji, Bler je čak napisao knjigu u kojoj tvrdi da je lično pritegao Klintona da nas bombarduje, da se zna zanavek ko je glavni, ko u svetu kosi, a ko vodu nosi.

Naravno da neinteligentna Blerova faca u potpunosti odaje čoveka koji se ponosi onim što mu inteligentniji Klinton sa zadovoljstvom prepušta, čak mu daje medalju i sto hiljada dolara za trošak, toliko je oduševljen Blerovom zaslepljenošću, jer zna da je počinjen veliki zločin, da će istorija, ako ne i pre, znati da ga smesti u ligu najbestijalnijih, a Blera i ostale zapiše kao kolovođe i glavne krivce, tim pre što su sami priznali, i utrkivali se čak oko otimanja zasluga za rušenje i ubijanje u ime humanosti, ljudskih prava, slobode, pravde i demokratije, svih onih vrednosti iz baštine čovečanstva koje su oblatili, upljuvali i učinili da ih milioni ljudi omrznu kao pošast koja nosi smrt, rušenje, invaliditet, glad, očaj, strah, bedu i bolest.

Svi ti zahtevi i hvale intelektualno inferiornih ličnosti, patološki sklonih lažima pri tome, Klintonu su zapravo poslužili za unutrašnjopolitičke svrhe, jer je bombardovanje sprečilo impičment pokrenut zbog afere sa ispodprosečnom Monikom Levinski, pošto nikakva cena nije velika da se ostane na čelu Amerike, pogotovo kad se kao dobro došle jave sujete malih ljudi koji pate od manije veličine, koje je on kako vidimo bogato nagradio, pošteno, kako i priliči Americi u kojoj sve i svako ima svoju cenu, pa i E. Bler, koga je engleska štampa nazvala „Bušovom pudlicom“, posle promene lidera gospodara sveta. Šta će mu Buš darovati za Irak videćemo, mada nije isključeno ni otimanje oko zasluga, u šta su verujem uvereni poštovaoci postulate one psihološke škole koja karakter i inteligenciju čita sa lica.

Dragan Vidaković