Вести

Учила старина младину да се патријарх бира кроз светост Духа Светог. После успешног пропутовања патријарха Иринеја по земљама света, младина данас може да учи старину да се патријарх бира светином УН.

пише: Ленка Летић, 16.09.2010

+++

Ако је неко летимично прелазио преко историјских лекција, или из несташлука бежао са часова историје, па се данас пита ко је проузроковао силне ратове, одакле толико „вештичарење“ и толике ломаче, нека погледа у уредно зачешљане браде и прецизно затегнута платна при прављењу камилавки, или било каквог облика крунског покривала главе, и добиће одговор ко су виновници вековног проливања крви на земљи којом хода човек.

Можда ће неко бити збуњен на ехо патријарховног одушевљења са успешног светског пропутовања, али не треба збуњености да се преда ако знамо биографију патријарховог порекла. Потече та стамена титула са плодне моравичке земље. Воћнаци све лепши од лепших на црници наквасалој водама зеленкасте Мораве. У тим воћњацима највише се шири сласт румених јабука, а јабука је воћка знана још у Рају, она иста којом змија дарива Еву, а Ева је „мудродарно“ поклони Адаму. И не опи само та румена воћка Адама, о њеној чуднотворности нам је рекао и Тарабић када ју је пресекао и рекао да се опрезно загледамо у облик њеног семена…рече та старина да се знак преваре налази у јабуци. А ми, људи ко људи, док зубима сочно загризамо њене комаде гледамо на црва да не наиђемо…нико о змији не размишља.

И док је патријарх упијао светске науке, биладинова грана на дан Усековања главе Јована Крститеља паде и покоси два живота…покоси старину и младину. А свештеник ко свештеник, без мудрости ни у цркви ни у порти рече „…кад би човек знао где ће пасти, он би сео…“.

Како нам патријарх долази са светским знањем које нам говори где ћемо пасти, седимо на земљу и спустимо главу ка њој. Ако нам је непозната њена дубина није нам непознато место пада до којег нас воде.

А календар, кога је више брига кроз чије презиме ће се одбројавати дани који су пред нама, кад на зиду наших домова и наших светиња стоје само корице као траг једног време, све листове са њих већ давно откинуше уредно зачешљане браде.

Само једно наш патријарх није нашао у обиласку света, као што ни за све године није нашао у науци којој се посветио, а то је истина да се васкрснуће Господа десило. Разапето тело кроз Васкрснуће нам је показало да снага Бога одолева свим змијским отровима, свим умним рукотворинама, свим бројним рачуналима, само се треба чистог срца уз ту Снагу савити. И чему се плашити пред светском науком коју нам патријарх доноси? Ми јесмо „неписмен“, „пагански“ , „племенски“ народ, и баш овакви разумемо мали број речи у реченици Господа „Много званих, мало изабраних“.

Шта може та сила света у колони са уредно очешљаним брадама да учини једном чистом срцу испуњеном љубављу према Богу? Ништа, ама баш ништа. И да зарију зубе у то чисто срце не могу ништа постићи. Душа у тренутку смрти напушта и срце и на пут креће са љубављу коју пред Бога носи.

Пре него што отргну календарску старину испред нас, у дому моје душе ће остати датум православног Васкрса, и тај датум ће се до краја мог постојања благодарно дочекивати у дому мом, а они нека се и даље истог датума тискају око узавреле обојене воде у коју ће спуштати јаја заједничких кока, ништа ја немам са њима, а ни они самном.

Ленка Летић, 16.09.2010