Самозвани Архиепископ ЦГ Амфилохије објавио је јуче свој памфлет на рачун одбеглог монаштва ЕРП.
Калуђер, ИХТУС- Форум православних хришћана антиекумениста, 24.08.2010
+++
м.Амфилохије:
Са тог разлога је утолико тужнији и забрињавајући раскол, срећом још увијек на помолу, по први пут у историји Српске Цркве такве врсте, групе јеромонаха и монаха Рашко-призренске Епархије, који је већ назван расколом „артемијеваца“ или „артемита“, везаних за личност сада умировљеног Епископа Рашко-призренског г. Артемија. Уздизањем „духовног оца“ и везаности за њега, као за „једину истину“ (та група чак има и свој сајт под називом „Истина је само једна – Владика Артемије“), изнад Цркве и изнад саборне Епископске службе у Цркви, Епископији), та група је кренула, као „гуске у маглу“, тобоже за том „једином истином“ која је Артемије, газећи своје монашке завјете, напуштајући ћивоте Светих и своје обитељи, у којима су се доживотно завјетовали на вјерност Христу, одричући се свога призвања служења Христу Богу и роду на распетом Косову… Чинећи то из своје вјерности свом „духовном оцу“ и ради његове „заштите“, да ли је могуће да та група монаха не схвата да том својом „заштитом“ и „одбраном“ сурвавају у пропаст онога кога тобоже бране, вјешајући му се о врат као „воденични камен“?! При томе, да би себе и своје поступке оправдали пред савјешћу и пред Црквом, поред вјерности своме „духовном оцу“, правдају себе оптужбама на рачун Цркве (Сабора, Синода, Епископа) за екуменизам, папизам, глобализам и друге савремене пошасти, проглашавајући себе за „судије васељене“ и нове „непогрјешиве римске папе“.
Као што је владика Артемије већ неколико пута објавио и упозорио, некоме у СПЦ је преко потребан раскол да би остварио неке своје и туђе циљеве. И ево, на „званичном“ сајту „званични“ администратор ЕРП објављује своју препредену тезу о расколу у СПЦ.
Раскол не могу направити монаси, јеромонаси, искушеници. Раскол у Цркви може направити само и једино ЕПИСКОП који се одвоји са својим верницима. У СПЦ немамо ниједног епископа који се одвојио од СПЦ, а нарочито се није одвојио епископ Артемије који је прихватио све безаконе и неканонске одлуке узурпатора црквеног поретка, пристао чак и на безаконо прогонство и још безаконије одузимање права на духовно руковођење.
Подугачак је низ канонских прекршаја, уставних прекршаја и законских прописа које су начинили епископи Амфилохије, Атанасије, Иринеј, Григорије, Фотије, на челу српским патријархом Иринејем, у случају владике Артемија.
Часно монаштво ЕРП је начинило само један једини прекршај – непослушање о месту настањивања. За то непослушање су добили казну од надлежног администратора Амфилохија: не могу чинодејствовати, не могу се причешћивати. И сви до једног су ПОСЛУШНИ тој епитимији, па нити чинодејствују, нити се причешћују! Шта више, никуда и не иду из својих привремених насеобина, осим повремено у ман. Шишатовац на свету литургију коју служи владика Артемије. О каквом то онда расколу трабуња и булазни млетачки ђак Амфилохије?
Часно монаштво ЕРП је учинило частан потез!
Духовног оца им је безаконо сменила група завереника, безаконо га протерала из ЕРП, а онда још и безаконо киднаповала од својих чада. Када би у породици неправедно и безаконо затворили оца, безаконо га протерали из дома породичног, безаконо наметнули другога, и то још и осведоченог деликвента, за новог родитеља деци, треба ли деца да га мирно прихвате и истовремено потпуно забораве на истинског оца и учитеља у прогону?! НЕ, тако не чине часни људи, нити часна и честита чељад, већ се противе безакоњу и не прихватају наметнутог очуха. И то каквог очуха? Управо онога који је безаконо прогнао родитеља и који сада жели да духовно силује његову чељад.
Лажни архиепископ и лажни пастир сада жели новим лажима да изазове нову обману црквене јавности потурањем непостојећег раскола. Млетачки ђак је усавршио млетачка лукавства, али заборавља да је већ одавно прочитан и да је само питање дана када ће коначно одговарати за сво безакоње и зло које је начинио у СПЦ.
Раскол на помолу је управо тзв Православна Црква Црне Горе коју оснива м. Амфилохије, која је избрисала сваку припадност СПЦ на свим својим званичним обележјима – печату, застави, меморандумима, сајтовима, припремни да ступе под јурисдикцију Цариградске масонерије. То му не смета да подмеће раскол:
злобни и злонамерни Амфилохије
„Већ се говори: Владика Артемије ствара Шишатовачку Епархију!“
Калуђер, ИХТУС- Форум православних хришћана антиекумениста, 24.08.2010
U Boga se treba i mora vjerovati, ali i Vladike provjeravati da li su od Boga, i da li oni rade onako kako to Crkva Bozija od njih trazi i ocekuje. Sveti Arhijerejski Sabor doneo je svoju odluku da se do daljnjeg sluzi po osvestenim obicajima nase Svete Srbske Pravoslavne Crkve, a Biskupi globalisti, ekumenisti, novotarci i drugi jeretici to nepostuju, i koristeci se svojim Vladicanskim polozajem na koji su dosli cesto puta nedostojnim putem, oni sada pokusavaju umjesto da svoja shvacanja, ucenja i poglede na zivot i svijet prilagode Crkvi Hristovoj, koja sjedinjuje proslost sa sadasnjoscu vodeci nas tako kao njezine clanove u buducnost i zivot vijecni, koja sjedinjuje nebu i zemlju, nebesko i zemaljsko, duhovno i materijalno, i koja zbog togada kao Crkva Boga Zivoga postoji u vecnoj sadasnjosti, jer Hristos je isti juce, danas i sutra, Crkva je zato u isto vreme van prostora i van vremena, i Crkvu zbog toga niko nemoze da prilagodi svojim oveozemaljskim zivotnim shvacanjima i duhu ovog prolaznog vremena, jer to onda vodi u jeres, i svako ko tako radi jeste jeretik – otpadnik od Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve Hristove, nego duh vremena u kome zivimo mi trebamo i moramo kao pravolsavni hriscani da prilagodjavamo duhu Hristove vecnosti i duhu ucenja Crkve Njegove!
Zbog cega se pojedini Episkopi u SPC nasuprot logici zdravog razuma odricu svoga Svetog SRBSKOG IMENA, zbog cega oni iz naziva svojih Mitropolija izbacuju i brisu naso Sveto SRBSKO IME, i zbog cega su oni izbacili Sveto SRBSKO IME na bogosluzenjima iz jektenija i zaamovne molitve, ocekujuci da se neko drugi umjesto njih Bogu moli za nas Sveti Narod Srbski, i zbog cega oni uvode mnoge nepravoslavne obicaje koji su strani SRBskom Narodu, izbacujuci u isto vreme osvestane obicaje Svetih Otaca i Materi nasih? Zbog cega oni propovedaju razne jeresi Boga se nebojeci a naroda ne stideci, tvrdeci da duse nema?! Na ta i mnoga druga pitanja nije tesko odgovoriti jer mnogi od takvih Episkopa zbog komunistickog robstva u kome su Srbi doskora ziveli nikada se Srbima nisu ni osecali,a boljih nazalost nije ni bilo. Zato je Crkva bila prisiljena da se pomiri sa time i narodu da kaze – daj sto das. Bolje ista nego nista. Zato se preko svestenstva najbolje moze i da vidi koliko je srbski narod u komunistickom robstvu propao,i duhovno osiromasio, jer svestenstvo je bilo i ostalo najbolja slika svoga naroda iz kojeg potice i kome pripada. Kada je narod bio bolji, Bogu vjerniji a Srbstvu odaniji, tada su bili i bolji srbski pravoslavni svestenici koji su u proslim vremenima bili narodne vodje u svim srbskim bunama u borbi za oslobodjenje i ujedninjenje Vaskolikog Srbstva. Kao bi narod Srbski kroz mnoge ratove i seobe nacionalno i moralno propadao kao sto je to slucaj danas, tada bi propadali i njegovi svestenici, od kojih SRBski Narod sada trazi i ocekuje, sve ono cega vecina Srba nazalost sama vise toga u sebi nema, kao sto su vjernost Bogu, Otadzbini, Porodici, postenje, rijec i ostale vrline koje su nekada tako puno krasile SRBski Narod, a koje danas ocigledno nisu njegov sastavni dio – vecine Srba i Srbkinja.
U vreme komunistickog robstva u Crkvu su isli samo oni koji su zaista u Boga vjerovali, a monasima od kojih se biraju Episkopi postajali su najbolji, najrevnosniji,najpozrtovaniji, postajali su samo oni koji su zaista Bogu bili vjerni a Srbstvu odani. Svojim uzvisenim zivotom punog stradanja i velikih odricanja oni su kao pravi Srbi, Pravoslavci i Svetosavci osvetlili obraz vaskolikom Srbstvu i svojom licnom zrtvom spasli tako SPC od njezinog unistenja od bezboznickog komunistickog rezima kojeg su cinili nazalost ne Marsovci vec nasi odrodjeni „srbski“ sinovi i kceri koji su i Bogu i narodu bili ledja svoja okrenuli.
Medjutim postepenim slabljenjem komunistickog rezima Crkva je sticala sve vecu slobodu, i postajala sve interesantnija za mnoge probisvete i racundzije koji su trazili sebi hleba bez motike. Zbog toga je u Crkvu nagrnula i dosla svaka susa, a medju njima i mnogi komunisticki zbiri i spijuni koji su i poslije pada komunizma zakonom inercije nastavili da rastacaju i unistavaju Crkvu Boziju samo sada pod drugom oznakom i drugim imenom. Tako su mnoge crkve postale „zbornica sotonske“ i mjesto okupljanja sviju i svakoga, cesto puta i najgorih slojeva drustva. Tu zalosnu pojavu u SRBskom Narodu za koju Crkva nije bila spremna u nikome pogledu,odmah poslije rata u Bosni, meni je objasnila u Beogradu jedna stara baka dok smo zajedno cekali u redu ikone da celivamo sledecim rijecima: „Eto sinko, nekada ja od ovih sada ovde u crkvi skupljenih sa kolca i konopca,nisam smjela u crkvu da idem. Mnogo puta takvi su mi kazali da cu zato sto u crkvu idem ja zbog toga posao izgubiti, a sada – jadna li sam ja, od tih istih koji su me nekad tako savjetovali, koji su Boga psovali i meni se smijali zbog vjere moje,ja sada uboga nebila od takvihu nemogu u crkvu da udjem“. Na moju primedbu da je dobro sto se narod sada pokajao i na pravi srbski put vratio, ona je samo odmahnula glavom i zalosno rekla:“Vuk dlaku menja, ali ne i cud“!
Zaista, to je ono sto se je nama Srbima sada desilo. Vuk je dlaku promjenio ali ne i cud svoju koja se nemoze preko noci promjeniti, kao sto se to mjenjaju partijske oznake,jer bez suza nema pravog pokajanja, a bez pokajanja nema promjene ljudske svijesti i povratka na put Svetoga Save. Zato nama sada u crkvu dolaze ne samo oni koji veruju u Boga, vec i oni koji prateci drustveni trend i sadasnje pojave vremena zive po njemu, a ne po zapovjesti Svetog Jevandjelja!
Zbog toga sada u Bogoslovije cesto puta odlaze i monaski zavjet daju umjesto najboljih – najgori bogoslovi i vernici: laktarosi, drogerasi, bludnici, i od toga skarta ili otpada (cast onima koji to nisu) koji se hvale diplomama sa katolickih i protestanskih „visokih skola“a ne svojim pravoslavnim vjerom i znanjem, koji se hvale tudjim crkvama a ne svojim manastirima, koji se hvale tudom duhovnoscu i dobrim djelima a ne svojim kojih licno nemaju, biraju se novi Episkopi. Zato oni i zive,rade i ponasaju se sada – ovako nedostojno: despotski, nepravoslavno i sramno; jer da bolje znaju oni bi bolji i bili, a oduvjek je bilo i ostalo „cega se pametan stidi, da se budala sa time ponosi“.
Najgore od svega, jeste cinjenica da jedan dio danasnjeg Episkopata SPC nije zbog svega toga dostojan ni vernicima ili clanovima Crkve da budu, a kamo li srbskim Vladikama. Oni svoju nedostojnost zato pokrivaju svojom gordoscu, drskoscu, uobrazenoscu i „pametovanjem“ verujuci da se „vlasi nece dosetiti“ zasto oni tako rade. Medjutim nije narod sada toliko gluptreba da on nebi znao da svakog Episkopa treba slusati isto onako kako sto i Vladike slusaju Hrista. Ni vise ni manje.Zato je uzaludna zelja, pretnja i molba pojedinih Episkopa koji od naroda svoga traze da oni kao vernici Crkve Bozije obavezno postuju i slusaju svoga Vladiku, kao sto rimokatolici slusaju svoga Papu u Rimu. To kod Srba nemoze da prodje. Kod Srba se postovanje mora da zasluzi, a to biva obicno poslije nase smrti. Srbi ko Srbi, nasli su se zato u cudnom polozaju, da rimokatolici imaju samo jednog Papu u Rimu kojeg moraju da slusaju,a Srbi zbog takvog shvacanja i ponasanja svojih Episkopa kojima je rimski Papa bio i ostao uzor u zivotu, a ne Gospod Hristos; mnoge Pape zato sada imaju. Vidjela je zaba negdje gde se konji potkivaju – pa i ona noge digla.
Tako su i pojedini Episkopi nasi culi i vidjeli kako rimski Papa ima veliku zemaljsku silu i moc koju i oni pozeljeli sada kao ljudi da imaju. Zato oni i pozeljese da budu Pape za sebe, Pape u malom; a to kod Srba koji slusaju samo Boga na nebu, i ponekad ponekog Bozijeg slugu na zemlji – a jeretike nikad,zaista nemoze nikada da bude. Srbi koji u crkvu redovno neidu, ipak o svojoj vjeri toliko znaju da je takvo ucenje i shvacanje pohresno i neprihvatljivo po Pravoslavnom ucenju Hristovom, jer poglavar nase Crkve jeste njezin osnivac Gospod nas Isus Hristos, a ne Papa iz Rima, ili njemu slicni papisti iz SPC, koji poput Crnog Pape iz Vatikana zele po svaku cijenu njegovu zemaljsku slavu, vlast i moc, ali koji isto kao ni Papa nece da prihvate da slusaju Crkvu i njenog osnivaca Gospoda Hrista. Zato je Gospod i rekao da se „vecma treba Bogu pokoravati nego ljudima, pogotovo onim ljudima koji nas odvracaju od Istine“. Zbog toga svakog Pravoslavnog Vladiku treba postovati, slusati i slediti samo onoliko koliko Vladike kao istinske sluge Hristove: postuju, slusaju i sledi samu glavu Crkve Bozije – Gospoda Hrista. Niko od nas nema zato pravo i niko od nas ne smije u ime bilo cega ili bilo koga, u ime neke slepe pkornosti i poslusnosti prema Episkopu, da svoga Vladiku sledi i da ide za njime u jeres, pogibao i u smrt. Bog je nama ljudima koji smo stvoreni po liku Njegovom, dao slobodu volje i zdrav razum da mozemo tako da razlikujemo sta je dobro a sta nije, sta je istina a sta laz, sta je pravda a sta nepravda, pa prema tome problem u Srbskoj Pravoslavnoj Crkvi ne pravi Vladika Artemije i njegovo izbjeglo monastvo sa Kosova, koje pokusava preko njega kao svoga DUHOVNOGA OCA, samo da bude Hristu vjerno, a SRBSTVU odano, vec probleme u SPC prave: novotarci, ekumenisti, globalisti, separatisti, papisti i ostali jeretici koji su loveci u mutnom i zloupotrebljavajuci polozaje na koje su dosli voljom naroda u Crkvi Bozijoj, po dopustenju Bozijem da bi se tako pokazali posteni, uzurpirali vlast koju oni sada imaju!
Na taj nacin oni svojim zlim delima javno svedoce da su ovo poslednji dani, i da ce „Hristos doci skoro sa svim Andjelima nebeskim, da plati svima po djelima njehivim“ a do tada oni nece slusati nikoga, jer oni se Boga ne boje, a naroda ne stide i zato sebi i dozvoljavaju da se ponasaju tako kako se ponasaju, i suprotno odluci Sabora koji naredjuje da se „do daljnjeg ima sluziti po starom nacinu sluzenja“ oni veoma vesto, podmuklo i podelo nastavljaju po starom klevetajucu i nasilno progoneci sve one koji su ostali verni Bogu, Svetom Savi i SRBSKOME RODU!
Sadasnji ekumenisti,papisti, novotarci i ostali jeretici, oni su ti koji Narod SRBski zele da predvedu zedne preko vode, i da ga potcine u Novom svetskom poretku fizickom robstvu sadasnjih globalista,a duhovnom pogledu Rimskom papi iz Vatikana, kao najvernijem sluzi Antihrista. Zato blagocestivi sluga Boziji, Vladika Artemije i njegovo izbjeglo monastvo sa Kosova trebaju i moraju i dalje da ostanu na svome Svetosavskom srbskom putu Hristovom,da ostanu i dalje zajedno sa vaskolikim Narodom SRBskim koji vec jednom kroz pokajanje treba i mora da se vrati Bogu i Svetome Savi, nepokolebljivi u svojim stavomima i borbi u odbrani Srbstva i Pravoslavlja, i tako svi zajedno kao ljudi koji drze do svojih korena i koji su svjesni vremena u kome zive, svim papistima, novotarcima, globalistima, ekumenistima i ostalim jereticima jasno i javno da kazemo i stavimo do znanja da smo mi koji smo ostali vjerni Bogu i SRBskom Narodu Crkva Boga Zivoga, HRAM DUHA SVETOGA, a ne oni kao izdajnici Srbstva i Pravoslavlja!
Dosta je bilo sa njihovim nasiljem i zloupotrebom vlasti u Srbskoj Pravoslavnoj Crkvi Hristovoj,iz koje oni sada kao jeretici i otpadnici moraju da idu. Sto prije to bolje. Zato neka se oni kao jeretici sto prije micu ili cemo ih nazalost morati maknuti, neka se smicu ili cemo ih nazalost morati smaknuti. Zato svako treba da zna da novotarci, papisti, globalisti, separatisti, ekumenisti i svi drugi jeretici po nicemu vise ne pripadaju Crkvi Hristovoj, a Vladika Artemije i njemu slicni bili su i ostali luconose Srbsta: Pravoslavlja i Svetosavlja kao vrhunca hriscanske nacionalne ideologije, bili su i ostali Crkvom Boga Zivoga, zato njima vise jeretici i otpadnici od Srbstva i Pravoslavljai nece moci suditi po nikom pitanju. Narod SRBski koji voli i svoje neprijatelje, a kamo li da ne voli svoje zabludele sinove i kceri, uskoro ce zato jeretike srbskoga porekla da kara prutom po ledjima da bi oni tako „bili zdravi u vjeri!“PRAVOSLAVLJE ILI SMRT!