Вести

Угледни професор Београдског универзитета Чедомир Чупић, већ се као члан Савета за борбу против корупције неуспешно хватао у коштац са рак раном нашег друштва.
20.08.2010; Пише Маријана Милосављевић

+++

Тадашњи премијер Зоран Ђинђић формирајући Савет изјавио је да ће та 2002. година остати запамћена као година борбе против корупције и криминала. Божидар Ђелић је тада обећао да ће се исте године донети бар два системска закона против корупције. Једино што се догодило јесте да је одбијен Чупићев предлог закона о пореклу имовине. „Заједно са професорком Загорком Голубовић обишли смо Србију обећавајући грађанима промене, али како се обећања нису реализовала ја сам почетком 2003. године поднео оставку као морални чин“. Што се актуелног ангажмана тиче наш саговорник каже да му се чинило да је Коалиција „За европску Србију“ озбиљна самим тим што је 2008. године донела закон о независном државном органу који ће пратити и спречавати корупцију.

Када су почели први проблеми?

– Закон је донет 23. октобра 2008. године, али његова примена почиње 1. октобра ове године. Мислим да је реч о дугом прелазном периоду који је омогућио да се сви људи из власти опусте.

У мери да су бар како тренутно ствари стоје легализовали сукоб интереса?

– Јасно је да не можете истовремено да будете у извршној и законодавној власти. Необично је важно да се изврши демонополизација моћи. Имамо проблем са 21 послаником покрајинске скупштине који су истовремено или градоначелници или председници општина. И још три случаја чији актери нису хтели да прихвате ни решења Одбора за спречавање сукоба интереса јер није располагао санкцијама. Реч је о Верољубу Стевановићу, Драгану Марковићу Палми и Драгану Вујадиновићу председнику општине Косјерић. Сва тројица су поднела жалбу Уставном суду. Уставни суд је брзо реаговао и за месец дана, на наше изненађење зауставио примену тог дела закона. Уставни суд је затражио од Скупштине Србије да да тумачење. Подразумева се да су одлуке Уставног суда неприкосновене али то не значи да треба да буде поштеђен критике. Сигуран сам да је направљена велика грешка која ће за собом повући велике последице. Суд није процењивао већ је по једном другом тумачењу из члана 21. довео у питање примену закона, очигледно сматрајући да су ти функционери дискриминисани.

Уствари Уставни суд је наложио влади као извршном телу да се ураде измене закона о Агенцији за борбу против корупције.

– Ја сам за те измене у виду предлога које је влада направила сазнао 29. јуна. Саопштио ми их је председник Административног одбора скупштине, којем сам одговорио да је све урађено иза леђа Агенције као самосталног државног органа и да то ни скупштина ни влада нису смеле да учине. Рекао сам да ћу сазвати конференцију за медије и све саопштити јавности. Онда је у року од два дана министарка правде сазвала састанак коме смо присуствовали директорка Агенције Зорана Марковић, ја и државни секретар Слободан Хомен. Када смо изнели своје примедбе влада је повукла предлог измене закона из скупштинске процедуре и он је одмах нестао са сајта. Морам да кажем да је влада показала велико разумевање.

Шта сте потом учинили?

Сазвао сам Одбор да видим шта да радимо. Један предлог је био да током ванредног заседања ипак иду те измене да би се све разрешило током јула или да сачекамо темељну дискусију па да побољшамо и неке друге ствари у оквиру закона. Бојали смо се, међутим, да ако оставимо то за јесен не пођемо ка варијанти коју је део јавности већ означио као куповину времена. На тај начин се проблем не би решио, а спорни функционери би остали на више функција, односно у сукобу интереса. Сигурно би неко протумачио да Агенција иде на руку извршној и законодавној власти. Зато смо одлучили да прихватомо измене те смо тако предложили да се за петнаест дана формира ужа радна група коју су чинила три представника из министарства правде и три представника Агенције. На челу прве групе био је државни секретар Слободан Хомен. Успели смо много тога да поправимо у самом закону, а за спорно питање одлучили смо се за компромис.

Ви сте понудили компромис а они су се компромитовали.

– Ако прихватите решења која на неки начин све доводе у питање онда се компромитујете. Желели смо да се до 1. септембра спорни носиоци функција пријаве и затраже наше одобрење. По мени то је било једино разумно решење. У међувремну, влада је стала иза тог предлога који смо заједно направили. Али стизали су амандмани од којих је већина била конструктивна, влада их је све одбила осим оног, који је дошао од посланичке групе Драгана Марковића Палме и који је све довео у питање.

Одмах сте јавно негодовали и чинило се да су ваша критика и критика јавности уродиле плодом?

– Да, Драган Марковић је повукао амандман. У последњем тренутку се, међутим, појавио Батићев амандман. Бивши министар правде Владан Батић рекао је да је његов основни мотив правна сигурност. Као лаик био сам запањен јер он сигурност види као кршење Устава и закона. Не кажем да нисам свестан да се тако постижу политичка и интересна сигурност.

Када вам је постало јасно да је све ствар договора и да је Батић заправо појас за спасавање танкој владајућој већини?

– Коалиција „За вропску Србију“ ушла је у велики проблем јер показује да доводи у питање оно за шта се наводно залаже, а што су вредности европских стандарда демократских поредака. Прво владавину права, јер се уводи селективна примена закона и крши начело равноправности. По мени, владајућа коалиција изгубила је право да се назива проевропском. Сада би требало да се зову За моју Србију, За мој лични интерес или За мој део Србије. Ту се показало да су себични интереси појединаца и групни интереси довели у питање општи интерес.

Али догодио се још један преседан који заслужује да буде истакнут.

– Први пут је скупштина у овом сазиву показала да одбија владу. Министарка Маловић одбила је Батићев амандман и ја јој честитам јер се држала договора који смо постигли у оквиру радне групе. Први пут је парламент показао да је изнад извршне власти. До сада су углавном аминовали све што је стизало из владе. Трагедија је да када су први пут искористили право да доведу владин предлог у питање то учинили да би прекршили Устав. Тако су довели у питање здрав разум и рационалност вођења политике.

Најблаже речено оголили су се.

– Очигледно је да би они волели да донесу закон о борби против корупције, али да у том закону буду одредбе које неће бити против корупције. Реч је о социјалној шизофренији. Они демонстрирају да без њих све пропада, што је месијанска карактеристика. Показали су велику ароганцију и аутизам када је упитању јавност, као и политичку безобзирност. Неке од тих људи лично познајем. Горан Јешић, председник општине Инђија ме је шокирао, јер је увек био критичан и према властитој странци што је код нас ретко.

Ипак, позивали су се на правне аргументе?

– Позивали су се на један сумњив аргумент. Да је почела примена закона после њиховог избора, али заборављају да су то уставна решења и да је Устав донет пре свих избора. Према томе овде никаквих проблема нема са ретроактивношћу.

У међувремену је усвојен Пословник којим се народним посланицима омогућава да контролишу независна регулаторна тела која, пак, за циљ имају да контролишу владу.

– У Пословнику изеђу осталог пише да могу да траже извештај о нашем раду али реч је о нижем законском акту.

У јавности је он ипак, схваћен као претња регулаторним телима, помињу се и могуће смене неподобних чланова?

– Реч је о унутрашњем акту за функционисање посланика унутар парламента. Ово што пуштају приче да би могли да нас смене је само једна игра. То је празна претња. Тај који је то ставио у подзаконски акт који важи само за ужу групу људи (посланике) не зна шта ради. Одредбе у Пословнику немају никакву законску моћ, реч је о покушају застрашивања.

Наводно би парламент могао да смени оне које је изабрао?

– Они могу да нас смене само у оквиру закона. Ма, они могу да прогласе да у Србији не постоји мрак. Све они могу, али онда нека се помире да нису демократска већ узурпаторска власт. А већ знамо како тиранске власти завршавају. Свака самовољна власт је опасна.

Вашу забринутост очигледно не дели ЕУ чије су реакције за сада млаке?

– Све санкције које су додељене нашој земљи, укључивши и неприхватљиво бомбардовање, догодиле су се шест месеци касније од тренутка када је претња међународне заједнице изречена. Ја нисам човек који се радује било каквим санкцијама, али морам да упозорим да се зна да су оне могуће када се у питање доводе вредности које треба да нас препоруче ЕУ.

Ипак, изгледа да је ЕУ најважнији опстанак коалиционе владе и да је спремна да прогледа кроз прсте не би ли се апетити мањих странака задовољили?

– То је уљуљкивање. Сећам се 30. марта 2002. године када се тадашњи министар правде, Владан Батић вратио из Хашког трибунала и саопштио да је наша Влада наишла на пуно разумевање и да у будуће неће бити условљавања када је у питању хапшење и испоручивање осумњичених за ратне злочине. Одмах сутрадан 31. марта у посету Бања Луци дошао је хашки тужилац Мортон и демантовао Батића. Нажалост имамо масу таквих примера. Председник ГРЕКА (организација за борбу против корупције) при Савету ЕУ чији смо члан, Драго Кос је рекао да закашњење у спровођењу закона може да се толерише, али до рока који је био наведен у предлогу закона, до септембра. Европске институције су озбиљне и неће бити милосрдне када се нагомилају проблеми.

Али овде су тајкуне којима је било забрањено да кроче на Запад скинули са листа управо западни политичари. Сада су опет угледни бизнисмени.

– Њихов принцип је да не кажњавају грађане неке земље ако они у својим земљама нису под истрагом. Ја сам се судио са Жељком Митровићем. Суђење је поечело 3. јуна 2003. године. Тог истог дана Америчка амбасада је објавила листу од 88 људи који не могу да уђу у САД, а међу њима је био и власник ТВ Пинк. Можда је случајност али тако је било. Када је суђење завршено, после нешто више од годину дана он је скинут са листе неподобних. Ја сам се залагао за кривичну казну али је он био кажњен само за увреду. Сумњичење, дакле, није основ за искључивање и угрожавање људских права. Готови сте када сумњичење почне да се доказује. Више нећете чути да америчка амбасада позива Кариће.

Да ли сматрате да је Мирослав Мишковић мање малиган од Богољуба Карића?

– Раније сам бар неколико пута годишње јавно тражио да се Мишковићева имовина провери. Само да се провери како је настало то огромно богатство. Да смо имали снаге да својевремено донесемо закон о утврђивању порекла имовине наше друштво би било поштеђено многих проблема. Па и овако катастрофалне приватизације. Одређена решења која нису добро законски утемељена доводе до трагичних последица чији смо сведоци.

Како сте се осећали када је Тадић потписао измене Закона о Агенцији за борбу против корупције упркос великом негодовању јавности?

– Бојим се да то што је потписао најбоље говори о реалном стању коалиције чији је он вођа. Коалициони партнери су изгледа у стању да доведу у питање опстанак власти, или можда у самој Демократској странци постоје велики унутрашњи сукоби. У жељи да избегне све те сукобе Тадић је закон потписао, али то није оправдање то је само могуће тумачење.

Када сте поменули могуће укидање безвизног режима као санкцију за тај потез председник Србије је пожурио да вас демантује искључивши такву могућност.

– Али, сећате ли се да је и он изјавио да се слаже да функционери не треба да дуплирају функције и да се противи сукобу интереса. Ми ћемо захтевати да Уставни суд буде једнако брз, како је функционисао и онда када је донео одлуку о дискриминацији три народна посланика. Ништа друго не тражимо од Уставног суда него да за месец дана то разреши. Ако тако не буде било, Агенција ће и персонално прозивати судије које раде на нашем случају.

Приликом измене Закона о Агенцији за борбу против корупције провукла се и једна добра ствар а то је заштита анонимности подносиоца доказа?

– То је велики искорак. Садашња власт није имала слуха за предлог омбудсмана Саше Јанковића и повереника Родољуба Шабића да се нешто слично донесе на нивоу целе државе, док смо ми успели да у оквиру наших послова у члану 56. додамо два нова става – став 2. и став 5. У оквиру тих ставова стоји да у циљу заштите лица која пружају неопходну помоћ пријављујући корупцију, односно оправдано верују да постоји корупција у органу где раде, не могу трпети штете што подразумева заштиту њихове анонимности. Ми смо дакле, заштитили узбуњиваче односно дуваче у пиштаљку.

Да ли сте спремни да лобирате да се деловање закона прошири на шири контекст?

Ја сам за то да се озакони на свим нивоима и да важи за све. На тај начин заштитили бисмо савесне људе који одговорно обављају своје послове. То нису шпијуни и цинкароши, то су људи који не могу мирно да гледају како се врше злоупотребе. Тако бисмо учинили да се висока одговорност и професионализам подигну на највиши ниво. Капацитети одговорности дижу се баш преко института узбуњивача или звиждача пиштаљком.

извор: http://www.pistaljka.rs/home/read/24