logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    944 пута прочитано    Датум: 23.08.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Рашко-призренски монаси у Егзилу на ТариДанас није могуће прочитати ове освештане речи, а не сетити се монаха са Косова и Метохије, који свим срцем, душом и умом заволеше духовног оца свога.

Ђакон Александар Љубанић, 21.08.2010

+++

Неки говоре да они имају неку кривицу, а у њима има само нелицемерне љубави. И та љубав је, очигледно, њихова једина кривица.

Сви они пођоше за родитељем својим, пођоше за оним ко им је сведок завета који Господу дадоше, за оним ко их у анђеоски лик обуче. Сетимо се, јер сви смо ми били деца, где смо се најсигурније, најбезбедније и најлепше осећали? Зар то није било у наручју наших родитеља? Та Богом дарована веза, која је између родитеља и деце постоји, постоји и између Духовника и верних му чеда! И опет закључак: криви су јер имају љубави!

Пођоше за оцем својим, да бар обитавају у близини његовој, да их у зимским ноћима греје молитва његова, да пију са пречистог извора вере, а када дођоше, авај мени! – својима дођоше, и своји их не примише (ср. Јн. 1,11).
А ко су ти монаси? – Молитвеници, испосници, благе речи и нарави. Ходају овом грешном земљом, проповедају Васкрслог Богочовека Христа, иду у име Истине и Љубави и воле свог духовног оца.

А сетимо се, браћо и сестре, ко држи ову земљу и нас на њој, ко нас ништавне спасава од заслужене пропасти – па управо молитве тих монаха! Зар нам је омилела она народна ко тебе хлебом ти њега каменом? Зар се под крововима манастира и конака не нађе ни један кровић под који ће молитвеник за народ склонити главу своју? О, сиромашна и убога земљо, када немаш ни склониште за једног слугу Бога Живога! Да ли плачу сада ктитори и задужбинари који подизаше силне задужбине да се у њима поје Литургија, када у тим задужбинама нема места за скромне монахе? Места нема, а нису претрпани.

Чему да се надамо, шта да очекујемо када бацимо камен на брата свога? Како да нама Господ отвори врата Царства Небеског, када ми затварамо врата на која куца страдални брат наш!? И не само то, јер неко притом још и раздваја Господа и монаха, неко им брани да се причесте, да се сједине са Христом. Ако је то њима забрањено, онда ми нисмо достојни ни праг црквени прећи!

‘Ајте, браћо и сестре, да исправљамо што пре овај грех наш према молитвеницима нашим! Немојмо дозволити да се нас наша деца постиде!

Ако нисмо у могућности значајније да помогнемо страдалним оцима и браћи нашој, онда бар нешто минимално. А када нас много пружи по мало, њима ће бити довољно.

Како сада ствари стоје, ми смо створили идеалне услове да се група подвижника међу својим народом и у својој земљи осећа као да су у туђини и међу самим противницима. Истина је да су се они одрекли света зарад Царства Небеског, али свет ни по коју цену не би смео да се одрекне њих. Иде зима, наши домови биће топли. А да ли ће нама тада, док се грејемо крај ватре, бити топло у срцу кад помислимо да тамо негде, у некој колиби, наши добротвори дрхте од промрзлина? Све што они буду пропатили – наш је грех.

Ово вас, драга браћо и сестре, замолих по савести својој. Нити кукам, нити просим, само позивам да дамо онима који су су нас задужили пред Господом. Ако они дају нама оно што је духовно, што је бесцено, молећи се за нас, зар да им не узвратимо оним што је неупоредиво мање, оним што је телесно?

У име Љубави којом Господ заволе свет, унапред вам хвала!


Ђакон Александар Љубанић
“ЛИСИЦЕ ИМАЈУ ЈАМЕ И ПТИЦЕ НЕБЕСКЕ ГНЕЗДА, А СИН ЧОВЕЧИЈИ НЕМА ГДЕ ГЛАВУ ЗАКЛОНИТИ” (Мт. 8,20)




1 коментар у вези ““Lisice imaju jame i ptice nebeska gnezda, a sin čovečiji nema gde glavu zakloniti” (Mt.8.20)”
  1. “Kad bi mogli rane kriti,
    Pravoslavlje za gros dati,
    Svetog Savu pogaziti,
    Rimskog Papu proslavljati,
    Svetosavlja odricatiti,
    Globalizam velicati,
    Dusmanu se pokoriti,
    I na Hrista svi pljuniti,
    Zvali bi nas na sve strane,
    Djela nasa da objave!

    Al’ ja vjeru ne prodajem,
    Za sve ovog svijeta zlato,
    Nit’ za slavu savjest dajem,
    Manastira nemam zato…

    Ja trgovac nisam bio,
    Nit’ Svetosavlje svoje krio,
    Nit’ za rimskim Papom hito,
    Nit’ sluzio jezuiti,
    Jer razum neda da se shvati,
    S’ neprijateljima da se brati.

    Nisam hteo veru kriti,
    Nit’ se Boga odricati,
    Svece srbske pogaziti,
    Srbstva svoga odricati,
    Ja oltara nemam zato!

    Al’ pricekajte izdajice,
    Srbstva, vjere otocestva,
    Mi stradamo Hrista radi,
    I cekamo Novo doba,
    Mi cekamo vrijeme svoje,
    Ako djela vrede nasa,
    S vremenom sve su jaca!

    Vjera ima vreme svoje,
    I u njemu slebdenike,
    Ako Srbstvo vredi moje,
    Docekat ce vrijeme svoje!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo