logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: Драган Видаковић    806 пута прочитано    Датум: 15.08.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Nama drugi neprijatelji nisu potrebniSrpski klimoglavci u Titovo vreme, da bi politički preživeli i beskonačno ostali u slasti vlasti, umesto umivanjem i kafom, svaki novi dan su započinjali ostrašćenim napadom da velikosrpski naconalizam i šovinizam.

za novinar.de Dragan Vidaković, 14.08.2010

+++

A čak i blaga kritika nekih šovinističkih ispada u drugim sredinama podrazumevala je da se prethodno čitavim vokabularom najtežih uvreda zaspe sopstveni narod. Time se naravno svakodnevno akumulirao bes, čak i kod najtolerantnijih ljudi, koji je neminovno morao da provali, iz čega bi se konačno trebala izvući pouka da je preko potrebno da se opasna disciplina „pljuvanja u vis“ izbaci iz upotrebe za sva vremena.

Nažalost, istorija se ponavlja i danas beogradska štampa ne sme da pomene zločine u „Oluji“, na dan njihove petnaestogodišnjice, dok prvo ne ponovi mantru o srpskim zločinima. Tako u članku „Srbi i Evropa“ beogradskog „Press Online“(1) piše:

„Genocid u Srebrenici koji su napravile Miloševićeve i Mladićeve zločinačke horde nije ništa teži od genocida Tuđmanovih hordi nad Srbima, u akciji „Oluja” koju osvedočeni srpski prijatelj Ivo Josipović juče nazva legalnom i legitimnom“.

Ne mogu da kažem da se novinar ne suprostavlja zvaničnoj verziji o „najvećem zločinu posle Drugog svetskog rata“, jer ima bar jedan, njemu skoro jednak, ali je istina da ni u Zagrebu, ni Sarajevu, niti Prištini, Lodonu i Vašingtonu da ne govorim, ovako šta niko nikada ne bi napisao. Ostale bi naravno „Miloševićeve zločinačke horde“ , srpski zločini, i ništa više.

Inače, „Miloševićeve zločinačke horde“ u vreme zločina u Srebrenici su imale zvaničan naziv Vojska Jugoslavije (VJ). Haški tribunal ih je nazivao daleko korektije: „srpske snage“ , a u njenom sastavu su bili, što aktivno što u rezervi, svi vojni obaveznici, koji nisu pali sa Marsa nego su listom naša deca, braća, rođaci, kumovi, prijatelji, đaci, poznati i nepoznati. Verujem da je i sam novinar Press-a na osnovu zakona bio pripadnik VJ, da je učestvovao o odbrani zemlje, a ako ne on, onda sasvim sigurno neko od njemu bliskih, koji sada mogu da saznaju da su bili pripadnici „Miloševićevih zločinačkih hordi“ Da se normalan čovek prestravi. Em Milošević-„gori od Hilera“, em zločinci-što je nepotrebno reći pošto je Milošević sasvim dovoljan, em horde-divljaci, poluljudi. Gori opis jedne vojske i jednog naroda na svetu ne postoji.

Da li je i jedan narod na svetu ovako bestidno, lažno i surovo opisao svoje građane? Naravno da je tako šta nezamislivo. Pa i veći broj današnjih visokih oficira i aktuelnih političara takođe je pripadao „Miloševićevim zločinačkim hordama“. I mi hoćemo da nas neko uvaži, da nas smatra za ozbiljne ljude, kad mi ovako sami sebe, potpuno neosnovano pljujemo. Jesmo li mi „u vinklu“ što kažu seljaci?

Za tako neverovatno blaćenje časnih i poštenih građana Srbije koji su obavljali zakonsku i patriotsku obavezu Milošević je samo poštapalica i lažna meta da se svaka glupost i budalaština što lakše proguta: bez dileme, dokaza i suvišnih pitanja, jer čak ni Haški tribunal ne tereti Srbiju i njene „horde“ za učešće u zločinu u Srebrenici, ali to ne znači ništa za srpske podrepaše, oni idu dalje, i nije prvi put da su „veći katolici od pape“, ili srpski rečeno: „Turčinu ruke krvave do lakata, poturici do ramena“. Tako je bilo i biće tako nažalost dok je Srba i Srbije.

Ili, ne manje drastično: 10. maja, pred Bramercov dolazak u Beograd, u Srbiji je „pronađena“ masovna grobnica kod Raške. Tu morbidnu vest koja je obigrala palnetu saopštio je na RTS tužilac Vukčević:

„Masovna grobnica sa ostacima tela oko 250 kosovskih Albanaca stradalih tokom 1998-1999 PRONAĐENA je u blizini Raške“.

Pratili su je razume se neki bizarni detalji poput onog da su kosti žrtava samlevene u prah i ugrađene u temelje zgrade podignute na masovnoj grobnici. Beogradski mediji su se utrkivali sličnim detaljima a Press Online je sve ilustrovao slikom lobanje sa kostima.(2). Strava, da veće nema.

I potom, pre neki dan, čitamo da grobnica ne postoji:

“Rezultati istraživanja o postojanju masovne grobnice na lokaciji u Raškoj, gde se sumnjalo da su zakopani ostaci kosovskih Albanacana, negativnii su“,

izjavio je predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović. Jasno je, naravno, da se nije samo sumnjalo, tužilac Vukčević je izričito tvrdio da je grobnica pronađena, što smo gledali na Dnevniku RTS ( koji se više ne reklamira kao ’javni servis evropske Srbije’, već je preko noći postao samo ’javni servis Srbije’) i čitali u gomili medija ispranog mozga. Ne znam šta je sa vukovima, ali su ovce su ocrnjene da crnje biti ne mogu.

I da ne zaboravim: Premijer Mađarske Viktor Orban u subotu će, na Paliću, prisustvovati proslavi Svetog Ištvana, mađarskog nacionalnog praznika i praznika mađarske manjinske zajednice u Vojvodini. Orban dolazi na poziv predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, i prvi put će prisustvovati toj proslavi od kada vojvođanski Mađari obeležavaju taj dan.(3)

Ne mogu da verujem da u neku suverenu državu premijer neke zemlje može da dođe a da ga vlada nije pozvala u posetu. Orban u Srbiju dolazi kao da se ne radi o drugoj državi, i svako ko zna za njegove stavove zna da to nije slučajno. Severna Srbija se na mađarskom valjda kaže: južna Mađarska, ako se ne varam..

Dragan vidaković, 14.08.2010

(1) http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/128233/Srbi+i+Evropa.html
(2) http://www.novinar.de/2010/05/14/kako-to-rade-srpski-mediji.html
(3) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:296136-Orban-na-proslavi-SVetog-Istvana

Što gore to bolje (“Beljenje štampe”, NIN br. 2742)

Velimir Ćurgus Kazimir je izjavio, povodom sakupljanja napisa u štampi koji bi dali određene odgovore u vezi s atentatom od 12. marta, da “Nije prijatno otkriti šta je ko izjavljivao i pisao, da ne kažem mislio, u jednom dužem periodu”

Da bi se odgovorilo na postavljena pitanja, zaista je potrebno da se sakupi i objavi šta je ko pričao i radio, ali ne mesec-dva ili godinu koja prethodi atentatu, već treba obuhvatiti čitav period od uvođenja višestranačja do danas. Jedino je taj period duži i relevantan da se sklopi čitav mozaik, čime bi se eliminisala mogućnost koju nužno proizvodi preterano približavanje slici-mozaiku, a to je da onaj koji gleda iz takve pozicije, priča o slici nešto sasvim nebitno i potpuno različito, čak pogrešno, od onoga šta vide posmatrači sa veće daljine. A kako smešno mogu da izgledaju utisci o slici, onoga ko je preblizu, najčešće se uveravamo čitajući novine, pa i NIN, za šta je dovoljno samo pročitati umovanja onih koji su već u petnaest časova tragičnog dana sve jasno “videli”, kao na dlanu.

Gotovo jedini program mnogih, u protekloj deceniji, bio je slogan:”Što gore, to bolje.” Kako iz goreg može biti bolje, ubedljivo smo se uverili u prethodnom periodu, a da je takva politika dovela do mnogih neotklonjivih teškoća, ne može se lako poreći. Još je nejasnije kako se oni, koji su tvrdili takvu besmislicu, danas žale što je sve ruinirano, više nego što su pretpostavljali. Pa zar to nije onaj idealni, željeni ambijent? Zar neće iz najgoreg da proistekne najbolje? Neće, nažalost. Iz najgoreg samo proizlazi još gore. Ništa ne valja kad je od zla oca i još gore majke. Šta sve nije upropašćeno više nego što je moralo, da se sruši “diktator”.

“Diktator” i “diktatura” su posebna priča. Učesnici “diktature”, “zverinjaka”, “zločinačkog režima”, i drugih izraza koji su nam doneli nepodeljene “simpatije” “slobodnog sveta”, tada su bili: SPO (vlada sa Mirkom Marjanovićem), DS koja je imala potpredsednika vlade i ministra, a imala je nameru da “hodom kroz institucije” promeni, evoluira sistem, ND je vladala i bila koalicioni partner i razni drugi su učestvovali u vlasti i neka su, ali kad se proturi priča o diktaturi, put za satanizaciju “a la Alister Kembel” je lako otvoren. Kad se tome doda “zadnji bastion boljševizma na Balkanu”, šta da pomisli neinformisano svetsko javno mnjenje, do da crveni komesari i revolucionarni sudovi i egzekutori nemilice liju krv po balkanskom Sibiru, da Staljini, umesto pečuraka rastu u nesrećnoj Srbiji.

Srozavanje svih i svakoga više no što je bilo potrebno da se obori režim, koji je, kada je Zapadu odslužio svoje, relativno lako oboren, a kako stvari stoje, ni danas ništa nije isključeno ni nemoguće, doduše za zasluge sačuvan je život “diktatoru”, a nameravano ograničeno kratkotrajno puštanje krvi, koje je figurisalo kao opcija pod firmom “kratkog krvavog građanskog rata”, napušteno je iz razloga što svako u Srbiji ima nekoga na umu za takvu “ veličanstvenu” situaciju, i da bi se stvar otela kontroli, bilo je više nego sigurno.

Priče da je albansko pitanje u Srbiji demokratsko, zanemarivanje i potiskivanje i samog postojanja srpskih žrtava, tužakanje najpolicijskije države na svetu, satanizacija VJ i MUP, i tušta i tma primera, koji bi ukazali na to da ne postoji samo Jedan Krivac za našu katastrofu, što bi bilo dobro i lako otklonjivo da je tako, već da su mnogi i pričom i delom dosolili i presolili naš “karakazan”, i da bi bilo dobro da se objavi šta je ko radio, pisao i govorio od 1990. do danas, više je nego poželjno. Bez toga uvek će biti na ceni prodavci magle, opsenari, prevrtljivci, lažovi, koji su sve priče odavno ispričali, i uvek kada dođe do neke situacije, oni zavape: “mi smo to govorili”, a oni su govorili sve, od leva do desna, od Slobodana do Koštunice, od Tita do Draže, od Generalnog sekretara do Boga.

Dragan Vidaković

“Beljenje štampe”, NIN br. 2742




2 коментара у вези “Nama drugi neprijatelji nisu potrebni. Sasvim smo dovoljni”
  1. Oduvjek je u nasem narodu bilo izdajnika koji su zbog vlasti i privilegija koje vlast sa sobom nosi sluzili drugima, ali za vreme Tita, Srbi nisu mogli da budu ni cistaci ulica ako nisu bili “politicki podobni” i clanovi partije, sto znaci ako nisu pljuvali po svome narodu – tada Srbi nisu mogli ni napredovati.Koliko je kod od Srba pljuvao po sebi i svome narodu zavisilo je od njegove nacionalne svjesti, obrazovanja, pogleda na zivot itd. ali istine radi mora da se kaze da je isti rezim bio u Sloveniji i Hrvatskoj, i da se takve gadosti kod njih nisu desavali, sto znaci da su Srbe zbog vlasti i njezine slasti unistavali “nasi” srbski odrodjeni sinovi i kceri, koji sa Srbstvom osim svog bioloskog porekla nista drugo nisu ni imali.

    Slovenci i Hrvati prvo su bili ono sto jesu, RIMOKATOLICI, a zatim Slovenci i Hrvati, a kod nas su mnogi Srbi bili prvo Jugoslaveni i komunisti, a zatim bezboznici i osioni tlacitelji svog vlastitog naroda. Bio je to njihov licni izbor i opredelenje u njihovom zivotu. Komunisticki rezim je takodje bio u Bugarskoj,mozda cak gori i strasniji nego kod nas u Jugoslaviji, barem su nam tako nekada pricali jugoslavenski komunisti, ali tamo kod njih u Bugarskoj njihov presjednik Todor Zivkov sve Turke proglasi za Bugare i natjera ih sve odreda da uzmu bugarska imena, a one Turke koji to nisu htjeli da urade posla za Tursku, a “nasi” srbski komunisti sahranjivali su Boga i drzali mu opela nevideci da tako sahranjuju sami sebe i narod kojem pripadaju. Komunisti su planski srbski Narod podjelili po pokrajinama (slaba Srbija – jaka Jugoslavija) i tako vestacki napravili od Srba nove “narode” Makedonce, Crnogorce i Muslimane koji su sada postali Bosnjaci, jer nigdje na svijetu nema ono sto kod nas Srba ima, da jedna vjerska grupacija bude proglasena za narodnost. Komunisti su tako jos onda radili i pripremali put za sve zlo sto je sada doslo, pa zato samo slepac pored ociju i covjek bez mozga u glavi svojoj moze da tvrdi da protiv Srba ne postoji medjunarodna zavjera na celu sa rimskim Papom iz Vatikana. Ono sto su ustase bile za Srbe u NDH, balisti na Kosovu i Metohiji i crnogorske ustase Sekule Drljevica, to su komunisti srbskog porekla bili u srbskim zemljama, Crnoj Gori, Bosni, Vojvodini, Makedoniji i Srbiji!

    Komunisticki rezim se pretopio u ideologiju Novog svetskog poretka kome su oni oduvjek i sluzili, a komunisticki sinovi i kceri promjenili su samo svoje oznake i partiske (stranacke) knjizice, i tako dalje nastavili u ime “demokratije” da unistavaju Narod srbski. Zato netreba nikoga da cudi sto sadasnja Srbija nemoze da krene napred, jert to Srbiji nedaju ne samo njezini vanjski nasi neprijatelji vec i “nasi” unutrasnji koji poput kukulja u zlatnoj psenici koji sprecava zitu da raste, nedaju sada Srbiji da krene napred.

    Zbog toga u Srbiji ide sve po starom i oprobanom nacinu izjednjacavanja i izdaje Srbstva. Nekada su izravnjavanji prvi antifasisticki gerilci Evrope – cetnici sa hrvatskim ustasama,General Draza Mihajlovic sa Antom Pavelicem, Vladika Nikolaj sa Stepincem, a sada se izjednjacavaju Mladicevi borci za spas Srbstva sa muslimanskim koljacima i ubicama. “Oj kukavno Srbstvo ugaseno!”

  2. Na ovaj tekst najlakše je odgovoriti vrlo čestom fra-
    zom našeg vrlog predsednika Borisa Tadića /profesio-
    nalnog psihologa!/: “Najlakše je biti cinik i pesimis-
    ta!”. Drugim rečima: najteže je biti “pametni optimista”
    baš kakav je naš predsednik Boris Tadić.
    Na primer, on uopšte ne reaguje na opovrgnutu izjavu
    glavnog tužioca Vukčevića, da je u Raškoj pronađena mas-
    ovna grobnica 250 Albanaca, izrečenu neposredno pre po-
    stete Bajdena /dokazanog krvnika Srbije i srbskog na-
    roda!/, jer ne želi da bude “cinik” i “pesimista”!
    Ne obazire se on na osudu puka, rulje, mase… on čeka
    potvrdu suda istorije u ispravnost svog stava – “pamet-
    nog optimiste”!
    Na isti način /ne/raeguje i na izjavu Bruna Vekarića – da je u Srebrenici izvršen “genocid” nad muslimanima od strane bosnskih Srba, opet to rečeno preko jednog od kanala nacionalne televizije.
    Ali, njemu je, kao velikom vizionaru, dalekovidom poli-
    tičaru, neponovljive harizme, veoma teško da bude shva-
    ćen i prihvaćen, i u trećem predsedničkom (doživotnom!)
    mandatu.
    On je tužan zbog neshvatanja i nerazumevanja u vezi ne-
    najavljene posete premijera Mađarske Orbana Mađarima u
    Srbiji, što se “previđa” okolnosat da je Srbija u “be-
    lom šengenu”, otvorena za svakog doboronamernika, pa i
    za premijera Orbana.
    Sasvim je druga priča Borisov odlazak na “nezavisno”
    Kosovo, koje još nije u “belom šengenu”, pa on mora da
    se najavi i dobije dozvolu (od Tačijevih mentora) za
    ulazak i boravak na KIM.
    Ako naš vrli predsednik Boris Tadić ne sme javno (i za
    govornicom UN, ako treba!) da kaže da su “OLUJA”, “BLJE-
    SAK” i “MILOSRDNI ANĐEO” (bombardovanje SRJ) – GENOCID i
    ETNIČKO ČIŠĆENJE, onda nema mesta čuđenju zašto se svi
    oko njega ponašaju tako slugenjarski, udvorički, vazals-
    ki, podrepaški, samopljuvatorski…
    Mislim da u psihologiji to slovi kao “POMERENA AGRESIJA”
    Ali, odvoj mo ŽITO (većinu srbskog naroda!) od KUKOLJA
    (predsednika Srbije sa njegovom ZEZ-koalicijom)!
    Ili, kako to mudro govori naš narod: “U DOBRU SE NE PO-
    NESI I U ZLU SE NE PONIŠTI”!
    Zbog toga bi trebalo preimenovati gornji NASLOV iz:
    “Nama drugi neprijatelji nisu potrebni. Sasvim smo do-
    voljni.” u: “Nama drugi neprijatelji nisu potrebni. Sas-
    vim su dovoljni predsednik Boris Tadić i ZEZ-koalicija.”
    Dragan Slavnić


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo