Вести

Od 1988. godine Beograd je domaćin maratonske trke poznatije pod nazivom „Beogradski maraton“ na kojoj učestvuju mnogobrojni domaći i međunarodni atletičari, kao i na stotine amatera.

+++

Piše: Ivan Ninić

Osim ove sportske manifestacije, u Beogradu se svake godine održavaju i maratonske trke poznate pod nazivima: „Dečji maraton“, „Ženska trka“ i „Trka kroz istoriju“.

Odlukom Skupštine grada Beograda iz 2003. godine, maratonska trka je ustanovljena kao stalna manifestacija od značaja za grad. A odlukom iz 2004. godine, ustanovljeno je pravo Grada Beograda, da poslove organizacije maratonske trke poveri pravnim licima koja se bave sportskom delatnošću. Upravo ova druga odluka gradske vlasti, poslužila je kao „izvor“ legaliteta da se od, sada već, prestižne maratonske trke, napravi idealan poligon za bogaćenje pojedinaca.

Naime, čudnim tumačenjem propisa, a preko odluke Skupštine grada, gradska vlast je posao organizacije maratonskih trka, kao ekskluzivno pravo poverila privatnom preduzeću „Beogradski maraton“ d.o.o. iz Beograda. U tom smislu, 9. februara 2005. godine, između Sekretarijata za sport i omladinu i „Beogradskog maratona“ d.o.o. potpisan je ugovor (br. XX-01-4011-2), kojim se ovoj firmi poverava organizacija „Beogradskog maratona“ u periodu od 2005-2009. godine. Novim ugovorom (br. XX-01-4011-16), isti ustupak je učinjen za period 2010-2012. godine.
Suština i predmet ovih ugovora zapravo jeste da Beograd pomenutoj firmi poverava obavezu obavljanja svih organizaciono-tehničkih stručnih, administrativnih, marketinških, humanitarnih i drugih poslova vezanih za organizaciju maratonske trke.

Naravno, ugovorena je i obaveza da Grad Beograd za ove poslove firmi „Beogradski maraton“ d.o.o. transferiše novac iz gradskog budžeta. Prema podacima do kojih je došao autor ovog teksta, rashodi grada Beograda po osnovu održavanja manifestacija: „Beogradski maraton“, „Dečji maraton“ i „Ženska trka“, za period 2005-2009. godine, iznose 20,4 miliona dinara! A osim ovih sredstava, samo za jednu manifestaciju i to „Beogradski maraton“ koji je održan 18. aprila 2010. godine, grad Beograd je prema ugovoru, preduzeću „Beogradski maraton“ d.o.o. trebalo da transferiše čak 8 miliona dinara!

Iako je ovde reč o tome da privatno pravno lice pruža usluge Gradu Beogradu, gradska vlast nije primenila Zakon o javnim nabavkama, odnosno nije raspisala tender. Interesantno je da prema tumačenju Gradskog javnog pravobranilaštva, koje je 27. 12. 2004. godine dato kabinetu Predsednika Republike, navodno ovakvo poveravanje posla organizacije sportske manifestacije od strane Grada Beograda, „nema karakter javne nabavke“.

Na nabavku dobara, ugovaranje pružanja usluga ili ugovaranje izvođenja radova, kada su u pitanju budžetska sredstva ili sredstva kojima raspolažu državni organi, organizacije i ustanove, striktno se primenjuje Zakon o javnim nabavkama.

U konkretnom slučaju, niti je na tenderu utvrđeno da će preduzeće „Beogradski maraton“ d.o.o. ovaj posao odraditi po najpovoljnijoj ceni, niti je privatno preduzeće u obavezi da kasnije sprovede tender pri trošenju 8 miliona dinara budžetskog novca.

Dakle, privatnom preduzeću „Beogradski maraton“ d.o.o. dat je monopol, iako na tržištu postoji na desetine preduzeća koja bi bila zainteresovana da po, možda i jeftinijoj tarifi organizuju maratonsku trku.

Prema drugoj varijanti, postojala je mogućnost da gradska vlast posao organizacije maratona i finansijska sredstva poveri bilo kom sportsko-rekreativnom centru u Beogradu. Ta ustanova bi svakako, pre trošenja svakog miliona, bila u obavezi da za utrošak svakog dinara primeni Zakon o javnim nabavkama i izabere najpovoljnije cene.
Ovde nije reč samo o 28,4 miliona dinara koliko je privatnom preduzeću dotirano iz budžeta grada Beograda, već je reč o mnogo većim sumama. Primera radi, iz dokumenata do kojih je došao autor ovog teksta, vidi se da je iz budžeta Republike, u 2008. i 2009. godini, za maratonsku organizaciju dotirano ukupno 6 miliona dinara. To je 2008. godine učinjeno preko ugovora između Ministarstva omladine i sporta i preduzeća „Beogradski maraton“ d.o.o. A naredne, 2009. godine, ugovor su potpisali ministarstvo i Atletski savez Srbije, ali je novac ponovo završio na računu spornog preduzeća. Iako u oba ugovora (član 5.) stoji da se organizator obavezuje da sredstva iz ugovora „upotrebi u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama“, iz dokumentacije i faktura o pravdanju troškova, ne dokazuje se da je trošenju novca predhodila tenderska procedura.

Astronomske svote novca, iz budžeta grada i budžeta Republike, koje se preko preduzeća „Beogradski maraton“ d.o.o. „ispumpavaju“ svake godine, svedoče o tome kako je organizija maratona postala unosan biznis. Raspisivanjem tendera i primenom Zakona o javnim nabavkama, racionalizovali bi se svi troškovi, a posebno nerealni troškovi marketinga. Međutim, kada se govori o organizaciji maratonskih takmičenja u Beogradu, tu postoji još jedno problematično polje koje je podložno korupciji, a tiče se sponzorstva i sponzorskih ugovora.

Naime, grad Beograd od 2005. godine, kada je potpisao ugovor sa preduzećem „Beogradski maraton“ d.o.o. nije ostvario nikakve prihode po osnovu sponzorstva, niti su takvi prihodi predviđeni ugovorom. Činjenica je da manifestacija Beogradski maraton svake godine ima svog generalnog sponzora i da su to ranije bili: „Soko Štark“, „Delta sport“, i „Banka Intesa“. Sponzor ovogodišnjeg maratona je bila kompanija „T-Group“ koja je zastupnik „Time force“ satova, pa je i sam naziv maratona glasio: „23. Beogradski Time force maraton“. Dakle, sponzorska sredstva, koliko god da ona iznose i bilo da je u pitanju jedan ili više sponzora, umesto države, ostvaruje isključivo privatno preduzeće „Beogradski maraton“ d.o.o.!

Tako da ni malo nije čudno to što je ovo preduzeće, u svom završnom računu, iskazalo promet u iznosu od 44,6 miliona tokom 2008. godine, 34,7 miliona tokom 2007. godine i 45,6 miliona dinara tokom 2006. godine. Čista dobit „Beogradskog maratona“ d.o.o. u 2008. godini iznosila je 1,9 miliona, 1 milion u 2007. godini i 2,5 miliona dinara u 2006. godini.

U Agenciji za privredne registre Republike Srbije, kao vlasnici privatnog Preduzeća za proizvodnju, marketing i organizaciju sportskih priredbi „Beogradski maraton“ d.o.o. upisani su: 1) preduzeće „Triple jump“ d.o.o. Beograd (30 odsto); 2) Aleksandar Đorđević (košarkaš, 30 odsto); 3) Dejan Nikolić (20 odsto); i 4) Aleksandar Marinković (20 odsto). Direktor preduzeća je Dejan Nikolić, dok dužnost njegovog zamenika obavlja suvlasnik Aleksandar Marinković. Preduzeće „Triple jump“ je ugovorom od 5. 10. 2007. godine otkupilo vlasnički udeo (30 odsto) u preduzeću „Beogradski maraton“ d.o.o. po ceni od šest miliona dinara. Inače direktor ove firme je Milan Spasojević, nekadašnji direktor „Delta sporta“ i bliski saradnik Miroslava Miškovića. Nameće se pitanje ko je vlasnik preduzeća „Triple jump“, ali je to nemoguće saznati jer se radi o firmi čije je sedište na Kipru.

Piše: Ivan Ninić

Izvor: pistaljka.rs