Вести

Jadranka Kosor je u cilju odbrane digniteta hrvatskih „dana slave i ponosa“ izjavila: „Osuđujemo bilo kakav pokušaj revizije istorijske istine o oslobodilačkoj akciji ‘Oluja’,

Dragan Vidaković, 05.07.2010

+++

koja je bila jedna od akcija kojom je oslobođen hrvatski teritorij, ali i akcija u kojoj je pobeđena politika Slobodana Miloševića“.

Na haškom suđenju Vojislavu Šešelju ključna tačka optužnice su navodni zločini nad Hrvatima iz Hrtkovaca, koji su, i da su se desili, samo neprimetan lahor prema „Oluji“ Da je Šešelj u pet izjutra oružjem napao te građane Srbije, da su oni navrat nanos poneli neki zavežljaj na traktoru, da su ih usput ubijali, mitraljirali, granatirali i bombardovali, i da je on tvrdio da je time „oslobođena“ teritorija Srbije od svojih građana i na taj način „poražena politika Franje Tuđmana“ ne da bi izazvao opšte zgražavanje civilizovanog sveta, nego bi hitno bio upućen na ozbiljne medicinske opservacije.

No, hrvatska premijerka, bivša „mis Lipika“, ide i dalje i kaže: „Hrvatska vlada je za isključivo okretanje prema budućnosti, uz podršku susedima na evropskom putu“, ali da bi se to ostvarilo „nužno je poštovati istorijske istine koje se moraju uvažiti i zbog budućnosti i dobrih odnosa“.

Dobili smo dakle novi uslov za ulazak u EU, jer će nam Hrvatska kao sigurna članice EU, između ostalih uslova koje će nam pronaći i nametnuti, ispostaviti i zahtev „poštovanja istorijske istine“, a istina je, zna se, samo ono što Hrvatska kaže da je istina.

Očito je dakle da će hrvatski znanstvenici morati da napišu nove osnove historije za sveukupno srpsko pučanstvo,koji će postati temeljom denacifikacije i europeizacije „nakota“ kako nas je voleo zvati Starčević, što će se sprovoditi od najranijeg detinjstva do punoletstva, a možda i dalje. I tek kada prihvatimo sve te istine možemo računati na hrvatsku podršku za ulazak u Europu, ako pri tome sredimo granicu na Dunavu, uhitimo Mladića i ko zna sve drugo što će im pasti na pamet, izuzev ako se u međuvremenu svi ne opametimo i postanemo Hrvati,što je jedini način da se čine tako „velike“ stvari koje oni čine, bez ikakve kazne. Dapače! .

U feljtonu Novosti „Žive rane Oluje“ (dr Predrag Pejčić) možemo pročitati da je hrvatski general Tolj rekao na TV Zagreb da je: „Knin pao za ciglo jedan dan,a krajinska vojska kao da i ne postoji“, što je bilo potpuno tačno. Postojala je samo tragična kolona se decom, ženama i starcima koje je zadesilo ono na šta je upozoravao Ivan Zvonimr Čičak, smatran za veoma ekstremnog, ali se pokazalo da je bio „majčina dušica“ prema onima koji su ratovali a i danas slave kao najveće dostignuće, kao „dane slave i ponosa“, prljavi bestijalni rat sa golorukim i nemoćnim narodom: „Želi li Zagreb da oslobodi okupirana područja i da stvarno obnovi civilni poredak nad pobunjenim srpskim stanovništvom ili će se osvetiti Srbima i proterati ih? Hoće li ti biti ’pobjeda’ poput one u zapadnoj Slavoniji ili će poučen zapadnoslavonskim iskustvom, ovoga puta biti odista moralni pobjednik“? Tuđmanu je naravno do morala bilo stalo kao do preklanjskog snega.

Specijalni izaslanik UN za bivšu Jugoslaviju Karl Bilt, koji se protivio „svakoj vojnoj akciji protiv nedužnih civila“ i koji je smatrao da „Tuđman može odgovara za ratne zločine zbog agresije na Krajinu“ je proglašen u Hrvatskoj „bezobraznom osobom“

U „Slobodnoj Dalmaciji“ su napali čak i austirskog kancelara Vranickog rečima: „koga briga šta Vranicki govori, treba svak gledati svoja posla i u našu korist“.

Portparol UN Kristofer Dana je na kraju izveštaja komandi u Zagrebu napisao „Bojim se da je ratni cilj Hrvatske zauzimanje i etničko čišćenje te teritorije“

„Velika hravatska pobeda“ je dakle samo sramna „pobeda“ nad golorukim narodom, nad decom, ženama i nemoćnima. Međunarodna pravda ne sudi za to, to je za demokratski svet normalna stvar kad su Srbi u pitanju, već, Gotovini recimo, sudi samo za neke zločine počinjene tokom ’Oluje’. Smatra se dakle da je Hrvatska imala pravo da ubija (oko 2000 ljudi ) progoni i deportuje Srbe, da im otme imovinu, samo nije trebala da to učini baš tako brutalno.

Kada se Srbi tuže u Hagu sve je potpuno suprotno od postupanja prema Hrvatima. Zašto? Pa drugog odgovora i drugog razloga nema izuzev verskog pošto se u većini ostalih stvari razlikujemo samo u nekim besmislenim novogovornim konstrukcijama nacionalističkog divljanja nad jezikom.

Hiljadu devetsto pete godine Nikodim Milaš je objavio knjigu „Pravoslavna Dalmacija“ u kojoj piše da je tada, početkom dvadesetog veka, 95% stanovništva bilo pravoslavno. Danas je broj pravoslavnih u Dalmaciji minimalan što znači da su krajinske pravoslavce proterali i ubijali bivši pravoslavci, novopečeni katolici, ne baš „braća po meteri“, mada ima i toga, već navodna braća po Hristu, a to nije zločin, niti su takvi okupatori svojih domova. Nemam drugog objašnjenja za tako besramne dvostruke standarde moralno posrnulog sveta.

Dragan Vidaković