Српски сабор „Двери“ свој најновији број истоименог часописа посветио је антифашизму и антинацизму, што је за сваку похвалу, с једне стране,
Саопштење за јавност Српског културно-информативног центра у Бечу понедељак, 02 август 2010
+++
да није острашћеног прећуткивања страшне истине, што је, с друге стране, за сваку осуду. Наиме, коначна порука циљаног темата најновијег издања „Двери“ је да је Европа фашистичка била и остала данас на челу са војном формацијом НАТО, а да су само словенски народи (Руси, Срби, Пољаци и други) антифашистички и антинацистички, као и да су сви околни народи (Хрвати, Мађари и остали) били фашистички, а да су само Срби били антифашисти.
То, једноставно, не одговара истини и представља срамни фалсификат историје. Србија јесте имала два антифашистичка покрета, Равногорски покрет под вођством Драже Михаиловића, првог герилца у поробљеној Европи од 13. маја 1941. године, кад је Дража развио барјак слободе, и партизански од 4. јула 1941. године, мада су комунисти све до Хитлеровог напада на СССР 22. јуна 1941. остали доследни фашистичко-комунистичком уговору из 1939. године који је познат као пакт Рибентроп-Молотов, такозвани пакт о ненападању. Уредништво часописа “Двери” ово је прећутало! Тачно је да су партизани и Равногорци сарађивали 1941. године све до 2. новембра 1941. године када је започет братоубилачки грађански рат који и данас траје у неким главама.
Међутим, страшно је што уредништво часописа “Двери” прећуткује истину о постојању српског фашистичког покрета, познатог као „Збор“ који је, под вођством идеолога српског фашизма Димитрија Љотића, био у служби нацистичког окупатора у Србији, а бројни припадници љотићевске војне формације „Српски добровољачки корпус“ (СДК) били су на платном списку немачког Гестапоа у поробљеном Београду.
Љотићевци су заједно са Немцима завили у црно Крагујевац и Краљево у октобру 1941. године. Познато је да су се љотићевци у Крагујевцу, на челу са злогласним Марисавом Петровићем, уписали у срамну црну историју српског народа. Због љотићевских злочина по Србији у служби немачких нациста у Србији се у току Другог светског рата певало:
„Аој краљу и краљице да дођете до Сушице да видите Србе своје обешени како стоје! Обешен је брат до брата, све то Љотић ноћу хвата“
Љотићевци су своје издајство правдали наводним “антикомунизмом”, а далеко већи антикомунисти од самих љотићеваца, нацистичких слугу у Србији, били су Павелићеве усташе, Хитлерове СС дивизије и други злочинци!
Чињеница је да су српски фашисти љотићевци покушали три пута да ликвидирају Дражу Михаиловића кад је Гестапо у Београду расписао награду за живог или мртвог Дражу Михаиловића. Чињеница је да су љотићевци хватали по Шумадији српске антифашисте и антинацисте и предавали их немачком Гестапоу.
Исто тако Српски сабор Двери у свом најновијем истоименом часопису неодговорно тврде да ни међу Русима није било фашиста. То је гнусна лаж. Подсећамо, Андреј Андрејевич Власов, генерал Црвене армије који је био командант II ударне армије на Волховском фронту, предао се Немцима са својим људством 1942. године и формирао је такозвану “Руску ослободилачку армију” (РОА) под нацистичком командом, због чега је после II светског рата осуђен на смрт као и многи други Руси који су срамно служили Хитлеру!
Приказивати Србе и Русе искључиво као антифашистичке и антинацистичке народе, а прећуткивати нацистичке слуге код Срба и Руса, није плод незнања него злих намера. Нарочито ако се зна да управо “Српски сабор Двери” баштини Љотићев “трећи пут” који нас води у воде опасног клерикализма до те мере да није далеко дан када ћемо добити и православне талибане у 21 веку под маском “борбе за Српство”.
Српски културно-информативни центар је за правилно историјско вредновање српског антифашизма и антинацизма, али без срамног прећуткивања идеолога, вођа и протагониста српског фашизма оличеног у срамном покрету “Збор” српског фашисте Димитрија Љотића. Прећуткивати чињениични српски фашизам у Другом светском рату и прећуткивати руски нацистички покрет РОА, представља ругање здравој памети! Српски културно информативни центар ће о свему овоме упознати европску и светску јавност на страним језицима, јер борба за свој народ подразумева говорење истине!
Председник Српског културно-информативног центра
Петар Милатовић, књижевник и новинар Беч
Илустрација и формат текста новинар.де
О каквом то клерикализму говори г.Милатовић? Посебно када је Српски сабор Двери у питању и када је на делу лагано али јавно растакање Светосавља, ваљда са циљем да и СПЦ уђе у ЕУ, НАТО… наравно без Космета. Православни талибани и Дверјани. Невероватна неистина. Све ми се чини да је овај текст од некога и за некога наручен.
Napred dveri kzaliste istinu pravu!
Drago mi je cuti da se napokon oglasio i Petar Milatovic Ostroski, jer godina o njemu nisam nista cuo, pa sam mu jednom prilikom cak i svecu u crkvi zapalio, misleci da je umro, ali eto hvala Bogu on je jos ziv, i kao sto vidimo i dalje po narudzbini pise clanke svoje. Svoju ljubav prema Srbstvu on je zaista znao dobro da unovci u vreme rata od 1991-1995, pa neka, neka mu sluzi na cast ako je ima, jer on ocigledno da nepozna dovoljno istoriju Drugog svetskog rata, a pogotovo bolnu ulogu Dimitrija Ljotica i njegovog ZBOR-a, kao i nekadasnjeg sovjetskog generala Vlasova, kome bi trebai gradjani Praga, da podignu spomenik do neba visok, jer da njega nije bilo sa njegovom armijom 1945 g.da spreci Nemce da u podpunosti uniste taj grad, danas sigorno nebi bilo ni Praga sa njegovim poznatim istorijskim zdanjima.Blazeno upokojenog Marisu Petrovica kao pripadnika Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve u Minhienu, u kojoj je tada sluzio o. Relja Racic, imao sam prilike licno da upoznam, i od njega da cujem pravu istinu o dogadjajima u Kragujevcu, koja izgleda sasvim drugacija od one koju su komunisti pedeset godina lazno stvarali, iz svoje razumljive mrznje prema Marisavu Petrovicu, zbog mnogih borbi u kojima su partizani uvijek od njega i ostalih pripadnika ZBOR-a gubili i bili porazeni. Da li se iko pita sta bi bilo sa Srbima i Srbijom, da je nekim slucajem Hitler pobjedio? Ko bi nam tada nase srbsko sjeme sacuvao i spasao? Voljeli mi to cuti ili ne, bio bi to tada Dimitrije Ljotic i njegovi Zborasi. Izmedju hrabrog Karadjordja i mudrog Milosa, meni je uvijek bio i osto blizi i drazi zbog moga srbskog mentaliteta – Karadordje, a izmedju Draze i Ljotica, isto tako uvijek mi je bio blizi i drazi Gorski Car Cica, ali to neznaci sada da zbog toga netrebamo u okviru istorijske istine bez mrznje i strasti da proucimo Jugoslavenski pokret ZBOR, i da njemu odredimo u nasoj istoriji objekitvno mjesto koje Dimitriji Ljoticu i njegovom ZBOR-u i pripada, ni po babi ni po stricevima, vec po pravdi Boga istinitog. Neznam zasto Ostroskog toliko boli poznata istina da su svojim navecim djelom Hrvati, Slovenci, Madjari,Siptari, Bugari i Muslimani zaista bili nacisti i fasisti, i da su za racun Hitlera svoje najbolje vojne formacije poslali na Istocni front da se bore protiv Sovjeta, dok Ljotic, nijednog pripadnika svojih oruzanih formacija nije posalo u borbu na Istocni front protiv nase pravoslavne ruske brace, i to je ono sto njega i ostale pripadnike Zbor-a izdvaja od ostalih Hitlerovih kolaboracionista u porobljenoj Evropi. Razlika je velika, ako je neko iz preke potrebe i nuzde morao sa neprijateljem svojim da suradjuje, da bi tako svoj narod spasavao, i onih koji su to cinili iz svog ubedjenja Hitleru vjerno sluzeci. Malo je poznato da je poslednja odbrana Berlina bila sastavljena od ustasa kao pripadnika protiv vazdusne odbrane, i francuskih esesovaca koji su zaista hrabro se borili protiv Crvene Armije, ocekujuci dolazak „saveznickih snaga“ sa Zapada. Sa duznim postovanjem prema svim nevino postradalim zrtvama u toku Drugog svetskog rata,koji su svoje zivote izgubili na pravdi Boga ni krivi ni duzni, pa prema tome i prema onima koji su nevino stradali od pripadnika ZBOR-a, na prijavu svojih „komsija“ ostala je istorijska istina da su Zborasi mnogima i pomogli, pa cak i djeci poznatih komunistan koje su spasavali na taj nacin sto su umjesto da budu poslati na streljanje bili poslati u njihov dom za prevaspitavanje. Koliko su Ljoticevci uspjeli zaista da tu djecu okorelih komunista prevaspitaju meni nije poznato, ali je ostala istorijska cinjenica da su barem pokusali na pravi put da ih vrate.Prema tome, svi oni koji istrazuju nasu slavnu i bolnu srbsku proslost, zbog njezine velicine i zamrsenosti mogu i da pogrese, ali sto se tice najnovijeg broja Dveri, mislim da je daleko vise pogresio Petar Milatovic Ostroski, poznati „antikomunista“ koji se do sada najvise proslavio u emigraciji pisuci po narudjbini drugih, i tako svojim pisanjem doprineo sirenju poluistina, zabune i mrznje u srbskim antikomunistickim redovima!
Srpski narod nije nikada u svojoj istoriji imao fasisticke ili nacisticke pokrete. Mozda tu i tamo neke pojedince ali definitivno to je bilo strano Srbiji.
G. Milatovic se izgleda najeo bunika pa sada senluci jer covek sa zdravim razumom tako nesto ne bi mogao da napise.
Narodni Pokret ZBOR nije nikada bio fasisticki,a jos manje nacisticki. Da ga je Milatovic nazvao desnicarskim pokretom pa da covek nekako to i proguta,al’ ne ovo i ovako…
U redovima Jugoslovenskog Zbora bilo je hrvata,slovenaca,muslimana i jos nekih clanova ondasnjih nacionalnih manjina,cak se i Dimitrije Ljotic ozenio hrvaticom. Vecina tih anti Zboraskih atributa kojima se sada sluzi Milatovic doslo je od strane srpskih komunista i njihove propagande jos od pre Drugog sv. rata jer su de fakto Zborasi bili skoro jedini koji su se pre rata nosili sa komunistima. Narocito po Beogradskim univrzitetima.
Milatovic se opet hvata komunisticke propagande kada spominje Kragujevac iz 1941 godine.
1941 g. nije bilo nijednog Srpskog Dobrovoljca u Kragujevcu kada su nemacke racije pocele,kada su narod i omladinu hvatali za streljanje tj. odmazdu.
Tada je pobijeno u zasedi poveci broj nemaca kojima su seceni penisi i stavljani u usta.Zbog toga licno Hitler je naredio tu odmazdu govereci da tako nesto ne rade ni crnacki urodjenici u Africi…Odmazdu posle toga nije mogao niko da spreci,a znalo se: 100 za jednoga!
Milatovic nam ne kaze da su bas u to vreme partizani i cetnici imali pakt, da su saradjivali i da su zajednicki tada napali nemce. Posle odmazde partizani su nabedjivali cetnike za ubistva tih nemaca,a ovi pak partizane…A zna se da su tada zvanicno bili zajedno!
Komunisticka propaganda odmah posle rata iznela je da je u Kragujevcu streljano 6,000 ljudi,a otprilike koliko je stradalo nemaca trebalo bi biti oko 3, hiljade. Dobro, i jedan je mnogo, al’ u tome ne treba preterivati,a komunisti i sada Milatovic u ovome preteruju.
Marisav Petrovic sa svojim manjim odredom Srpskih Dobrovoljaca dosao je u Kragujevac pred samo streljanje i spasio je zajedno sa jednim slovencem koji je bio tada nemacki tumac poveci broj Srba.
Mesto da se takvom coveku zahvalimo sto je ustvari mogao i sam da strada kada je pred nemcima lagao da te ljude licno poznaje i da su ako ne clanovi,a ono simpatizeri Srpskih Dobrovoljaca, on ga jos vise proziva…
Sto se tice ovih spasenih srba, manji broj je otisao u Srpske Dobrovoljce,a poveci u cetnike.O tome MIlatovic ili ne zna ili ne zeli da pise.
Anti Ljoticevske pesme uglavnom su izmisljali komunisti kao sto su izmisljali i anti cetnicke pesme.Bilo je anti-komunistickih, al’ Milatovic njih ili „ne zna“ ili ne zeli da ih spominje.
Srbija je pod nemackom (i ostaliim) dozivela okupaciju u kojoj je vladao gradjanski rat sto je najgore sto moze da se desi jednom narodu.Zato nas je i toliko malo.
Izgleda Milatovicu je i to malo pa sada jos kroz komunisticko reseto dosipava jos ulje na vatru?!
Malo mu je Srpskih zrtava!
Sto se tice Andreja Vlasova, on je jedna svetla licnost Ruske istorije.Bio je najmladji Staljinov general kada su ga nemci zarobili. To mu Staljin nije nikada oprostio, kao ni svom rodjenom sinu koga nije hteo da trampi pa je zavrsio u gasnoj komori.
Preko milion ruskih vojnika je bilo u nemackom zarobljenistvu.Kada je Hitleru krenulo lose na Sovjetskom frontu, general Vlasov je ponudio Hitleru da naoruza milion zarobljenih ruskih vojnika i da sam sa njima krene da oslobodi Majku Rusiju od komunizma.Verovatno bi to i uspeo da Hitler nije imao nepoverenje u ruse pa tako i u samog generala Vlasova.
General Vlasov je oslobodjen i sa malim brojem svojih vojnika uglavnom kozaka ucestvovao je u manjim akcijama. Krajem rata englezi su ga zarobili u Austriji i predali sovjetima. Njemu i povecem broju njegovih sapatnika gubi se svaki trag posle dolaska u Moskvu.
Poveci broj njegovih ljudi uspeo je da se spasi. U Frankfurtu, Nemacka, godinama su izdavali svoj anti-komunisticki list „POSEV“. Moja malenkost je u jednom kracem periodu saradjivala sa tim ljudima i tako ih bolje upoznala pa zato mogu da tvrdim da ti ljudi niti general Vlasov nisu nikada bili fasisti,a jos manje nacisti. Takve optuzbe mogu samo da dodju od komunista ili od onih koji su se najeli svezih bunika.
Zato je sramota i bruka za Srpsku Dijasporu da se kroz nju oglasava ili da je pretenduje individua pod zvucnim imenom „Srpski-Kulturni Centar“ koji sa pisanjem i kulturum nema veze sa Srbima. Jer jedan Srbin ne bi mogao tako da blati svog brata, narocito ne iz strane zemlje Austrije!
P.S. G. Milatovicu bi preporucio da procita knjigu Dimitrija Ljotica „Niti Fasizam niti nacizam“ koja je cini mi se skoro prestampana u Beogradu.
Заиста не разумем г. Милатовића, сједне стране се декларише као велики борац за Србство, а опет, намерно или не, бесомучну задаје шамаре Србима и Србству?!
Двери Србске ни ком случају се не могу поистовећивати са неким талибанима, што г. Милатовић чини.
Шта је за време рата радио Љотић и његови припадници за ову причу је сасвим небитно. Јер, Двери су се бавиле Антифашистичким покретом, како Дражиним, тако и оним комунистичким. Зато, оставите се напада на Двери и неизмишљајте фашизам тамо где га није било г. Милатовићу.