logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    688 пута прочитано    Датум: 1.08.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

А безбожна су сва уста која суде без милостиКада би човек знао да користи немушти језик, узалудно би покушавао жаби да објасни да постоји океан. Она у то не би веровала јер сем баре другу воду видела није.

за новинар.де Ленка Летић, 31.07.2010

+++

Исто тако је данашњим новотарним епископима узалудно говорити о православном хришћанству, кад они сем себе, Бога још увек осетили нису. Знају за моћ новца, али не знају за моћ хришћанства. Сматрају ако у хришћанину убијају хришћанство, да ће одвратити хришћане да не виде и не проговоре о њиховом животу који не живе по завету пута којим су пошли. Грамзиво слепи не виде да се служе погубном рачунаљком.

Срби светосавци су погрешили из незнања, љубави и поштовања. Нису штедели своје имање и своје немање, пружали су и за светиње и за животе црних риза. У тој огромној количини дарова и прилога отворили су унутрашњост душа у ризама. У малом броју отворених душа пронашао се пламен кандила и замирисао мирис тамјана. У црнилу бројности наишло се на црнило јереси. И понекад, кад упијем поглед у дубину небеског свода, помислим да је и јерес блага реч за оно што чине неки епископи, монаси и свештеници у српској цркви. Колико год се трудим да испљунем горчину која ми се из виђеног спушта до немог грла, испљунути не могу. И колико год стискам капке да сачувам вид од бљутавих дела, смрад њихове бљутавности ми се кроз стиснуте трепавице провлачи.

Причају о греху, а греха се не боје. Опомињу да се не осуђује, а суде без милости. Млатарају речником милосрђа, а без милости ти срце чупају из њедара. Мисле ако убију веру у Србину да ће се спасити давања рачуна о себи, а не знају да ће им се све супротно од мисаоног догодити. Натерала сам свој живот да не оде од мене, да бих тој глави са напуклим сећањем, коју моћно може да држи само док је под митром крије, показала да му нисам омогућила да ојача свој живот над клањем мог живота. И да бих му показала да мени митра на глави није потребна да бих се хришћанком осећала, већ да ме хришћанком чине сви испљувци који су по мом бићу и мојој души из безбожних уста остали. А безбожна су сва уста која суде без милости. И сав вакат свог живота да проведу на коленима, у метанији и хришћанским молитвама, не може их хришћанима учинити ако у срцима носе лица прогнаних и убијених људских душа.

То зло јереси сам видела како сам прешла праг који је мој живот делио од живота црних риза. У незрелости и не знању, у бунилу да ли сам међу анђелима у људском облику, или демонима у црним одорама, прво ме је подигло да посумљам да је Бог крив за превару, а онда сам схватила да временско раздобље од две хиљаде година од Распећа до нашег постојања не постоји. Да је разлика само у томе што једна банда стоји испред Распећа, а ова друга иза Распећа.

И као да ми је то сазнање и тај вихор њихове шизофреније, кроз који сам морала проћи, изоштрио слух душе, воњ њихових намера осетим док их још у дело не спроведу. Тако ме данас више не могу преварити, ни навести да ћутим. И када кажу „не осуђуј“, ја знам да не осуђујем…јер пред Бога увек износим молитву, ако ја неправедно судим њима, или било ком човеку са ознаком да је кришћанин, онда нека синови њиховог живота сечекају да синови моје деце стасају и нека им се суди на исти начин као што сам судила и ја њима. И ако синови моје деце буду сматрали да су нешто, а не буду ништа, и буду беднији од ове данашње бљувотине против које се борим, нека се пљуну одмах и нека се протерају у безнађе.

Да им дела нису за осуду, и да моје речи не носе истину, Србија данас не би била земља срама и безакоња, и срам и безакоње, безбожност и јерес, данас не би демонском кадионицом ширило мирис кроз светосавље и светосавске храмове.

Све оно што је труло било напољу, данас је обучено у нетрулежност и у храмове уведено. Све оно што савешћу својом унутрашњост своју опрало није, данас је орошено капљицама светосавља и намеће нам се као пример хришћанства…а ми неми и немоћни видимо само пример преваре. А зашто смо немоћни, зато што пагански страхови из нас још изашли нису, па су нас с почетка пута своје верске одисеје убедили да је грех у њима видети грешке и грехове, да је грех рећи нешто о патуљцима које су они за послушнике изабрали.

Љубав и страх да се Бог не повреди нестали су из срца великог броја светосаваца. Светосавље се задржало само у умовима, а ум без пута до срца, и срце без пута до ума је прашума из које излаза нема. Србин, и Србин светосавац, мучки су измучени и од преваре државника и од преваре црквених властодржаца. Од свега што су видели, чули и доживели, данас им још једва уста држиш затворена док траје света литургија. Они побожношћу варају нас, ми побожношћу варамо њих, а и једни и други своје хришћанство, своје светосавље грејемо крај хрладне пећи, јер од Извора топлоте сви смо се удаљили.

Нађите ми једну велику земљу у чијој утроби је толико монашких гробова колико је у земљи Србији од Светог Саве до наших дана. Нађите ми једну велику земљу у којој се толико пута клатно звона одбило од зидове своје, колико се пута огласило у звонима земље Србије од Светог Саве до наших дана. Нађите ми земљу где је толико гробова колико их је у земљи Србији од Светог Саве до данас, а да их није рука Латина ископала, и нађите ми земљу у којој се из једног гроба родило неколико живота, и ти животи стварали нове животе са крстом на постељици да се светосавље и слобода носе без страха од голготе. И у којој земљи је постојало толико милосрђе колико је постојало у земљи Србији и у српском човеку, док се антихрист није назвао Србином?

Хоће ли нас ларва антихриста натерати да се одрекнемо свега што су нам преци у муци и крви бранили и чували за вечност нашу? Да ли је Света Тројеручица код Латина или код православних хришћана? Да ли је Бог малог Раска изњедрио за Латине или православце? Нигде тих и толиких Божијих дарова нема као што их је Бог спустио у земљи Србији.

Како је могуће да онда овако живимо, и како је могуће да још допуштамо да нам овакав живот намећу? Како је могуће да у 21. веку цивилизације, демократије и верске слободе, српски народ остане без права на своја огњишта, остане без дела своје државе у којој су посејане све његове врлине и вредности? Како је могуће да данас има толико гладних и богатих Срба, а да једнакост хлеба није подељена? Како је могуће да један епископ у смирају свог животног пута буде протеран са огњишта своје епархије коју није напуштао онда када се њој нису смели приближити сви они који га данас одатле отераше? Како је могуће да хајдучија која га је до прогона довела, данас поставља услове монасима које означава као одбегле монахе, оне који служећи Богу служе и свом протераном епископу.

Како и да не буде могуће? Политика, црква и народ данас сачињавају праменове једне плетенице. У сваком прамену нит длаке је окићена гњидама. Ври све од гњида. Нити се гњиде требе, нити се грешке кажњавају. Све се оставља за сутра и онима који ће бити у том сутра. Заборављамо да они који треба да уђу у то сутра немају никакав добар пример нас у које данас гледају, и да ће са лакоћом ту сутрашњост погазити брже него што ми данас газимо садашњост.

Величина народа се огледа кроз песму, а ми смо богати историјом која је у песмама опевана. Врлина вере се огледа у хришћанским песмама, а ми светосавци даривани смо богомољачким песама…сем празних прича стихови више не красе ничије грло.

Ако смо изгубили државу, и ако смо изгубили мир и истину међу пастирима Божијим, не можемо да изгубимо памћење на тренутак у ком је Свети Георгије, пре свих малих змија које данас гмижу кроз наше светосавље, убио аждају и остао да седи у седлу коња свог.

Зашто смо онда ми данас на коленима, и зашто пужемо пред аждајом која Србију и светосавље сатире под ногама својим?

Ленка Летић




4 коментара у вези “Jeres blaga reč za ono što čine neki episkopi”
  1. Mi smo sestro Lenka danas na kolenima zbog svenarodnih greha nasih. A jedan od najvecih po mome misljenju jeste odricanje samog sebe, i negiranje onoga sto mi zaista Srbi jesmo i sto moramo da budemo: Srbi, Pravoslavci i Svetosavci. Srbin se rodi kao Srbin, a umre kao Jugoslaven, Bosanca, Srbijanc, Makedonac, Crnogorac itd. pa prema tome kako radimo tako i prolazimo. Od Srba se stvaraju novi i izmisljeni “narodi” a mi cutimo i trpimo, smatrajuci da ce prvda i istina Bozija da pobjedu same od sebe, sto je u podpunosti tacno, samo je pitanje da li ce Srba tada uopste i biti, jer Bog nam je dao ruke sa njima da stvaramo, snagu da radimo i um i razum sa njime da carujemo. Prema tome trebamo i mi sami malo da maknemo, da buducnost svoju u duhu Jevandjelja Hristovog ostvarimo, a ne da cekamo da Svemoguci Bog po milosti svojoj resava probleme nase. Drago mi je da nikoga ne mrzite, jer mrznja zaslepljuje, i da nikoga ne osudjujete da Vam se nebi sudilo, a to sto ste uputili nepokajanim gresnicima i grobarima Srbstva reci prekora, to i jeste nasa obaveza kao Hriscana, da poslusamo savjet Sv. Apostola Pavla koji kaze: “One koji grese pokaraj pred svima, da i u druge unidje strah”! (1.Tim.5:20)Bog te zato pozivio Srbkinjo draga, na mnogaja ljeta!

  2. “У ДОБРУ СЕ НЕ ПОНЕСИ И У ЗЛУ СЕ НЕ ПОНИШТИ!”
    “МНОГИ ЋЕ ПРВИ БИТИ ПОШЉЕДЊИ, И ПОШЉЕДЊИ ПРВИ!”
    “СВАКА СИЛА ЗА ВРЕМЕ, А БОГ ДО ВЕКА!”
    Ево пар искрених, пријатељских, добронамерних речи уте-
    хе за поштовану Ленку!
    Нема потребе улагати толики душевни напор у одгонета-
    њу питања – ЗАШТО ЕПИСКОПИ ЧИНЕ ЈЕРЕС!
    Ни Исус Христос није одгонетао то питање у случају Ју-
    дине издаје, ни пре Распећа,а ни после Васкрсења!
    Свако отварање тог “питања” обавезно наноси душевну
    штету, кроз постављања безброј “ЗАШТО?”, а увек без од-
    говора, остављајући у души горак траг очаја, безнађа
    малодушја, огорчености (због неправде, људски виђено!),
    а на радост ЗЛА које нас тим и таквим осећањима ПОРОБ-
    ЉАВА!
    “ГОСПОД НЕ ВОЛИ ДА СЕ ЊЕГОВЕ ТАЈНЕ (СА)ЗНАЈУ!”, говоре
    Свети Оци, не зато што нас не воли, већ зато што смо (будући “деца”!)још недорасли за та (са)знања!
    Али нас Очински уверава да смо под његовом заштитом
    и да нас неће навести у већа искушења од наших слабаш-
    них могућности!
    Зато и говори: “Ево, предајем их (ВАШЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ!) у
    руке ваше и походим их страхом Господњим!”.
    Или: “ГОВОРИ ГОСПОД: ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!”
    Али, пре тога, понудимо непријатеље наше благословм, па
    ако га одбију (као гест наше љубави!), онда се (из)вр-
    шава и Правда Божија, тј. онда бива: “ГОВОРИ ГОСПОД:
    ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!”.

  3. Svaka cast!!!!!
    Drago mi je da su i vasi pogledi slicni sa mojim…
    Boze, pomozi onima koji nisu svesni da grese, ali neoprosti onima koji svesn ogese.

  4. Sestro Lenka, Vasa razmisljanja su korisna za nas Narod srbski. Ona su u duhu pravoslavnog hriscanskog ucenja, i zivotnog iskustva naroda naseg. Zato samo i dalje nastavite da razmisljate na slican nacin, i tada ce Bog da bude sa vama i svima nama. Duhovne napore koje ste ulolzili da bi odgonetnuli probleme sa kojima se susrecu i nose nasi pojedini Episkopi koji kao ljudi ocigledno grese, Bog ce blagosloviti na taj nacin sto ce Vam dati jos vise snage da istrajete na putu svome, putu istine i pravde Bozije. Mi kao hriscani netrebamo nikome da se svetimo, i mi to nikada i ne cinimo, ali “One koje grese pokaraj pred svima, da i u druge unidje strah” zapovjest je Svetih Apostola, odnosno Boga Svevisnjega koji je govorio kroz usta njihova.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo