logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    630 пута прочитано    Датум: 31.07.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Sastanka oko Veronauke 05.07.2001 - ArhivaVeronauka i građansko vaspitanje uvedeni su u osnovne i srednje škole u Srbiji 2001. godine, ali ni devet godina kasnije ne postoje podaci koliko učenika pohađa ove časove.

BLIC, 25.07.2010

+++

U velikom broju škola ovi časovi se praktično i ne održavaju, a učenici, pogotovo u nižim razredima, vreme predviđeno za nastavu provode uz video igrice ili na sportskim terenima. Ujedno, udžbenici za ove predmete ne postoje, već samo priručnici za nastavnike za pojedine razrede osnovnih škola.

Pomoćnik ministra mr Želimir Popov iz Sektor za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, kaže:

- To je zapuštena oblast. I građansko i versko vaspitanje. Istraživanje od decembra 2009. godine, koje je sproveo Institut za pedagoška istraživanja iz Beograda, a koje je naručilo Ministarstvo vera Republike Srbije, nisam ni video, niti sam znao da je rađeno. To sam saznao od vas. Tek kada budem video šta su uradili mogu da ocenim koliko to istraživanje vredi…

Politika ispred pedagogije

Popov, koji je bio bio zamenik Gaše Kneževića, ministra prosvete 2001. godine kada su predmeti uvedeni u škole, objašnjava da Ministarstvo prosvete nije pokrenulo veliko sistematsko istraživanje na reprezentativnom uzorku o efektima verske i građanske nastave jer postoje drugi prioriteti, poput reforme srednjih stručnih škola.

Jedan od političara koji se protivio brzopoteznom uvođenju ovih predmeta u škole, izjavio je: “Ne mogu se za manje od dva meseca ozbiljno uvesti predmeti za koji nema programa, udžbenika, niti nastavnika. Pošto za uvođenje predmeta nema stručnih razloga, mora da ima nekih drugih, političkih”.

Tadašnji ministar prosvete Gašo Knežević izjavio je da je u Vladi Srbije o tom pitanju bio u manjini i istakao: “Odluka o veronauci je apsolutno doneta na političkom nivou, bez uzimanja u obzir bilo kojih pedagoških zahteva. Mislim da je tome doprineo agresivan stav verskih zajednica. S prosvetno-pedagoškog aspekta, to je preuranjen potez, olako dato obećanje…”

Popov potvrđuje da su predmeti u škole uvedeni isključivo političkom odlukom:
- To nije ušlo u školski program na inicijativu Ministarstva prosvete, već je te predmete uvela Vlada Srbije posebnom uredbom. Od kako su uvedeni u nastavu, pre devet godina, ništa se nije radilo na ovim predmetima. Komisija za versku nastavu nije se uopšte sastajala duže od godinu dana, a Ministarstvo vera je odgovorno da se ova komisija sastaje. Ja sam član te verske komisije i već godinu dana me niko nije kontaktirao. Dva glavna problema su nedostatak udžbenika i pitanje ko može da predaje versku nastavu. Moramo da poboljšamo kvalitet nastavnika veronauke, jer tu imamo ljude koji su završili srednje škole i neke fakultete koji nemaju veze sa ovom tematikom – na primer, inženjere koji su ostali bez posla. Oni u eparhiji polože neki interni ispit i s tim sada predaju u školama.

Presudna uloga đaka

Tokom 2009. godime Građanske inicijative su sprovele istraživanje o rezultatima primene predmeta građansko vaspitanje, a nalazi pokazuju da su znanja o osnovnim temama predmeta kod osnovaca bolja nego kod učenika srednjih škola. Oko 2.000 ispitanih učenika ističe da su veoma zadovoljni što im ovi časovi daju slobodu da izraze mišljenja i stavove.

Može se zaključiti da su učenici zadovoljni onim što su naučili na časovima građanskog vaspitanja koje im je pomoglo u sticanju znanja i veština relevantnih za bolje razumevanje njih samih, mesta i uloge u neposrednom okruženju, pravima, obavezama i saradnji sa drugima, ali im nije pomoglo da razumeju društvene i političke fenomene koji nisu direktno povezani sa njihovim životom – navodi se u analizi rezultata istraživanja.

- Kada je reč o građanskom vaspitanju, Ministarstvo prosvete će da organizuje još više seminara za obuku, pošto se nastavnici ovog predmeta već sada obučavaju. Lakše nam je kada je reč o građanskom vaspitanju, pošto je ono isključivo u našoj nadležnosti, dok versko vaspitanje mora da se razmatra u saradnji sa Ministarstvom vera – objašnjava Popov.

Slađana Živković, psiholog i psihoterapeut Udruženja konstruktivista, koja je donedavno predavala ovu oblast u beogradskoj gimnaziji, kaže:

- Iako ima dosta nastavnika koji umesto da predaju građansko vaspitanje, decu puštaju napolje da igraju fudbal ili da u tišini “izbleje” 45 minuta. Ima i onih koji smatraju da je ovaj predmet veoma važan za đake. Koliko će deca biti zainteresovana za građansko vaspitanje u mnogome zavisi od samog nastavnika. Ovde nema ocenjivanja, pa je nastavnik tu da osmisli temu i zainteresuje đake da razgovaraju o nečemu što ih interesuje i brine. Kada nastavnik shvati šta je đacima interesantno, onda se ovi časovi s nestrpljenjem očekuju. Zato kod ovih časova sve zavisi od entuzijasta i kontakta koji nastavnici ostvare sa đacima.

Zadovoljni izborom

Prema njenom objašnjenju, na ovim časovima mahom deca predlažu teme i dobijaju šansu da sa odraslom osobom razgovaraju o tome šta ih interesuje. Kakav je imidž Srbije u svetu, koja su sve ljudska prava, kako komunicirati sa autističnim osobama… neke su od tema koja je Živkovićeva obrađivala sa đacima, a za koje su, uverava, bili veoma zainteresovani.

- Naravno, ima i nedostatka u organizovanju građanskog vaspitanja, pa bi taj program trebalo doraditi. Smatram da ne bi valjalo izbaciti ovaj izborni predmet jer većina đaka, koji su se za njega opredelili, na ovim časovima mogu da iskažu mišljenje o temama koje ih interesuju – zaključuje Živkovićeva.

Predmeti koji su krenuli od apsolutne nule, bez kadra, programa i literature, opstali su devet godina i preživeli smenu četiri vlade i pet ministra prosvete, zbog čega Slobodanka Gašić-Pavišić, direktorka Instituta za pedagoška istraživanja, misli da ovi izborni predmeti nisu promašeni slučaj. Naime, kako pokazuje istraživanje koje su uradili ove godine, a koje je obuhvatilo đake osnovnih i srednjih škola, ispostavilo se da su učenici zadovoljni izbornim predmetom:

- Opšti utisak istraživanja rađenog u Beogradu jeste da je veronauka dobro prihvaćena kod dece. Većina đaka izjavila je da su njihova očekivanja ostvarena, dok je mali procenat imao zamerke. Značajan broj njih izjavio je da bi ponovo odabrao veronauku. Đaci su izjavili da ih je ovaj predmet promenio i da su zbog njega postali odgovorniji i tolerantniji.

NAČIN RADA, METODE, EFEKTI…

Istraživanje je realizovano u periodu juni – decembar 2009. godine. Ispitanike u istraživanju činilo je 170 nastavnika verske nastave i 979 učenika iz beogradskih gradskih i prigradskih škola, a cilj je bio procenjivanje stepena ostvarenosti verske nastave:

O nastavnicima

Većina nastavnika verske nastave koji su zaposleni u osnovnim i srednjim školama u Beogradu ima visoko obrazovanje, 67 %, dok 18 % ima više, a 15 % srednje obrazovanje. Većinu nastvanika čini mlad kadar, ispod 40 godina. Nastavnici kao glavni cilj rada navode razvijanje religioznosti kod učenika, a ostali ciljevi su moralni razvoj i jačanje verskog i kulturnog identiteta, sticanje znanja o veri, verska tolerancija… Većina nastavnika (preko 85 odsto) izražava veliki stepen zadovoljstva svojim poslom, kao i ponašanjem učenika.

Metode i oblici rada

Prema odgovorima nastavnika, na časovima verske nastave najčešće se diskutuje o temi časa, ili o temama koje interesuju učenike. Preko 70 odsto nastavnika je odgovorilo da je diskusija skoro uvek zastupljena na časovima. Osim toga, nastavnici često pozivaju učenike da daju primere iz svog života.

Odnos učenika

Čak 96 odsto učenika se izjasnilo: “Imam pozitivan stav prema časovima verske nastave”, a samo četiri odstio se opredelilo za tvrdnju “Opterećenje mi je jer sam shvatio da me to uopšte ne interesuje”. Ujedno, 72 odsto učenika izjavljuje da su “Časovi prijatni jer se radi drugačije nego na ostalim časovima”.

Razlozi opredeljivanja

Kao glavni razlog za izbor Verske nastave najveći broj učenika odgovara: “Da više saznam o veri”- 32 odsto . Sledeći po zastupljenosti su odgovori „To što sam vernik”- 26 odsto, “Da više saznam o kulturi i tradiciji kojoj pripadam 18 odsto i “Da postanem bolji čovek”- 7 odsto.

Efekti

Na pitanje “Da li se kod tebe nešto promenilo otkad pohađaš versku nastavu”?, 50 odsto učenika je odgovorilo potvrdno (“Mnogo više znam o svojoj veri”, “Naučio sam dosta toga o našim manastirima”, “Postao sam bolja osoba”, “Više slušam moje roditelje”, “Manje se svađam sa bratom”). Oko 20 odsto učenika izjavljuje da im se zahvaljujući časovima verske nastave učvrstila vera (“Sada više verujem u Boga”).

M. Petković – B. Gigović | 25. 07. 2010. – 00:02h | Foto: A. Isaković
BLIC




3 коментара у вези “Veronauka i građansko promašaj”
  1. U vec postojeci predmet gradjanskog vaspitanja kao i verske nastave, treba ukljuciti i lejepo ponasanje, koje bi trebalo izucavati kao i veronauku, od vrtica do falkulteta. Na taj nacin, nova mlada srbska pokolenja mozda bi naucila kako da se ponasaju i ophode medjusobno, naucila bi se postovanju, i svemu onom sto dansnji Srbi nemaju i sto im nedostaje, kao na primjer da se medjusobno kao psi ne kolju oko koscure koju sa Zapada dobiju.

    Koliko ce verska nastava da bude od koristi vaskolikom Srbstvu, kao i uvijek kada je u pitanju prosveta kod nas, sve to u mnogome zavisi od nacionalne i verske svesti samih nastavnika, i njihovog licnog entuzijalizma, privrzenosti tome poslu, kao i zrtve koju moraju zbog toga da ponesu, jer kod nas Srba je oduvjek u prosveti bilo i ostalo kao i cijelome drustvu: “Brigo moja predji na drugoga”.

    Veroucitelji posebno trebaju da paze da veronauka ne postane zamorna za djecu, da ne postane zamjena za marksizam, koji je bio najomrzeniji predmet u skoli!

  2. Kakvu ce veronauku nauciti zavisi hoce li uciti iz katolickih knjiga i katolickih ucitelja,a sve ce to zavisiti od njihove savesti,kao i od savesti Sinoda koji otvoreno idu papi u zagrljaj. Nedavno sam procitala i videla literaturu iz koje deca uce,pa bolje je da i nemaju versku nastavu,nego da uce kako ne biti Svetosavac i Pravoslavac.

  3. Kako god da okrenemo dolazimo do vlasti kao kljucne tacke u pomaku osvescivanja (prosvecivanja) nacije. Zasto? Zato sto prvo vlast mora da bude naklonjenjena pravoslavlju i nacionalnim vrednostima Srbije da bi se sve pokrenulo.
    Od vlasti, slede mediji, koji su glavno izvoriste paklenog vaspitanja. Nigde u svetu necete videti bezobrastinu koju moze jedno dete da vidi u Srbiji.
    Pa tek na trecem mestu su skole i obrazovne ustanove koje ce imati “koga” da uce veri, kada se jednim opstim, drugacijim drzavnim ustrojstvom i dejstvom medija otvaraju receptori (usi) onih koji treba da slusaju i uce.
    Suvise otvorena televizija za sve i svasta formira nastrane umove i bolesne maste…sve to treba cenzurisati za opste mentalno zdravlje stanovnistva.
    Ova nezainteresovana masa gladna svega i svacega je samo posledica razularenih medija…
    Gde bi to nase dete moglo da vidi ako ga nema na televiziji…Ono bi se zanimalo i sa drugim korisnijim sadrzajima da uopste zna da postoje ili ove pogubne ne bi ni moglo da istrazuje ako ne bi znalo da postoje.
    Tako se cuva drzava i narod.
    Nemaju svi novca da placaju “kablovsku” ili internet i ono malo programa sto se gleda treba probrati…
    Doslo je vreme da bi bolje bilo i da neznamo za internet i televiziju, nego da pocnemo da kupujemo placeve i kuce i da sejemo baste i zivimo od uzgajanja sopstvene hrane i pijemo vodu iz sopstvenihj bunara. Jer ovi svetski vladari, kada budu “izmodifikovali” voce i povrce koje nece imati semena(sto su vec i uradili) i kada pokupuju sve izvore vode sto “coca-cola” i radi, onda cemo se “cipovati” i prodavati dusu djavolu da bi decu napojili i prehranili. I to se kod nas u Srbiji uvodi “na mala vrata”, jer tamo je buljuk “nevladinih” koji su zaduzeni da unesu svako zlo.
    Tako, da kod nas, ne znas odakle da pocnes, ali prvo i osnovno je da se prevaspitanje pocne od sebe, porodice i tako dalje. Kazu “spasavaj sebe, jer ako se ti spases hiljade oko tebe ce se spasti”, pa tako i radimo…
    Ko prezivi – pricace!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo