Вести

U intervjuu „Novostima“ Milorad Dodik tvrdi da je „Bosna jedna velika greška Zapada“. Na opasku novinara da Zapad to nikada neće priznati Dodik kaže:

Драган Видаковић, 28.07.2010

+++

„Zapad to neće da prizna i zato ulaže ogromne napore da je na silu održi. Angažovane su razne bitange i vucibatine, poput Jelka Kacina. On je pozivao na rat, a sad nam drži pridike. Ja nikada nisam bio čovek rata, on je bio taj. Ja sam mirno živeo i slušao njega kako se dere i poziva na rat!”

Prošle godine Kacin je posetio Beograd. Domaćine i goste je pozdravio sa mirdita u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Srpske lidere je nazvao “kukavicama jer nemaju hrabrosti da kažu da će na Balkanu nastati država Kosovo” Pozvao je Srbe (lidere) “da sruše zidove u svojim glavama jer onima koji se drže prošlosti prazne su glave” (”Večernje novosti” 25.11.2009.), pri tome se sam čvrsto držeći prošlosti, jer drugačije i ne može da satanizuje Srbiju dok je ne uporedi sa posleratnom Nemačkom, koja je “raščistila sa svojom prošlošću”, oživljavajući tako staru avet pogubnih Rader&Fin-ovih izmišljotina, lažnih paralela: Srba i nemačkih nacista, Miloševića i Hitlera, Kosova i Aušvica, Haga i Nirnberga.

Ne bih ulazio u sve Dodikove kvalifikacije, ali je činjenica da je napad na međunarodno priznatu državu SFRJ započela Slovenija, da su tamo pale prve žrtve i da je Kacin bio ministar informisanja-glasnogovornik i vodeći promoter slovenačke secesije ili rata za nezavisnost kako ga oni vide. Ali, rata u svakom slučaju. Rata iz kojih su proistekli svi ostali ratovi.

Svaki opštinski sud bi za običnu tuču morao da pođe od početka, a samim tim i svako objektivno pravosuđe je nužno moralo da pođe od ishodišta ako je nameravalo da istraži i kazni sve zločine koji su se desili u ratovima izazvanih razbijanjem SFRJ, dakle od slovenačkog secesionističkog blickriga naredbodavca Milana Kučana, u kome je ubijeno 37 golobradih, nenaoružanih vojnika, u tom trenutku pripadnika legalne vojske legalne države SFRJ. Međutim, hronologija i uzročno posledični sled događaja se uopšte nisu ticali međunarodne pravde, a tvrdi se da se upravo takvim suđenjima ispunjava nalog SB UN za istragom i kažnjavanjem svih zločine koji su nastali u pomenutim ratovima.

Mi, naravno, ne možemo da utičemo na pravo i pravdu zasnovane na principima sile i manipulacije, ne možemo mnogo da utičemo na to kome sude i kako sude, šta nam uzimaju i šta će dalje uzimati, ali možemo da zatražimo da, zbog, u najmanju ruku, neistraženih okolnosti oko Kacinovog anganžmana u danima rata, Evropski parlament imenuje za svog izvestioca za Srbiju neku neutralnu ličnost-ličnost koja nije u klasičnom sukobu interesa, jer bez obzira na sporne okolnosti, već samim svojim nastupom Kacin ogromnu većinu građana Srbije nije uverio u svoju objektivnost i dobre namere. A, sem ako otvreno ne smatra da na ovim prostorima žive neka bića tipa “polučovek blizu poluzveri”, Evropi je, dok nas potpuno ne slomi, valjda preko potrebno da se bar formalno legitimiše kao glasnik dobrih i poštenih namera.

Šta dobro naša država može očekivati od Kacinovih izveštaja? Ništa naravno. Oni nažalost imaju samo jednu jedinu funkciju a ona je suviše daleko od ikakvog dobra za ovaj narod. Opet se naravno od drveta ne vidi šuma jer se zaboravlja da ovde nije u pitanju Kacin nego kontinuitet nerazumljive i nerazumne politike Slovenije prema Srbiji i nesposobnosti bilo kakvog našeg smislenog odgovora. Imamo li snage da bar nekad i nekome, pre nego što se zbilja transformišemo u Troglodite, kažemo dosta?

Dragan Vidaković

(1) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:294092-Uz-Srbiju-smo-i-kad-gresi