logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно    Аутор: Срђан Марјановић    1.030 пута прочитано    Датум: 21.07.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Архимандрит Симеон (Виловски)Чињеница је да се у данашњем времену највећи злочини чине у име слободе народа и тобожњег хармоничног саживота. Разнородне окупаторске снаге бивају називане мировним снагама,

Архимандрит Симеон (Виловски), 21.07.2010

+++

док многобројни народи уздишу под чизмом ”цивилизованих” окупатора. Једна таква повест одиграва се већ 11 година у Србији, чега смо сви ми сведоци. И нажалост, као у свакој жалосној повести, иза тога се крију разнородни ”Ефијалтиси ”[1], који да би испливали на површину у тешким временима, не оклевају да издају заједничке принципе и идеале, и да учине кошмарним живот својих сународника.

Једна таква повест изложена је овде. У тексту који следи наведени су поводи због којих сам постао жртва прогона, из политичких разлога и ради верских убеђења, у својој земљи, Србији, који су и истински узрок због којега сам био у притвору у Грчкој.

Био сам секретар и Архијерејски заменик Епископа рашко-призренског Артемија, дакле свештено лице, истовремено задужен са конкретним обавезама црквене природе, које ми је поверио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије (реч је овде пре свега о Косову и Метохији, које се налази под управом мировних снага УН – НАТО).

Епископ Артемије је одлукама СПЦ од 11.2.2010. и 2.5.2010. удаљен из своје Епархије. Заједно са њим данас је прогоњено и монаштво Епархије рашко-призренске (већ је њих стотинак било принуђено да напусти своје манастире) од стране ”врха” СПЦ, због разлога црквене природе. Паралелно са овима, међутим, присутни су такође и веома снажни политички разлози, које ћу у наставку укратко изложити.

Као што је познато, 1999. године НАТО је бомбардовао Србију. Услов за прекид бомбардовања био је повлачење српске војске и српске полиције са Косова и Метохије у року од 11 дана. То се и десило. Са одласком српске војске и полиције протерано је и 250.000 Срба. Косово и Метохију данас контролишу шиптарске снаге, уз њих постоје и снаге КФОР-а, које међутим помажу устројство друге шиптарске државе на Балкану.

Резолуцијом Савета Безбедности УН Србима је дата могућност да се брину о заштити своје културне и духовне баштине на Косову и Метохији, тј. дата нам је могућност, да сами бринемо о обнови од стране Шиптара срушених српских светиња. То је био, између осталих, један од фактора који је довео до стварања и нарастања проблема, сукоба, подела…

Током свих ових година спроводи се терор од стране шиптарског елемента уз прећутну сагласност, нажалост, европских и других снага у оквиру међународног војног и цивилног присуства на Косову и Метохији, против преосталих Срба и српске духовне и културне баштине (цркава и манастирa). Врхунац терора био је Погром изведен 17-18. марта 2004. године, наочиглед најсавременије наоружаних и обучених војника КФОР-а, са последицом да број порушених цркава и манастира достигне 156.

Европска Унија је затим понудила новац за обнову, уз захтев да у обнови учествују и рушитељи храмова Шиптари, поданици новостваране шиптарске државе на Косову и Метохији, под једнаким условима са страдалним Србима. То је најпре био театар апсурда: муслимани и безбожници да буду плаћени да обнављају православне цркве, које су исти они претходно својим рукама порушили. To, међутим, представља и пример потпуног националног понижења. Осим тога oтвара могућност да српске светиње постану ”косовска” баштина и власништво, културно наслеђе једне новостворене државе, протектората НАТО-а и Америке, која би осим трговине белим робљем, наркотицима и људским органима, могла тако да покаже и своје средњевековне ”косовске” споменике(!), једне државе која тражи привидно законити разлог постојања, осим ”права” оружја и НАТО-а.

Постојани циљ Запада у овом подручју био је и јесте стварање независне албанске државе на Косову и Метохији (у суштини протектората Запада). Данашња прозападна Влада Србије, иако се за унутрашњу употребу јавно представља као да не жели да призна независност Косова, у суштини, међутим, својим политичким деловањем (изјавама и делима) приступа ”меком” признању, са циљем да постане члан ЕУ. Преосвећени Епископ Артемије, ми његови сарадници и српски народ са Косова и Метохије супротстављали смо се и супротстављамо се овoм поданичком ставу Владе.

Преосвећени Епископ Артемије створио је све неопходне претпоставке како би се обнова српских светиња спроводила под српским вођством и надлежношћу. Овај став довео нас је у сукоб са Владом и са Западом (Америка, ЕУ, НАТО), који је деловао лукаво на штету српских националних, политичких и црквених интереса. Запад међутим није успео да надјача неустрашиви борбени карактер Преосвећеног Артемија и зато су прибегли светом архијерејском Синоду СПЦ, како би преко њега покушали да Епископу Артемију наметну своје планове.

Тако је дошло до прогона (постоји паралелно и прогон због верских убеђења, о чему ће бити речи мало касније) Епископа Артемија и свих који су му помагали, као и мене лично.


ПОЛИТИЧКО ГОЊЕЊЕ

Навешћу само неке од управних мера које су предузете против Епископа Артемија и његових сарадника од стране Српске Цркве, која у овом случају делује у изврсној сарадњи и договору са Државом и њеним органима.

1) Антиканонско и безаконо уклањање Епископа Артемија са катедре Епископа рашко-призренског и одузимање свих пастирских и управних надлежности у Епархији рашко-призренској одлукама светог Синода СПЦ (13.2.2010) и светог архијерејског Сабора (2.5.2010), без суђења и без пружања могућности да се брани пред измишљеним оптужбама и клеветама које су изнете. Уследила је затим и одлука којом је изгнан из Епархије рашко-призренске без могућности да борави у њој (оно што су годинама тежили а нису успели да постигну Шиптари, НАТО, УЧК, постигнуто је овим одлукама, тј. прогон Епископа Артемија са Косова и Метохије).

2) a) Проглашавање мене за кривог чак и у истражном поступку, који је у потпуности усвојио кривичну пријаву Српске Цркве без даљих испитивања. Тенденциозно и безаконо издавање међународне потернице против мене, са јединим доказом како постоје ”основане сумње” да сам оштетио интересе СПЦ. Због тога сам се oбратио Уставном Суду Србије а захтевом за укидање међународне потернице.

в) Флагрантно деградирање моје личности срамоћењем и изругивањем кроз медије (штампане, електронске и телевизијске) као неморалног и душевно поремећеног. Због тога сам био принуђен да поднесем тужбу против три штампана медија и једног Епископа (Атанасија Јевтића) као крајње средство одбране.

г) Наставак мог кривичног гоњења иако су ме сведочења сведока пред Судом у Београду, укључујући и сведока оптужбе, ослободила од сваке кривице. Сам сведок оптужбе (свештеник М. Чолаковић, 29.4.2010) изјавио је пред Судом да, иако не постоје никакви докази против мене, придружује се продужетку мог кривичног гоњења. И српско Судство је то прихватило!!

д) Одбијање српских Судских власти да прихвате мог овлашћеног адвоката да ме заступа као бранилац у гоњењу које је предузето против мене након кривичне пријаве поднете од стране светог Синода СПЦ (19.2.2010, кривичну пријаву потписао је Митрополит Амфилохије).

ђ) Тендециозно продужавање и одуговлачење истражног поступка од стране Суда у Београду. Од 19. фебруара до данас током истражног поступка није учињено ништа више од испитивања четири сведока. Није наређено вештачење за утврђивање истинитости оптужби које ми се стављају на терет, и то са циљем да би се што више продужио судски поступак, како би наставиле да фигурирају оптужбе које ми се стављају на терет и да се тако у свести јавности створи утисак о мојој кривици. Тако се у мом случају наставља пракса тоталитарних режима, која подразумева јавно срамоћење и дуготрајно држање осумњиченог у притвору пре суђења, како би јавно мњење формирало став да заиста постоји кривица осумњиченог.

3) Одлазак монаштва из Епархије рашко-призренске због њиховe солидарности са националним и црквеним деловањем Епископа Артемија. Пражњење манастира на Косову и Метохији има као неизбежну последицу њихову ”албанизацију”, имајући у виду и да ће српски народ, који је налазио подршку и ослонац у стабилном и чврстом ставу монаштва, неизбежно због ових промена напуштати заветну земљу.

4) Притисци на српски народ од стране црквених и државних власти да прихвати уклањање Епископа Артемија са катедре Епископа рашко-призренских (види додељивање Епископу Артемију награде за Видовдан 2010, а затим њено одузимање под притиском закулисних радњи од стране државних и црквених власти).


ЦРКВЕНО ГОЊЕЊЕ

1) Последњих година у СПЦ постоје новотарске теолошке струје које се супротстављају предањској Православној Теологији и црквеном животу, и којих су, нажалост, заступници и представници поједини Јерарси СПЦ.

Преосвећени Епископ Артемије и ми његови сарадници покушавали смо да богословским аргументима објављиваним у часописима и књигама извршимо богословску критику и да укажемо на теолошка скретања у овим теолошким струјањима. Овакве оштре телошке разлике испољавају се у приступу темама као што су, рецимо, везе Српске Православне Цркве и Папске ”цркве”, или у односима Православних и Муслимана.

У том циљу објављено је више радова који су се супротстављали екумeнизму, новачењу у вери и језичким реформама у Цркви. У међувремену у једном периоду био сам главни уредник епархијског часописа ”Свети Кнез Лазар” који је чврсто и недвосмислено изражавао наше антиекуменистичке и отачке ставове.

2) Током више претходних година нашао сам се у оштрој супротности по црквеним и теолошким питањима са веома моћним Епископом у СПЦ Атанасијем Јевтићем, дугогодишњим професором на Богословском факултету у Београду. Већ више година он предњачи у деловању против мене. Врхунац тога било је јавно вређање и срамоћење моје личности преко телевизије и осталих медија током последњих 5 месеци са крајњим циљем мога деградирања и утицања на јавно мњење, како би се у наставку достигло до судских пресуда против мене. И све то док сам се у Грчкој налазио у притвору чекајући одлуку грчког Судства о мом изручењу.

3) Додатни елемент у црквеном прогону који трпим је превођење са грчког и мој потпис на међуправославном документу ”Исповедање вере против екуменизма”, који није био по вољи групи Јерараха СПЦ. Треба приметити да је oвај текст потписан од стране Епископа Грчке, Бугарске, Србије итд, од стране игумана многих манастира и од стране великог броја свештеника, монаха и лаика у Грчкој и у другим земљама.

У суштини постао сам мета зато што сам довео у сумњу, уз помоћ теолошких аргумената, богословску потврђеност увођених новачења и тако сам директно и јавно угрозио богословску опремљеност и ауторитет њихових носилаца, као што је претходно поменути веома моћни Епископ Атанасије Јевтић, али и неки други Јерарси (Амфилохије Радовић, Иринеј Буловић, такође професори Универзитета), који деле његове ставове.

Због свега претходно изнетог инсцениране су против мене оптужбе за тобожње финансијске злоупотребе и канонске преступе, које су затим довеле до покретања црквеног и грађанског судског поступка против мене.

За сада је окончан процес пред црквеним Судом, који ме је, након антиканонског суђења казнио троструком казном(!) (рашчињење, размонашење и одлучење), иако свештени Канони Цркве предвиђају као највећу казну само рашчињење (упадљива је острашћеност и мржња против мене).

Такође, суђено ми је у одсуству, и пресуђено ми је у одсуству, док сам се налазио у притвору у Грчкој чекајући Одлуку Врховног Суда Грчке о мом изручењу.

Што се тиче грађанског Суда, свети Синод СПЦ поднео је кривичну пријаву против мене Вишем Суду у Београду не приложивши ни један једини доказ до сада (види сведочење свештеника Чолаковића 29.4.2010, представника Синода СПЦ и сведока оптужбе против мене).

Јасно је да је постојао смишљени и организовани покушај мог моралног и физичког уништења, прљање моје части и угледа, којој се међутим не види крај, с обзиром да је и сведок оптужбе и представник СПЦ свештеник Чолаковић изјавио да, иако не постоје докази против мене, не одустаје од мог кривичног гоњења. И српско Судство, које је од почетка подржало неодрживу оптужницу, наставља да ме гони без доказа.

Чему, питаће се неко, сва ова превара, уз сарадњу чак Цркве и Државе?
Коме желе да се додворе?
Који су мотиви?
Коме служи све ово?

Одговор нам даје специјални изасланик ЕУ и шеф Цивилне канцеларије на Косову и Метохији Питер Фејт (чији је задатак спровођење Ахтисаријевог плана и што брже устројење новопроглашене ”државе” Косово), који је поздравио промену става СПЦ према својој јужној српској покрајини.

Говорећи о стању на Косову и Метохији пред Међународним Одбором Европског Парламента 22.6.2010, Фејт је изјавио: ”Транзиција СПЦ према умеренијем приступу на Косову је такође још један позитиван помак” (http://www.eusrinkosovo.eu/?id=20&n=39)

Ако ово није политички прогон, шта је онда?

Ако бих дошао у Србију свa поменута безакоња добила би привид законитости. Моји гониоци би озаконили одлуке црквеног и грађанског Суда против мене и ја бих се нашао презрен, незаштићен и заборављен од света у некој мрачној и влажној ћелији српских затвора, једне привидно демократске земље, чији, међутим, судски систем није успео да пређе из стадијума тоталитаризма у стадијум демократије.

Закључујући, желео бих да приметим да тамо где се жртвује истина зарад тренутних интереса, било од стране Државе било од стране Цркве, тамо се дешавају злочини на терет заједнице или појединaца, као у случају Епископа Артемија, његових сарадника, монаштва и мене лично.


Архимандрит Симеон (Виловски)

[1] Ефијалтис је издајник за време битке код Термопила, 480 г. пре Христа. Као заједничка именица ”ефијалтис” на грчком значи – ноћна мора, кошмар.

извор: http://www.mancr.org/2009-03-17-15-07-24/novosti-razne/120-2010-07-21-00-10-30.html

Илустрација и формат текста -новинар.де

+++

+++

+++

РЕДАКЦИЈСКИ КОМЕНТАР

Мало смо истраживали и дошли до закључка да је на сугестију контраверзног представника ЕУ, господина Питера Фејта да се на “пољу културног и верског наслеђа” именује шеф грчке Канцеларије за везу на Косову и Метохији гoсподин Димитрис Москопулос пристао и Патријарх српски Иринеј. Овај пристанак СА синода и Патријарха Иринеја да се овај грчки масон постави за “посредника за верско и културно наслеђе СПЦ на Косову” је лично Амфилохије потврдио владици Артемију још 10. фебруара док је казнена синодалска комисија вршила преметачину у Епархији рашко-призренској и припремала већ познати “десант са земље и из ваздуха”.
У прилогу извод из изјаве Питера Фејта и неколико чланака о постављању господина Москопулоса.
Specijalni predstavnik Evropske unije, Питер Фејт (EUSR) se obratio Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta; 22.06.2010

“Na moju sugestiju, Evropska unija je nedavno pojačala svoju ulogu na važnom polju kulturnog i verskog nasleđa, imenujući šefa grčke Kancelarije za vezu na Kosovu za posrednika za versko i kulturno nasleđe SPC na Kosovu. Moja kancelariju ga podržava u izvršavanju mandata. On je pokrenuo niz aktivnosti za donošenje konkretnih rešenja za probleme na terenu, omogućavajući dijalog između Srpske pravoslavne crkve i lokalnih vlasti. U svom nedavnom govoru pred UN ministar za inostrane poslove vlade Srbije Jeremić je ukazao na to da je Srbija ohrabrena prvim znacima posrednikovih dostignuća. Tranzicija SPC prema umerenijem pristupu na Kosovu je takođe još jedan pozitivan pomak”

+++

Održan sedmi Forum o kulturnoj baštini na Kosovu
sreda, 10 mart 2010 16:15

U Prištini je danas održan sedmi Forum, za rezmenu tehničkih ihformacija o kulturnoj baštini Kosova. Pored predstavnika ministarstva kulture u Vladi Kosova i predstavnika evropskih institucija sastanku je prisustvovao i posrednik za zaštitu verskog i kulturnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve Dimitris Moskopulos.

Moskopulos koji je i šef grčke kancelarije u Prištini, rekao je da će eventualni dijalog Beograda i Pristine o kulturnom nasleđu biti tehničke prirode i izrazio nadu da ce do dijaloga doći.

“Njihov glavni cilj biće očuvanje i promocija srpskog verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa evropskim standardima. Želim svima da kažem, naročito predstavnicima Vlade Kosova, da vam mogu pomoći u postizanju dijaloga tehničke prirode sa SPC”, rekao je Moskopulos.

Planovi kosovskog ministarstva kulture za 2010 godinu, zasnivaju se na četri glavna cilja – zaštiti kulturnog nasleđa, promociji vrednosti kulturnog nasleđa, sprovođenju zakonodavstva iz oblasti kulture i institucionalnoj organizaciji.

“Kosovo je zemlja koja je podređena međuetničkoj, međukulturnoj i međuverskoj toleranciji. Lokaliteti srpske pravoslavne crkve dokazuju da je vlada Kosova spremna da unapredi sve aktivnosti koje proizilaze iz Ahtisarijevog plana, koegzistenciju , suživot i promociju kulturnog nasleđa”, kazao je Bećiri.

Sastanaku Foruma za razmenu tehničkih informacija o kulturnoj baštini u prištinskom Muzeju danas nisu prisustvovali predstavnici Srpske pravoslavne crkve, niti srpske zajednice.

http://www.medijacentar.info/vesti/najnovije-vesti/337-odran-sedmi-forum-o-kulturnoj-batini-na-kosovu

+++

Dimitris Moshopulos: U dogovoru sa SPC utvrdićemo prioritete i način zaštite verskog nasleđa KiM
20.02.2010 13:27

Šef grčke kancelarije u Prištini Dimitris Moshopulos koji je prošle nedelje preuzeo dužnost specijalnog savetnika EU za pitanja srpske kulturne baštine na KiM prisustvovao je danas liturgiji u obnovljenom hramu Svetog Nikole u Prištini.

Moishopulos je novinarima kazao da je zaštita verskog nasleđa SPC na Kosovu i Metohiji veoma značajna za EU.

“Zaštiti srpskog verskog nasleđa na Kosovu i Metohiji pridaće se izuzetna pažnja. To je važno ne samo našoj zemlji, već uopšte Evropskoj uniji. U stalnom smo kontaktu sa SPC, ne želimo ni na jedan način da sami donosimo odluke o tome šta su prioriteti, već se u celom tom procesu konsultujemo sa predstavnicima SPC na Kosovu. Želimo da u saradnji sa njima identifikujemo prioritete i zadatke na koje ćemo se usredsrediti”, kazao je Moshopulos.

On je dodao da će u skorijoj budućnosti biti napravljen akcioni plan u kome će biti navedeni prioriteti i kompletan plan rada. Pored predstavnika grčke kancelarije, liturgiji su prisustvovali i predstavnici američke i britanske kancelarije.

subota, 20 februar 2010 14:46 Kim radio

+++

Dimitris Moshopulos: Nasleđe SPC na Kosmetu važno za EU
subota, 20. februar 2010.

PRIŠTINA – Zaštita verskog nasleđa Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosmetu veoma je značajna za Evropsku uniju (EU), izjavio je šef grčke kancelarije u Prištini Dimitris Moshopulos, koji je prošle nedelje preuzeo dužnost specijalnog savetnika EU za pitanja srpske kulturne baštine na Kosmetu, javlja KIM radio.

On je prisustvovao liturgiji u obnovljenom hramu Svetog Nikole u Prištini, posle čega je novinarima rekao da će se „zaštiti srpskog verskog nasleđa na Kosovu i Metohiji pridati izuzetna pažnja”.

„To je važno ne samo našoj zemlji, već uopšte EU. U stalnom smo kontaktu sa SPC. Ne želimo da sami donosimo odluke o tome šta su prioriteti, već se konsultujemo sa predstavnicima SPC”, objasnio je Moshopulos.

„Želimo da, u saradnji sa njima, identifikujemo prioritete i zadatke na koje ćemo se usredsrediti”, kazao je Moshopulos.

(Fonet)

+++

субота, 20. фебруар 2010.
Епископи Атанасије, Артемије и Теодосије служили у Приштини и Грачаници на Теодорову суботу

У новообновљеном приштинском храму Св. Николе данас је на Теодорову суботу служио Његово Преосвештенство Епископ Атанасије, Администратор Епархије Рашко-призренске уз саслужење више свештенослужитеља из Рашко-призренске Епархије и других Епархија СПЦ, међу којима су били игуман манастира Студенице архимандрит Тихон и игуман манастира Тврдош архимандрит Сава, ђакон Радош из Епархије Жичке и други. Ово је прва Литургија која је служена у храму Св. Николе од марта 2004. када је храм био запаљен.

На Литургији је учествовало око 250 верника из Приштине и других крајева Јужне Покрајине, који су се највећим делом причестили, укључујући и неколико српске деце из Приштине, који су активно прислуживали у току Литургије. Епископ Атанасије беседио је о значају празника Св. Теодора, као и о прослави сутрашњег празника Недеље Православља. Свечана прослава овог празника биће одржана сутрадан у Саборном храму Св. Ђорђа у Призрену уз саслужење више Епископа и свештенослужитеља.

У својој беседи Епископ Атанасије је између осталог рекао: “Окупили смо се данас да се приопштимо вером, миром и љубљвљу и пре свега Богочовечанским телом и крвљу Христу Господу. Треба да се причешћујете чешће, јер грешни смо људи. Разбојник је на крсту само једном речју, али из дубине душе рекао: „Помени ме Господе у Царству своме“ и Господ му је рекао да ће данас бити са Њим у Рају, док је други разбојник почео да хули на Христа.

Како је говорио блажене успомене отац Јустин, наша је велика радост што је разбојник ушао у рај први. Зато има наде за нас јер је Бог дошао у свет и изнутра спасава нас и свет. Бог неће да нас спасе без нас. Рај градимо у себи уз помоћ Божју, али нажалост, неће нас Бог спасити ако паклена стања градимо у себи. Немојте зато да вас застрашују људи причама о заверама, о апокалипсама, о црним и црвеним интернационалама. Треба да се држите Бога и правде Његове, а остало ће нам се од Бога придодати итд.”

Након Св. Литургије у храму Св. Николе пружено је послужење за све присутне. Епископ Атанасије је присутним новинарима који су снимали Литургију рекао да ће “изјаву за штампу дати само деци” која су се окукпила око њега у црквеној порти и тада је деци причао разне приче. Литургији je присуствовао шеф грчке канцеларије у Приштини г. Димитрије Моисхопулос (новоизабрани специјални саветник ЕУ за питања српске културне баштине на КиМ). Такође су били присутни представници Америчке канцеларије у Приштини, која је активно помагала обнову храма Св. Николе , као и представници канцеларије Велике Британије. Присутни Приштевци су молили Владику да добију сталног пароха.

Прва литургија у обновљеном храму

Након Литургије у храму Св. Николе, Епископ Атанасије је заједно са игуманом Савом из манастира Тврдош и осталим свештенослужитељима посетио и недовршени храм Христа Спаса у центру Приштине где су отпевани Тропари у част Христа Спаситеља.

извор: СПЦ.РС

+++

Osveštana crkva Svetog Nikole u Prištini
subota, 20 februar 2010 17:12

U Prištini je danas obavljeno osveštenje crkve Svetog Nikole koja je obnovljena nakon uništenja marta 2004. godine. Nakon osveštanja, prvi put posle šest godina služena je i sveta arhijerejska liturgija, koju je služio je administrator Eparhije raško-prizrenske episkop Atanasije uz sasluženje igumana manastira Studenica – Tihona, i manastira Tvrdoš – Save. Osveštanju crkve i liturgiji prisustvovalo je oko 200 vernika, a mnogi od njih došli su iz centralne Srbije. Današnjim osveštenjem, crkva se i zvanično otvara za vernike.

Liturgiji je prisustvovao i šef grčke kancelarije u Prištini, koji je i specijalni savetnik EU za pitanja srpske kulturne baštine na Kosovu, kao i predstavnici Američke i Britanske ambasade u Prištini. Osveštavanje oskrnavljenih crkava biće nastavljeno i sutra u Prizrenu, gde će biti osveštena crkva Svetog Đorđa

.
http://www.medijacentar.info/vesti/najnovije-vesti/332-osvetana-crkva-svetog-nikole-u-pritini

припремио с.Марјановић




1 коментар у вези “Arhimandrit Simeon (Vilovski): Zašto me gone”
  1. Smatram da je Vladika Artemije veoma dobro procitao prljavu igru Zapadnih diplomata, i sa pravom zabranio da Siptari koji su porusili srbske svetinje na Kosovu iste sada i obnavljaju, jer ce kroz par godina ispasti da su oni podigli sve te crkve i manastire, a nigde se nece spominjati da su Siptari iste i porusili, i da ta kulturna bastina svetskog znacaja i vrednosti pripada Narodu srbskom a ne Albanicima kojih ima vise u Italiji nego na Balkanu. Mislim da Narod srbski nema dalekovidne politicare, koji vide podvale “lukavih latina” i da nema politicara koji imaju hrabrosti i odlucnosti istima da se suprostave zbog svog neznanja, kukavicluka, i mnogobrojnih repova koji se za nima vuku. Zato je doslo vreme da se svaki problem nazove svojim pravim imenom, a sada je na djelu poslije unistenja drzavnog jedinstva, unistenje Srbstva preko Crkve njegove, i njezino cepanje po pokrajinama ili novoosnovanim drzavama!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo